Hoćete mi dozvoliti da nastavim?

Dakle, što se tiče svega što je govorio gospodin Vukšić (Iz sale: Tema.), a mislim da ga nisam lično pomenuo, naravno, na njega sam mislio i nije nikakav problem da izađe da govori, ako me pitate dozvolio bih i da posle mene ponovo neko nešto  kaže, nikada ne bežim od toga i čini mi se da je to džentlmenski, srpski, muški kako hoćete. Ono što mislim da je najveći problem (smeh) ... a sada ako vam kažem da su oštrokonđe ili da su džaftare vi ćete da mi date opomenu, ne znam šta bi drugo rekao. Zaista nema nikakvog smisla ovo što rade.
Dakle, što se tiče onoga što je rekao gospodin Vukšiuć, moram samo da ukažem na činjenicu koja ovde jeste suštinski problem. Nije problem toliko što gospodin Ivković neće da kaže da je bilo milion problema oko toga što ste vi bili blizu Miloševića, što ste vi vodili tu politiku, pa čak i ako hoćete i predaje dela teritorije Republike Srpske Zapadu, onda kada smo mi jedini kritikovali Dejtonski mirovni sporazum, jer ste vi tamo bili, a mi srpski radikali nismo.
Problem je u nečemu drugom. Bio je bio, nego šta nego je bio, a problem je u tome što je gospodin Vukšić položio zakletvu i ne samo kao vojnik, kao svi mi koji smo služili vojni rok, već on ima i jednu veću obavezu, kao neko ko je bio jedan od najviših oficira JNA. Taj čovek ima posebnu obavezu u odbrani zemlje od neprijatelja. A ne kritikovati svoju zemlju, svoje rukovodstvo, svoju vojsku, svoj narod, a braniti tuđu zemlju, onu zemlju koja je napadala našu zemlju, koja je ubijala našu decu, koja je uništavala našu državu. To je problem, gospodine Vukšiću, i to je ono što se ne može dozvoliti.
A, gospodine Ivkoviću, samo bih vam u nekoliko rečenica, svaki put kada krene neka rasprava, kada dođe do sukoba mišljenja između nas i DOS-a, svaki put se vi nekako pojavite da nam očitate lekciju i jednima i drugima, da vi kažete kako treba da razgovaramo, a ne znam ni ja o čemu, ne znam o čemu treba da razgovaramo, pa dođite, pa nam kažite koja je to tema. Šta bi to trebalo, o čemu bi to zaista sada trebalo da govorimo. Mislim da smo govorili o onome što je bilo na dnevnom redu, i o ratnoj šteti i o dnevnicama solidarnosti, pa i neki od vaših poslanika o tome su pričali. Ne vidim gde je to bilo ko od poslanika DOS-a ili od poslanika SRS-a pogrešio. Molim vas da nam ubuduće te vrste pridika ne držite. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam želeo ništa strašno sinoć da kažem i nije bilo potrebe da ustajete i napuštate salu. Želeo sam samo da ukažem na nekoliko činjenica. Naime, pošto me je predsednik Narodne skupštine opomenuo na negde deset i po minuta u toku mog izlaganja, da je vreme da završavam govor, govorio sam negde oko 11 minuta i u tih 11 minuta pokušao sam da kažem sve što mislim o predlogu zakona koji je Vlada iznela pred Narodnu skupštinu Republike Srbije. Čini mi se da sam govorio sasvim umesno, govorio o svim problemima koje sobom nosi usvajanje takvog zakona.
Ništa mimo teme nisam govorio, osim ako neko ne smatra zato što sam u jednom trenutku pomenuo gospodina Obradovića, jer je on potpisnik tog predloga zakona. Nisam skrenuo sa teme. Onda je izašao čovek koji se nikada ili bar ja ne mogu da se setim, nije pojavio za ovom govornicom, nikada nije govorio ništa, nikada nije pripremio diskusiju ni po jednom jedinom zakonu, nikada nije pripremio ni jedan jedini amandman, ali je zato našao za shodno da zameri poslanicima, pre svega, Srpske radikalne stranke, iako ni ime stranke nije baš najbolje zapamtio, da im zameri zbog toga što će da govore o nečem drugom.
Želim samo da mu ukažem na nekoliko stvari, a i ostalima. Opozicioni poslanici, pre svega poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini, se pripremaju za diskusije, ozbiljno se spremaju za skupštinske rasprave, ozbiljno govore. Da li se to nekome dopada ili mu se ne dopada, to je njegova privatna stvar. Ali, ako neko želi, može uvek da izađe na repliku poslanicima Srpske radikalne stranke. Primetili ste da smo po tom pitanju vrlo korektni i svaki put hoćemo i da pomenemo onoga koji želi da izađe na repliku. Dakle, ne bežimo od toga i ne skrivamo se od, eventualno, nečijeg drugačijeg mišljenja ili eventualne uvrede na sopstveni račun, itd.
U svakom slučaju, mislim da je takvo ponašanje bilo potpuno bespotrebno i da građanima Srbije nije tako nešto trebalo da se priušti. Rekao bih samo, vezano za ovaj zakon, da bi bilo bolje da je kolega poslanik, izvinjavam se što mu nisam ime zapamtio, da je zapazio nešto u diskusiji povodom predloga zakona o kojem sam govorio, jer sam predlog zakona je zaista nešto što na brutalan način gazi Ustav, a to je mnogo važnije od njegovih sitničavih primedbi i od činjenice da on teško trpi kritiku na račun DOS-a. Kritike na račun vlasti će uvek biti, kao što će uvek vlast odgovarati opoziciji.
(Predsednik: Vreme).
Nekada će to biti smisleno, nekada besmisleno, nekada će to biti na normalan i uobičajen politički način, nekada će to biti suviše žestoko ili prekomernom upotrebom sile, ako hoćete. U svakom slučaju, čini mi se da je to nešto što je normalno u parlamentarnom životu. Pozivam vas da se ubuduće na jedan korektan način odnosite prema opozicionim poslanicima, da možete da odgovorite u svakom trenutku na to što oni iznose za ovom govornicom, ali na ovakav način, na način na koji ste to učinili juče, nema baš nikakvog smisla, i svojom vikom i time da se neko nervira. Uopšte se nisam nervirao i nisam nikome ništa dobacivao. Čini mi se da to svi primećujete koji izlazite za ovu govornicu, tako da ne bi imalo nikakvog smisla da ubuduće izmišljate na takav način i da javnost obmanjujete. Što se tiče srpskih radikala, mi ćemo govoriti o onome što je na dnevnom redu, o onome što narod interesuje i o onome što smatramo da zanima narodne poslanike u Narodnoj skupštini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam govoreći o Predlogu zakona morao najpre da konstatujem da nema nikoga ovde od predstavnika predlagača. Zanimljivo je da i danas, gospodine predsedniče, oni imaju pametnija posla od razgovora sa narodnim poslanicima u Narodnoj skupšini Republike Srbije. Bilo bi dobro da nam kažete koja su to pametnija posla ili šta je to važnije od donošenja zakona iz njihove nadležnosti i zastupanja i odbrane tih zakona pred narodnim poslanicima, a posebno pred predstavnicima opozicije u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, što se tiče zakona, a juče sam govorio i pokušao da upozorim pre svega one iz Vlade Republike Srbije koji su želeli da čuju mišljenje opozicionih poslanika, želeo sam da ih upozorim i da kažem da se ovim krši Ustav, a pre svega član 82. Ustava Republike Srbije. Ne može Vlada Republike Srbije, kao jedan od dva organa izvršne vlasti, na sebe da preuzima ingerencije i prerogative vlasti Narodne skupštine Republike Srbije, kao vrhovnog legislativnog tela.
Ono što smo danas videli i to iz izveštaja sa sednice Zakonodavnog odbora, dakle, dobili smo papir i izveštaj sa sednice Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, predstavlja ovaj dodatni razlog zbog kojeg sam se javio. Naime, iz nama nepoznatih razloga i voleo bih da predstavnici obora, pre svega gospodin Đurašković, ako se ne varam, izađe za ovu govornicu i kaže šta je to što je navelo predstavnike Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja da unesu amandman na član 5, kojim se daju šira prava i nisu to prava, već oni prerogativi vlasti koji ni u kom slučaju ne bi trebalo da pripadaju teritorijalnoj autonomiji. Ovde se pre svega, razume se, zbog faktičke vlasti misli na Vojvodinu i čini mi se na ovakav način neko želi da Vojvođanskoj skupštini, da Vojvođanskom izvršnom veću prebaci one ingerencije koje čak ne bi smela da ima ni Vlada Republike Srbije, već Narodna skupština Republike Srbije kao najviši zakonodavni organ ove zemlje.
Dakle, tim prebacivanjem da nas polako i faktički približava onome što smo imali, onim zakonskim rešenjima, odnosno onim pravnim rešenjima koje smo imali u Ustavu iz 1974. godine, za koji znate da je okarakterisan kao konfederalni, kao onaj pravni akt koji je usledio, odnosno stvorio uslove za razbijanje Republike Srbije, ako hoćete koji danas održava uslove, odnosno takve ideje za razbijanje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.
Mi samtramo da posebno zbog činjenice da se Zakonodavni odbor po ovom pitanju nije izjasnio ili mi nismo dobili materijal, a rekao bih da se nije izjasnio Zakonodavni odbor, da bi bilo dobro da se narodni poslanici upoznaju sa tim, da nam se objasni šta su to bili pravi razlozi koji su naveli pojedine poslanike da glasaju za ovo, da li je to želja da se Nenadu Čanku izađe u susret ili nekom drugom u Vojvodini na takav način.
Nije to pitanje više da li će on imati platu 20, 30 ili 50 hiljada dinara, a ovde u Narodnoj skupštini biti 10, niti je to bitno. Mnogo bitnije od svega toga jeste pitanje zašto se krši Ustav i šta se sve to priprema, šta se to iza brda valja donošenjem ovakvih zakonskih projekata, posebno minut do 12, amandmanima koje sam odbor predlaže, koje Vlada prihvata i koji postaju sastavni deo teksta zakona. To je ono što nas u SRS brine, to je ono što nas politički muči i siguran sam da bi bilo dobro i značajno za sve poslanike u Narodnoj skupštini, dakle na samo za nas poslanike opozicije, već i za poslanike vlasti, da izađe neko od članova odbora, posebno predstavnik koji bi mogao da objasni svima, ali i građanima Srbije, šta ih je navelo da ovakav amandman prihvate.
Na još nekoliko stvari bih ukazao. Naime, Zakonom o Vladi Republike Srbije, članom 30, odnosno pre svega članom 29, predviđeno je da Vlada donosi uredbe, odluke, rešenja i zaključke. Sada se dalje kaže, u članu 30, da se uredbama bliže uređuju odnosi od značaja za izvršavanje zakona, utvrđuje načelo unutrašnje organizacije ministarstava itd. Ova problematika, koja je danas na dnevnom redu, određivanje osnovica, koeficijenata plata, određivanje platnih razreda ne može biti nadležnost Vlade Republike Srbije i ne može se određivati uredbama niti bilo kojim drugim aktima Vlade Republike Srbije.
Na Ustavnom sudu, da imamo Ustavni sud, kao što nažalost nemamo, ovaj zakon bi morao da padne. Ne brinite, nismo ga imali ni ranije, kao što ga nemamo ni danas, nikakve tu razlike nema. Samo su se zamenile uloge. Dakle, čini mi se da bi trebalo neko u Vladi da shvati, ali ne znam kako da shvati kada nikoga iz Vlade nema, kada niko to mišljenje ne želi ni da čuje, verovatno pripremaju opet nekoga da osude, pošto rade posao sudova, a novinama će da jave ko će koga da hapsi, pošto rade posao Vlade i nekih drugih nadležnih organa, ali ni to ne bi bilo čudo.
Zato ukazujem i apelujem na narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvate našu inicijativu, pre svega da se ovaj zakon ne usvoji, jer se na radi o dobrom zakonu. Ne radi se o dobrom zakonu, jer jednu materiju umesto Narodne skupštine Republike Srbije obrađuje Vlada, odnosno daju se prerogativi vlasti i ingerencije vlasti Vladi Republike Srbije ili bilo kom drugom izvršnom organu. Mi u našoj zemlji imamo bicefalnu izvršnu vlast, dakle mogli ste to da date i predsedniku Republike i takođe bi bilo neustavno, kao što je i ovo neustavno.
Dakle, smatram i pozivam narodne poslanike u Narodnoj skupštini da ovo ne prihvate, a što se tiče govora prethodnika, samo ću dve rečenice da mu kažem, da slučajno, iako sam bio u Vladi, nemam nikakav auto, vozim službenog "juga" SRS, a voleo bih i ponudio bih, pošto se priča stalno o nekom ogromnom bogatstvu, da nas dvojica, bez obzira na različit broj godina, ali i ja imam desetak godina staža, ne može da bude odnos 10 prema jedan, sigurno je, nudim razmenu imovine u odnosu jedan prema 10, sve nepokretne i pokretne imovine u odnosu jedan prema 10. Mislim da je to fer i poštena ponuda, pa da vidimo ko na tu ponudu pristaje, a ko na tu ponudu ne pristaje.
Mnogo važnije od svega toga, mnogo važnije od sve te priče jeste pitanje ovog zakona, jeste pitanje, jer nemam ništa protiv ako ste vi sve što ste stekli, stekli pošteno, a ovde je pitanje da li će Vlada Republike Srbije i narodni poslanici saučestvovati sa Vladom Republike Srbije u kršenju, gaženju Ustava kao najvišeg pravnog akta ove zemlje, da li će prihvatati nešto što ne sme da se prihvati i nešto što ne sme da se dozvoli.
Čini mi se i plašim se da prihvatanjem ovakvih amandmana, da time što se ide na ruku vojvođanskim separatistima, nisu to više ni autonomaši, već separatisti, otvoreno o tome govore, ne kriju svoje političke ideje, ne kriju to za šta se oni zalažu, da ako sve to prihvatimo da ćemo se polako približavati onim rešenjima koja se danas nude Crnoj Gori, a to je minimalna federacija, redukovanje federalnih organa, redukovanje federalnih nadležnosti kao što je to danas slučaj. Mislim i čini mi se da je to nešto što ova Narodna skupština ne sme da prihvati i zato pozivam narodne poslanike da ovaj zakonski projekat u potpunosti odbace.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre me je zaista začudilo ponašanje i odnos predsedavajućeg prema narodnom poslaniku SRS Gordani Pop - Lazić, jer koliko sam u ovoj skupštini, a mislim da je to već više od 8 godina, Toma Nikolić možda zna i bolje, nikada nisam čuo, ovo nisam direktno čuo, ali poslanici vlasti su mi to potvrdili da su čuli, nikada nisam čuo da je neko tako nešto rekao za bilo koju damu, a vi se pravite kao da se ništa nije dogodilo, a od ničega ste u stanju da napravite najveće skandale.
(Dušica Anđelković: A šta Nikolić sve vreme dobacuje nama?)
Uvažene gospođe, molio bih vas....

Molio bih vas da mi ne dobacujete. Nijednoj ne dobacujem i ne govorim ništa s mesta. Sa govornice samo kada me isprovocirate ili kada tražite odgovor, ali i tada uvek vodim računa da vas ne uvredim, a ni slučajno mi ne pada na pamet da kažem ni deseti deo onoga što je morala da čuje i istrpi Gordana Pop - Lazić od vašeg poslanika.
Da govorim o amandmanu. Ovaj amandman poslanika SRS Gordane Pop - Lazić i Petra Jojića zaista ima smisla, posebno zbog činjenice da smo nekoliko puta ukazivali na promenu nadležnosti, odnosno preuzimanje nadležnosti iz ruku zakonodavnih organa vlasti u ruke izvršnih organa vlasti, pre svega Vlade Republike Srbije i čini mi se da to ovaj član na najbolji mogući nači pokazuje.
Ukoliko bi se prihvatili amandmani narodnih poslanika srpskih radikala, gospodina Jojića i gospođe Lazić, mi bismo uspeli da rešimo jedan veliki problem. Naime, tada bi Narodna skupština Republike Srbije zakonom regulisala materiju po kojoj bi Vlada Republike Srbije morala da se ponaša, a ne bi Vlada Republike Srbije svojim uredbama, svojim odlukama, zaključcima ili bilo kojim drugim podzakonskim pravnim aktima imala veću vlast ili veće prerogative vlasti u odnosu na Narodnu skupštinu Republike Srbije kao vrhovno legislativno telo.
U tom smislu mi smatramo da je član 3. nepotreban, a time bismo istovremeno obavezali Vladu Republike Srbije da pripremi ili novi tekst zakona ili nove amandmane, ili bi možda odbor mogao da pripremi odmah nove amandmane, kao što smo imali primer sa uvođenjem većih prava teritorijalnih autonomija i lokalne samouprave, čak očigledno i bez znanja Zakonodavnog odbora ili bez ikakve odluke Zakonodavnog odbora, a da ni predstavnici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja nisu izašli za ovu govornicu, za govornicu Narodne skupštine Republike Srbije da nam objasne zašto su takav amandman doneli, da li je to bilo pod pritiskom vojvođanskih separtista Nenada Čanka ili nekog drugog ili je postojao već neki drugi razlog.
Dakle, mi iz SRS smatramo da bi bilo dobro da se prihvati ovaj amandman. On bi onemogućio, razume se u ovom smislu, usvajanja zakona, jer, govorim za one koji nisu pročitali, da ne bi Vlada bila ta koja utvrđuje osnovicu, već se podrazumeva da bi to činila Narodna skupština Republike Srbije i mislimo da bi to bilo neuporedivo bolje rešenje nego što je to slučaj danas.

Naprotiv, postajete mi simpatični.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 5, ukoliko ostane ovakav član 6, sa onim što je Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja Narodne skupštine prihvatio, nema nikakvog smisla. Postaju potpuno kontradiktorni članovi 5. i 6. ovog zakona. Ja ću vam pročitati, ako neki nisu primetili i molio bih, i zato bi bilo dobro da je neko iz Vlade prisutan da može da reaguje na licu mesta.
Naime, u članu 5, sa amandmanom koji ste prihvatili da biste išli na ruku vojvođanskim separatistima, kaže se "osim za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave". Onda, u članu 6. određujete i kažete tačno - zaposlene u organima teritorijalne autonomije lokalne samouprave, najviše do koeficijenta za obračun isplata plata samostalnog stručnog saradnika u državnim organima. To je zaista elementarna kontradikcija i molim vas da neko uzme ovo i da pročita, da se ovakve stvari ne usvajaju, jer ne znamo koji će se član primenjivati, koji su potpuno suprotni. Dva dijametralna člana zakona, jedan pored drugog, i to je nešto što je neverovatno.
Molim vas da ovo uvaže poslanici većine, da prihvate ovaj amandman poslanika SRS, posebno zato što su veoma sporni motivi da se izmeni ono što je Vlada već regulisala članom 6, a sada na drugačiji način reguliše članom 5, čime ide na ruku, pre svega, vojvođanskim autonomašima i separatistima. Očigledno je na koga se to odnosi, očigledno je ko je to tražio, pa bih molio da se to ne usvoji, ali istovremeno da se ispravi ova elementarna kontradiktornost koja zaista nema nikakvog smisla. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo mi je žao što zaista niste prihvatili malo pre amandmane poslanika SRS jer ne znam kako ćete primeniti ovaj zakon. Da li ćete primenjivati član 5. ili član 6. Koji će se tekst zakona, koji će se član zakona primenjivati. Zaista je potpuno neverovatno. I, nisam ovde ništa izmislio, mogu ponovo da vam proč.itam da biste razumeli o čemu se radi ljudi.
Dva potpuno suprotna člana su prihvaćena i ne zna se ko šta određuje, da li jedno ili drugo. Da li imaju pravo ili nemaju pravo, da to čine organi teritorijalne autonomije lokalne samouprave ili ne. Jer, u potpunoj su suprotnosti.
A sada da kažem nešto o amandmanu narodnog poslanika gospodina Tomislava Nikolića. On je, pošto ste njemu već protivzakonito i protivposlovnički oduzeli pravo da govori, zatražio nešto što smo tražili u načelnoj raspravi više puta, a to je da se koeficijenti za obračun i isplatu plata utvrđuju zakonom. Čini nam se da bi bar to bilo nešto što je razumljivo, a istovremeno i nešto što je podnošljivo za DOS-ovu većinu u Narodnoj skupštini. Ne znamo šta se time gubi osim što Narodnoj skupštini dajemo određene ingerencije koje joj svakako pripadaju.
Čini mi se da bi to bilo potpuno logično, razumljivo i normalno, a čini mi se da su se i neki predstavnici vlasti već na takav način o tome izjašnjavali. Mislim da bismo tim prihvatanjem donekle ispravili štetne posledice koje se nanose pre svega gaženjem Ustava, kao najvišeg pravnog akta, time što su Vladi Srbije date određene ingerencije, koje joj po Ustavu Srbije, kao leks superior (ledž superior), svakako ne pripadaju i zato vas pozivam da glasate za ovaj amandman.
S tim, što vas, još jednom upozoravam i molim da pročitate. Molim neke ljude, nadam se da ima nekog u stručnoj službi da pročitaju članove 5. i 6. ovog zakona. Ukoliko je prihvaćeni postao sastavni deo teksta zakona, amandman na koji je dostavio Odbor Narodne skupštine, po Poslovniku on mora da postane sastavni deo tekst zakona, a prihvaćen je ovakav član 6, oni su u potpunoj suprotnosti, ljudi. Nemoguće je da takav zakon ostane u pravnom prometu.
Molim vas da to pogledate još jednom i da to ispravite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o članu 6. (molio bih vas za malo pažnje, jer mislim da nije beznačajno). To što smo prihvatili amandman Tomislava Nikolića ili poslaničke grupe SRS, moram samo da vam ukažem na činjenicu da nismo ispravili kontradiktornost između člana 5. i 6. od trenutka kada je prihvaćen amandman Odbora Narodne skupštine Republike Srbije za rad, boračka i socijalna pitanja. Naime, i dalje su u potpunoj kontradiktornosti član 5, koji kaže (sada ću vam zaista pročitati, pa vas molim da obratite pažnju na to kako glasi izmenjen, dakle, nije ovo osnovni tekst zakona, već onaj koji jeste suštinski osnovni, ali u papirima nije, već morate da dodate onaj amandman): - "Razvrstavanje u platne grupe zaposlenih iz člana 1. ovog zakona i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije", a dodato je: "Osim za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave". U članu 6. imate: "Plate zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđuju se primenom osnovica iz člana 3. ovog zakona". Onda se čak kaže: "Zaposleni u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate samostalnog stručnog saradnika u državnim organima". Potpuno se potiru dva člana. Molim vas da neko obrati pažnju na to.
Kada je reč o ovom amandmanu, mislim da je reč o veoma načelnom predlogu, o nečemu što može da se prihvati i što poslaničkoj većini ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem. Kada je Vlada Republike Srbije predložila utvrđivanje koeficijenata na takav način, u kome kaže da će biti najviše za izabrana i postavljena lica za grad Beograd, a opet je suprotno prethodnom članu, ali nije važno, pa kaže: "Najviše do koeficijenta za obračun i isplatu plate potpredsednika Narodne skupštine". Moram da kažem da smatram izuzetno šarmantnim i vrednim i gospođu Mićić i gospođu Čomić, izvinjavam se gospodinu Maraviću, nisam nastran pa to ne mogu za njega da kažem, ali u svakom slučaju mislimo da ne treba na takav način odvajati i potcenjivati ostale u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle, poslanike Narodne skupštine, jer ne vidim neku veliku razliku između nas, uz dužno poštovanje svim potpredsednicima Narodne skupštine. Ne radi se ni o čemu posebnom, niti će neko dobiti nešto više zbog toga, niti nešto manje. Prosto, čini mi se da se na takav način izjednačavaju prava narodnih poslanika.
Slično vam je i sa tačkom 2, gde se govori o predsedniku stalnog radnog tela. Dakle, to je predsednik Odbora. Najčešće, koliko znam, on ima i posebne dodatke, pa ne bi ga bilo potrebno na ovakav način zakonom razdvajati. Pošto sada završavam oko ovog amandmana, molim vas da još jedanput, pre svega poslanike većine, da pogledaju član 5. i član 6. i da se napravi neko usaglašavanje, jer ovakvi članovi zakona ne mogu da opstanu u pravnom prometu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam, naravno, da pokušam da utičem na vas da prihvatite ovaj amandman narodnih poslanika Srboljuba Živanovića i Rajka Baralića, uz jedno obrazloženje, uz jednu ogradu. Pre svega, mi smo rekli da ne bi bilo loše da se prihvati princip bruto zarade, ali ne onako kako su nam to juče objasnili predstavnici vlasti, zato što su očigledno oni pobrkali neke stvari. Pomešali su bruto platu iz ranijeg perioda sa onim što znači bruto zarada danas. Naime, oni su nam objasnili da bruto zarada danas predstavlja sva primanja radnika plus porezi i doprinosi, ono što ide državi. To je ono što je nekada predstavljalo bruto platu. Ono što danas predstavlja bruto zaradu je nešto sasvim drugo. Ona predstavlja sva primanja radnika, i to je ogromna razlika u odnosu na ono što ste vi juče govorili. Zato se ne može računati osnovica i zarada na način na koji ste juče govorili, da to ustvari predstavlja bruto zaradu, jer to više ne predstavlja bruto zaradu. U nekadašnjem sistemu i po nekadašnjim zakonima to je predstavljalo ono što se može nazvati bruto platom.
Zato ja, govoreći o ovom amandmanu, želim da ukažem na činjenicu da bi bilo dobro da se prihvati, jer bi ovim članom suštinski pao ceo zakon, koji je loš. Mislimo da bi na ovakav način uspeli da delimično zaštitimo i radnike i poslodavce. Dakle, kao predstavnik opozicione političke stranke, kažem to predstavlja naš politički interes, ali ne politički interes opozicije u celini, već mi se čini i politički interes celog našeg naroda, i onih koji zastupaju poslodavce, i onih koji zastupaju radnike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji nemaju amandmane ispred sebe ili se teško snalaze u raspravi u pojedinostima, u ovom amandmanu se kaže da se u članu Predloga zakona broj 3.033 zamenjuje brojem 1.500, broj 4.427 zamenjuje brojem 2.200, broj 5.262 zamenjuje brojem 2.600, broj 6.635 zamenjuje se brojem 3.300, broj 7.145 zamenjuje se brojem 3.600, broj 9.409 zamenjuje brojem 4.700, broj 10.500 zamenjuje brojem 5.300 i broj 12.724 zamenjuje brojem 5.400.
Znači, mi smo ovim amandmanom želeli, kao poslanička grupa i Tomislav Nikolić kao narodni poslanik, da utičemo na Vladu Republike Srbije da se smanje ove osnovice za obračunavanje plaćanja doprinosa za osiguranike, da se smanji i zbog onoga o čemu sam malopre govorio, zbog nerazumevanja u razlici između onoga što se nekada nazivalo bruto plata, a danas se naziva bruto zarada. Čini mi se da bi ovo bilo nešto što je razumno. Nismo išli demagoškom formulom na ono što je nekada ili što je i dalje postojeće u pozitivnom zakonu, znači na one cifre, već na ono što danas predstavlja realnost u ekonomskom životu Srbije i čini mi se da bi to bilo potpuno razumljivo i potpuno normalno da poslanici, ne samo opozicije u Narodnoj skupštini, već da poslanici većine u ovom parlamentu to prihvate.
Čini mi se, ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke, da bismo značajno oslobodili poslodavce. Ali, osim značajnog oslobađanja poslodavaca, time bismo učinili mnogo za radnike, jer će veliki deo njih na ovaj način biti otpušteni, jer poslodavci neće moći da izdrže da plaćaju ovolike poreze i doprinose. Time bismo zaštitili njihov položaj i oni bi ostali na svom poslu, a čak i za državu bi bilo bolje, jer u masi prihoda, pa čak i sa nižim osnovicama dobilo bi se više novca za državnu kasu nego što bi se to dobilo na ovakav način. Čini mi se da je to vrlo racionalno, potpuno prirodno, potpuno razumljivo i zato se nadam da će poslanička većina ovaj amandman prihvatiti. Naravno, opet neko može da kaže da mi vršimo opstrukciju, opet može bilo šta da govori. Ali ako ovakvu hajku vodite kao što vodite protiv gospodina Obradovića, protiv svojih, ne čudi me što radite protiv nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je sličan i vrlo srodan prethodnim amandmanima. Ne bih čitao tačno predložene iznose kojima bi se menjala zakonom predviđena osnovica, ali bih prokomentarisao ono što je vezano sa tim iznosom osnovica koje je čitala ministar Matković. Ukoliko sam pogrešio, a čini mi se da sam tačno zapisao ono što ste pročitali, vi ćete me ispraviti.
Rekli ste da ne može da bude niži ukoliko je osnovica na neto a sada u odnosu na bruto zaradu. Ali, nigde nije niža. Ogromna je razlika, recimo za VIII stepen stručne spreme, razlika između 7.586 dinara i 12.724 dinara. Da u to ubacite i topli obrok, regres, dnevnice opet ne možete doći do ove sume. Reći ću vam oko poreza i doprinosa. Što se tiče osnovica ne bi bio problem ni za ovoliku osnovicu da nije ukupna stopa poreza i doprinosa 96%, ranije je bila i 128%, nego da je 50%, ali pošto je 96% svaki poslodavac mora da isplati tačno onoliko ili gotovo tačno onoliko koliko ste vi ovde predvideli.
I još nešto gde se suštinski razlikujemo. Niko ne kaže da će ovaj novac iz doprinosa ići za razvoj poslastičarnica. Ali, mislimo da je ovde napravljena strateška greška, zato što će država, da li će ići u fond ili će se isplaćivati budžetski, suštinski o tome voditi računa. Ali kada predstavnik vlasti kaže da država štiti radnike mi mislimo da je to obrnuto jer će sa malim brojem radnika ti fondovi biti neuporedivo manji.
Država će dobijati manje novca, da li kao taj poseban fond, ili država direktno, potpuno je svejedno, dobijaće mnogo manje novca. A imamo ogroman broj penzionera, ogroman broj izdržavanih lica, dakle, koje država preko njih mora da izdržava. Na ovaj način ćemo, pre svega, umesto da podstičemo privatnu incijativu, terati privatnike da otpuštaju radnike, da bi ih imali što manje prijavljenih, osim onog zakonskog minimuma, koji moraju da održavaju.
Dakle, da imaju što manji broj prijavljenih, da bi državi plaćali što je moguće manje obaveza, i iz tako malog fonda biće gotovo nemoguće da se namire sve potrebe državi i sve ono što su dužnosti države, ili nekog njenog paralelnog organa, prema našim, u ovom trenutku, najugroženijim sugrađanima, itd.
Čini mi se da je ovo loš način i mislim da je strateški pogrešno, mislim da je strateški trebalo to drugačije da se odvija i da je ideja trebalo da bude da težimo što većem zapošljavanju, pa makar ponekad i oslobađali ljude ili davali neke olakšice na plaćanje poreza i doprinosa, da bismo time u masi sredstava, u masi onih koji su zaposleni, mogli da obezbedimo i veća finansijska sredstva u fondu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar Matković je u drugom delu svog izlaganja tačno objasnila ili delimično tačno objasnila, ono što bi trebalo da se zbiva sa uplatama poreza i doprinosa.
U prvom delu je potpuno promašila, zato što nije tačno da je potpuno isto ono što se nekada nazivalo bruto platom i ono što se danas naziva bruto zaradom. Nije čak ni slično. Govorila je o bruto plati, a danas više nemamo bruto platu. Molim one, koji se ne razumeju, gospodine predsedniče, koji ovu materiju nisu ni pročitali, a kamoli je razumeli, da se ne mešaju u ovakve razgovore, osim ako neće da izađu za govornicu.
Dakle, u bruto platu svojevremeno, osim primanja, ulazili su i porezi i doprinosi. U bruto zaradu ne ulaze porezi i doprinosi, već ulaze sva primanja zaposlenih. To je razlika između bruto plate i bruto zarade. To je ono što je suština, to je ono o čemu vam govorim. Proverite, sasvim sigurno je tako.
Ali, s druge strane, ja postavljam jedno konkretno pitanje - koliko je zaposlenih, i u pravu je, tačno je ono što kaže ministar Matković, kada kaže da je to sve usvojeno prethodnim zakonima. Tačno je. Ovaj zakon se samo nastavlja na ono što smo usvajali u Zakonu o radnim odnosima, o zapošljavanju, itd., ali, postavljam jedno konkretno pitanje - onaj ko je zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da vidimo kolika mu je plata, kolika mu je bruto zarada, i da nam kažete u toku dana (evo, mogu to stručne službe da izračunaju) kolike su obaveze poslodavca, koliko poslodavac uplaćuje državi, ukupno?
To nije nikakav problem da se izračuna i ja vam kažem da ćete po tom jednom primeru, vrlo jednostavnom primeru, videti da smo potpuno u pravu. Ne može biti 8.000 od 12.700, već ukupna stopa poreza i doprinosa 96%, tako da je to sigurno više od 8.000, doduše, iz više različitih zakona, ali toliko iznosi. Ranije je bilo 128%, ili 123%, mogu me ispraviti oni koji su to znali nešto bolje, ali izračunajte ovo i budite uvereni da ćete poslanicima morati da kažete upravo ono što smo mi sa ove govornice izlagali.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije prihvatio parodiju našeg i jednog zaista veoma dobrog poslanika Božidara Vujića na jučerašnje izlaganje Gordane Čomić, poslanika Demokratske stranke. Ja bih rekao nešto o samom amandmanu i o onome o čemu smo malopre razgovarali ministar Matković i ja. Dakle, da samo neke stvari još dodatno razjasnimo. Mislim da je potrebno i zbog predstojećih zakona, ali i zbog predstojećih amandmana. Osnovica je iznos na koji se primenjuju stope. Ona ne može u sebi da sadrži ukalkulisane poreze i doprinose. To vam je isto kao i na carini, kao i kod svih ostalih fiskalnih dažbina, kada imate osnovicu za plaćanje carina, ona ne sadrži ukalkulisanu plaćenu carinu.
Mi smo uzeli, a sada smo dobili i zvanične podatke, a deo tih podataka ste nam vi dali, pa sam ja sada slobodan da izračunam. Na onih 7.500 ukoliko se radi o osnovici za najvišu stručnu spremu, dakle za doktorat, a to je osmi stepen, gde je osnovica ja mislim oko 12.700, ispravićete me ako sam pogrešio, mada mislim da sam to dobro zapamtio; na 7.586 dinara, kada govorite o bruto zaradi, o onome što danas podrazumevamo pod bruto zaradom, možete dodati topli obrok u iznosu od 1.049 dinara, kao i regres od 341 dinar. Kada to sve izračunate, videćete da je osnovica ponovo značajno viša u odnosu na ono što ste vi rekli, dakle na ono što je nekada bila neto plata i razlika između onoga što smo nekada zvali neto platom i onoga što danas nazivamo bruto zaradom. Ja mislim da se razume da ovaj amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Vujić ruši ceo zakon, celu koncepciju. Zato i pozivam poslanike većine da taj amandman prihvate, jer bismo time čitav paket zakona iz tzv. socijalnog radnog zakonodavstva, koji u stvari ne rešava ključne socijalne i egzistencijalne probleme, oborili i Vlada bi morala da pripremi bolje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitajući ovaj amandman bio sam prvo u nedoumici na šta se on tačno odnosi. Naime, razmišljao sam da bi on mogao da obuhvati čak i nešto širi problem nego što sam amandman to u sebi sadrži. Naime, ovaj pretposlednji stav člana o kome govorimo, ako poslodavac ne isplati zaradu najkasnije do 30-tog u mesecu za prethodni mesec dužan je da uplati doprinose na najnižu osnovicu iz stava 2. ovog člana, problematičan je iz više razloga.
Problematičan je ne samo zbog same osnovice i stope doprinosa, problematičan je i zbog same činjenice da se kao prioritet postavlja isplata prinadležnosti državi, u odnosu na isplatu zarade radniku. To je ono što predstavlja prvi problem u stavu ovog člana, ali ovaj amandman se ne odnosi na to. On se odnosi, koliko shvatam, na plaćanje doprinosa, dakle da li će biti na najnižu osnovicu iz stava 2. ovog člana ili će to biti za doprinose vezane za radnike i njihovu minimalnu zaradu. Utoliko ovaj amandman jeste prihvatljiv za poslaničku grupu Srpske radikalne stranke, s tim što mi mislimo da će i predstojeći amandmani vezani za ovaj zakon biti veoma značajni, posebno kada se govori o činjenici da ceo ovaj stav može da se ukine, jer zašto bi se prioritet davao isplati obaveza prema državi u odnosu na isplatu obaveza prema radniku.
Onda se postavlja pitanje na koji način će biti zaštićeni radnici, na koji način će oni moći da dobiju ta svoja primanja. Ili, bar da se išlo nekim srednjim rešenjem da se obezbedi garantovana isplata određene zarade, ali naravno određene stope doprinosa državi, dakle da država i zaposleni ne budu u potpuno različitim odnosima, odnosno da se ne zauzima različiti odnos prema njima i da ne postoje drugačiji aršini, već da u najmanju ruku budu istovetni aršini. Dakle, to je ono što mi mislimo da je najveći problem ovog stava, a podržaćemo ovaj amandman, jer on unekoliko može da popravi, koliko - toliko može da popravi ovo loše zakonsko rešenje.