Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6916">Aleksandar Vučić</a>

Govori

Moje vreme je isteklo. Ali, zato nijednom niste opomenuli, svo vreme dobacuju, ne znaju ni sami zašto dobacuju.
Privodim kraju. Molio bih vas,  i pre svega vladajuću većinu, da odbije ovaj zakonski predlog, da ga odbije iz prostog razloga što se niko njime ne može pohvaliti. Čini mi se da se niko njime ni iz vladajuće većine ne diči, da je svima jasno da se radi o represivnom predlogu  zakona, ali nije ovo krivični zakon, pa da govorimo da li su one represivne mere dovoljne kao mere generalne i specijalne prevencije. Ovo je zakon o izgradnji objekata, kojim predviđate tri godine zatvora za ljude, a to je već milion ljudi u Srbiji uradilo, najmanje milion ljudi. Čuli smo da su čak i mnogi ministri to radili u Kaluđerici, i tako dalje. To je normalno, jer su to svi radili i sada ćete te ljude da sklanjate, te ljude da hapsite na tri godine, kao da ni o čemu drugom niko u Srbiji...
Kao da niko ni o čemu drugom ne razmišlja u Srbiji, nego samo kako će da hapsi, kako će da sklanja, a to su reforme i to je demokratija u kojima ste najdalje otišli. I da kažem samo ovima iz DSS-a, koji su govorili o rezultatima izbora. Neću im govoriti tačno rezultate, recimo iz Futoga, gde su radikali dobili više nego svi ostali zajedno, ali nemojte da se pozivate na jedne, nego se pozivajte i na mnoge druge izborne rezultate. Negde neko prođe dobro, negde neko loše, ali izgleda da opet o onima gde ste prošli malo lošije,  niste bili obavešteni, kao i u mnogim drugim stvarima. Hvala vam.
 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije smatra da je ovaj zakonski predlog bolji od većine zakonskih predloga koje je skupštinska većina, odnosno Vlada Republike Srbije, dala na usvajanje Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima.
Naime, ovde postoje stvari koje čini mi se svaki građanin ove zemlje može da prihvati kao razumne, racionalne i kao izvesno poboljšanje u odnosu na prethodna zakonska rešenja. Poslanici SRS su već govorili o značaju 15. februara, Sretenja Gospodnjeg i sada bih onim poslanicima koji ili ne znaju ili ne žele da vide razliku između značaja tog datuma i nekih drugih datuma, ukazao zbog čega je taj dan izuzetno važan i zašto on u pravom smislu reči može da se slavi kao dan ustavnosti Republike Srbije, a ne neki drugi datum.
Naime, ako govorite o onome što je bilo u ranijem periodu, u 14. veku, ako govorite o Dušanovom zakoniku, mora da se napravi značajna razlika, pre svega u tome što Dušanov zakonik ne reguliše ustavnopravnu materiju u pravom smislu te reči. On predstavlja kodifikaciju običajno-pravnih pravila, onoga što bi se moglo podvesti pod krivično-pravno i građansko-pravno zakonodavstvo, ali ni u kom slučaju u modernom smislu reči ustavnopravnu materiju.
Ovaj srpski ustav nije dugo važio. Naprotiv, vrlo kratko i govoto da nije bio u primeni, zato što je odmah po donošenju tog ustava 1835. godine došlo do velikih problema i kod onih koji su bili srpski neprijatelji, ali i kod onih koji su bili srpski saveznici, a želeli su da ograniče suverenitet Srbije, srpsku slobodu i srpsku ustavno-pravnu državnost. Odmah posle toga, znate, već 1838. zbog toga je donet i tzv. Turski ustav, pod pritiskom naravno, ne bi li se ograničile slobodarske ideje koje su postojale u tzv. Sretenjskom ustavu, odnosno Ustavu donetom 15. februara 1835. godine. Taj dan je posebno značajan i zbog ustanka podignutog u Orašcu 1804. godine, iz prostog razloga što to, bez obzira da li je to bila do kraja osmišljena i namerna borba za uspostavljanje srpske državnosti u tom prvom periodu, predstavlja borbu za uspostavljanje moderne srpske državnosti s početka 19. veka.
Čini mi se da taj datum ne bi trebalo nikome u Narodnoj skupštini da predstavlja problem, posebno ako se taj dan uporedi sa, recimo, 4. julom, kada se nekoliko sumnjivih ljudi skupilo u jednoj kući na Dedinju i oni su navodno tada rešili da dižu svuda po nekadašnjoj Jugoslaviji nekakve ustanke i tako dalje. Ne znam šta su oni radili. U istoriji je to vrlo sporno. Takođe i 7. jul i mnogi drugi datumi. Čini mi se da je ovo jedan dan koji zaista možemo prihvatiti kao Dan ustavnosti Srbije i to da bi se razlikovalo od Dana državnosti, jer srpska država jeste postojala ranije, iako u savremenom smislu reči teško da možete govoriti o pravoj državnosti bez ustava, ali ovo se može nazvati Danom ustavnosti, jer u onom smislu u kakvom se računa postojanje prvih država, mi smo imali državu i zato bi bilo dobro da se ovo na takav način razgraniči. Zato vas pozivam da u raspravi u pojedinostima prihvatite amandmane poslanika SRS-a.
Što se tiče primedbi koje su ovde iznosili pojedini predstavnici drugih verskih zajednica, pre svega islamske verske zajednice, rekao bih samo da, što se tiče praznovanja verskih praznika - Božića i Vaskrsa, moram da primetim da se to isto slavi u svim onim zemljama o kojima neki govore da su to demokratske, a ja ne mislim da su to demokratske zemlje. Mislim da je to jedna civilizacijska tekovina. Naime, svojevremeno, kada sam i živeo u Britaniji, oni tamo slave sve praznike, i za anglikance i za katolike, koji su isti, i Božić i Uskrs ili za bilo koje druge. Dakle, moraju to da prihvate i Arapi, koji su islamske veroispovesti, i Indijci, koji su hinduističke veroispovesti, i oni koji su budističke veroispovesti, i za njih je to državni praznik. Zašto bi onda to bila uvreda za bilo koga u Republici Srbiji? Zašto bi onda to bila uvreda za bilo koga ko nije Srbin i pravoslavne veroispovesti?
Što se tiče praznika i proslava Dana Svetog Save, kako se to kaže, neki kažu da je to školska slava, a ja, pre svega, mislim da je značajno reći da je sveti Sava ušao i u istoriju, a kasnije postao, osim prosvetitelja i svetac, po kanonima Srpske pravoslavne crkve.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Drugo, sveti Sava je najpoznatiji po tome što je osnivač prve srpske arhiepiskopije iz 1219. godine. Čini mi se da je to jedna od stvari zbog koje se taj dan može nazvati i danom duhovnosti, jer on jeste rodonačelnik i naše crkve i našeg celokupnog duhovnog života. Mislim da ne bi trebalo tu da bude bilo kakvih sporova.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Što se tiče Vidovdana, Dana Svetog Vida, najvećeg srpskog nacionalnog praznika....
(Glas iz sale: Siđi dole.)
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da poštuju Poslovnik i ne dobacuju dok govornik izlaže.)
... čini mi se da je mnogo toga vezano za Vidovdan, i to ne slučajno, u srpskoj nacionalnoj istoriji, istoriji našeg naroda, na ovim prostorima, od Kosovske bitke 1389. godine, preko atentata u Sarajevu na austrijskog prestolonaslednika, do Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, koji je bio demokratski ustav Kraljevine SHS, dok nije ukinut kraljevim dekretom i zavođenjem diktature.
(Predsedavajuća: 7minuta.)
Dakle, to je jedan istorijski dan, osim ovoga što pripada srpskoj tradiciji, jedan dan u kome mi slavimo i srpske žrtve i srpske mučenike i srpsku patnju. Nažalost, i sa tim bih završio, žalosno je što ovakav zakonski predlog podnosi većina u Narodnoj skupštini, većina koja ne samo da je omalovažila taj sveti dan i taj veliki praznik, već većina koja je učinila nešto što se nadamo da ćemo zaboraviti i što se nadamo da nećemo pamtiti, jer to predstavlja strašnu sramotu za Srbiju, strašnu sramotu za srpski narod, da na veliki Dan Svetog Vida, na srpski nacionalni praznik, hapsite Srbe i šaljete ih u Hag, šaljete ih onima koji su ovu zemlju bombardovali i uništavali. Siguran sam da Srbija zaslužuje bolje, da Srbija može bolje i da će to Srbija uskoro shvatiti. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 99. i član 98. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Povredio ga je prethodni govornik i predsedavajući, a ja bih samo želeo da kažem da ne razumem da ste davali pravo na repliku čoveku koga ni u naznakama nisam pomenuo, osim što sam rekao da postoje oni koji su islamske veroispovesti. Je li tačno? I dobio je čovek pravo na repliku zbog toga. Vi ne date pravo na repliku kada se imenom i prezimenom, pomene dr Vojislav Šešelj zato što vam se ne sviđa, nemojte da vičete, mogućnost da vam neko odgovori i mogućnost da vam neko nešto kaže.
Naime, dr Vojislav Šešelj, bio je čovek koji je prvi osuđen u bivšoj SFRJ kao borac protiv komunizma na 8 godina zatvora, za razliku od vas koje čak ni dikatatorski režim Slobodana Miloševića nikada ni na šta nije osudio, jer nijedan lider DOS-a nikada nije boravio ni dana u tamnici Miloševićevoj. Pa čak i u Miloševićevoj tamnici je bio dr Vojislav Šešelj, a vas nigde, ni na puškomet, nisu hteli ni da stave, ni da vide. Nemojte da govorite o ideologiji vi, koji ideologiju nemate, kojima je ideologija jedna jedina, to je - kako doći na vlast, kako je sačuvati, i na koji način govoriti nešto, izmišljati, i klevetama se služiti protiv političkih protivnika, i ama baš ništa drugo.
Što se tiče Vidovdana i prekovremenog rada vaših predsednika vaših vlada, jedini koji su sa tim upoznati u pola devet uveče, a čitava Srbija je za to saznala u pola sedam uveče, su oni kojima Ustav i zakoni nisu Sveto pismo, a morali bi da budu važniji od Svetog pisma. O tome će se pričati u istoriji - i o tome, i o odgovornosti tih ljudi, i dugo, dugo će se u srpskom narodu govoriti. U to budite uvereni.
Molim vas samo da ubuduće ne bude dva aršina, da neko uopšte nepomenut dobije pravo na repliku, da se čak teško može zaključiti na koga sam mislio, ali videli ste da se nismo bunili uopšte, nismo protestovali, jer mi se za razliku od vas ne plašimo odgovora, ne plašimo se replika i politički smo džentlmeni. Ali, zato nemojte da nam uskraćujete pravo na odgovor kada neko smišlja tri dana ne bi li pročitao jednu rečenicu, pa da pomisli kako je mnogo pametan. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da ovde ni ovoga puta nije bilo kvoruma, a vi ste obavestili celu javnost da kvoruma ima. Obratite pažnju na pristojno i civilizovano izražavanje, kad već morate da dobacujete. Ja moram samo da vam ukažem na činjenicu - mislili smo da ostanem ovde da pokušam da sprečim da danas usvojite sve što ste namerili da usvojite bez opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislili smo da se javljam po amandmanima i da na takav način govorim, ali vama to očigledno ne znači ništa, jer ćete i bez kvoruma govoriti kako vas ima u sali potpuno dovoljno.
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, opominjem vas da ste dužni da govorite istinu.)
Ja govorim istinu, a vi ne govorite istinu.
(Predsedavajuća: Kršite Poslovnik i dostojanstvo Narodne skupštine, time što kažete da ni služba nije obavila posao dobro, ni elektronski sistem.)
Toliko ste narušili i naružili dostojanstvo ne samo Narodne skupštine, već čitave države i čitavog naroda, da vam ga niko više ne može popraviti.
To što sam ja trenutno sam u sali, nemojte da mislite da vas se i malo plašim i da će me vas 115 ili 110 na neki način uplašiti. Svi poslanici opozicije, baš zbog toga što radite ovih dana, su napustili sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, svi poslanici i SRS-a, i SPS-a i SSJ-a. Napustiću i ja ovu sednicu da se ne mučite dalje, da možete bez opozicije, sami da usvajate, da u diktaturi uživate, da vladate vašim uredbama kojima ćete da isporučujete po kilo srpskog mesa Haškom tribunalu...
(Predsedavajuća: Gospodine Vučiću, vi ste dobili reč da govorite po amandmanu, a već je treći minut.)
...da radite šta hoćete, da vam od devete rupe na svirali postane prva rupa na svirali, vajnim legalistima, ljudima koji će navodno da štite srpski narod i srpsku državu. Ja vam samo kažem da imate u vidu da sve ovo što činite i sve ovo što kršite, takođe će vam se vratiti.
Zato su danas sve opozicione poslaničke grupe, ovo govorim zbog javnosti, uputile zahtev za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora na svim nivoima. Onda ćete videti kako, koliko dobro i uspešno ste radili. Budite uvereni da ćete te zahteve prihvatiti. Ako bude trebalo, za to ćemo se izboriti svim demokratskim sredstvima, ne bagerima i buldožerima, ali ako bude trebalo i van parlamenta. Vi samo nastavite i ja vam želim da uživate u svojoj diktaturi.
Dame i gospodo narodni poslanici, doneo sam nešto što ću da citiram. Gospodin Šešelj, naravno za razliku od onoga o čemu je govorio gospodin Jovanović čekao sam da izađe da kaže  da bih mogao da dobijem pravo na repliku, pa ću onda izaći), nikada nije krao. Evo, šta kaže, radi se o poštenom čoveku , o gospodinu Đinđiću. Citiram, a radi se o 1996. godini, dao je intervju listu "Profil" u kome kaže: "krao sam samo knjige, jer kao student nisam imao novca da ih kupim". Toliko o tome ko je krao, kako je krao i koliko je krao. Kao što vidite, čak i poslanici vlasti aplaudiraju, a ukoliko znaju da je ovo istina. Sve što ste ovde govorili i sve što ste drugo činili, samo pokazuje kolika je vaša nervoza. Iznosili ste ono što smo već sto hiljada puta pročitali po svim novinama, čuli na svim televizijama i što ne predstavlja krivično delo, niti bilo šta protivzakonito, i sami znate. Da je bilo nešto tako, potpuno biste se drugačije ponašali. Potpuno drugačije, zato što možete Srbe da isporučujete po uredbi, možete i da streljate. Ja sam vam to već preporučio.
Donesite uredbu o streljanju političkih protivnika, a o tome ko je sve i šta je sve lažno, pa vi ste sve što je lažno u Srbiji. Sve što ste govorili, narod ste slagali. Sve je potpuno drugačije od onoga što ste pričali. Ništa niste ispunili od onoga što ste narodu obećavali. Vi ćete da kažete nekome da li se ponašao na jedan ili drugi način. Nemate strpljenja da saslušate ni jednog jedinog poslanika. To je vaša demokratija. Zarad javnosti, neki mi psuju majku, a neki dobacuju još gore stvari. Ne znam koji je to poslanik, ali ga vidim u braon odelu odavde i dobro bi bilo da obratite pažnju na to što govorite. Jadna je i žalosna ova skupština. Cirkus je samo kada ste vi u njoj, i vi ste ti koji ga pravite. Evo vam danas, sami donosite svoje loše zakone i radujte se, kao u cirkusu, i tapšite sami sebi. Hvala.
Tu sam bio kada sam se prijavio, nemojte da ste nervozni.
Dame i gospodo narodni poslanici...
U skladu sa članom 93, nekoliko stvari samo da kažem poslanicima vladajuće većine, koji pokušavaju odgovornost za kvorum i nedostatak kvoruma da prebace na opozicione stranke. Nema nas 30 koji vam ne pravimo kvorum. Samo jedna poslanička grupa u Narodnoj skupštini Republike Drbije ne želi vama, DOS-ovcima, da pravi kvorum, a to je poslaniička grupa SRS. Mi iz poslaničke grupe ...
(Milka Marinković, sa mesta: Što vi da nam pravite kvorum?)
Nemojte da vičete, izađite pa vičite sa ove govornice.
Šta kažete, hoćete da vičete?
Dakle, odgovornost na pravljenju i stvaranju kvoruma, nisam ja to Milka rekao, to su oni dobacili, mislim iz socijalističkih redova, nisam ja to rekao.
Znači, što se toga tiče, vas ima 176 u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno trebalo bi da vas bude, a vas nema u ovoj sali nikada ni 80, a vi ste većina. Zato to ne sme da vam se dozvoli, takva neozbiljnost i takva neodgovornost. U tome je suština.
Predložio bih vam, pošto ovde govorite da nije istina za Jakova Stamenković, iako je Tomislav Nikolić rekao da je pogrešio samo kod Jakova Stamenkovića, gde vam je Bojan Pajtić, treći dan se prijavljuje ovde, nema ga čak ni u evidenciji. Kako je moguće da on bude na listingu sa njegovom karticom? Neka izađe bilo ko da to kaže. On zaboravio karticu pre tri dana, pa mu se sama registruje tri dana. Nemojte da pravite sprdnju sa celom Srbijom, nema smisla to što pričate. Nije ni malo smešno. Ima tu još poslanika, ima tu Stefanović i još neki, tri dana nisu ušli u Skupštinu, a njihove kartice su ovde. O čemu govorite, o čemu pričate?
Imam jedna predlog za vas, gospođo predsedavajuća, da rešite sve ove probleme. Da se ne biste mučili, prihvatam da Narodna skupština donese smernice Republičkoj vladi, koja bi trebalo, sada ćete da čujete, da donese uredbu, odmah će to prihvatiti gospodin Rističević, siguran sam, a i još neki u ovoj sali, da donesete uredbu po kojoj ćete nas radikale sve da streljate.
Slažem se i toplo vam preporučujem, najtoplije vam preporučujem da donesete uredbu i da nas sve streljate.
Da donesete uredbu i da nas sve streljate, evo završavam. Uopšte se ne šalim, jer posle svega što radite i Srbiji i srpskom narodu i političkim protivnicima, to je mnogo bolje, da ne kažem, a najbolje rešenje za vas. Samo nemojte više da dobacujete kako nas volite, teško Srbiji koju volite na način na koji volite, a posebno nama radikalima.
Dame i gospodo narodni poslanici, treba li da vas spomenem da bi dobili repliku? Pomenuću vas, gospodine Panajotoviću, da dobijete repliku, mi smo džentlmeni, za razliku od vas, i ne plašimo se političkih odgovora. Dakle, sada ću na streljanje, ne brinite, dame i gospodo narodni poslanici....
Čudne su se stvari dešavale za ovom govornicom pri govoru  o članu 113. i članu 98. Naime, čovek koji je govorio pre mene, nije samo uvredio narodne poslanike i Narodnu skupštinu, radi se o Marijanu Rističeviću, već rekao bih što nikada nikome nije palo na pamet da izgovori sa ove govornice, pokušao da pridobije vašu pažnju i dobio je vaše mišije osmehe, meni potpuno nerazumljive.
Zbog čega? To što se neko raduje činjenici da bi vlast mogla i da veša, jer neće da troši municiju, to što se neko raduje i tome odnosno tuguje zbog toga što neko nije na haškoj listi, a on bi voleo da jeste na haškoj listi i zato što nema radikala na toj listi, pa bi voleo da kaže da mi nismo ti koji bi trebalo da branimo Srbe koji idu u Hag, moram samo da mu kažem, a povreda Poslovnika je u sledećem. nemojte da brinete, neću pogrešiti, povreda Poslovnika je u tome što posle tako stravičnih reči i najgoreg mogućeg primitivizma koji nema veze sa dobacivanjem što može da uradi Milka ili neko drugi, nego sa nečim što je milion puta gore, nije dobio ni opomenu.
Pored vas je, gospođo Čomić, sedela gospođa i sada sedi, koja je isključivala poslanike SRS-a zato što su rekli da ima korumpiranih ministara. Davali ste opomene poslanicima SRS-a zato što su govorili DOS je najgori. Za ovo nije ni prekinut niti interno upozoren, a kamoli službeno opomenut ili da mu je uzeta reč. Aposlutno ništa. Nemam ništa protiv toga, jer to je dobro i to je lice Srbije, neka narod vidi za koga je glasao. Neka vidi kakav je DOS.
Da vam kažem nešto drugo. Ne možete takve dvojne standarde da imate i takve dvostruke aršine. Za DOS je najgori, opomena, a za onakve uvrede za ono što je izgovoreno, ne uvrede, nego ja ne znam kojim imenom to da nazovem, vi se smejete i prećutkujete i šta vas briga šta se dogodilo i šta je ko rekao. To je suština. Što se tiče člana 113, o kome je govorio gospodin Panajotović, u njemu se kaže u stavu 1. baš, o kome je govorio gospodin Panajotović, da su narodni poslanici dužni da koriste svoje identifikacione kartice. Ko je koristio karticu Bojana Pajtića. Ko?
Iz vaše je stranke. Izađite i kažite nam ako nismo u pravu. Kažite nam, gospodine Panajotoviću, ko je koristio njegovu karticu, a čovek tri dana nije došao u Skupštinu? Da li je to tačno? Ne znate? Dva mesta sedi iza vas. Tri dana nije došao u Skupštinu.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Rekli ste da ćete mi računati onaj minut koji ste mi uzeli.
(Predsedavajuća: Jesam, 50 sekundi. Ovo je prvo upozorenje).
Predlažem još jedanput, a to je iz vašeg, a ne iz našeg programa, donesite tu uredbu, postreljajte nas i rešite sve probleme.