Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6916">Aleksandar Vučić</a>

Govori

 Dame i gospodo narodni poslanici, ovakav predlog odluke nikada u poslednjih 10 godina nije došao pred narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Nikada ovako kriminalni akt nije došao pred narodne poslanike, ni u federalnom, ni u republičkom parlamentu.
Ovo govorim ne samo kao neko ko je poslanik jedne opozicione političke stranke, već govorim i kao pravnik. Znam da neki taj jezik ne razumeju, jer su svašta govorili od jutros, čak i neki šefovi poslaničkih grupa, ali šta ćete, svojevremeno je Harold Laski govorio da je sloboda odsustvo ograničavanja. Ovaj akt, za razliku od onoga što je Pelević rekao, nije interni akt. To jeste podzakonske pravne snage, ali je to ključni akt u zakonodavnom procesu, od značaja za sam zakonodavni proces, za proceduru, za način donošenja akata, to je najvažniji akt. To je conditio sine ljua non demokratije. Ne može se bez takvog akta, ukoliko on nije demokratski.
Znam ja da vi to ne razumete, znam ja da školu niste učili, nije to problem što niste, ali bi bilo dobro da nas ne podučavaju onda takvi, koji ne znaju šta to znači i šta to predstavlja. Glavna pravila poslovnika, koja bi trebalo da postoje, jesu - javnost rada, jednakost prava i dužnosti poslanika, koja se brutalno krši ovakvim poslovnikom o radu Narodne skupštine, odnosno predloženim izmenama i dopunama, jer više narodni poslanici nisu narodni poslanici, već članovi poslaničkih grupa, i nemaju jednaka prava.
Dalje, demokratski i složen zakonodavni proces, a vi znate koliko se on krši, ako u raspravi ne dozvoljavate na jednak način narodnim poslanicima da u tome učestvuju. Narodni poslanici vašim poslovnikom nemaju pravo da učestvuju u raspravi. To je nešto što je neverovatno i toliko kriminalno, da nikada nije bilo ni u jednoj skupštini. Jer, lažu oni koji kažu da to postoji u uporedno-pravnoj političkoj praksi. Ne postoji nigde, ne postoji ni u francuskom parlamentu, ne postoji.
Neka izađe neko, pa neka nam pokaže to, neka citira bilo koju od ovih odredaba, koje ste ovde doneli, pa ćete videti da nema, posebno da ne sme niko da čita pisani tekst. Koga ćete to da obavežete? Mnogo pametnije zvuče oni koji čitaju, nego oni koji ne čitaju, a time se diče. Nekada ću da čitam, nekada neću da čitam, ali čitam ono što sam sam napisao, a ne ono što mu drugi napišu, kao što je slučaj sa predsednikom savezne države, i svaki put to čita, i nikada ne govori iz glave. Njemu se to neće zabraniti, ali zato će se nama zabraniti.
Zato će to narodnim poslanicima da se zabranjuje, ne bi li se uništila opozicija. Uzgred, opozicija, suprotnost od opozicije nije pozicija, za one koji to ne znaju, već vlast. Pozicija ne znači uopšte to, za one koji ne znaju pravno-političke termine. Ne bi bilo loše da to savladaju.
Dalje, ovde smo čuli tirade i traktate o tome kako će neko lepo da se ponaša, kako su oni fini, a kako neki drugi nisu fini, kako narod ne interesuje ovakva ili onakva rasprava.
Mi smo bili protiv tog dnevnog reda, ali je naše da ukažemo narodu šta imamo protiv ovakvog akta, šta mislimo o tome i šta je neophodno da se promeni. Neću da slušam, niti da mi predavanja o tome, niti o dostojanstvu drže ni Ivković, ni Pelević, niti bilo ko drugi, niti o dostojanstvu. Svog dostojanstva imam dovoljno, i niko ga, po mom mišljenju, nema više, a neću da govorim o drugima, mada ga imaju manje, na bilo koji način.
I nemojte da govorite o tome da je Skupština cirkus, jer najveći cirkus je ovde kod onih koji ne izlaze za ovu govornicu gotovo nikada, koji čitaju novine, ili grickaju semenke po ceo dan, koji svoje radno vreme i ono za šta su plaćeni, provode u skupštinskom restoranu ili ovde u bifeu, ispred skupštinske dvorane, i ne treba oni o tome da nam govore.
Mogu ovde da nam govore o tome oni koji rade, koji pripremaju amandmane, oni koji pripremaju zakonske projekte, projekte nekih drugih opštih pravnih akata, koji ovde treba da se donesu, oni koji kritikuju rad vlasti, oni koji su u stanju da se bore za interese građana Srbije, a ne kao glasačka mašina samo podižu ruku, i ništa više od svega toga.
Ovaj poslovnik o radu je kriminalni poslovnik. Nikada nikome na svetu nije palo na pamet da ovako katastrofalan poslovnik donese. Ovo je dokaz da Srbija ulazi u eru totalitarizma, koji je svojevremeno Hana Arent to definisala definicijom - ubij. Kad sam ja to nekada sa ove govornice već govorio - ne treba vam opozicija, hoćete svaki zakon, koji treba da se krčka u Skupštini po 10 dana, da donesete za pet sati, maksimalno, po ovom predlogu poslovnika. Bolje vam je - uzmite, streljajte sve opozicione poslanike, ili one koji vam se ne sviđaju, nemojte na ovakav način to da radite, i još da nam pričate kako je to legalistički, kako je to demokratski i kako je to reformatorski. U to ni jednog pravnika nećete ubediti.
Pokažite mi koji će to pravnik da izađe iz ove sale, čak i iz DOS-ovske većine, da izađe za govornicu, da ovakav predlog akta pohvali. Tvrdim da neće postojati ni jedan.
Nije moje vreme davno isteklo, u to ćete se uskoro uveriti. Samo bih završio sa time da smo mi imali - zaista neću pominjati, da ne brinete, i da morate da me isključujete, suprugu predsednika koja piše ustavna rešenja; ne daj bože da je to drugi neko pisao, visio bi na Terazijama, sada je sve to moguće, demokratski i legalistički - ali mi smo, od kosmološke teorije Grigorija Geršića, u pravnoj misli teorije Đorđa Tasića, došli do svojevrsne teorije ludizma DSS i poslaničke većine u ovoj skupštini, a pri tom ne mislim na teoriju.. i na ono što nam čini. Hvala.
Reč je o članu 99, gde se govori o tome da niko nema pravo da vređa narodne poslanike, a ovde već redovno slušamo pridike i neumesna dobacivanja predsednika Narodne skupštine. Na to ćemo, verovatno, morati da se naviknemo. Pri svemu tome, ubeđivaće nas kako je to legalistički i demokratski, kako je to najviši civilizacijski domet, ali ne moramo od ostalih poslanika slušati uvrede na račun cele Narodne skupštine, posebno opaske koje se tiču navodne cene trajanja sednica Narodne skupštine, odnosno rada narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.
Još jednom ću vas podsetiti: uzmite i pročitajte nešto iz teorije fašizma, pa ćete saznati da ovaj argument, koji ste malopre iznosili sa ove govornice, nije prvi put upotrebljen, jer je upravo Adolf Hitler iznosio takav argument. To je njegov argument...
Govorim o onome što vi nećete razumeti zato što nikad nećete imati ta saznanja.
O članu 99.
Pročitaću vam, pošto vam je i to teško da učinite: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Skupštine" - tako glasi deo tog člana. Ovo je bilo kriminalno rušenje dostojanstva Narodne skupštine, kao što je, uostalom, i vaše svakodnevno i celodnevno ponašanje, ali mi nije namera da vas podučavam tome, niti mislim vama da bilo šta prebacujem. Sa vama više ne želim da polemišem ni o jednom pitanju, u krajnjoj liniji ni da razgovaram.
Ovo govorim o nekim drugim poslanicima koji su vređali dostojanstvo Narodne skupštine, a pozivali se na argumentaciju koja je, blago govoreći, kriminalna i na koju niko nikada ne bi smeo u parlamentu da se poziva. Možete se pozivati na taj argument u izvršnim organima vlasti. U narodnom predstavničkom telu, u Narodnoj skupštini, niko takav argument ne sme da poteže. Ako nam je Skupština skupa, e, lepo, ukinite Skupštinu, zapalite i ovu skupštinu, pa neka sudbinu Srbije određuje bord direktora ili neki centralni komitet, potpuno svejedno, sve ćete probleme rešiti.
Ne optužujte na ovakav način narodne poslanike i Narodnu skupštinu zato što sednica Skupštine traje i zato što je neko rešio da radi, a ne samo da čita novine, ne samo da sedi ili da ide u skupštinski restoran. Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog predsedavajuće, pozivam se na član 99. stav 1. Izrečeno je nekoliko veoma teških uvreda na račun narodnih poslanika i Narodne skupštine. Ne računajući gospodina Maršićanina, rešio sam da na to upozoravam predsedavajuće i da im govorim šta su sve u stanju da urade poslanici vlasti kada ne budu opomenuti.
Ovde su narodni poslanici nazivani komadima. Ne znam kakvi su to komadi. Možda neko i tako vidi. Možda ih tako neko doživljava. Mislim da me otac i majka još tako ne vide. Nije to baš ni prijatno, ni dobro. U svakom slučaju, želim da ukažem na nešto o čemu se ovde govori, stalno. Govori se o nekom navodnom cirkusu. Jeste, ja sam saglasan, cirkus može da postoji, ali je cirkus u tome što čitaju novine na samo metar od mene, cirkus je u tome što ne slušaju i ne rade ništa, što ne pročitaju svoj materijal koji dobiju, cirkus je u tome što ih ne interesuje šta će narod da čuje...
Obrazlažem, uvažena gospođo Mićić, imam na to pravo, obrazlažem povredu Poslovnika.
Mene zanima kako vi znate šta je tačno, šta nije, jer niste opomenuli gospodina Popovića koji je pričao o nekakvom cirkusu, nijednog trenutka ga niste opomenuli...
 Nisam se našao uvređenim. Ja upravo branim poslanike DOS-a, govorim upravo o njihovim poslaničkim pravima.
Što se tiče kontaminacije medijske scene u Srbiji, od 1989. godine u Srbiji nije bilo ovakvog jednoumlja, na svim privatnim, na svim državnim elektronskim medijima, u svim novinama. Nikada nije bilo u Srbiji da nema nijedne opozicione novine, dnevne ili nedeljne, da nema nijedne opozicione televizije i opozicione radio stanice. Samo je još nedostajao argument - skupa Skupština, o čemu sam danas govorio, na šta se pozivao Adolf Hitler. Ukinite Skupštinu, pa će imidž Skupštine biti dobar. Najbolji imidž Skupštine je da se sve izglasa, da nema nikakvih protivljenja, da svi budemo jedinstveni, kao na centralnom komitetu, možda malo da se razmimoilazimo u mišljenjima, da oformimo ono - da vas podsetim - što je Milošević tražio 1989. godine, višepartijski pluralizam unutar Socijalističkog saveza radnog naroda. Dajte da to uradimo. Ne treba nam opozicija. Ne treba nam višepartijski sistem. Šta će nam Skupština? Tamo su neki ludaci, neki nepismeni.
Još nešto, nemojte govoriti o tome ko će slobodno da se šeta ulicama ili ne. Ja sam šetam ulicama Beograda i Novog Sada, i svakog drugog grada, a mnogi od vas neka razmisle da li im je potrebno manje ili više od 20 ljudi u pratnji. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde neki izgleda imaju problema, pa na ovakav način dovikuju i dobacuju neke krike, kao iz pojedinih institucija koje su smeštene na Kalemegdanu.
Povređen je član 99. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Pokazalo se sada, čini mi se bolje i plastičnije nego ikada, kakav je odnos predsedništva Narodne skupštine, onih koji sede iza naših leđa dok odavde govorimo, jer je jednom poslaniku koji je na zanimljiv i plastičan način govorio samo o svojim političkim protivnicima, ništa ružno ne radeći, rekao da je bruka i sramota, i to onako mrtav hladan, kao da je on bog koji će da određuje sudbinu svih ostalih i da govori kako se ko i na koji način ponaša.
Onda je izašao jedan čovek iz njegove političke stranke koji je rekao - budite ljudi, čak iako ste radikali, želeći time valjda da kaže, ako sam ga ja dobro razumeo, mada, imajući u vidu reči predsednika Narodne skupštine računam da nama koeficijent inteligencije nikada neće biti kao njihov, da kod radikala nema ljudi, ili da mi ne znam koga ili ne znam šta predstavljamo. Nije problem u nama, što ćete možda nas uvrediti, ali nemojte da zaboravite da svako od nas ima i porodice i, ako ništa, kod njih ćete da stvorite otpor i mržnju. Oni će početi na drugačiji način prema vama da se odnose.
Moram samo u jednoj rečenici da vam odgovorim - možda nisam čovek, možda sam, ako hoćete, i slon, ili ne znam ni ja šta sve, ali mi žena nikada neće pisati Ustav, ni Srbije, ni Jugoslavije, niti bilo šta slično, kao što Zorica Radović piše ustav. Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram odmah da kažem da nisam ekspert za unutrašnju organizaciju, ali kao i svaki pravnik, sa nešto višim prosekom od onih koje ste birali za sudije i predsednike sudova, čini mi se da bih mogao da diskutujem o ovoj temi, a da oni koji sede iza mene ne pokušavaju da ismevaju ono što će neko izgovoriti.
Dakle, smatram pre svega da ovim aktom i u najspornijem članu 2a donosimo jednu odredbu koja nije dobra za Narodnu skupštinu i koja nije dobra za narodne poslanike. Nije dobra iz prostog razloga što bi u Narodnoj skupštini, bez obzira na to ko je na vlasti, trebalo da postoje stručni ljudi, ljudi koji će biti dodeljivani poslaničkim grupama i ljudi koji će svoj posao na najbolji način obavljati. Dakle, ako je potrebna pomoć u pripremi amandmana, u bilo kojem drugom administrativno-tehničkom poslu, dovoljni su ti ljudi koji su najčešće završili pravni fakultet, koji znaju da obavljaju taj posao, da ga obavljaju za svakoga podjednako, na profesionalan i stručan način. Čini mi se da ste tako govorili i u izbornoj kampanji, a ovim članom se predviđa upravo nešto drugo. Ovim članom želi vlast, želi režim da kaže - ne, ne sviđaju nam se ovi koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, oni su zaposleni ranije, mi želimo da dovedemo svoje, neke druge, oni će biti na plati, a onda ćemo čak, srazmerno brojčanoj zastupljenosti poslaničkih grupa, mi određivati kako i na koji način će oni biti zastupljeni, odnosno koliko će svaka poslanička grupa imati pravo da dovede svojih ljudi, odnosno svojih članova.
To je nešto što ponovo predstavlja izuzetak i što nije bio primer u Narodnoj skupštini Republike Srbije u prethodnih nekoliko godina, onih diktatorskih, kako vi to volite da kažete. Evo, sada je stigla demokratija, ali to se sve manje primećuje, posebno po unutrašnjim aktima, unutrašnjim pravnim podzakonskim aktima koje donosimo, a koje donosimo, čini mi se, na uštrb interesa građana Srbije, ali pre svega narodnih poslanika.
Ono što ste predvideli kao poslovnička rešenja, ljudi da znate, znam da će vaši mediji preneti sve i svašta, ono što je potpisalo 40 i nekoliko poslanika DSS-a, to je jedna prava katastrofa. To nikada u Srbiji nikome nije palo na pamet da takav poslovnik donese. To je jedan užas sa kojim će se građani Srbije suočiti, već u naredni utorak, ali ljudi tako nešto nikada nikome nije palo na pamet da donosi kada je reč o ovoj vrsti unutrašnjih pravnih akata. Takva ograničenja za poslanike, pa kao da se ne biraju poslanici, dovoljno je da izaberemo šefove poslaničkih grupa, a da mi ostali poslanici i ne dolazimo u Skupštinu. Zašto nas je narod birao, ne treba da budemo ovde.
Isto tako možete, imajući u vidu disciplinu u poslaničkim grupama, da donesete žetone ili one štapiće, sa kojima se i moj sin igra kada broji i računa, eto, tako da kažete - toliko ih ima na ovoj strani, a toliko na onoj strani. Potpuno neverovatne i sumanute stvari se čine. Vidim da to razumeju neki poslanici vlasti, ali ne mogu da razumem zašto to rade, zašto to na takav način čine i zašto se izvršna vlast ovde meša u donošenje odluka preko predstavnika Administrativnog odbora itd. O čemu je tu reč? Mislim da mi moramo i ovakvim unutrašnjim aktima da pokazujemo toleranciju, pre svega govorim većini, da pokazuje toleranciju prema poslaničkoj manjini, prema skupštinskoj opoziciji, prema opoziciji u narodu, da oni moraju da imaju ista prava, a ne manja i ne da se sve koristi, pa čak i srazmerno broju narodnih poslanika da se određuju stručni saradnici itd.
Da vidimo samo kako će se regulisati radni odnosi, gde će da miruje staž, ko će da preuzima radnike, kako ćete da ih vraćate na druga mesta itd. Pravimo jednu izuzetno komplikovanu proceduru. Razumeju to ljudi koji su ovde u Skupštini, a ima ih i u redovima vlasti i u redovima opozicije više od pet-šest godina, koji to dobro znaju, da je to veliki problem, a ne razumem zašto to radimo.
Rekao bih još jednu stvar o članu 15. stav 1. koji se menja. Osvrnuo bih se na poslove u vezi sa obaveštavanjem domaće i inostrane javnosti o radu Narodne skupštine. Ako će se to obavljati na način na koji je to do sada činjeno, tako što će jedino merili biti koliko košta parlament, a da podsetim poslanika koji to ne zna i koji je malopre izgovorio ovde da 1.000 dinara košta minut, sat vremena u Narodnoj skupštini, nemojte da zaboravite da je sa potpuno istim argumentima, ali ti ljudi treba da čitaju knjige, kada je reč o Skupštini, izlazio Hitler i njegova Nacional-socijalistička partija. Neću time da poredim, već samo kažem da bi neki trebalo da pročitaju knjige ...
(Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.)
Završavam. Dakle, to bi morali da porede i da znaju da takve stvari ne govore. Narodna skupština je vrhovno zakonodavno telo, narod nas je ovde izabrao i mi moramo da raspravljamo o svemu i mnogo je bolje da to ovde činimo nego bilo gde drugde i mnogo su manji troškovi nego svih ostalih državnih organa.
Rekao bih još nešto, da upravo zbog ovoga, zbog ovakvih akata, zbog te hajke koja se vodi pre svega protiv Srpske radikalne stranke, ali i svih koji opoziciono misle, nije ni čudo što je narod počeo drugačije da razmišlja. Jučerašnji izborni rezultati, pre svega iz Bograda, ali i iz nekih drugih gradova Srbije, Užica, gde su radikali skočili za preko 100%, a DOS pao za trećinu, pokazuju kakvo je narodno raspoloženje i kako će se kretati. Iskoristio bih priliku da se u ovom trenutku u ime Srpske radikalne stranke zahvalim svim ljudima na poverenju.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 96, stav 1.  Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije u kojem se kaže -  ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, (a navedeno je ime i prezime predsednika SRS-a i poslaničke grupe dr Vojislava Šešelja), odnosno pogrešno protumačio njegovo izlaganje (što je takođe bio slučaj, jer je govorio o onome šta je Šešelj hteo, a o čemu gospodin Jovanović ne bi želeo da se razgovara i tako dalje), narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Nije ovo prvi put i sinoć se nešto slično dešavalo. Ovo pokazuje kakvo nasilje želi da sprovede u Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine Dragan Maršićanin. Ovo govorim i zbog narodnih poslanika, ali i zbog javnosti. Pretpostavljam šta će DOS-ovi mediji, odnosno svi mediji u Srbiji, govoriti i na koji način će pokušati da predstave ono što se desilo u sali za sednice Narodne skupštine. Takvu vrstu političko-pravnog nasilja dozvoliti, bez prava na odgovor političkim protivnicima, to je zaista nezabeleženo.
U vreme kada je SPS suvereno upravljala državom, a doduše bile su i još neke stranke iz DOS-a sa njom, dešavale su se slične stvari, ali ne ovakve. Nikada zbog toga što neko nije želeo da da repliku, koja je bila potpuno očigledna, jednom narodnom poslaniku, i to posle više insistiranja, zato što se neko plaši tri minuta izgovorenih reči ili već ne znam ni ja čega. Tako nešto se apsolutno nikada nije dešavalo i zbog toga i posle toga dovoditi one koji će na takav način da izbacuju i isteruju narodne poslanike, to je nešto što predstavlja vrhunski politički cinizam, najgoru nekulturu i prema političkim protivnicima i koji ne sme da postoji prema onima koji drugačije misle.
Ako vi mislite da to može u Srbiji na takav način da se sprovodi, možda i može. Možda je to dobro, možda ćete preko svih svojih televizija i preko svih svojih novina uspeti da ubedite ljude da je zato što nije dobio repliku Šešelj kriv, jer tobož nije imao pravo, a svi građani Srbije koji su gledali imali su priliku da se uvere u to da je imao potpuno pravo na takvu repliku. Siguran sam da to vreme sve više prolazi i da će sve više ljudi shvatiti. Uostalom, nije čudo da to rade upravo predstavnici one stranke gde žena predsednika te stranke, žena predsednika države ...
(Predsednik: Vreme.)
... piše novi Ustav. To ću vam pokazati u sledećem izlaganju. Hvala.
Tražim repliku.