Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam prvo da ukažem na jednu, nadam se, ne zlonamernu grešku, već na nešto što pre svega odslikava nečije neznanje. Nije Nataša Jovanović narodna poslanica, već narodni poslanik, kao što nije gospođa Matković ministarka, već ministar Vlade Republike Srbije. Molim vas da ubuduće vodite računa o tome. Drugo, nije odsutna već je protivzakonito izbačena.

A, sad da pređem na amandman. Dakle, mi smatramo da ovim amandmanom postižemo dve stvari, pa mislimo da je dobro prihvatiti ovaj amandman. Naime, prva stvar je - zašto bi se dodatno pojačavala obaveza poslodavca za uplatu doprinosa, ako je to već regulisano prethodnim članovima, čak i drugim zakonskim projektima koje smo već usvojili. A, sa druge strane, mi bismo pokazali, bez obzira na to što je to regulisano i drugim predlozima zakona koji su već postali zakoni tj. stupili na snagu, a koje smo usvajali ranije, ravnopravan odnos i tretman države prema radnicima i prema samoj državi.

Ovaj stav u ovom trenutku uopšte nije potreban. Čini mi se, kao dodatno obrazloženje na ono o čemu je malopre ovde govoreno, da ukoliko bi se prihvatilo sve ono, dakle i za ovaj zakon, sve ono što je postojalo u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima i zapošljavanju, da bi imali prevelika ovlašćenja poreskih organa, vrlo arbitrarno ponašanje. Da vas ne podsećam na one norme koje govore o određenom roku, na koje smo već ukazivali, zahtevajući da se donesu neke preciznije kongentne norme, dakle da im se daju vrlo široka ovlašćenja i ja sam to sada komentarišući ovde u klupama i rekao da će time organi uprave prihoda, odnosno zaposleni u tim organima biti u mnogo boljem položaju nego nekada šefovi carina. Čini mi se da se prevelika ovlašćenja nekima daju, a pitanje je da li postoji kvalifikacija za tako nešto. Da li postoje opravdani razlozi i da li će time neko i nešto dobiti.

Još jedna stvar koja je tu veoma važna, a koju nisam istakao u malopređašnjem izlaganju, je činjenica da nam je zaista privreda u teškom stanju. Ona nije u teškom stanju poslednjih godinu, dve, tri ili četiri godine, ona je u teškom stanju već decenijama. To nije ništa novo i ništa čudno. Da ne pričam o našem spoljnjem dugu i o svemu onome što smo nekada kada smo navodno dobro živeli - dobro živeli zahvaljujući ogromnom zaduživanju a ne zahvaljujući sistemskim rešenjima.

Dakle, to nije nešto za šta se može okriviti jedan, dva ili pet ljudi iz prethodne dve, tri ili četiri godine vlasti, već to traje mnogo duže. Ali, u takvim uslovima gde imamo tako teško stanje u privredi, teško stanje u našoj ekonomiji, dodatni nameti i stalno sve veći zahtevi na račun poslodavaca još više će oštetiti našu ionako prilično oronulu privredu, posebno proizvodni sektor koji gotovo da više u Srbiji ne postoji. Mislimo da je potrebno u ovom trenutku da budu što je moguće više oslobođeni, da naravno sve svoje obaveze prema državi i radnicima izmiruju i isplaćuju, ali ako ih mi ne budemo stimulisali na takav način ponovo će posledice biti daleko manji broj zaposlenih, još veća kriza i prava recesija.

A i inače proučavali smo samo novčanu masu, nešto smo računali, ukoliko ne budemo (to je interesantna informacija za poslanike), u ogromnoj meri povećali naš proizvodni proces i ukoliko ne stigne baš ogroman novac spolja, mi računamo u ovom trenutku negde oko 400 - 500 miliona maraka u najkraćem mogućem periodu, što nije mali novac složićete se, a niko ne misli da nam ga da osim da vratimo i servisiramo dugove i da plaćamo kamate, da ćemo ili ući u inflaciju ili u veliku recesiju.

Pretpostavljam da će pre biti ovaj drugi slučaj. Ako se to dogodi onda će i zakonska rešenja predviđena ovim zakonom dobiti na svojoj težini i onda ćemo imati još teži položaj poslodavaca i onih koji rade u privredi, onih koji su zaposleni u proizvodnji, i mislim da ćemo ući u jedno nerešivo vrzino kolo, u jedan circulus vitiosus, iz koga nećemo znati kako da izađemo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao predstavnike SPS-a kada su govorili o ovom amandmanu. Moram da kažem, naravno, svaki dobar amandman opozicionih poslanika mi ćemo podržati, jer zaista mislimo da je DOS najgori, ali ovaj amandman ne možemo.
Ovaj amandman ne možemo da podržimo, jer bi bio suprotan svemu onome što smo mi govorili sa ove govornice, i u načelnoj raspravi, a najvećim delom u raspravi u pojedinostima. Slažem se sa argumentacijom gospodina Bušetića i Tomića da postoji arbitrarnost, mogućnost selektivne primene, ukoliko ostane termin "može", u roku od 30 do 90 dana da mu se izrekne kazna, itd., ali ne možemo da se složimo sa pojačavanjem te terminologije, da mora da se izrekne ta kazna, jer time bismo išli i protiv poslodavaca i protiv zaposlenih.
Time bismo, čini mi se, uz sve ono što smo do sada govorili o ovom zakonu, o njegovim lošim stranama, o njegovim manama, išli naruku i predlagaču zakona koji bi mogao da kaže - pa evo, oni su ti koji poslodavcu zaista stavljaju najveće namete i oni su ti koji traže najveće moguće kazne.
Mi smatramo da ovakva obaveznost ukidanja prava na rad, odnosno, obavljanja delatnosti koja bi se izrekla poslodavcu, u ovakvom trenutku, posebno u ovako teškim ekonomskim i privrednim uslovima, nije dobra. Zato će poslanička grupa SRS, prilikom ovog amandmana, dakle, zato što on sadrži neke dobre, ali i neke loše strane, biti uzdržana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih želeo da kažem da gotovo uvek, a to je pravnički posmatrano i ispravno, svaki put bi trebalo da pozdravimo svaki onaj predlog kojim se ukida nekakva mogućnost arbitrarnog ponašanja ili davanja bilo kakvih diskrecionih ovlašćenja, a posebno organima izvršne vlasti. Sa tog aspekta, neko bi možda mogao da kaže da je novo rešenje koje je predložila Vlada Republike Srbije dobro.
Međutim, mi smatramo da u ovom slučaju treba napraviti izuzetak, kao što znate izuzetke bi zaista trebalo usko tumačiti edžceptiones sunt strictissime interpretationes, prevodite ih u pravilo. Mislim da je ovde veoma važno napraviti izuzetak zbog činjenice da se naša privreda nalazi gotovo u kolapsu i da nije naš interes i ne možemo za pola godine, godinu, dve, tri, pet na takav način stvoriti zdrave osnove i u potpunosti rešiti probleme koji postoje decenijama. Ne može se na ovakav način obračunavati sa privrednim gigantima koji nisu u stanju da izmire svoje obaveze na konto ovako visokih osnovica, koje se uzmu kao više, a ne niže, kao što je to rekla malopre ministar Matković.
Dakle, mi smatramo da bi trebalo prihvatiti ovaj izuzetak i da bi trebalo dati Vladi u ovom slučaju diskreciono pravo, diskreciono ovlašćenje u izuzetnim slučajevima, u pojedinim, posebno teškim slučajevima, a razume se da nadležni zakonodavni organ, vrhovno legislativno telo, čak može i ta obaveza da se navede, da ima mogućnost kontrole ili nadležni skupštinski odbori da imaju tu vrstu mogućnosti kontrole. Dakle, da to ne bi odlazilo u svoju suprotnost, ali da onim firmama, onim preduzećima koja su najugroženija na takav način može da se pomogne.
Mislim da Vlada Republike Srbije time ne gubi ništa. Zato pozivam ministra, gospođu Matković, da ovaj amandman prihvati, jer mi se čini da time oni ništa ne gube, jer ne moraju takav izuzetak nikada da učine, nikada ne moraju da ga prihvate, a nekada će im to dobro doći jer će na takav način nekome, kada baš nikakvih drugih rešenja nema, siguran sam, moći da pomognu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih zaista u ime poslaničke grupe SRS da ukažem na činjenicu da je ovo što se događa gotovo neverovatno. Tačno je da imate tu mogućnost ili pravo, ako hoćete da učinite, po Poslovniku.

(Glas iz sale: Šta je neverovatno?)

Objasniću vam, strpite se samo malo. Vama je ionako svejedno, niti ste pročitali jedan od tih zakona, nijedan od tih amandmana, pritiskaćete crveno ili zeleno dugme, u skladu sa tim da li ćemo mi predložiti nešto za ili protiv, tako da ne vidim što se toliko sekirate zbog nekoliko rečenica.

Dakle, samo hoću da ukažem i zbog građana, zbog javnosti, a i poslanicima u Narodnoj skupštini, na jednu neverovatnu neozbiljnost. Ne razumemo kakva je to privremena odsutnost predlagača zakona. Drugo, da vam ukažem na jedan tehnički problem za one narodne poslanike koji su se pripremali. Mi znamo da je nekima potpuno svejedno, zato što nisu ni videli ništa od materijala. Ali, nekima zaista nije. Mi smo se pripremali za ovaj paket zakona koji dolazi, a sada dolazimo na Zakon o braku i porodičnim odnosima, koji nema baš nikakve veze, a onda ćemo se ponovo, kao što reče gospođa Matković, vraćati na istu tematiku, na istu problematiku, na iste osnovice za zdravstveno osiguranje o kojima smo do sada govorili. Mislim da bi bilo potrebno i da bi bilo korektno da nam date neko ozbiljnije obrazloženje, da znamo zbog čega se ovo dešava i zbog čega se poslanici dovode u ovako tešku situaciju, barem oni koji se pripremaju ili oni koji žele da učestvuju u raspravi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da nekako stvari pojednostavimo i da govorimo o onome što je predlagač zaista nameravao i šta se jedino menja Predlogom ovog zakona.
Naime, tačno je, kao što reče gospođa Matković, dakle resorni ministar, da nema suštinskih izmena ovog zakona koji spada u tzv. javno - pravne, ali sa elementima privatno - pravnih zakona, dakle nema suštinskih izmena i dopuna Zakona o braku i porodičnim odnosima, već da se radi o usklađivanju sa nekim drugim zakonima koje smo donosili prethodnih dana i onima koje je trebalo danas da donesemo, ali zbog odsutnosti ministra nismo bili u mogućnosti čak ni da vodimo raspravu o tome.
Ali, kaže gospođa Matković u svom obrazlaganju Predloga ovog zakona da su ove izmene i dopune utoliko reformske, koliko su bili reformski i prethodni zakoni, odnosno, koliko se vezuju za ovo usaglašavanje sa bruto zaradama, novom terminologijom, itd.
Ako ovo iko može da nazove reformskim zakonom, ja mu zaista čestitam. Ovde nema nikakve veze ni sa reformama, ni sa čim što se ozbiljno menja. Radi se o jednom usaglašavanju, za koje takođe smatramo da nije izvedeno na najbolji način. Postavlja se pitanje - ako ste menjali onu zakonsku odredbu koja je govorila da svako treba da plati, odnosno da izdvoji između 50 i 15% od mesečnog iznosa svoje zarade, dakle, to rešenje je bilo u prethodnom zakonu, a odnosilo se na neto platu, ono što smo nekada nazivali neto platom, kako ste danas došli do iznosa od 7 do 22% na bruto zaradu? Na koji način, kojom matematikom?
Da li ste želeli da ostavite sve isto, pa je onda matematika pogrešna, ili ste želeli da nekako smanjite obaveze za onoga koji daje izdržavanje, a time, naravno, i umanjite prava izdržavanih lica? Dakle, to je jedno od ključnih pitanja, koje se ovde postavlja. Jer, pokušaću da napravim jednu prostu računicu, da ne bismo ponovo mešali bruto plate i bruto zarade, kao što smo činili, rekao bih, celo prepodne, a i prethodnih dana; napravićemo jedan primer - od neto plate nekada, ukoliko nadležni pravosudni organ, ukoliko nadležni sud donese određenu odluku, presudu da je lice koje daje izdržavanje dužno, da isplaćuje 50% u mesečnom iznosu od svojih primanja, pa ako ih ima u neto iznosu od 5.000 dinara, to je 2.500 dinara. Ako sada imate neto zaradu, koja više ne postoji kao kategorija, od 5.000 dinara, na to dodajte topli obrok od 1.000 dinara, 340 dinara na regres, neka bude i 6.500 dinara, 22% od toga je znatno manje od 2.500 dinara.
Ja sada nemam digitron, ali je to mnogo manje, za 1.000 dinara manje. Dakle, izdržavano lice dobija mnogo manje novca u odnosu na ono koliko je imalo ranije, odnosno, kolika su mu prava bila po prethodnom zakonu. Čini mi se da time dovodimo u težak položaj one koji danas jesu najugroženiji, kad se govori o izdržavanim licima, o toj kategoriji lica, a najčešće se radi o deci. Imamo i druge kategorije iznemoglih, hendikepiranih lica, itd, ali mi se čini da ovim ništa dobro ne donosimo, ničim ne doprinosimo bilo kakvim reformama, državi ne olakšavamo posao, osim što se, iz nama neznanih razloga, umanjuju prava, pre svega, izdržavanih lica. To je, čini mi se, nešto što je neprihvatljivo ili bi trebalo da bude neprihvatljivo za većinu narodnih poslanika.
I drugo, kada je ranije bilo reči o neto zaradama, mogao je da postoji taj odnos ili ta proporcija u odnosu 1 : 3, ali kad je reč o bruto zaradama, onda bi trebalo ta proporcija da se smanji. Bilo bi logično, kao što mislim da je i u prethodnom zakonu trebalo takva proporcija, i takvo ostavljanje mogućnosti arbitrarnog ponašanja nadležnim pravosudnim organima, da bude niža. Pogotovo mislim, kad se radi o bruto zaradama, naročito ukoliko bi se govorilo o većim zaradama, ukoliko bi o tome bilo reči, da ta proporcija treba da bude niža, da ne bude 1 : 3,1 - kao što je danas u predlogu vašeg zakona, nego da to bude, u najgorem slučaju, 1 : 2 ili 1 : 2,5. Čak mislim da su bolji predlozi u našim amandmanima i bolje matematički ukalkulisani, izračunati, da to bude uzeto od 10 do 30%. Čini mi se da je to nešto što je bliže izjednačavanju prava izdržavanih lica sa onim što smo imali u prethodnom zakonu, koji se, dakle, sa ova dva ili tri stava, menja i dopunjuje.
Čini mi se da bi bilo dobro da Vlada prihvati neke od ovih amandmana, da ne govorimo previše, jer se ne radi o suštini, dakle, menjanju kompletnog bračnog i porodičnog zakonodavstva u našoj zemlji. Bilo bi dobro da Vlada prihvati ili da nadležni ministar prihvati, u ime Vlade, amandmane koje su podneli poslanici SRS (mislim da smo samo mi podnosili amandmane na Predlog ovog zakona), da prihvati neke od tih amandmana. Mislim da bismo onda napravili nešto što bi bilo slično pravima izdržavanih lica, ali i obavezama onih koji izdržavanje daju, u odnosu na prethodni zakon, što takođe mislim da nije bilo loše rešenje, govoreći globalno o onome kako su ti ljudi svoje obaveze ispunjavali, odnosno, kakva su im prava bila.
Posebno je ovde opasno, kad se govori o pravima izdržavanih lica, ako imamo u vidu činjenicu da je život sve teži, da se svakodnevno živi teže, a oni imaju, u nominalnom iznosu, ako hoćete da koristimo taj princip monetarnog nominalizma, u nominalnom iznosu imaju neuporedivo niži iznos svojih prava, koja mogu da ostvaruju u skladu sa izmenama i dopunama ovog zakona, nego što je to bio slučaj ranije.
U svakom slučaju, zahvaljujući vam se na pažnji, ja vas pozivam da ne prihvatimo ovaj zakon, jer neprihvatanjem ovog zakona ne bismo suštinski prihvatili ni neke od prethodnih zakona, koji su, čini mi se, na loš način rešavali ovu materiju, i smatram da, ukoliko već to ne može da se prihvati u celini, dakle, da se odbije ovaj zakon, mislim da bi bilo veoma važno da Vlada Republike Srbije, odnosno resorni ministar, prihvati amandmane poslanika SRS, ako ni zbog čega drugog, onda zbog ostvarivanja prava izdržavanih lica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih pre svega da ukažem na jednu političku činjenicu koja postaje sve očiglednija svima u Srbiji, a ona govori o tome da se ingerencije i prerogativi vlasti Narodne skupštine sve više prelivaju u ruke Vlade Republike Srbije, suprotno Ustavu Republike Srbije kao ledž superior-u, odnosno najvišem pravnom aktu naše zemlje.
Naime, osim toga što Narodna skupština gubi svoj dignitet time što će predsedavajući oduzimati reč Tomislavu Nikoliću u deset sekundi, uz tri opomene i to ni zbog čega, osim što time pokazuje da postoje određene poslaničke grupe koje treba da budu sklonjene u stranu ili koje treba da imaju neuporedivo manja prava od poslaničkih prava ostalih grupa u Narodnoj skupštini, ukazao bih zbog čega se ovim zakonom direktno krši Ustav Republike Srbije i šta je ono što je problematično u predloženom tekstu vladinog zakona.
Očekivao sam da će predsednik Skupštine reagovati na ovu činjenicu kao što je svojevremeno reagovao na uredbu Vlade Republike Srbije kojom je ona uvela monopol na uvoz derivata nafte, poslovanje nekim drugim akciznim robama i tako dalje. Tada je bio u pravu a i danas bi bio u pravu, ali njegova intervencija i intervencija većine drugih ovog puta je izostala.
Naime, čl. 82. Ustava Republike Srbije, najvišeg pravnog akta u hijerarhiji pravnih akata, kaže da Narodna skupština uređuje svoj rad i organizaciju, način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika. Da neko ne bi pogrešno razumeo, možda će Vlada dati narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, odnosno odrediti neuporedivo veća primanja od onih koje bi sama Narodna skupština odredila svojim narodnim poslanicima.
Ali, ovde se radi o direktnom negiranju legislativne vlasti, o direktnom negiranju onoga koji bi trebalo ne samo da kontroliše izvršnu vlast, već onoga koji bi trebalo da donosi sve političke odluke, sve meritorne odluke, a Vlada kao jedan od izvršnih organa vlasti, jer mi imamo bicefalnu izvršnu vlast, te odluke da sprovodi. Ovde, na žalost, imamo jednu defakto promenu, ako hoćete i ustavnih nadležnosti i ingerencija, pre svega zbog činjenice da Vlada na sebe preuzima ono što nikako ne može biti u njenoj nadležnosti.
Ni u kom slučaju ovakve odluke, ovakvi zakoni ne mogu biti i ne mogu spadati u prerogative vlasti Vlade Republike Srbije ili bilo kog drugog izvršnog organa vlasti, predsednika Republike itd. Potpuno je očigledno da zakon kojim se uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja, izabranih, postavljenih i zaposlenih lica, može doneti samo Narodna skupština koja treba da odredi, ako već govorite u tekstu zakona o platnim razredima, da odredi koji su to platni razredi, koji su rasponi, od najnižih do najviših primanja, u zavisnosti od složenosti i obima poslova koji se obavljaju. To je nešto što određuje Narodna skupština. To su njene zakonodavne ingerencije i to je nešto što ona mora da obavi. Dakle, suštinska razlika i naša suštinska primedba jeste u tome da nešto što kao ingerencija ili nadležnost pripada Narodnoj skupštini prelaze na Vladu Republike Srbije, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno čak i elementarnim načelima i principima logike, kao nauke o ispravnom mišljenju.
Naime, Vlada Republike Srbije je sebi dala za pravo da utvrđuje osnovicu za obračun i isplatu plata, ali istovremeno, Vlada Republike Srbije je dala sebi za pravo, dakle, i sebi stavila u nadležnost, da ona određuje visinu koeficijenta u državnim organima.
E sada, postoje vrlo nejasne stvari u članu 7. Predloga zakona koji je ovde Vlada donela ovde pred narodne poslanike, a to je da se utvrđuje alternativno ko ima pravo i mogućnost da određuje koeficijente. Dakle, to nije više kumulativno, već alternativno određivanje. Mi opet ne znamo kada, u kom trenutku i u kom slučaju će neko imati prava da o tome donosi odluku ili na koji način će se to utvrđivati.
To su pre svega Vlada, zatim funkcioner koji rukovodi državnim organom, za zaposlene u organu, i treće je predsednik Republike, nadležno telo Narodne skupštine, Vlada i Ustavni sud, za zaposlene i postavljena lica u službama tih organa.
Dakle, da li to znači, pošto to nije potpuno jasno iz Predloga zakona, da će predsednik Republike određivati koeficijente za platu svih onih koji su zaposleni u Predsedništvu Republike Srbije, svih stručnih službi, svih onih koji pripadaju tom organu, da li će to činiti Ustavni sud, da li će to činiti neki organ ili neko telo Narodne skupštine Republike Srbije?
Zašto sve to nije precizirano zakonom? Ovde je govoreno o tome da ćemo imati reformske zakone, da ćemo imati demokratske političke promene, a ja bih rekao da ovo nema nikakve veze sa reformama, jer ništa nije ovim zakonom promenjeno, osim što je sve rečeno i sve dato u ruke Vlade Republike Srbije koja treba da odlučuje o svemu i svačemu, i o onome što treba da odlučuje i o onome što treba da radi, ali i o onome o čemu ne može i ne treba da odlučuje.
Ne može da odlučuje, ne zato što mi želimo da otmemo te ingerencije Vlade Republike Srbije, zato što nam se ne dopada Vlada Republike Srbije, ne zato što smo poslanička manjina ili opozicione političke stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već iz prostog razloga što to Ustav Republike Srbije ni u kom slučaju ne dopušta. I to je nešto što, čini mi se, ne može da se prenebregne.
Takođe bih rekao da ćemo na ovakav način dovesti do stvaranja svemoći Vlade Republike Srbije, da će Vlada postajati najvažniji državni organ, neuporedivo važniji, ne samo u izvršavanju zakona, već i u stvaranju, pravljenju i sprovođenju zakona, i od Narodne skupštine Republike Srbije, ali i od svih ostalih organa sa kojima ona mora da deli, ako hoćete, čak i prava izvršne vlasti, jer ona nije jedini izvršni organ u Republici, ali je ona preuzela na sebe sve moguće ingerencije i postaje jedan pravi, kao nekada partijski levijatan, danas državni levijatan, koji o svemu odlučuje, nikome ne dozvoljava da se meša u njegove ingerencije i niko ne može da utiče na njen rad.
Ono što bih želeo da istaknem to je činjenica da ponovo ovde nemamo predstavnika predlagača.
Očekivali smo da će biti, pošto smo danas imali slučaj da smo promenili dnevni red, odnosno, određene tačke ostavili za kasnije, zbog nemogućnosti prisustva ministra Vlade Republike Srbije (u tom slučaju je bilo reči o ministru zdravlja Vlade Republike Srbije koji je imao neka važnija posla od sednice Narodne skupštine Republike Srbije), ali očigledno je da su i neki drugi ministri Vlade Republike Srbije imali preča posla, nego da predstavljaju vladine akte u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Jer, u krajnjoj liniji, baš ih briga šta će reći narodni poslanici, ne sekiraju se oni mnogo zbog toga, to gotovo da ih i ne interesuje i ne misle da je nešto naročito važno ili ne misle da će bilo šta pametno čuti.
Možda neće, ali elementarni red je da pokažu poštovanje, da uvaže dostojanstvo ovog visokog doma i da saslušaju sve ono što će pre svega njihovi politički protivnici reći, jer, pretpostavljam, od poslaničke većine neće čuti kritike, jer ne bi ni izlazili sa ovakvim predlogom zakona.
Nema ni gospodina Batića, nema ni gospodina Obradovića. Za gospodina Obradovića pretpostavljamo šta je u pitanju (pošto je on potpisao, kao potpredsednik, ovaj predlog zakona), posle ovih afera o kojima je bilo reči, mada sam ja uvek tu skeptičan kada vidim kakva se medijska hajka vodi i očigledno je da se radi o nekim nameštenim stvarima, očigledno je da je ušao nekima ...
Ja ne kažem o svemu, niti ću da ga štitim za ono što je možda negde neko i počinio, ali je očigledno da se radi o činjenici da je ušao u zabrane nekim predstavnicima političkih partija, predstavnicima Vlade, pre svega predsedniku Vlade, ali to je tema za neki drugi put.
Želeo bih samo da pozovem poslaničku većinu da ne prihvati kršenje Ustava, kao najvišeg pravnog akta ove zemlje. Nisu u pitanju, dakle, prava narodnih poslanika i to da li će narodni poslanici imati veću platu, da li će imati viši ili niži koeficijent, već je u pitanju nešto čime mi otvaramo Pandorinu kutiju, ovoga puta širom, a ranije smo to činili onako diskretno i krišom.
Dakle, ovoga puta otvaramo Pandorinu kutiju, rekao bih, širom. Postoji mogućnost da Vlada Republike Srbije uzme, kao potpuno normalno, sebi pravo da krši Ustav redovno, da uzima sve veće i sve šire ingerencije vlasti u svoje ruke, sve veće prerogative vlasti, a to je nešto čime će se u potpunosti narušiti princip podele vlasti, kao nešto što predstavlja temeljnu političku suštinu Ustava Republike Srbije, kao ledž superior-a, i mislim da će to predstavljati katastrofalnu pogrešku za našu zemlju u celini, možda čak i sa nesagledivim posledicama.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram dobrim i opravdanim amandman koji je na tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona podneo narodni poslanik Miroljub Veljković, iz prostog razloga što mi se čini da on, u nekoliko uspeva da ublaži onaj ograničavajući deo norme iz drugog stava, u odnosu na prvi stav iz tog člana. Dakle, čini mi se, da ukoliko se ovde već govori o tome da ovo nije pretnja otpuštanjima i da neće biti većeg broja nezaposlenih, ako je to tačno, ne znam zbog čega bi onda ovakva odluka, odnosno, prihvatanje ovog amandmana poslanika Srpske radikalne stranke, nekome predstavljalo problem. Ako neće biti novih nezaposlenih, ili ih neće biti u enormnom broju, onda je potpuno normalno da bude prihvaćen ovaj amandman kojim će se omogućiti nešto bolja, ne naročito, ali nešto bolja regulacija u odnosu na prvi stav istog člana. Dakle, da ljudima, ukoliko im je osnovica bila viša, ne oduzimamo više od onoga što bi moralo da im se uzme, ukoliko im  se kao privremeno ili trajno nezaposlenim ta novčana naknada isplaćuje. Čini mi se da bi to bilo nešto logično i da to ne bi diralo u posebna prava, odnosno, posebna budžetska sredstva, ukoliko je tačno da neće biti novih nezaposlenih, ukoliko je tačno da neće biti toliko tehnološkog viška, o čemu se govori.
Mislim, da upravo ovakva reakcija režima, po kojoj ne sme nešto ovako da se prihvati zato što nema dovoljno finansijskih sredstava, govori o tome da se pripremaju, a po nekom drugom zakonu, nova otpuštanja radnika i da će biti veći broj nezaposlenih lica. Zato vas mi pozivamo da ne nešto posebno, ali da koliko je to u našoj moći, moći poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, učinimo taj napor i građanima koji će biti nezaposleni, onima koji će ostati bez posla, obezbedimo makar takvu garanciju da će imati najmanje 50%, umesto ovih 40% koliko ste vi predvideli od prosečne mesečne zarade ostvarene u privredi Republike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se radi o vrlo umesnom amandmanu poslanika Srpske radikalne stranke. Mi smo već o ovome govorili, samo još jedanput bih da podsetim i vas u Narodnoj skupštini, ali i javnost o čemu je reč kada su u pitanju osnovice za obračun i plaćanje doprinosa. Naime, nije ovo samo nešto čime bismo želeli da zaštitimo prava poslodavaca, već nešto čime bismo pre svega želeli da pokušamo da utičemo, koliko je moguće, da se zaštite prava radnika. Kada imate ovolike stope doprinosa, odnosno ovolike osnovice, za tu stopu doprinosa za plaćanje, za obračun i plaćanje doprinosa, onda ćete imati i situaciju da će po svaku cenu pokušavati poslodavci da ostanu sa što manjim brojem zaposlenih, da bi im i obaveza prema državi bila manja. To je neka elementarna logika, nalaže kao zaključak. Posebno je dobar predlog, odnosno dobar amandman zbog sledeće činjenice.

Poštujem one koji su barem u stanju da kažu - izvini, ako ništa drugo. Dakle, čini mi se da bez obzira na to što postoji razlika u onome što je računato kao neto isplata i bruto isplata zarada, ipak mi ne možete reći da je to jedna, dakle u iznosu od 473.033 dinara ne može biti tolika razlika, opet je razlika najmanja od 300% i zato mi se čini da je ovaj zahtev za smanjenje, ili da ne kažem neki drugi iznos, od recimo, 5.262 prema 950 dinara kao osnovica, dakle čini mi se da bi bilo važno da ne budemo demagozi, da ne bude 950, ali neka bude 2.700, odnosno 2.600 na ovih 5.200 koliko je predložila Vlada. Čini nam se da je to glavni razuman predlog, kao nešto što možete da prihvatite i čini mi se da bismo time zaštitili na jedan bolji način, zaštitili, uslovno govoreći, ali dali bolje i pružili bolje uslove i poslodavcu, ali koliko je to moguće zaštitili prava radnika. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ima smisla isto kao i prethodna dva o kojima smo govorili i koji na značajan način smanjuju osnovicu, o kojoj je ovde reč i tamo gde je 3.033 predlog da bude 1.365 dinara, a tamo gde je 4.427 naš poslanik je predložio 1.992 dinara, a tamo gde je 5.262 tu je predlog da bude 2.368 dinara i tako dalje. Znači, to je nešto između, radi se o istom procentu o kojem smo govorili u prethodna dva amandmana, između 50% i 60%. Dužan sam, iako se nisam javljao za repliku, da kažem samo u jednoj rečenici da osnovica i zarada nemaju nikakve veze sa tim, a da zarada može da bude viša, uopšte ne mora da bude ograničena ovakvom osnovicom o kojoj je ovde bilo reči. To je reakcija na ono što je malopre rekao predstavnik vlasti, može da bude i manja, a istovremeno mislim da bismo ovim zaista značajno oslobodili poslodavce pre svega, ali na neki način zaštitili radnike od preteranog otpuštanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, izneću još jedan argument u prilog amandmana, koji su svi relativno srodni ili gotovo iste prirode. Naime, to je amandman koji se podnosi zbog činjenice da je ranije postojala mogućnost, u tekstu koji se sada menja u zakonu o izmenama i dopunama ovog zakona, da Vlada Republike Srbije na zahtev poslodavca i da ovako relativno niske osnovice smanji i do 50% ukoliko bi time Vlada shvatila ili uvidela da će biti u potpunosti uništen proizvodni proces ili ukoliko se preduzeće ili firma nalaze u izuzetno teškom položaju, a smatram da ako joj Vlada to obezbedi da će taj proizvodni proces moći da se redefiniše, da će moći da izvrši bilo kakav napredak u predstojećem periodu.
Mislim da izbacivanje ovih članova, sa ovako visokim osnovicama, za obračun doprinosa, zaista u najvećoj meri pritiska poslodavce i možda će neko reći kao svoj argument - ali time će ostati oni koji su najčvršći, oni koji su najzdraviji, jeste, ali takvih je u Srbiji danas na žalost veoma malo. Već godinama, decenijama ih je veoma malo i to nije nikakva novost niti svetsko čudo, ali se postavlja pitanje da li mi zbog toga, u takvoj situaciji u našoj privredi, možemo i da li smemo, da li je potrebno da uništimo svakog privrednog subjekta, posebno one koji učestvuju u kakvom takvom proizvodnom procesu.
Plašim se, da nam se ne dogodi posle svega ono što se dogodilo u Rumuniji i Bugarskoj. Po istom principu je rađeno. Nezaboravite da je Rumunija bila jedan od najvećih evropskih petrohemijskih giganata, druga u Evropi a danas ona ne postoji u petrohemijskoj industriji. Suštinski, imali ste Bugarsku koja je bila najveći izvoznik povrća u Evropi a danas je Bugarska uvoznik povrća. Plašim se da ćemo na ovakav način i ono malo što imamo, pa makar i loše proizvodnje, uspeti da uništimo i da se u potpunosti predamo u ralje onih stranih investitora koji bi budzašto da uzmu ono što je naše a da proizvodnja ni posle toga ne dobije tj. da ni do kakvog progresa i napretka ne dođe.
Zato vas pozivam da ovaj amandman Petra Jojića prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj amandman važno prihvatiti, zbog toga što u pravu ne znam šta bi trebalo da znači ovo - u određenom roku? Koji je to rok? Je li to rok od 7, 8 dana, ili rok od 30 dana, ili rok od pola godine, ili rok od godinu dana? Dakle, kakva je to obaveza ako se kaže - u određenom roku, a ne zna se i nigde se ne precizira u zakonskom tekstu koji je to rok. Dakle, bilo bi dobro da je predlagač zakona naveo neki rok, da ovo bude kongentna norma, da o tome može da se govori o određenoj obavezi nadležnog poreskog organa, i naravno, poslodavca koji bi bio obavezan da uplati taj doprinos, a ne ovako, niko ne zna koji je taj rok i takva vrsta normi ostavlja mogućnost i pravo za stvaranje arbirtrernosti, što nikako i ni u kom slučaju nije dobro.
Zato vas pozivam da amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, se izvinjavam pošto imam nekih problema sa očima na danas ovim baš neestetski upriličenim istupima, ali nadam se da ćete imati dovoljno razumevanja za to.
Saslušali smo ministra Matkovića, koja je rekla nekoliko rečenica. Od kada sam poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije ili federalnoj, nikada nisam čuo kraće obrazloženje jednog zakona. Ne mora to uvek da bude loše, ali bih rekao da ono što smo čuli moglo je da bude i obrazloženje za bilo koji od prethodnih zakona i ništa novo nismo saznali.
Naime, tačno je takođe da ne možemo ulaziti u meritum svega što se odnosi na pitanja i probleme penzionera, njihovog statusa, njihovih primanja, njihovog teškog materijalnog položaja, zato što je to regulisano drugim zakonskim aktima ali bih ukazao na nekoliko stvari zbog kojih je poslanička grupa Srpske radikalne stranke protiv ovog predloga zakona.
Dakle, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, povećavaju se osnovice za poreze i doprinose. Tačno je onako kako je to ustanovljeno i ostalim zakonima iz takozvanog socijalno-radnog zakonodavstva, Zakonom o izemanama i dopunama Zakona o zapošljavanju i Zakona o radnim odnosima, potpuno su isti iznosi i tačno je sa aspekta vlasti i režima da bi po njih bilo veoma nepovoljno i prilično nelogično da se pojave različite osnovice obračunate za jedno osiguranje.
Ali, to je interes nas u opoziciji. To je naš interes. Ako se dogodi da na ovom zakonu uspemo da ubedimo poslaničku većinu da ne prihvati ovako drastično povećanje osnovica, posle ćemo izračunati i videti da nije tačno ono što ste rekli da je tu u pitanju samo razlika, jer su osnovice obračunate ranije na osnovu neto plata a danas na osnovu bruto plata. Neuporedivo su veće razlike. Znate, odnos 1:7 nije odnos između neto plata i bruto plata, nekada, niti je to danas, kakav je odnos u razlikama u osnovicama između 4.733,00 dinara ili recimo između 800,00 dinara i 4.427,00 dinara.
To je mnogo veća razlika od one razlike koja se izračunava samo na bazi neto plata i na bazi bruto plata. Dalje, u obrazloženju, možda to niste primetili, što nema direktne veze sa samim zakonom, ali je dobro da to predlagač zakona priznaje, mogli ste da pročitate u poslednjem delu gde se kaže: "Iz tih razloga doćiće do smanjenja postojeće stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Procena je da će predloženim osnovicama i stopama, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ostvariti nešto manji prihod, koji će se nadoknaditi iz budžeta Republike".
Ovim se upravo potvrđuju naše teze i sve što smo govorili u prethodnom zakonu, sve ono na šta smo ukazivali i u ovoj Narodnoj skupštini i u javnosti, da će biti mnogo veći broj nezaposlenih i da čak ni ovako povećane osnovice za obračun poreza i doprinosa neće to moći da nadoknade i neće biti dovoljne za isplatu socijalnih davanja i prinadležnosti našim trenutno najugroženijim licima.
Dobro je da je to Vlada u svom obrazloženju priznala, ali je u prethodnom Zakonu imala potpuno drugačije obrazloženje. Bilo bi dobro da neko ko priprema te zakone u obrazloženjima zakona sa istom svrhom, sa istovetnom namenom, gotovo istovetnim rešenjima, ne daju dijametralna politička obrazloženja.
Drugo, kada govorite o tome da bi bila demagogija da se govori o teškom položaju penzionera u ovom trenutku i da ne bi trebali da se na to obaziremo, posebno kada se ima u vidu Predlog samog zakona, koji uopšte tu materiju ne reguliše, bilo bi dobro takođe da u obrazloženju samog zakona nema demagoških pokušaja da se kaže kako će se ovim strahovito popraviti položaj naših najstarijih građana. Neće.
Čak i ovo što se kaže da će na taj način zaposleni prilikom ostvarivanja prava na penziju imati, kada im se bude utvrđivalo pravo na penziju, neuporedivo veća prava ili veća primanja nije tačno. Vi znate da to određuje kompjuter. Uzme 10 najboljih godina po proseku i onda imate onoliku penziju koliko ste u tih 10 godina imali, što vam je na najbolji mogući način regulisano.
Samo želim da ukažem na činjenicu da se ne koristi na takav način argument, protiv onih koji bi želeli još nešto uz sam zakon ili Predlog zakona koji je Vlada podnela da kažu. Tačno je da je vrlo srodan i blizak svim prethodnim zakonima. To jeste naš razlog da budemo protiv njega ali morate otrpeti i sve one koji žele da kažu sve ono sa čim ova materija ima veze, posebno kada smo u nekoj vrsti prave medijske blokade i kada će se uglavnom vaša izjava videti na televiziji, ili u jednoj rečenici kritike svih opozicionih poslanika, gotovo da nigde nećete videti ništa.
Nisam mogao da verujem da ću moći da gledam Mirana Đevenicu i da će on imati najbolji izveštaj na Studiju B. Da mi je to neko rekao pre tri, četiri ili pet meseci ne bih mu verovao. Ali, na ostalim medijima i televizijama se to ne može ni čuti. Ne govorim ovo direktno vama već nekim drugim. Biće interesantno da kažem da već 7 meseci RTS uopšte nije ušla u Srpsku radikalnu stranku.
Uopšte nisu ušli u Srpsku radikalnu stranku. To vam samo govorim zato što se to isto dešavalo, je li to, gospodine Ivkoviću, u periodu od 1993. do 1996. godine, tada tri godine nije ušla u Srpsku radikalnu stranku. Ali nema veze, mi ćemo koristiti ovu priliku i da u Narodnoj skupštini, koliko je moguće, objasnimo građanima šta je naš politički interes, ali i da im objasnimo šta je to što Vlada čini.
Od silnih reformi koje su najavljivane, dobili smo gotovo ništa. Ovim zakonom se predlaže nešto što smo imali u prvom od zakona iz socijalnog radnog zakonodavstva, i apsolutno ništa više. Kada će uslediti te reforme, kada će uslediti te demokratske promene, o tome niko ne zna ni reč. Do tada će se voditi hajka protiv srpskih radikala, govoriće svako ko šta stigne i na način na koji stigne, koristiće se najgori u ovoj zemlji protiv njih, koristiće se i brojni reketaši, koristiće se Petar Panić protiv srpskih radikala, za šta god vam zatreba, ali to ne može doveka da traje.
Zato vas molim da, kada govorite o reformama, kada govorite o demokratskim promenama, da onda kažete kakve vam to reforme predstoje, šta je to što nam predstoji, šta je to što možemo da očekujemo? Jer, jedino u čemu se slažem sa vama, a to je tačno, da se ovim zakonom ne rešava ništa novo, što nismo rešavali prethodnim zakonskim predlozima. To je tačno, ali mi se postavlja pitanje - da li su to te reforme koje smo očekivali.
Prošlo je više od 100 dana, a i pre toga su valjda trebali da postoje određeni zakonski projekti, a posebno, šta je to čak i u ovom predlogu zakona, što će učiniti bilo kakvo dobro nekom od naših, pre svega najugorženijih građana, ali čak i onih drugih, kojima su ove osnovice za obračun poreza i doprinosa pre svega ogroman teret. Hvala vam.

Želeo sam, da ne oduzimam previše vremena, samo da ukažem na nešto što jeste razlika i na nešto gde ministar nije u pravu. Naime, tačno je da dolazi do revalorizacije u skladu sa određenim kriterijumima i da više nije 470, već 1.660. Tačno je da nije 950 u trećem stavu, već 2.500, ali je takođe tačno nešto drugo o čemu smo ovde pokušali da govorimo, a čini mi se da nas poslanička većina pre svega ili gotovo sam siguran u to, nije želela da čuje.
Naime, razlika između neto i bruto plata i osnovica, kada imate topli obrok ili regres, sve ono što bi dolazilo u bruto platu, ona je uvek ista, ona se ne povećava srazmerno različitim primanjima. Dakle, ako imate ovoga sa jednim kvalifikacijama i nekoga sa višim kvalifikacijama, pa će ovaj imati duplo veći iznos toplog obroka. Neće. Imaće isti, a vi povećavate na takav način proporcionalno da se 2.500 na 5.200 je isti neto odnos prema bruto odnosu, kao što je i ovaj sa 1.600 prema 3.000. Ne može da bude isti. Ovde je 2.600, a ovde 1.500 razlika. To je suština, to je ono na šta smo ukazivali.
Još nešto, dobro ste primetili da se menja zakonski tekst u kome se navode cifre 470, 800, 950, 1.200, 1.300, 1.700, i tako dalje. Tačno je da je to promenljiva kategorija, tačno je da je i ovo novo promenljiva kategorija, ali ih onda moramo upoređivati. Baš tih 470 sa ovih 3.033 dinara, naravno u određenim uslovima. Kakvi su uslovi bili i tada da se vidi na koji način to može da funkcioniše, ali posebno je zanimljivo kako to izgleda u poslovima za koje se zahteva stručnost koja se stiče fakultetskim, odnosno visokim obrazovanjem ili doktoratom, i tako dalje. Tu je ogromna disproporcija u neto plati, u osnovici koja se na takav način obračunava i u onoj koja je bruto plata.
Kakav je tu topli obrok od 6.000 dinara? Kakva je tu razlika od 5 ili 6 hiljada dinara, a koja je potpuno jasna, čak i po tim vašim računicama mora najmanje tolika da bude, a ovde je oko 1.500 dinara, što bi moglo da bude relativno prihvatljivo i da se kaže da osnovica za obračun nije značajno uvećana. Donekle jeste, ali nije značajno uvećana, ali je za svaki stepen stručnosti više kao nekom vrstom aritmetičke progresije uvećavana ta osnovica i to je čini mi se suštinska razlika u odnosu na ono što smo imali u prethodnom Zakonu. Mislim da je to suština onoga, mislim da je to suština na koju su želeli da ukažu i svi moji prethodnici.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo objasnili delo poslaničke većine DOS-a, zbog čega i na koji način, mi smo upravo dostavili jedno pismeno kojim obrazlažemo naš zahtev da imamo predstavnika, odnosno zamenika predsednika poslaničke grupe po ovoj tački dnevnog reda, tako da odatle proističe moje pravo da vam se obratim, iako samo to pravo imao i kao predstavnik poslaničke grupe, ali to očigledno poslanička većina nije želela da dopusti.
Želeo bih da vam ukažem na činjenicu povodom amandmana gospodina Jojića, da bi bilo dobro i da to ne predstavlja neko posebno opterećenje za Vladu Republike Srbije, odnosno za poslodavce i da ne bi trebalo da predstavlja problem poslaničkoj većini da ovaj amandman prihvati, pre svega zato što se samo na bolji način obezbeđuju prava radnika i ništa više od toga. Obezbeđuje se nešto veća sigurnost u isplati minimalnih zarada, odnosno te minimalne zarade će se isplaćivati pre ostalih dospelih obaveza. Znači, ne može se poslodavac izvlačiti činjenicom, odnosno izbegavati takvu vrstu obaveze činjenicom da ima nešto drugo što je neophodno da se isplati, ili nešto drugo što je neophodno da se učini, već najpre mora da isplati minimalne zarade. Čini nam se da je to, posebno u uslovima ovako niskih minimalnih zarada i teškog socijalnog standarda najvećeg broja naših građana, a posebno radnika, nešto što može da se prihvati, nešto što bi bilo dobro da se prihvati i nešto što bi i vama značilo. Mislimo da nema nikakvog razloga da ovakav amandman predstavnika Srpske radikalne stranke odbijete. Verujem da ćete pokazati razumevanje i verujem da ćete pokazati da su vam neka elementarna prava radnika i neka njihova elementarna statusna rešenja ipak mnogo značajnija nego samo preglasavanje srpskih radikala u Narodnoj skupštini. Hvala vam.