Pozivam se na član 98. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Ukazao bih samo na jednu nekorektnost poslanika DSS-a. Ako nekoga hoćete da nacrtate, obraćate mu se najuvredljivijim izrazima, kažete da govori notornu neistinu, kažite mu onda ime da bar ima pravo džentlmenski da izađe da vam odgovori, a ne da to mislite da kažete a da prođete bez ikakvog odgovora i  mislite da izgovorite sve najgore što možete, a da vama niko ništa ne kaže.
Moram samo da vam kažem da sve što ste sada rekli jeste notorna neistina. Uopšte nisam rekao da nema 7 sudija.
(Predsednik: Nisam vam dao pravo da govorite po replici, nego po kršenju Poslovnika.)
Upravo ću da objasnim gde je bilo kršenja Poslovnika.
(Predsednik: Ali, ne ulazeći u repliku, već objasnite gde je bilo kršenja Poslovnika.)
Hoćete li me pustiti da kažem?
(Predsednik: Hoću, ukoliko govorite o kršenju Poslovnika.)
Za one koji nemaju ni poslovnike, koji ne vole ništa da pročitaju, već sam naveo taj član. Što se tiče onoga gde je tačno povređen, povređen je u tome gde je malopređašnji govornik rekao da sam izgovarao notornu neistinu, iako je sve što sam izgovorio bilo istinito, a posebno je, ako hoćete, povredio i član 99. Poslovnika i član 101, gde je uvredio i poslaničku grupu SRS-a, aludirajući na to kako smo i mi učestvovali na predaji Kosova i Metohije okupatoru, a nismo. Mi smo jedini u celoj Srbiji, od svih političkih stranaka, bili protiv prihvatanja plana Ahtisari-Černomirdin, za razliku od partije gospodina Mihajlova i svih ostalih. To nama ne može da prebaci.
Ako nema argumente za prolaz svog seta zakona, zato što je mislio, ako se dogovorio sa ostalim delom DOS-a, sa SPS-om, SSJ-om, itd, da neće biti kritičara, onda je pogrešio.
Apelujem na predstavnike predlagača, ako imaju pravo da govore u svakom trenutku i ako kritikuju one koji su ih ovde argumentovano kritikovali, čini mi se, ne iznoseći nijednu, ako hoćete, čak ni težu reč, što je možda kritika meni, ali govoreći samo šta je sve loše u ovim zakonima, da izađete i da se takvim izrazima koristite, pri tome, nemajući ni jedan jedini argument, onda bar kažite ime i prezime onoga ili da se predsednik ne pravi naivan i nevešt da ne zna o kome je reč i da ne zna o kome se radi. To bi bilo mnogo poštenije i ljudski korektnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da ukažem na jednu stvar pre nego što se odredim prema amandmanu i objasnim ga narodnim poslanicima, ovom visokom domu.
Naime, interesantno je da uopšte nismo dobili mišljenje Vlade Republike Srbije koja je obavezna, a dužna je sinonim za obavezna, i ne može se nikako utvrđivati kao nekakva fakultativnost ili alternativnost u mogućnostima Vlade, dakle, izričito se pominje u podzakonskom aktu vrhovnog legislativnog tela obaveza Vlade Republike Srbije da da svoje mišljenje o amandmanima narodnih poslanika. Zbog toga smo prekinuli rad sednice u utorak; ispostavilo se da sam bio u pravu, da je prekinuta zbog štrajka, a ne zbog toga što će Vlada razmotriti amandmane narodnih poslanika.
Ovde je reč o još nečemu. Dok je trajala načelna rasprava ovde je bio predstavnik Vlade, predstavnik izvršnog organa vlasti, sedeo je, iako nije mnogo govorio - u dve rečenice je objasnio svoj predlog zakona. Očekivali smo da to bude mnogo ozbiljnije predočeno narodnim poslanicima i javnosti Srbije. Ali, sve vreme posle toga nemamo nikoga iz Vlade. Danas na sednici Narodne skupštine nema predstavnika izvršne vlasti. Nikoga ne interesuje šta će biti sudbina amandmana narodnih poslanika, nikoga ne interesuje šta će biti sudbina celog zakona. Ne interesuje ga, pa makar da i protivposlovničkim klimanjem glavom ili dizanjem ruke kaže da li se Vlada slaže sa određenim amandmanom, pa će na taj način dati znak poslaničkoj većini da li da glasa za ili protiv amandmana.
Znao sam za ovaj amandman, da gotovo niko u DOS-ovoj poslaničkoj većini ne zna uopšte o čemu se radi u tom amandmanu, oni će glasati protiv samo zato što je moj amandman. Uopšte mi ne pada na pamet ni da ga obrazlažem. Povlačim amandman. Povlačim amandman zato što znam da neće proći, niti ga je ko čitao. Čitaju se novine, da li dnevne novine, "Ekspres", "Politika", "Reporter" ili ne znam ni ja već koje novine, grickaju se semenke. Možda neki čitaju i "Srpsku reč", mada predstavnika te stranke ovde nema, valjda će ih biti sledeći put, ali ima bivših.
U svakom slučaju, mislim da Vlada Srbije mora da pokaže neuporedivo drugačiji odnos prema Narodnoj skupštini. Ako je Vlada bila u stanju da podnosi amandman na svoj tekst predloga zakona i da to bude sastavni deo teksta zakona, pa valjda je normalno i pristojno, (ako ništa drugo, ako već neće da poštuju zakon, ako neće da poštuju Ustav) da se odredi prema amandmanima narodnih poslanika, da barem pokaže poštovanje prema vrhovnoj legislativnoj vlasti u ovoj zemlji, a ne na takav način da se nipodaštava, da se vrši pokušaj ponižavanja narodnih poslanika koji misle drugačije od izvršne vlasti, od Vlade Republike Srbije. Prosto nemam reči na sve to, ovo se zaista nikada nije dešavalo. Reći da to da je Vlada dužna ne znači da je obavezna - voleo bih da mi date neku drugu reč koja bi bila sinonim, osim toga da je obavezna. Ne može biti bilo šta važnije od procedure rada Narodne skupštine Republike Srbije i ne može je Vlada svojom neažurnošću i svojim neradom menjati ni na koji način. Povlačim amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog ovog zakona trebalo je da obrazloži neko od predstavnika Vlade Republike Srbije, odnosno morao je. Mislim da je za ovlašćenog predlagača izabran ministar pravde i lokalne samouprave, Vladan Batić. To piše u tekstu koji smo svi dobili, ali ovde nema ni jednog jedinog člana Vlade koji bi nešto rekao o zakonu kojim oni žele da ubede narodne poslanike da  za njega glasaju.
Nikada se u Narodnoj skupštini ovakve stvari nisu dešavale. Nikada. Pozivam narodne poslanike vladajuće većine da to zaista shvate, da to razumeju, da pogledaju ako hoće čak i iz onog diktatorskog perioda da je i tada bio pravi procvat reformi i demokratije u odnosu na ovo što danas imamo.
Danas Vlada očekuje da se usvoji njen zakon. Jedan, po našem mišljenju, loš zakon. Loš zakon zato što predstavlja dodatni udar na standard građana. Čak se meša i u neka ustavom zagarantovana prava ljudi, gotovo na direktan način. Objasniću o čemu je reč. A, nema ni jednog predstavnika Vlade koji će da izađe i da obrazloži narodnim poslanicima zašto je potrebno glasati za ovaj zakon. Zašto je potrebno na ovakav način povećati sudske takse, taksene tarife na svaki podnesak, na tužbu, protivtužbu, prigovor, prebijanje i na sve drugo.
Da vidimo o čemu je ovde reč. Naime, ovde imamo nešto što bi trebalo da nas pomalo vrati u eru tržišta, čak i u grani sudske vlasti koja mora da bude potpuno nezavisna, ne samo od izvršne nego i od zakonodavne, a naročito pojedini sudovi, to se razume, koji nemaju veze sa sudovima opšte nadležnosti, kao što je Ustavni sud, ali je ovde i Vrhovni sud itd. Moramo na svaki način da vidimo kako se plaća i na koji način se izdržavaju svi koji rade u pravosudnom sistemu Srbije.
Ovde se kaže da se povećava učešće taksenih obveznika u finansiranju rada sudova. To je tačno. Ali, postavlja se pitanje da li će čak i u tome materijalni efekat biti onakav kakav je Vlada želela, a na stranu da li će ustavom zagarantovano pravo građana na sudsku zaštitu, Ustavom Republike Srbije i Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, biti uopšte omogućeno.
Mislim da neće zato što po pojedinim sporovima, to u četvrtom odeljku imate, može da se vidi da je potrebno izdvojiti ogroman novčani iznos za određene podneske, ogroman novčani iznos. Recimo, ako je do sada bilo potrebno 2.500 dinara za podnošenje tužbe za brakorazvodnu parnicu, ili nešto drugo, sada vam je potrebno 25.000 dinara.
Za mene se postavlja pitanje, naravno, ako je namera države da merama, odnosno sudskim taksama vrši mere generalne i specijalne prevencije u porodično-pravnoj oblasti, da želi da štiti opstanak braka, ali šta tamo gde ima izuzetno opravdanih razloga za razvod - kako će neko ko nema taj novac skupiti 1.000 maraka ili 900 maraka, već koliko to iznosi...

Samo vi nemojte nikoga da reketirate. Ne brinem ja, ne tražim nikome opomenu.
Dakle, što... aman čoveče, hoćete li da me pustite da govorim?
Dakle, suština je u tome da imamo sporove u kojima će vrednost podneska, dakle sudska taksa, biti veća od celokupne vrednosti spora. Tako ovde imate primer smetanja poseda. Ako je reč o nekoj beznačajnoj stvari, o nečemu što je za nekoga od manjeg značaja, ali čovek želi da zaštiti svoje pravo, on ima ustavom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu. On mora da da najmanje 5.000 dinara zbog smetanja poseda. Ovde imate mogućnost, čak kaže - ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos umesto od 50, koliko je do sada stajalo u zakonu, 2.000 dinara, što je za 40 puta više od onoga što smo imali do sada. Dakle, za 40 puta povećano.
Da li su zarade i cene - jer se ovde govori o vrlo netačnim poenima, umesto da se govori o indeksima troškova, o indeksima cena, o tome koliko su nominalne plate - povećane, da bismo na osnovu nečega mogli da zaključimo zašto su ove sudske takse ovako povećane, taksene tarife. Ovde se radi o tome da imamo u jednoj rečenici nešto što je vrlo neodređeno - govori se o promenjenim društvenim okolnostima, o povećanju cena i zarada.
Povećanje zarada u nominalnom iznosu je negde oko 20-30%, tako da se ni u kom slučaju ne može ovde govoriti o usklađivanju sa povećanjem zarada. Može se govoriti o usklađivanju sa povećanjem cena. Tačno je da su određene cene povećane za 100, 200, 300, 400, 500, ali nisam još čuo da su neke povećane za 4.000%, kao što ovde imamo primere. Možda i jeste, možda je i toga bilo, ali ja još nisam čuo. Znam da je struja povećana za oko 300%, znam da su telefonski impulsi povećani za oko 300%, znam za cenu hleba i mleka, za oko 300 i 400% su povećane, ali za 4.000% još nisam čuo da je neka cena toliko povećana. Evo, ovde to imamo.
Zarade nisu prelazile, govorim o nominalnim zaradama, da ne govorim o onoj razlici između bruto i neto plate, jer vi sada govorite da je plata 200, imajući u vidu da se u to računa sve ono što je nekad računato kao topli obrok, regres i sve ostalo, pa zato govorite da je to mnogo više u odnosu na nekadašnjih 90, a objektivno i suštinski nije. Dakle, imajući sve to u vidu, čini mi se da su ove sudske takse jedan novi namet građanima, nešto što će građani teško moći da podnesu, nešto što će im u krajnjoj liniji još više zavlačiti ruku u džep, imajući u vidu i sve ono što se dešavalo poslednjih meseci. Pitanje je da li će moći da ostvare svoje ustavom garantovano pravo, a ustavom garantovano pravo je pravo na sudsku zaštitu.
Sa ovakvim sudskim taksama, sa ovakvim rešenjima, koja je Vlada predložila, a koja niko u Narodnoj skupštini od predstavnika Vlade ne želi da brani i ne želi da objašnjava narodnim poslanicima, čini mi se da nećemo daleko stići i da ćemo građanima samo otežavati i oduzimati njihova prava. Ako hoćete, time se dira i u korpus ljudskih prava i sloboda, na koje je DOS-ovska većina bila navodno toliko ponosna. Da li će ljudi moći ta prava da ostvaruju, siguran sam da u velikoj meri neće.
Nije problem za tarife kada je vrednost spora preko 500.000 dinara, jer taj će imati da plati tih 10%, koliko to iznosi, plus određeni procenat prema vrednosti spora. Ali, šta će oni ljudi čija je vrednost spora neuporedivo manja, koji taj novac nemaju i obično, govorim najpre o parnicama, taj novac nemaju, tu mogućnost nemaju, na koji način će svoje pravo zaštititi?
Poslanička grupka Srpske radikalne stranke smatra da je to udar na džepove, budžet i standard građana Srbije i zbog toga će glasati protiv Predloga zakona. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da sada razgovaramo o nečemu što je veoma ozbiljno. Naime, nisam imao pravo na repliku jer nije pomenuta poslanička grupa SRS, ali ću svojih deset minuta iskoristiti da ukažem na nešto što je gotovo neverovatno.
Šta to, gospodine Mihajlov, Vlada Republike Srbije sada treba da doradi, kada niko, prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, više nema prava da to dorađuje? Niko. Može Vlada Republike Srbije samo da povuče zakon iz procedure. To je jedino rešenje. Ili da se prihvate naši amandmani. Ništa drugo. A ne da Vlada dorađuje svoj predlog, pa će ga neko prihvatiti ili neće.
S druge strane, moram da primetim još jednu stvar: ne mogu da se složim sa jednom stvari koju ne bih kritikovao u paketu zakona DSS-a, gde se govori o funkcionisanju sudova iz opšte nadležnosti i specijalizovanih, iako smo mi protiv specijalizovanih sudova, o tome ćemo govoriti kasnije kada taj paket dođe na dnevni red.
Tu se, u zaključnim odredbama kaže (zakon o uređenju sudova): "Rad sudova se finansira iz budžeta Republike Srbije." Šta to sada znači? Ovde bismo donosili neku vrstu ledž specialis-a odakle će da se finansira rad suda. Na takav način - direktnim putem, od sudskih taksi, a ovamo će se finansirati iz drugog dela, dakle iz jednog dela u drugi deo, iz jednog dela budžeta. Znači, iz budžeta, a Vlada je ta koja podnosi Narodnoj skupštini na uvid ceo budžet, sve prihodne i rashodne strane, u svim razdelima. Narodna skupština to odobrava, ili ne.
Ovo su budžetski prihodi, a ne posebni prihodi. Dakle, ono što se naplati u Prvom opštinskom sudu, e sada to da ostane Prvom opštinskom sudu za krečenje, a ono što se naplati u Četvrtom opštinskom sudu, da to ostane njima, da se uvede kanalizacija. E, to je nešto što ne može da se radi, ne može da se čini. Ovaj zakon je loš iz jednog razloga - zato što on utiče na ukidanje prava na sudsku zaštitu građanima Republike Srbije.
Pozivam narodne poslanike da razmisle čak i o materijalno-finansijskom elementu. Ako imate povećanje od šest ili sedam (naravno, imaćete pravo na repliku, ja sam zato govorio o vama, za razliku od vas mi smo džentlmeni, i mi uvek kažemo o kome govorimo i o čemu mislimo), dakle, ako budete imali 10 puta ili pet puta veće sudske takse, pitanje je da li ćete imati ovoliki broj podnesaka, kakav imamo danas i u kom procentu će se taj broj podnesaka smanjiti, da li za 100%, 200%, 300%, koliko? Dakle, ni taj materijalno-finansijski element neće biti za Vladu Republike Srbije tako povoljan, kao što ona inače očekuje. I to je još jedan od razloga, zbog koga bi ovakvo povećanje sudskih taksi trebalo odbiti.
Ponovo kažem - ako će neko da kaže da je 25 hiljada dinara prava cena za brakorazvodnu parnicu, postavlja se pitanje... znate, to može da bude prava cena, ako možete već na pripremnom ročištu da izvršite pomirenje itd, pa hajde, eto, vidite da nije bio neki veliki problem, pa da se time utiče na smanjenje sudskih postupaka, kojih je inače previše u našoj zemlji.
Da se ne lažemo, i za naše ljude se kaže da vole da idu često pred sud i da tuže, da se žale itd, što je razumljivo, ali to je Ustavom zagarantovano pravo građana. Ali, na ovaj način - šta ćete ako bije čovek ženu, naravno da će žena da traži razvod, prilično je logično, a nema 25 hiljada dinara, šta da traži? Ide, živi negde drugde, pa šta sad. Ali, nemojte to da radite, to je nešto što ne može da se prihvati, to je ono što predstavlja problem u ovom zakonu.
Dobro bi bilo da neko iz Vlade dođe i da kaže nešto pozitivno o ovom predlogu zakona, a ne da se mi ovde prepiremo između različitih poslaničkih grupa, idemo sa našim argumentima, ukrštamo ih, a njih to uopšte ne interesuje. Oni su pametni, njih Narodna skupština ne zanima.
U sistemu podele vlasti, naravno, razdvojene su funkcije zakonodavne nadležnosti i funkcije izvršnih organa vlasti, odnosno prerogativi te vlasti, ali postoje instrumenti kontrole izvršne vlasti. U tom smislu je zakonodavna vlast najviša vlast, a u ovoj zemlji zakonodavna vlast postaje ništa, odnosno narodni poslanici, eventualno, služe za reketiranje, da im neko oduzima pare ovde, da bi se punio budžet, i apsolutno nizašta više.
Vladu Srbije Narodna skupština ne zanima, Vladu Srbije Narodna skupština ne interesuje kao vrhovno predstavničko telo. Njihovi predstavnici u ovom domu nemaju šta da rade. Pitanje je da li nas sada u sali ima 70, 80, toliko koliko interesuje i poslanike DOS-ove većine, a o vladinim predstavnicima da ne govorim.
Smatram takođe da u deobnim parnicama vrednost ne može biti manja od pet hiljada dinara, takođe previše, zaista previše. Imate primer, jedan neverovatan primer, i pozivam nekoga da nam objasni, od ljudi koji će podržati ovaj predlog zakona, makar od poslaničke većine, koji će se prepoznati u kritici rada Vlade. Kaže: "Ako predmet spora nije procenjiv, kao vrednost se uzima iznos od 50 novih do dve hiljade dinara". Razumem šta se dešavalo kod plaćanja oko taksenih maraka, jer je tu bilo i nekih izmena koje su donošene i početkom 2000. godine, pa se prelazilo na 750 dinara, pa se sada ide na hiljadu dinara itd. Ali, ovo o čemu sam govorio, vezano za IV odeljak, to su prosto neverovatne stvari koje ne mogu da se prihvate i koje ne odgovaraju životnom standardu građana, koje ne odgovaraju onome što se zaista može platiti, a mi nemamo pravo da rušimo Ustavom zagarantovane kategorije i Ustavom zagarantovana prava građana.
Zato u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke pozivam predstavnike stranke gospodina Mihajlova da glasaju protiv ovog zakona, jer ne mogu da glasaju za (jer ne može da ga dorađuje Vlada u Narodnoj skupštini) i naravno da prihvate amandmane poslanika Srpske radikalne stranke, koji neće i ne mogu u svemu da poprave ovaj zakon, ali će ga delimično popraviti, jer će se, koliko-toliko, smanjiti iznosi tih taksi.
Dakle, mi nismo smanjivali iznose taksi u odnosu na inicijalni tekst zakona, to ćete videti u našim amandmanima, mi smo ih čak povećali za 100%, čini mi se, rekao sam, dakle, u najvećem broju amandmana, ali ne da se poveća za četiri hiljade procenata, kao što imamo neke amandmane. To je ono što je neprihvatljivo i to je ono što u ovom trenutku može da se radi.
Jedino rešenje je, dakle, povlačenje zakona iz procedure, jedino poslovničko, jedino zakonsko rešenje je povlačenje ovog akta iz procedure ili da se prihvate amandmani koji su već na raspolaganju narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, napravljena je materijalna povreda jednog akta, doduše našeg unutrašnjeg akta, ali akta koji ostaje dokument. Na strani 12. u redovima 4, 5. i 6. je izrečena materijalna neistina, kao i u četvrtom stavu u kome se govori da narodni poslanik Aleksandar Vučić koji se javio za reč zbog povrede člana 99. nije o tome govorio. Moram da kažem da sam o tome govorio, što vrlo jasno svedoče i stenografske beleške, ali je problem u tome što neki drugi nisu želeli o tome da govore, što im nije palo na pamet da slušaju, pa su mi zbog toga izrekli opomenu.
Nijednu uvredljivu reč nisam izrekao. Nisam čak hteo ni da operem predsednika Narodne skupštine, koga je nemoguće oprati, pošto je sam izjavio gde živi i kako živi, i izrečena mi je opomena. Ali, nije tačno da mi je opomena izrečena zbog povrede člana 99. Poslovnika, već mi je opomena izrečena zato što je to želeo predsednik Narodne skupštine.
U stenografskim beleškama ne postoji ni jedna jedina uvredljiva reč koju sam izrekao, niti da sam na bilo koji drugi način Poslovnik povredio. Takođe, nije tačno da nisam govorio, već sam se dva puta pozvao na član 99. i rekao zašto govorim o članu 99. Tražim da se izbriše umetnuta rečenica između dve zapete - "ali nije o tome govorio", jer se sećate svi dobro da sam govorio o onome što je govorio predsednik Skupštine kada je rekao da nekim poslanicima glava služi, odnosno vide da imaju glavu samo kada dobiju glavobolju, i to je valjda elementarno kršenje člana 99. Zato tražim da se ovakve stvari u zapisniku isprave.
Imam ovde jedan ozbiljan problem. Sada ću vam objasniti koji je problem. Problem je u tome, ne samo moj već čini mi se svih poslanika u Narodnoj skupštini kojima mislite da izričete opomenu... Lako je bilo izreći Stevi Dragišiću opomene, lako je predsedniku.....

Vratio sam se na temu i nemojte da me ispravljate nego me slušajte. Izrečeno mu je, iako ima petoro dece, pa dve plate mora da plati. Možete da izričete opomene, da oduzimate plate narodnim poslanicima, ali da znate da su zaista za psihijatriju oni koji aplaudiraju na to i koji se raduju tome što će neko da plaća jednu, dve ili tri opomene, vašoj drskosti i tome što ćete na svaki način da sklanjate poslanike sa ove govornice.

Nema vremena. U 3,01 uhvatite da vičete vreme, a kada izađe Zaharije Trnavčević da govori šta mu padne na pamet za ovom govornicom, onda nema vremena i može do 3,50.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo mi iz SRS idioti zato što moramo ovako da govorimo po minut vremena, to je zahvaljujući idiotskom poslovniku koji je usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa moramo da govorimo po minut. Ne možemo brže.
U svakom slučaju, smatramo da je ovaj predlog zakona veoma loš, da se donosi u nezgodno vreme i da je trebalo da bude donet mnogo ranije. U septembru mesecu, odnosno u oktobru je DOS već došao na vlast, bili su u Vladi Milomira Minića. Tada su sve to mogli da pripreme za mart mesec, da se popis izvrši u martu mesecu. Ovako, pošto ga nema, shvatili smo da ga neće ni biti.
Istovremeno, moram da obavestim predsednika Narodne skupštine da su mi se javili Srbi iz sela Podravanja, nedaleko od Srebrenice. Oni su nekako u ovo vreme, pre devet godina, doživeli strašnu nesreću i strašnu tragediju. Muslimani iz Srebrenice su ih sve pobili i pokrali, uglavnom žene i decu, kada su upali u njihovo selo. Smatram da i deo onih koji su izbegli moraju da dobiju državljanstvo najhitnije i da budu popisani.
Takođe smatram da svi oni iz Udruženja otetih i prognanih lica sa Kosova i Metohije konačno zaslužuju nekakvu informaciju, da oni budu zadovoljeni, da o tome govorimo na pravi način i tek tada da budu popisani. Zato u krajnjoj liniji nije ni loše što se sve ovo odlaže.
Izvinjavam se mojim kolegama što sam govorio minut i deset sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo ukupno 27 minuta za nas 23 narodna poslanika u Narodnoj skupštini. Nemojte da obmanjujete javnost. A, svi poslanici SRS-a su izabrani da bi govorili u Narodnoj skupštini, a ne da bi ćutali i glasali za ono što bilo ko ovde predloži. Narodni poslanici SRS obavljaće svoju poslaničku dužnost, neće čitati novine, neće grickati semenke ili nešto drugo i zato imamo pravo da govorimo po minut, minut i nešto. Naravno, šef poslaničke grupe ima pravo da govori dva puta 10 minuta. To je istina.
Dakle, nisam slagao ništa. Nisam obmanuo javnost, već javnost treba da zna te činjenice. A, to što vi ne možete da se pomirite sa ovako grotesknom skupštinom, na način na koji ona sada izgleda, na način na koji prozivate narodne poslanike i to svi vide, smeju se i predstavnici vlasti, samo što neće da izađu i to ovde da kažu, smešno je čitavom narodu. E, onda je to vaš problem i predstavnika vaše stranke, koji su ovakav predlog poslovnika izglasali.

Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je o čemu je ovde reč, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije želi da izbegne sutrašnji štrajk radnika Srbije, koji je zakazan ispred ovog parlamenta u 12 sati i samo zato se sada traži i insistira na nečemu na čemu se do sada nije insistiralo, odnosno pravljene su neuporedivo važnije proceduralne greške, direktna kršenja zakona, direktna kršenja Ustava i takvi izuzeci se do sada nisu pravili.
Ako je jedini razlog što se plašite sindikata, što se plašite radnika Srbije, onda to treba jasno reći, a ne tražiti neke druge razloge kojima će se opravdati bežanje od ljudi, od predstavnika sopstvenog naroda, od sopstvenih radnika, i reći da ćemo nastaviti u sredu zato što niko ne može iz cele Srbije da dovede radnike dva, tri ili pet puta.
Ovde smo imali primere da se potpuno neustavno, na protivzakonski način ...

 Govorim o predlogu.

I nemojte da me opominjete, jeste li vi to sada meni opet uzeli pare? Jeste. Ja vam sada kažem lepo, imam sina, imam trudnu ženu, ovo ću vam naplatiti retroaktivno, trostruko, garantujem vam.
E sada, što se toga tiče, samo zato što se plašite radnika, ne smete da zakažete sutra, a moj je predlog da sutra radimo najnormalnije, onako kako je bilo predviđeno. Nama radnici ne smetaju, nama niko iz Srbije ne smeta, nikada nismo bežali na pacovske i zadnje izlaze, nego ćemo se tamo pojaviti, pa kome šta radnici kažu. Eto, to je moj predlog, pa zapamtite za ove pare što ste mi uzeli.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 99. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Očekivali smo da će predsednik Narodne skupštine bar jednu opomenu izreći prethodnom govorniku zbog uvrede, ne samo predstavnika jedne poslaničke grupe, pošto je to sad očigledno trik iz straha da ne pomenu da neko ne bi imao prava na repliku, a onda kažu - jedna poslanička grupa, a samo što ne nacrtaju SRS - već je uvredio celu Narodnu skupštinu Republike Srbije, govoreći kako je obesmišljena, govoreći o "bla, bla" govorima, o tome kako poslanici čitaju tuđe tekstove, a da niko ni jednom rečju nije reagovao odavde.

Meni niko ne piše tekstove i dobro bi bilo kada to neko iznosi da kaže ko su ti kojima neko drugi piše tekstove, a ne da se prave pametniji od onih od kojih sigurno nisu pametniji.

Što se tiče jednog argumenta, koji se stalno koristi, vidim već u jednoj orkestriranoj kampanji...

Gospodine Maršićanin, molim vas da mi dozvolite tri minuta, u skladu sa Poslovnikom, onoliko koliko imam pravo da to izložim. Prethodniku niste izrekli opomenu, šest i po minuta dok je govorio, ni opomenu, pa vas molim da imate malo strpljenja.
U jednoj orkestriranoj kampanji, u kojoj govorite stalno o ceni ove Narodne skupštine odnosno o tome koliko to košta, neću vas podsećati na Adolfa Hitlera, čiji je to bio argument, podsetiću vas na SPS, to je bio njihov argument, mislim u leto 1995. ili 1996, nemojte me držati za reč, kada smo dobili 75 kg amandmana DS. Isti argument je korišćen i isti argument danas isti ti koriste protiv onih koji se, naravno, neuporedivo blaže i sa neuporedivo manjim brojem amandmana protiv bezakonja poslaničke većine bore.
Molio bih vas da ubuduće takvu argumentaciju zarad javnosti ne koristite, jer to najviše šteti Narodnoj skupštini Republike Srbije, i pre svega onima koji takvu argumentaciju koriste. I, nemojte da vređate narodne poslanike i da mislite, zato što ste pripadnici većine, da ste bolji od onih koji su pripadnici manjine, da ste pametniji, da ste obrazovaniji ili bilo šta drugo. Teško da ćete u to uveriti nekoga, teško, pa ako hoćete čak i po školskim diplomama, a po aktivnostima u ovoj skupštini još mnogo manje.
A što se tiče naših aktivnosti, aktivnosti opozicionih poslanika, da li će da jurišaju ili ne, napravite dobar poslovnik - niko ne može da kaže ni jednu jedinu reč, svi će izaći da odaju priznanje. Kad se napravi ovako kriminalan predlog jednog pravnog akta, nemojte da se čudite što ćemo na sve moguće načine pokušavati javnosti da ukažemo koliko je to kriminalan i koliko je to katastrofalan akt. Hvala.