Dame i gospodo narodni poslanici,  računao sam da je poslanička grupa DSS neobaveštena, oni ni o čemu ne znaju ništa, posebno o onome u čemu učestvuju, ali bih želeo da kažem ...

Nema potrebe da ovi miševi viču odozgo, ne razumem zbog čega to rade jer ih se ne plaše ljudi.

Trebalo je te ljude iz te stranke neobaveštenih, koji čak ni televiziju ne gledaju, pa ne mogu da saznaju šta se dešava u zemlji, o onome o čemu svi znaju, trebalo je da ga obavestite da postoji član 98, u kome se kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. To je stav 1. tog člana, a prethodni govornik je o svemu govorio, samo nije o onome što je na dnevnom redu. Znam da se to vama sviđa, ali to pokazuje samo kakvi su dvostruki aršini...

Ma, neka dobacuju, time pokazuju samo koliko ih boli i pogađa ono što im se saopšti sa ove govornice.

(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne razgovaraju i ne dobacuju. Narodni poslanik Aleksandar Vučić nije završio. Izvolite. Dodaću vam ovo vreme, ali vas molim da i poslanike sopstvene poslaničke grupe podsetite na poštovanje Poslovnika, kad se vratite na mesto. Imate minut duže.)

Ja bih vas molio da, kada vodite sednicu, imate samo isti aršin. Ništa više. Ne da meni dopustite ili da me ne opomenete, a da njih opomente i obrnuto. Samo tražim od vas da budemo jednaki, da nemamo manje prava.

(Glas iz sale: Kao komunisti.)

Ne, ja nikada nisam bio komunista, za razliku od vaših i, za razliku od ovog "neobaveštenog", nikada nisam pisao knjigu "Samoupravljanje u društvenim delatnostima".

Ali, želim nešto drugo da kažem. Mislim da je cilj i veoma važno za Narodnu skupštinu Republike Srbije da pokušate da utičete na narodne poslanike da saslušaju one druge. Mogu i da dobacuju, ali da to može onaj koji je za govornicom normalno da primi i da nastavi da govori, a ne da 100 ljudi u isto vreme viče, dobacuje, govori da niko živ ne može da se koncentriše i da se sasluša. Svašta smo malopre slušali, ali smo ćutali i čekali da izađemo za govornicu, pa da kažemo šta mislimo o tome. A, vi niste u stanju da saslušate ni tri rečenice koje je neko u stanju da vam saopšti, zato što niste naučili da vam neko odgovara. Naučili ste samo da sprovodite hajku, baš kao i ono o čemu smo danas govorili, da vodite tu hajku, da vam niko ne odgovara, da niko nema prava da vam se suprotstavi. Zato vam teško pada kad neko ima makar malo hrabrosti da izađe da vam kaže - nije, gospodo "neobavešteni", baš sve tako u Srbiji, kao što vi hoćete da kažete.

Nemojte da govorite o onome što je bilo pre 11 godina. Vi iz DSS-a ste na vlasti već skoro 10 meseci. Mi smo bili dve godine i to pred rat, u toku rata i posle rata. Još malo pa ćete biti više nego mi. Nemojte da govorite samo o tome. Pričajte o onome o čemu ste morali da budete obavešteni, a jadni niste, što je od mnogo važnijeg i od mnogo većeg značaja i za građane i za narod i za državu u celini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da primetim da u ovoj zemlji nekoliko njih, političkih stranaka, stalno govori - hoće ili neće u koaliciju sa SRS, u neku vrstu saradnje. Ne daj bože da mi sa vama hoćemo, ne dao nam bog nikada koalicije sa vama, ne pada nam na pamet tako nešto. Kažite ko je to od nas ikada tražio. Ne lažite narod. Čuj - vi nećete sa nama. Ne daj bože da mi sa vama idemo, koji isporučujete Srbe Haškom tribunalu, da mi idemo sa vama, koji uništavate srpski narod. Mi sa vama da idemo u koaliciju, pa sada vi kao nama činite uslugu, ili nam ne činite uslugu, hoćete ili nećete u koaliciju sa nama.
Pa nikada niko od srpskih radikala neće u koaliciju sa vama da ide i nemojte više o tome da govorite.

Što se tiče onoga - ko na bedan način koristi tuđe živote - nemojte da govorite vi koji ništa o tome ne znate, koji nikada nigde niste ni bili, koji nikada ništa od svega toga niste doživeli. Da kažem gospodinu Jovanoviću (pominjem ime, jer mi radikali smo politički džentlmeni i ne plašimo se replika, ni odgovora) - ja nisam nikoga ubio i nisam učestvovao ni u čijem ubistvu, nijednog muslimana, nijednog Hrvata, ali su zato sve kuće moga oca i svih ostalih popalili ti o kojima pričate da su nevine žrtve, a samo su Srbi zločinci. Toliko da znate, i što se tiče istine.
Radi se o selu Čipuljić, nije laž, sram vas bilo gospođo Arnerić, sram vas bilo.

Sram vas bilo, bednici jedni, vi ćete na takav način da govorite ljudima koji su svoju zemlju branili, vi ćete da govorite o Srbima koji su učestvovali u tome, vi ćete da kažete...

Samo vi vičite, to što radite danas oko Srebrenice, nije uređivanje TV programa i nije traženje da bilo ko to čini, već je traženje da se prestane sa histeričnom medijskom propagandom protiv srpskog naroda. Nismo vam to tražili kad je bilo u pitanju SRS. Svaki dan nas napadate, klevetate, falsifikujete istinu. Ćutimo, ni ne govorimo vam ništa iz ove skupštine, osim što govorimo po zakonima i kažemo šta mislimo o vama.
Ali ćete vi celom srpskom narodu da nametnete krivicu za ono za šta nije kriv, ili nemate dokaze. Otkuda znate da je 7.500 civila ubijeno, ko vam je to javio, ko je to istražio, ko je to dokazao na sudu, a vi ste to već rekli našem narodu, sa ciljem da se kaže kako je čak 11.000 civilnih žrtava pobijeno. To hoćete.
Hoćete da celom srpskom narodu, posebno srpskom narodu zapadno od Drine, nametnete takvu vrstu krivice. To je ono što je srpska sramota, to je ono što je srpski čemer. I nemojte molim vas više nikada da pominjete bilo kakvu saradnju - da li će je biti ili je bilo između SRS i vas. Bože me sačuvaj takvih saveznika i takve saradnje, sa takvim političkim strankama. Nikada takve saradnje, nadam se bar, neće biti, jer to bi bilo svetogrđe, to bi bilo nešto najgore po SRS i po srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi  javnosti bilo jasno o čemu je u ovom predlogu amandmana reč, pročitaću predloženi član zakona.  On u svom prvom stavu kaže: "Preduzetnik koji je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do godinu dana."
U svom drugom stavu je još rigidniji, još restriktivniji: "Fizičko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine."
Naime, ovo predstavlja nešto što je izuzetno loše. To znaju svi koji su završili Pravni fakultet. Pošto vidim da se trudite ko je šta završavao, ja sam završio Pravni fakultet, i to prilično uspešno. Tamo smo učili - a to znaju i vaši profesori koji su ovde, ali se neće javiti da pohvale vaš zakon - suština je u tome da ne sme da se dozvoli širenje tzv. sporednog krivično-pravnog zakonodavstva. Svaki novi zakon koji ova vlada predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije, ograđujem se, ne svaki, ali gotovo svaki, sadrži krivično-pravne sankcije. To je nešto što je potpuno neverovatno. Mi nikada nećemo moći, ili će to biti zaista neverovatan posao za nekoga ko to bude hteo da učini, što bi bilo potrebno ovoj državi, da izvršimo kodifikaciju krivično-pravnog zakonodavstva, jer više niko živi ne može da se snađe u ovolikim krivično-pravnim sankcijama i da zna šta mu je sve zabranjeno, šta sve ne sme da učini, odnosno na koliko godina zatvora će biti osuđen, ukoliko nešto može da učini.
Dakle, osim činjenice da brisanjem ovog člana sprečavamo dalje širenje tzv. sporednog krivično-pravnog zakonodavstva, smatram da istovremeno sprečavamo loše i restriktivne mere koje neće dovesti ni do čega, osim do muka i patnji običnih ljudi, i apsolutno ništa više. Generalna i specijalna prevencija u krivičnom pravu se ne vodi zakonom o izgradnji objekata. Ona se vodi unutar krivično-pravne materije. Ne vodi se na ovakav način. Ona se može voditi opštim uslovima, stvaranjem drugačijih opštih uslova u društvu, posebnim zakonima iz te oblasti, ali ne da se prave ledž specialis - i u kojima će svaki put postojati jedna, dve, tri ili pet novih krivično-pravnih sankcija. To je nešto što moramo da počnemo da izbegavamo.
U svakom zakonu, socijalno- radnom zakonu koji je ova skupština usvajala, postojale su krivično-pravne sankcije. Sada će čovek, zato što je izgradio čitavu kuću i treba mu još priključak za vodu i struju, i on će dati nekome u opštini, a neki službenik ili neko drugi daće čoveku građevinsku dozvolu, tri godine zatvora da dobije. Tri godine zatvora, za šta? Zato što je čoveku omogućio da živi u onome što je sam svojim radom stvorio. Zato treba da dobije tri godine zatvora. A, šta da radi sa tom kućom bez struje i vode? Ko da živi tu, na koji način da živi? To nikoga ne interesuje.
Ovde ima retroaktivnog dejstva. Niste bili u pravu, gospođo Čomić, kada niste dozvolili da se Skupština o tome izjasni. Takođe, trebalo bi da znaju svi da Narodna skupština Republike Srbije vrši autentično tumačenje zakona. Imamo više različitih vrsta tumačenja, od ciljnog, logičkog, jezičkog, kakvog hoćete. Postoji autentično tumačenje zakona koje upravo vrši ovaj visoki dom i niko drugi to ne može da izvrši. Niko drugi nije obavezan, niko drugi to ne može da učini. Ukoliko je bila sporna jedna odredba, naravno da je Narodna skupština vlasna da upravo o tome odlučuje i da ona pruži autentično tumačenje određene norme, određene odredbe, posebno što je bilo potpuno jasno da je u pitanju norma koja je suprotna Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije, a istovremeno i osnovnim pravnim propisima, osnovnom načelu prava, a to je načelo pravne sigurnosti, kojeg je jasno da se vlast više ne drži.
Pošto se danas pričalo mnogo, a niste opomenuli one koji su mi rekli i dobacivali sa mesta da lažem i govorili da ne pričam istinu, doneo sam ovde fotografije da pokažem, ali vidim da se sada neki od njih koji su to uzvikivali nalaze u kafani, u restoranu.
Ovo su slučajno spaljene do temelja kuće Vučića familije, ali nije u našim kućama problem iz sela Čipuljić, već je 1.500 srpskih kuća spaljeno, neki ljudi su živi odrani, a srpske su nacionalnosti. Znam da to vas mnogo ne interesuje. Računam, da ćete i večeras da puštate film o Srebrenici i to film NATO pakta, da brukate Srbiju i srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogrešio sam malopre i zato se izvinjavam Narodnoj skupštini Republike Srbije i svim narodnim poslanicima, koji su vodili računa o onome o čemu sam ja govorio, ali čini mi se da je mali broj njih zaista slušao, da bi znali u čemu sam pogrešio.
Naime, upravo sam govorio malopre o ovom amandmanu, koji je u ovom trenutku na dnevnom redu, umesto da objasnim član 52a, znači, govorio sam o članu 52b. U svakom slučaju, smatram da bi bilo dobro prihvatiti ovaj amandman, jer se ovde radi, rekao bih, čak i o manjoj odgovornosti, o nekoj vrsti sekundarne odgovornosti, i besmisleno je da se ljudi za ovako nešto kažnjavaju ovako visokim krivičnim sankcijama.
Zašto sam to rekao - zato što mi se čini da je pomalo besmisleno, ako već moraju da se uvode privredni prestupi, ako moraju da se uvode prekršaji, ne moramo da uvodimo one krivične sankcije koje odgovaraju izvršenju teških krivičnih dela, kao što se ovde uvode, za nešto što, u suštini, ne bi trebalo da predstavlja ovakvu društvenu opasnost.
Znate, svaka država vodi računa (pa bar ministru da se obratim, ako već poslanike većine to ne interesuje) kolika je društvena opasnost određenog dela. U ovom slučaju, nije u pitanju krivično delo, već se ono proizvodi u krivično delo. Koliko to državi škodi, koliko to državi smeta i na koje to sve načine država treba tome da se suprotstavi i koje su to mere koje država treba da preduzme da bi to suzbila, da bi određene stvari suzbila, ili da bi ih na neuporedivo bolji načn rešila.
Čini mi se da ovo nije uopšte ni mesto, ni način na koji će se takva vrsta preventivne politike voditi. Ona će se pretvoriti u nešto što je najrepresivnije, i čini mi se da će ona predstavljati svemogući izvor, čak i arbitrarnog ponašanja, da ne kažem zloupotreba organa vlasti, koji će moći da govore - e, taj i taj mu je dao dozvolu, hajde iza rešetaka, taj i taj je ovome dao građevinsku dozvolu, mora da ide iza rešetaka.
A kada govorite o tome da je to kazna zatvora do tri godine, oni koji znaju, moraju da imaju u vidu da će to biti kazna od najmanje šest meseci, jer se moraju koristiti, iako ovo jeste kontinentalno, a ne precedentno pravo, iskustva sudova. Prosto je nemoguće za takvu kaznu, čiji je maksimum do tog nivoa predviđen, izreći kaznu nekome od 15 ili 30 dana zatvora.
Zato smatram da je ovolika kazna, kazna zatvorom od tri godine, ne samo suviše velika, već i kontraproduktivna, i samo će stvoriti veliko nezadovoljstvo u narodu, nezadovoljstvo kod običnih ljudi, koji samo žele da žive normalnim životom, i ništa više od svega toga, i čini mi se da bi ovaj amandman, bar što se tiče ovakvog sekundarnog značaja u odnosu na član 52a, trebalo da prihvatite.
Mislim da, ukoliko razmislite, to može da prihvati i DOS-ovska većina, i zato bih molio da to kaže i da se o tome izjasni i ministar Vlade Republike Srbije, jer mi se čini da bi prihvatanjem ovog amandmana, odnosno brisanjem člana 52b, dobili svi građani, a vi ne biste ništa suštinski izgubili, osim ako nije vaš cilj da se neko otera u zatvor po svaku cenu, ali možda je to i jedini cilj nečije vladavine, nečije vlasti. Mislim da bismo time konačno pokazali građanima da nešto u Skupštini argumentima može da se promeni, a ne da je samo većina rešila da usvoji ono što sama misli da treba da se usvoji i da neće reagovati ni na kakve predloge, ni na kakve činjenice, ni na kakve argumente koje opozicija iznosi. Hvala vam.

  Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam ukažem na nekoliko  vrlo ozbiljnih stvari. Naime, svojevremeno  sam ( galama u sali)... ne budite nervozni, pomenuću nekoliko članova. Dakle, svojevremeno sam, govoreći o radu gospođe Čomić rekao da je sigurno bolja od Nataše Mićić i od Dragana Maršićanina. Plašim se samo  da me ne razuveri.
Ali, podsetio bih vas na član 99. stav 2, na to da ne možete za narodne poslanike, zato što u određenom trenutku neće da vam prave kvorum - a trebalo bi DSS -ovska i DOS-ovska većina u Narodnoj skupštini (galama u sali)... objasniću vam i pročitaću vam sve gde piše, pošto vi to ne volite da čitate ono što volite da čitate su novine, a ne knjige - dakle, da govorite da su neidentifikovani objekti (obraća se predsedavajućoj), jer, u svakom slučaju, nismo objekti . Možda smo subjekti, znate.
A, takvo ponašanje ne samo što ne ide u prilog radu Narodne skupštine, već je suprotno i Poslovniku o radu. Ne možemo mi, da li hoćemo ili nećemo da se pridržavamo prava, već moramo da se pridržavamo. To je unutrašnji, podzakonski pravni akt, kojeg moramo da se veoma precizno pridržavamo. Ne zavisi od vaše arbitrarne volje, od vaših diskrecionih ovlašćenja ili od bilo kakvih prava i ovlašćenja nekoga od narodnih poslanika.
Voleo bih nešto da razjasnim gospodinu Pal Šandoru, koji to takođe zna dobro, ali ne znam zašto o tome nije želeo do kraja, precizno da govori. Naime, on je tačno rekao šta piše u stavu 2. člana 80 ali nije želeo da vam pročita šta piše u stavu 3. i stavu 4. člana 80. Jer, ovde se govori o tome kako se utvrđuje kvorum. Dakle, postupak i procedura. Ono što jeste suština demokratije, kako se utvrđuje taj kvorum, a to i ne liči na ono kako ste ga vi utvrđivali. Kada to pročitate, biće vam potpuno jasno da to nema veze sa onim što se malo pre desilo.
Naime, tu piše da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu. Ali, pri ulasku u salu, a ne stotinu puta u toku same sednice, ubacivanjem identifikacione kartice.
Ono što je najvažnije, ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika. Ali, ne tako što ćete vi, sa mesta, konstatovati da tu ima 7,8 ili 9 neidentifikovanih objekata, tako što će, psujući sve, poslanicima opozicije to dobacivati sekretar Narodne skupštine Republike Srbije, koji ne ume ni najmanje civilizovano da se ponaša .

Kakav privatni život drugih lica? O kakvom privatnom životu drugih lica vi govorite? O kakvom privatnom životu privatnih lica vi govorite? O čemu vi govorite?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 40 sekundi.)
To je jedino što znate da govorite. I, samo što se ove opstrukcije tiče... dakle, to je moj apel vama, bez potrebe da se izjašnjavate, jer znam kako će se izjasniti DSS-ovska i DOS-ovska većina... već nešto oko ove opstrukcije o kojoj je predstavnik DSS-a ovde govorio.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Nemojte to da govorite. A, nije još bilo četiri minuta, nego ste uranili. Dakle, da vam kažem, što se te opstrukcije tiče, otkazali ste, odnosno prolongirali ste sednicu za 7 dana. Čitavu sedmicu ste odložili zato što ste se uplašili. Uplašili ste svojih političkih odluka.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
I vi ćete da govorite nekome o opstrukciji.

Samo se nadam da ćete sa ovakvom vrstom opstrukcije, sa ovakvom vrstom neefikasnog rada prestati i da ćete konačno prestati da kupujete tolike džipove,  o kojima već toliko pričate i dobacujete. Jer,  u svetu više neće biti fabrike koja će moći da proizvede tolike džipove.Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo vas molim da mi ne ističete vreme pre nego što se obratim.

Dakle, rekao bih samo da Predlog  zakona, koji je ministar Šumarac obrazložio Narodnoj skupštini, predstavlja jedan od najlošijih zakona, ali istovremeno rekao bih i jedan od najlošije obrazloženih zakona. U samo nekoliko rečenica čuli smo više političkih floskula nego bilo šta stručno, nego bilo šta od onoga što bismo mogli da očekujemo u predstojećem periodu kao konačne rezultate donošenja ovog zakona.
Šta bi to moglo državi Srbiji u smislu poštovanja reda i zakona, sprečavanja dalje bespravne gradnje, u ciframa, u brojkama, računato bilo kojom matematičkom operacijom, onako kako bi to priličilo jednom ministru da izađe i da kaže, pošto se čini kao da je došao sa tribine jedne od stranaka DOS-a i onda rekao šta je to ono što smo obećali u prethodnoj kampanji i šta je to što su morali da ostvare. I pri tome, sada ću citirati, govoreći o Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu, napao je Zemun. Zašto sam uzeo ovaj primer, sada ću vam reći.
Tačno je, gospodine Šumarac, napali ste Zemun. Napali ste Zemun u martu mesecu, ne znam tačno koji je datum, pojavili su se buldožeri, kranovi, koji su počeli da ruše jedan od prelepih objekata, a ljudi su se zgražavali, nisu mogli da veruju obični ljudi šta se dešava. A rušili ste, da bi vam to bilo dodatno jasno, mimo toga što su ljudi imali dozvole i sve one potrebne papire. Rušili ste bez pažnje dobrog domaćina, što ste po građevinskim uzansama morali da učinite i svaka cigla je morala da se sačuva, a nijedna nije sačuvana. Sve je rušeno, svo staklo je izlomljeno, i to da bi se pokazalo kakva je sila i kakva je moć nove vlasti, kakve su reforme i kakva nas demokratija tek očekuje.
Prosto se postavlja jedno pitanje i to sam tada hteo da pitam, ali nije bilo Skupštine. Naravno, za nas radikale ne postoji nijedna televizija, za sve se nađe, i za sve u opoziciji, osim za nas u SRS. Hteo sam da postavim pitanje - a ko su ti ljudi koji se raduju rušenju nečega što je čovek izgradio, rušenju nečega što čak i lepo izgleda, rušenju nečega što nikome, osim možda jednom kafedžiji iz DOS-a nije smetalo. Ko su ti ljudi koji mogu u tome da uživaju? Kao i ono što se pitate ko su ti ljudi koji mogu da se raduju muci nekih ljudi, onima koji idu u zatvor i tako dalje. Prosto, kakvi su to ljudi?
Sa pravnog aspekta, rekao bih da su ključne naše kritike da se ne mogu i ne smeju ovakvim zakonom ni voditi ni sprovoditi krivično - pravne sankcije. Sankcije za privredne prestupe, krivično - pravne sankcije i širi se, sve više imamo primere sporednog krivičnog zakonodavstva i svaki novi zakon, bilo iz radnog, socijalnog zakonodavstva, bilo iz gro sfere zakonodavstva, proširuje krivično zakonodavstvo, uvodi nova krivična dela, uvodi nove krivične sankcije, čak se bavi i merama generalne i specijalne prevencije, što ni u kom slučaju ne bi smelo da bude tema ovog zakona. Ima ovde pravnika, i u vladajućoj većini, pa neka izađu i neka vam to kažu. Ne smete time da se bavite.
Merama generalne i specijalne prevencije vi se bavite Predlogom zakona o izgradnji objekata. Tri godine ide čovek u zatvor zato što je bez građevinske dozvole počeo da diže objekat. Ko će da utvrdi da li je on počeo 10. jula ili je počeo 10. juna. Hoće li to sudski veštaci da utvrđuju, privatni detektivi, da li se beton dovoljno osušio ili nije, da li je neko iz komšiluka video kada je to rađeno ili nije. Ko će to da ustanovi, na koji način, kako će to da funkcioniše. Prosto mi se čini da je to nešto što je nemoguće i da to pokazuje apsolutnu nelogičnost predloženog zakona i onoga što je Vlada Republike Srbije ovde učinila.
Moram da kažem da se sa još jednom stvari ovde ne mogu suštinski složiti. Naime, država je kriva, ma ko bio na vlasti, dakle da potpuno depersonalizujemo tu vlast i na lokalnom, i na centralnom nivou, država je kriva ako je za građevinsku dozvolu potrebna urbanistička dozvola, urbanistički uslovi, saglasnost za vodu, saglasnost za struju, a za to bi trebalo da se stvore uslovi, da to rade organi lokalne samouprave - edž officio (po službenoj dužnosti). Da se to završava na najlakši mogući način.
Da pitam sve ovde ljude, osim onih koji su lično za sebe zidali, niko živ ne zna šta mu je sve potrebno. Ako nije dobio, a to može da bude i zbog ćutanja administracije i zbog mnogih problema koji postoje u samoj lokalnoj samoupravi, i zbog toga što prosto neko nekada traži, mi to ne tražimo, ali da uzmemo da toga uopšte nema, prosto zato što ljudi ne mogu da stignu ili je neažurnost administracije, i zbog toga će neko, zbog nedostatka građevinske dozvole da ode tri godine u zatvor. Ljudi, previše je, nije to logično. Možete da kaznite određenom novčanom kaznom, da bude po privrednom prestupu niža kazna, ali nemojte da...
Nemojte da dobacujete gospođo Ruždić, ili kako se već prezivate. Nema smisla, izađite za govornicu pa kažite to što mislite. Vi niste nikada naučili kako se priča. Izašli ste jedanput ovde da govorite o Poslovniku i to prilično nesigurno.