Na kraju drugog dana ove diskusije da se zahvalim svima koji su u diskusiji učestvovali, posebno onima koji su izdvojili značajno vreme da budu u sali i kada govorite o mojim državničkim obavezama ja sam imao jutros sastanke i sa Gašićem i sa Vulinom, dakle sa bezbednosnim sektorom i sa IBRD i 10 i po sati nisam izašao iz ove sale. Navikao sam i naučio sam i slušajte kada govorim, možda čujete nešto pametno umesto što telefonom razgovarate.
Ali sam ja razumeo da je i poslanička obaveza da bar sedite u Narodnoj skupštini kada razgovarate o nekoj važnoj temi, a nisam primetio da vam je obaveza. Nekoliko poslanika je sedelo sve vreme ili gotovo sve vreme, a svi ostali to baš i ne doživljavaju kao svoju obavezu, posebno ne na onoj strani koja se žali da im držim moralne pridike, a u stvari jedino što su radili držali su nama pridike.
Na jednu stvar nisam odgovorio, pošto je to takođe jedna od smicalica i besmislica koje slušam već 10, 11 godina, a to je preporučili smo se zapadu pa nas je zapad doveo na vlast da mi njima dajemo Kosovo. To slušam bukvalno 10, 11 godina, te besmislice.
Ne narod nas je doveo na vlast. Znate, na izborima smo pobedili. Narod je želeo promene. Vaša greška je u tome što vi mislite kada stanete na travnjak američke, francuske ili engleske ambasade, to je greška i mnogih političara i u stranci koju sam vodio i koju vodim. Dakle, mnogi misle ako su dobri sa ovim ili onim ambasadorom da će oni da ih drže na ministarskom mestu, pa se onda iznenade, čudom se čude kako odjednom nisu ministri. Ne odlučuju ambasadori o tome. Na izborima odlučuje narod, a ovome odlučuje stranačko rukovodstvo.
Vi stvarno verujete u to da neko nekoga dovodi, neko nekoga odvodi. To ima u banana državama. Srbija je slobodarska i slobodna država. Smejali se vi ili ne, govorili ovako ili onako, da i zato jeste poštovana, ne znači da smo saveznici, ali zato Srbija jeste poštovana. To je velika promena u odnosu na ono ranije.
Ono što je veoma važno da ukažem na to kako je kod nas sve izvrnuto i da podsetim na reči vladike Sergeja, gde vas oni, gde izdajnici napadaju ljude za izdaju, a petokolonaši govore o patriotizmu. Tako mi imamo najveće rodoljube koji demonstriraju svaki dan protiv nečega. Da li vi znate, to su otprilike najviši nivo patriotizma vidite neke ikone koje nose, itd. Što ne kažete ljudima da su to raspopi, da su to neprijatelji SPC, to su ljudi koji i mene i nas proglašavaju za najgore na svetu, a oni kažu, pa videla su se sveštena lica. I tako izveštava javni servis i svi ostali. Nisu se videla nikakva sveštena lica, već neprijatelji SPC, raspopi, izbačeni iz SPC. Ali koga briga, ako je protiv nas, onda će i oni da postanu sveštenici preko noći i biće sve uredu i biće sve potaman. Samo govorim o svemogućim prevarama kojima se služe ne bi li ostvarili svoje političke ciljeve.
Da se vratimo onome što je ozbiljno. U narednom periodu imaćemo teške razgovore. Predstoji nam najpre velika borba za ZSO, za ZSO sa ovlašćenjima koja će biti značajna i koja će ulivati poverenje našem narodu i našim građanima. To je ono što je najvažnije. U saradnji sa njima ćemo donositi sve odluke, jer sam siguran da će biti mnogo pritisaka spolja, sa albanske strane, da se ne poštuje sve ono što je potpisano u Briselu, da će da nam objašnjavaju da to nije realnost itd. Borićemo se. Tek posle toga dolaze razgovori o drugim temama o kojima smo odavno razgovarali pa ste se tobož začudili. Zamislite, pričaćemo o carinskom pečatu. O tome smo pričali i završili pričanje još 2011. godine. Tobož, sada su svi iznenađeni kada takve stvari čuju.
Zamislite, Francuzi, Nemci, Amerikanci predlažu da Kosovo bude nezavisno. Ma nije moguće. Dakle, moramo da razumemo šta traži zapad, moramo da razumemo u kojim geopolitičkim okvirima. Mislim da im je sada jasno da će poraz Rusije u vojničkom smislu biti mnogo teži nego što su zamišljali pre pet ili šest meseci, jer je Rusija počela bolje da ratuje nego što je ratovala na početku, tako da svakako će se to produžiti, jer ne verujem, nadam se i voleo bih, sve bih na svetu dao da mogu da kažem da sam pogrešio, da dođemo do primirja, kasnije i do mira, ali se plašim da će rat da bude samo teži, sa još većim razmerama, posledicama, a one neće biti ni malo dobre, ni po nas ovde.
Malopre ste me pitali – ko je kriv, ili rekli ste – ti si kriv zato što nismo uveli sankcije. Ja sam kriv. Priznajem. To je bila moja inicijativa na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Ja sam kriv. Ja sam kriv zato što sam ja to predložio, držeći se međunarodnog prava. Znao sam da moramo da osudimo upad u Ukrajinu, znao sam jer mi više ništa nismo mogli ni da tražimo ni da radimo na međunarodnoj sceni, da to nešto nismo učinili, da moramo da poštujemo integritet Ukrajine, jer ne možemo da branimo ni Kosovo, niti imamo pravo da branimo bilo šta ako to ne uradimo.
Bio sam protiv uvođenja sankcija. Smatrao sam da je naše negativno iskustvo sa sankcijama veoma loše. Drugo, smatrao sam da je važno da imamo nekoga ko bi nam pomogao i u Savetu bezbednosti UN, jer ne znam šta će još nekome da padne napamet, kao što je Britancima 2015. godine palo napamet da idu sa onom rezolucijom pa su nam tada Rusi pomogli. Dakle, da to je bila moja odluka. Cena nije mala, sve ste tačno citirali, precizno, nemam šta da se žalim. Ja sam to rekao. Cena nije mala. I za tu cenu ja sam kriv.
Dakle, ako vas čak interesuje možemo da napravimo i brojeve. Mi ih pravimo na nedeljnom nivou. Procene naše, ne možete to tačno da izračunate, ali mislim da ponekad kada to ne ugrožava do kraja vaše vitalne nacionalne i državne interese da je važno da čuvate samostalnost i nezavisnost u odlučivanju.
Svejedno posle svega toga nam dolaze razgovori o svim ovim važnim pitanjima o kojima sam govorio. Biće mnogo teških razgovora, mnogo teških kompromisa, mnogo stvari, ali ovo o čemu smo govorili, što je pomenuo i gospodin Jovanović i što ste me pitali već bezbroj puta, ne volim da govorim o crvenim linijama zato što ograničavate pregovore i tada u stvari nema pregovora. Tada se stvara konflikt, jer kada i jedni i drugi samo o tome pričaju, nikada se to ne poklapa već se preklapaju te crvene linije i onda dolazi do sukoba. Zato ne volim o tome da govorim, a ne zato što smo nedovoljno tvrdi i čvrsti u svojim opredeljenjima, jer nema potrebe da se zaklinjem onima koji su u stanju da izmisle da Ana Brnabić ima dva pasoša ili da sam ja dao dva miliona evra Hilari Klinton. Njima da se zaklinjem?
Zakleo sam se svojoj zemlji i svom narodu na Ustav i na Miroslavljevo jevanđenje. Ne pada mi napamet da ljudima koji takve neistine šire se zaklinjem na bilo koji način. Dakle, nama je važno da razgovaramo, nama je važno da pregovaramo, nama je važno da sa Albancima pokušamo da izgradimo bolje odnose u budućnosti. Nama je važno da nam ekonomija napreduje. Važno nam je da imamo veću stopu rasta.
Rekli ste danas najniža stopa rasta, to sam zaboravio da odgovorim. Da, ali u poslednje tri godine najviša stopa rasta zato što se ona meri zajedno, kumulativno, jer smo mi imali najvišu stopu rasta, a kada imate najvišu stopu rasta u jednoj godini ne možete da imate najvišu stopu rasta u drugoj godini. Ona se meri kumulativno za nekoliko godina u nizu. Samo da to znate, kada budete na vlasti, da to tako ide. Ne možete da gledate.
Ljudi, da vam kažem, ko god hoće da uči, ko god hoće da napreduje i ko god hoće da zna šta je država, jer ne polazite od nule, dakle, on će da nauči kako to ide i to ljudi neverovatnom brzinom umeju da prepoznaju, kao što su umeli da prepoznaju sve ono što se dešavalo juče, danas i svaki dan.
Na kraju, ljudi koji niti vole mene, niti vole vas, nas, ej pusti dobro je, samo da ne gledamo više i ne pratimo ništa od svega toga, samo da ne vidimo neke druge i to ne zato što smo mi nešto rekli, nego zato što su oni nešto rekli o sebi.
Svejedno, ja sam spreman i siguran da niste imali, nadam se da niste imali zlu nameru iako sam juče verovao i uplašio se da jeste i spreman sam da razgovaram sa svima uvek.
Spreman sam da prihvatim i tu ideju da pred svake važne razgovore, ne moramo pred ove tehničke itd. pred svake važne razgovore da Petar Petković, odnosno Kancelarija pozove vas ukoliko hoćete da se upoznate sa temom razgovora ili sa bilo čime drugim, ako ste za to zainteresovani. Nikakav problem sa tim nemamo, na konto vaših ideja koje smo danas čuli.
Ja sam uvek otvoren za razgovor, kada god imam slobodan sat, pošto to kod mene ide na pola sata, 45 minuta, i sat vremena, u zavisnosti od gosta i razgovora koji imam, pa je tako grafik popunjen, ima prostora, uvek sam spreman da vas primim da razgovaramo o svemu tome da vidimo šta je to što možemo da uradimo zajedno. Ali svakako budite spremni, nadam se ili da ćemo sve od sebe, ne na ratne sukobe, ali da budemo spremni na ne laka vremena, da se posvetimo daljem napretku Srbije, daljem napretku naše ekonomije, daljem napretku životnog standarda.
Da pokušamo da malo bolje razumemo jedni druge, prihvatam i deo svoje krivice što možda kada ste glavna ili gotovo jedina meta u Srbiji svima, onda kao jež pustite bodlje, pa biste da odgovarate i da se borite. Ja volim da se borim i želim da se borim, možda nekada u tome preteram, ali to nije zato što sam ni bahat, ni arogantan, već zato što ne volim da stvari ostanu neraščišćene i volim da se zna šta je istina. I nije mi problem da kažem kad sam za nešto kriv, kao što sam vama rekao, i kada nešto nije istina, kao što sam malopre rekao.
Dakle, ono što mislim da je najvažnije za naš narod na Kosovu i Metohiji. Vi ljudi, ne samo vi ovde, već ceo naš narod i u Goraždevcu, i Osojanu, i u Velikoj Hoči, i u Suvom Dolu, i u Zubinom Potoku, i u Leposaviću, i u Zvečanu, i u Kosovskoj Mitrovici, u čitavom Pomoravlju, od Kamenice do Klokota, Donje Budrige, Parteša, Gračanice, Sirinićke župe, Lipljana, Gušterice, jedne, druge, Ugljara, Bresija, svuda gde živi naš narod, Pasjana, da znaju da imaju svoju državu. Ja znam da vi znate da je vaša država Srbija.
(Aplauz.)
Samo moramo, i to jeste naša snaga i vi jeste naša snaga, jer to je nešto što ne može da se briše gumicom, dopisuje naliv-perom. Ali mi moramo da razumemo da ogroman broj ljudi ne misli da je to Srbija. Moramo dobro da razumemo da nam pozicija nije laka. I kao što vidite, nisam hteo da završim oduševljenim aplauzima, već sam hteo da vam ukažem na činjenicu da naša pozicija nije laka, upravo zato što ni situacija na Kosovu i Metohiji nije laka.
Svi oni koji su je predstavljali kao laku, samo da se oni dočepaju vlasti, govorili su neistine. Znam da vi to dobro znate. Jeste li se nekada zapitali zašto nikada niko nije dobijao toliko glasova na Kosovu i Metohiji koliko sam dobijao? Zato što su saglasni sa Briselskim sporazumom. Pa nije nijedan, ali su ljudi koji su me psovali kada sam dolazio u Kosovsku Mitrovicu da im govorim o Briselskom sporazumu. Ali su tu i svi smo zajedno zato što vide koliko se neko bori, koliko neko razume njihove probleme i koliko živi njihov život. To je ono što ćemo da nastavimo da radimo i da se borimo zajedno. Kad se borimo zajedno, kada smo čvrsti i kada znamo da smo zajedno i kada nam ne ide dobro kao državi, zbog geopolitičke situacije, i kada nam ide nešto bolje i kada čekamo neka mnogo bolja vremena, ja vam garantujem samo jednu stvar – uvek ćemo biti zajedno.
(Aplauz.)
Srbija će da čuva mir, Srbija će da se ponaša odgovorno, da se ponaša ozbiljno. Da, nisam razumeo vašu dosetku, da Srbija će da se bavi i rastom bruto domaćeg proizvoda. Pošto vi živite od državne plate, baš kao i ja, ali se ja sa državom i rastom njenim ne šalim i ne sprdam, da biste dobili tu platu tako dobru i tako pristojnu, mnogo bolju i pristojniju nego ranije, država mora da raste i Srbija će da raste.
Hvala vama, da ne bih dužio i filozofirao, hvala svima na pažnji. Hvala onima koji su pokazali da bi mogli da izdrže i pod nekim težim okolnostima, a možete da mislite oni koji se busaju u prsa šta bi sve na ratištu izdržali, a nisu u stanju da sede sat vremena u toploj skupštinskoj klupi, a ne da drže rov po 24 ili 36 sati. Ali dobro, da ne razmišljamo o rovovima, da razmišljamo o računarima, o veštačkoj inteligenciji, naučno-tehnološkim parkovima, o sigurnosti naše dece i da uradimo sve da im tu sigurnost omogućimo.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija i nema predaje!
(Aplauz.)

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, dragi gosti, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, dragi naši Srbi sa Kosova i Metohije, ali i centralne Srbije, koji ste na različite načine bili napadani od prištinskog režima u prethodnom periodu, a koji ste danas ovde sa nama, želim svima da se zahvalim što smo u mogućnosti da predstavimo još jedan izveštaj, ali i da govorimo o svim ključnim problemima.
Svrha današnjeg dana nije da se prebaci odgovornost ni na ovaj dom, ni na naš narod u celini, niti na bilo koga. Od odgovornosti kao predsednik Republike nikada nisam bežao. Donosio sam najteže odluke i, osim u jednom slučaju, čini mi se da su te odluke uvek bile u najvećem interesu i srpskog naroda, ali i svih građana Srbije.
Svrha današnjeg dana je da izađem pred vas, ali i pred građane Srbije kao predstavnik svih naših građana i da iskreno, otvoreno i na najpošteniji način podelim šta nam kao narodu predstoji, šta je to sa čim se suočavamo.
Danas nisam došao da se borim u bilo kakvim izbornim kampanjama. Ona je završena. Danas ću da se borim, kao što sam to činio u prethodnih gotovo 11 godina za Srbiju, jednakom snagom ili i sa više srca, posebno kada vidim kako i na koji način su me oni koji su za mnogo toga odgovorni i ovde dočekali u ovoj sali.
Danas dolazim iz osećaja dužnosti da građanima Srbije kažem šta je to šta se događa, da bi mogli i sami da procene kakve su posledice naših postupaka, o čemu tačno razgovaramo i šta je to za šta se borimo.
Danas ću govoriti i ukazati na sve najlošije tačke tzv. Francusko-Nemačke inicijative i ništa neću da sakrijem. Dakle, neću vam govoriti o nekim lepšim stvarima iz plana. Govoriću o onim najtežim i onim najgorim za Srbiju zato što hoću da budem odgovoran i pošten prema građanima Srbije, da ljudi u Srbiji znaju da ni njihov predsednik, ni njihova Vlada i njihova Skupština nemaju šta da kriju od njih.
Za zaključke i za odluke po tom pitanju, i po mnogim drugim pitanjima, biće vremena, ali je važno da ljudi znaju šta je to sa čim se suočavamo.
Mnogo je pitanja o Kosovu, više od 600 godina traju, iako je malo odgovora, i koliko je to Kosovo i gde mu je početak i gde je kraj, i da li je ono ništa ili je sve i koliko je to sve, a koliko ništa? Koliko puta smo pobedili na Kosovu, a kada i zašto izgubili? Da li je ono mit koji je postao stvarnost ili je stvarnost pretvorena u mit?
Postoji li izlazak Kosova i sa Kosova, i gde je ako nije na samom Kosovu? Ko sve treba da pruži te odgovore, a da ne slaže ni sebe ni druge?
Stefan Lazarević je svoj čuveni zapis na stubu na Kosovu završio prosto, ali i pošteno rečenicom koja glasi: "Ne znam, Bog zna".
Mi smo, i danas ću da smanjim i kitnjaste rečenice i dopadljive govore. Podsetiću samo da smo 1871. godine predstavljali 64% stanovništva onoga što se danas računa kao Kosovo i Metohija, samo 50 godina kasnije 26% stanovništva, 1921. godine. Opet, nešto je bolje stanje bilo posle Drugog svetskog rata, tek nešto bolje. A, onda egzodus i gotovo potpuni nestanak do 1981. i 1991. godine.
Jesmo li nekada razmišljali šta smo sve uradili i šta su kada su sa Brozom išli i Jovan Veselinović i Stevan Doronjski, ali i Veli Deva i Ali Šukrija, i mnogi drugi komunistički funkcioneri. I je li nam Kosovo u međuvremenu postalo samo meta političkog potkusurivanja i gotovo ništa više?
Za mene je Kosovo više od toga, a to će te čuti na kraju mog obraćanja. Pre toga ću pokušati da ono što jeste postao sastavni deo i mog bića da racionalizujem i pokušam da prezentujem na objektivan način.
Ono što je najvažnije danas, o čemu moramo da govorimo, mnogo važnije od svega, važnije od plana iz kojeg svakako, jer ne smem da vam pokažem ceo, ali ću izneti sve ono što je najgore po Srbiju, od a do š. Ono što je važnije od samog plana, to je okolnosti, to je trenutak, to je politički momentum, to je vremenski okvir u kojem se sve dešava, samo što ljudi žele to da izbegnu. Prave se naivni kao da ne razumeju u kom trenutku živimo. Prave se kao da im nije jasno o čemu se radi, iako im je jasno. Prave se, zato što im je lakše da pokažu da nemaju nimalo odgovornosti i da sebi oproste ono što je neoprostivo, a drugome koji čak ništa nije ni uradio, ne oproste ništa. Tako će biti veći u svojim očima i tako će im biti lakše za sve ono loše što su uradili u prošlosti da prevaziđu.
Naime, mi danas prisustvujemo nekoj vrsti trećeg svetskog rata, koji će biti obimniji, širi i teži nego što je danas, u danima, nedeljama i mesecima koji su pred nama. Zapamtite moje reči. I prošli put sam nešto slično rekao. Nažalost, ispostavilo se da sam bio u pravu. Ovaj sukob biće samo teži i veći.
Kada imamo to u vidu, onda je potpuno jasno da neki mali ne mogu da imaju ili ne mogu da im dozvole onoliko slobode koliko bi ti mali, kakvi smo mi, želeli da imaju prostora i za dah i za uzdah i za život i za donošenje odluka.
Mi smo jedna od retkih zemalja koja slobodno i samostalno donosi svoje odluke u onoj meri u kojoj nije omeđena nekim brutalnijim pritiscima i najtežim mogućim posledicama po svoj opstanak, mnogo više nego zemlje koje su veće, razvijenije i bogatije od nas. Ponosan sam zbog toga na tu i takvu Srbiju.
Ali, ono što moramo da razumemo, to je da danas u Srbiji mi najslobodnije možemo da vidimo šta misli i jedna i druga strana u tom ratu. U drugim zemljama sveta to ne postoji. Svuda je potpuna cenzura. Ne postoje dve strane, postoji jedna dobra i jedna loša strana. I pošto se u tom ratnom vihoru, pošto se u tom sukobu, a naravno, kao mali ne možete da imate svoj stav, ne možete čak da budete neutralni po tom pitanju, ne možete da se isključite iz toga i da ćutite, ne možete ni da se sakrijete pod kamen, jer to ne žele da vam dozvole, jer kad ne mogu da se iživljavaju na onom većem, onda moraju da pronađu nekog manjeg.
Ja ću samo da vam ukažem na nešto o čemu je Tukidid pisao, dobar je primer, da ga ne zaboravimo. To je Melijski dijalog. U pitanju je zamišljena razmena argumenata između tada gigantskog moćnog Delskog saveza, koji je predvodila Atina i stanovnika Mela, malog ostrva Milos, pred kojim je bio ultimatum ili, kako sada znači taj eufemizam, prihvatanje realnosti ili prihvatanje stanja na terenu.
Meljani su u sukobu Atine i Sparte želeli da ostanu neutralni i nastave svoju tradiciju nezavisnosti i samostalnosti. Atinjani, znajući istorijske veze Milosa sa Spartom, svesni svoje nadmoći u odnosu na majušno ostrvo, nisu hteli da dopuste, pogotovo kako druge grčke državice ne bi mislile da mogu da vode sličnu politiku i suprotstavljaju se velikoj Atini.
U ovoj sjajnom i strašnom dijalogu, Atinjani svesni da nema potrebe da svoje argumente Meljanima zasnivaju na bilo čemu osim pravu jačega, u jednom trenutku izgovaraju besmtrni citat i svoj glavni argument. Citiram: „Pravo je pitanje samo jednakih u sili, dok moćni rade šta im je volja, a slabi trpe ono što moraju“. Ponosni Meljani, uzdajući se u božansku pravdu, ali i pomoć Sparte, odbijaju ultimatum. Atina, kao što je i obećala, napada, pobeđuje i mučki ubija sve muškarce sa Milosa, dok su žene i deca poslati u ropstvo.
Atinjani su desetak godina kasnije izgubili rat, ali Meljani se nikada više nisu oporavili. Surovost prema Meljanima nije sprečila da antička Atina u istoriji bude slavljena kao primer prosvećenosti i demokratije, čak i ovde na našoj skupštinskoj fasadi, koju su mnogi pokušali da unište, imamo medaljone koji slave Perikla i Demostena, cenjene atinske državnike.
To je ta naša večna dilema, prikloniti se onome ko je jači ili se uvek po svaku cenu suprotstavljati. I to danas možete da vidite iz suprotstavljenih stavova koji postoje u našem javnom mnenju i iz dve peticije koje su potpisivane, a koje su iključive. Jedna je ne bilo kakvom razgovoru i neprihvatanje bilo čega, a druga je prihvatanje i svega i svačega, jer ono što je poraz Srbije, u stvari je pobeda Srbije.
Izvešću drugačiji zaključak u odnosu i na jedne i na druge. Ono što je važno, to je da vas upoznam kako smo došli u ovu situaciju i više ću da govorim nego što ću da vam čitam podatke iz Izveštaja, jer sam siguran da ste ovaj relativno kratak Izveštaj pročitali i da ste dobro upoznati sa situacijom na Kosovu i Metohiji.
Naime, od trenutka posebno izbijanja ratnog sukoba u Ukrajini, od 24. februara 2022. godine, od tog trenutka postoji opšta politička ofanziva Prištine, zajedno sa svojim, sa delom svojih zapadnih saveznika, za promenu stanja na terenu, za nametanje nasilja kao metoda rešavanja problema u odnosu prema našem narodu na Kosovu i Metohiji, gde god da naš narod na Kosovu i Metohiji živi.
Od tada, a i pre toga imate odbijanje i nemogućnost naših ljudi da učestvuju u referendumu oko ustavno-pravnih pitanja značajnih za Republiku Srbiju. Onda uz sve garantije, odnosno obećanja, nema pisanih garantija, ali obećanja kako „Kvinte“, tako posebno EU, da će uraditi sve što je u njihovoj moći kako bi nam, našem narodu na Kosovu i Metohiji omogućili da učestvuju na izborima.
Potom im uz jedno blago, rekao bih čak i nemušto saopštenje, protivljenja Kurtijevoj odluci da se tako nešto ne dogodi, saopštavaju da izbora neće biti jer mora da uđe izborni materijal, a oni neće da dopuste ni alternativnim putevima da taj materijal dođe i specijalne policije će sprečiti da taj materijal dođe do biračkih mesta.
Mislili su da će time uticati na izborni rezultat u Srbiji, mislili su da će razlika biti između 50 i 60 hiljada, očekujući nekog drugog na vlasti u Srbiji, a ne onoga ko je na izborima pobedio.
Naravno da su Srbi gutali pljuvačku, gutali knedle znajući da im se uskraćuju elementarna, osnovna prava od kojih im zavisi dostojanstven život, život koji priliči svakom civilizovanom čoveku.
Onda su krenule još gore i gore stvari. U svim našim razgovorima, posrednim i direktnim u Briselu, na bilo kojem drugom mestu u svetu, Tirani, Berlinu, bilo gde, nikada ti razgovori, nažalost i ne odlukom Republike Srbije, sa Prištinskom stranom nisu bili ni dovoljno iskreni ni dovoljno otvoreni.
Na žalost, a nadam se da će se to u budućnosti promeniti, jedni druge smo gledali kao neprijatelje, više oni nas, a mi smo morali kao jež koji pusti bodlje da štitimo interese srpskog naroda i, razume se, interese Republike Srbije, ne shvatajući čemu uvek taj agresivni, gotovo histerični pristup u borbi protiv prava Srba i u želji da se nastavi sa ugnjetavanjem našeg naroda.
Posle toga imamo mnogo napada na Srbe. Prve napade, hapšenja i napade i maltretiranja onih ljudi koji prevoze lekove, koji prevoze vakcine, injekcije za naše bolnice u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici, oduzimanja lekova. Zatim, presretanja robe široke potrošnje, oduzimanje te iste robe, odnosno korišćenje te prilike da bi ljudima srpske nacionalnosti bio ugrožen fizički integritet.
Sve to vreme, brutalno kršeći i Briselski sporazum i njegove anekse, i ne razmišljajući o tome šta to može da proizvede kroz Srba, posebno na severu Kosova i Metohije, oni dolaze sa specijalnim jedinicama, do zuba naoružanih, nastavljaju maltretiranje ljudi na toliko bezobziran način da će jedna od tih stvari ući u anale, gde su uhvatili momka i devojku u zagrljaju i bukvalno skidali do gole kože muškarca ne bi li ga ponizili i ne bi li mu rekli da takve stvari više nikad u životu neće moći da rade. Najgori monstrumi to ne bi mogli da osmisle. Da, to su osmislili i to su uradili.
I kuvalo je i kuvalo kod predstavnika našeg naroda, posebno na severu Kosova i Metohije, gde su, pošto Kurti voli da govori o procentima, 97% pripadnici srpskog naroda.
Onda su nastavili sa izmišljanjem problema oko ličnih karata. Rešili smo taj problem imajući isti „disklejmer“, samo što „disklejmer“ nije na parčetu papira nego na velikoj tabli, ali omogućavajući slobodu kretanja i nisam imao problem sa tim da kažem – dobro je da slobodu kretanja imaju i Srbi i Albanci, da se Srbima ne uvode vize, da svaka tri meseca moraju da izlaze iz svojih kuća da bi dobili novo odobrenje i novi papir od Kurtijevog režima.
Onda su nam rekli u Briselu: „Ne brinite, sada ćemo da izvršimo pritisak na Kurtija. On mora da popusti oko tablica zato što prosto nisu u pravu oko toga“. Naravno, čekao se poslednji trenutak. Kurti uz nečiju podršku nije želeo da popusti i opet smo došli u krizu.
Onda smo dogovarali uprkos svim tim problemima i velikoj krizi, dogovarali smo važne sporazume koji se tiču diploma, profesionalnog obavljanja različitih vrsta dužnosti, mogućnosti, bržeg kretanja ljudi, prometa roba, sloboda za ljude, i jedne i druge, i Srbe i Albance, napravili tri važna sporazuma u okviru Berlinskog procesa. Otišli smo u Berlin i tog dana, u sred Berlina, Kurti saopštava, po ko zna koji put, ali na ne može biti zvaničnijem mestu, dakle: „Mi nikada nećemo formirati zajednicu srpskih opština“. Nešto što je obaveza, potpisana još 19. aprila 2013. godine.
Da stvari budu još gore, u tom trenutku, pošto te protivustavne i protivpravne odluke, protivustavne u svakom smislu, i našem, a čak i onoga što oni nazivaju „Ustavom“, dakle nisu hteli da sprovode srpski policajci. Oni tada idu u smenu Nenada Đurića, iako nikakva prava nemaju ni pri izboru, ni pri smenjivanju komandanta regionalne policije Sever, jer po članu 9. Briselskog sporazuma, o tome odlučuju, može da se odluči između dva kandidata koja predloži isključivo četiri gradonačelnika, odnosno koje predlože Srbi svojim glasovima i niko drugi.
Tada dolazi, rekao bih, do bukvalno sloma u glavama ljudi koji su i slušali svoju državu, znajući koliko nam je potreban mir, služeći interesima cele Srbije, iako su znali i nisu bili srećni zbog svega što smo morali da uradimo na Kosovu i Metohiji, da bi smo čuvali taj mir, da bi Srbija mogla da napreduje, da bi Srbija mogla najbrže da napreduje u svojoj istoriji.
Samo jedan podatak koji o tome govori, 2012. godine ukupan BDP Republike Srbije je bio 32 milijarde evra. Da ljudi znaju o čemu govorim, govorim o ukupnoj vrednosti svega što na nivou jedne godine stvorite u jednoj zemlji. Tada je bilo 32 milijarde. Ove godine 2023. biće 68 milijardi. Više smo nego udvostručili sve ono što napravimo u Srbiji za samo 10 ili 11 godina.
Dakle, za sve to vreme bio nam je potreban mir, bila nam je potrebna stabilnost i Srbi sa Kosova su to i razumeli i služili svojoj državi i slušali svoju državu, poštovali njene odluke.
Tada je, bukvalno, govorio sam mesecima ljudima u Briselu, pregovaračima, i Boreljiju, i Lajčaku, i Eskobaru i svima. „Ljudi, ne razumete, ne mogu više, ne može naš narod više da izdrži“. Ne, ne, može, može, mora. Onda su ljudi doneli odluku da napuste institucije, tražeći samo jedno, suštinski jedno, a to je da ljudi koji su pohapšeni, a sada ću reći i kako je to bilo jer to govori i o atmosferi i o svemu, pa dolazimo do svega što se danas zbiva, tražili su samo da se ispuni Briselski sporazum, pa će i oni da ispune svoje obaveze.
Dakle, formirajte zajednicu srpskih opština, a posle toga mi se vraćamo u institucije jer tako je i po implementacionim sporazumima, tako je i po onome što je zvanično zapisano u svih 14. ili 15. tačaka sa prelaznim i završnim odredbama Briselskog sporazuma.
Dakle, tog sekunda oni napuštaju institucije svi kao jedan, gotovo da nema izuzetaka, kao, oni bi samo potvrdili pravilo. Odani su državi Srbiji, veruju u svoju državu i žele da se bore za to.
Nekoliko dana kasnije, da bi pokazali svu svoju silu, po napuštanju institucija zakazuju izbore prištinske institucije. Šta postaje interesantno - iako su već obećali predstavnicima međunarodne zajednice da će izaći, odnosno da će odustati od izbora koji su trebali da se održe u decembru mesecu, o svetom Nikoli, kažu – pomerićemo te izbore, a onda pre nego što su ozvaničili tu odluku, iako smo svi znali da ta odluka sledi, već smo je mi dobili diplomatskim kanalima od zapadnih predstavnika, oni šalju svoje specijalne snage u četiri opštine na severu Kosova i Metohije da zauzimaju samo 13 sati, 12,5 sati pre nego što su zvanično objavili da odustaju od tih izbora.
Dakle, oni znaju za svoju odluku. Oni šalju svoje specijalne snage da zauzimaju sedišta opštinskih izbornih komisija, ne bi li isprovocirali sukob, ne bi li mogli da povrede, uhapse, unize Srbe, ali ono što je mnogo opasnije, do čega sada dolazimo po uspostavljanju barikada, njihova jedina namera je pošto ne nameravaju da provedu u delo zajednicu srpskih opština da izazovu ratni sukob, da Srbiju sukobe sa NATO-om, sa celim svetom, da sebe predstave kao žrtvu kao nekog balkanskog Zelenskog, a nas kao agresora, kao nekoga ko je ugrozio, gle licemerja, teritorijalni integritet suverene i nezavisne države Kosovo.
Cela igra je bila u tome. Tada hapse i Dejana Pantića, nešto pre toga Miljana Adžića, pre toga su ranili Sofronijevića, posle toga ide i hapšenje Trajkovića, zbog navodnih ratnih zločina čim je skinuo uniformu kosovske policije, a devet godina, opet gle licemerja, nije bio ratni zločinac.
Tada Srbi ustaju na barikade. Evo ih ovde. Svi ovi ljudi su bili na barikadama. Neki od njih su i vodili barikade i ne samo barikade, učestvovali u tome da to bude vrlo disciplinovano, organizovano. Pokušali su da se čuje njihov glas, pokušali su da se čuje njihov vapaj pred svetom i da objasne zašto su to uradili. Jedan mali deo zapadnog sveta ih je čuo i za nijansu više oni preko okeana nego ovi iz Evrope. To mogu sam da potvrdim, jer sam to u više navrata čuo.
Nažalost, u Evropi, posebno u najmoćnijim zemljama EU, ne samo Srbi, već i Srbija, iako mi je besmisleno da se kunem da u nečemu nismo učestvovali, pošto smo na kraju stali uz svoj narod i nismo ga se postideli, postideli su ga se mnogi u opoziciji, poneki iz vlasti, ja nisam nikada, uvek sam bio sa tim ljudima i uvek ću biti sa njima, jer znam da ono što su uradili uradili su zato što više nisu mogli da trpe zuluma njihovog i zato što više nisu znali šta će sa sobom i kako narodu koji je nezadovoljan, koji je pun gneva, drugačije da odgovore. Ali, u svim depešama, u svim aktima, u svim razgovorima od Brisela, Berlina, pa nadalje Srbija i Vučić su podigli barikade, oni hoće da napadnu nezavisno i suvereno Kosovo. Srbija mora da odgovara za postupke. Onda je prištinski režim to koristio iz dana u dan, želeći po svaku cenu samo da dođe do sukoba, želeći da pokažu da je Srbija zlo kome mora da se stane u kraj, i da se jednom zauvek sa Srbijom završi, u celini, a da se Srbi sa Kosova i Metohije sasvim proteraju.
Moj najteži sastanci bili su Raški, dva ili tri puta sa predstavnicima našeg naroda sa Kosova i Metohije. Oni su bili odlučni da se ne stane sa barikada, spremni da izginu, ali da na barikadama ostanu. Bukvalno sam ih molio da odustanu od toga zato što su nam njihovi životi važniji, jer ja znam da ovi iz NATO-a ne bi trpeli još dugo, iako moram da priznam da su bili korektni, dugo vremena dok smo razgovarali i dok nismo doneli dva zaključka koja su za nas veoma važna. Prvi put imamo formalni i materijalni izvor koji govori o uticaju Srba na dolazak dugih cevi na sever Kosova i Metohije. Ranije je to bio samo potpis Rasmusena i Tačija. Sada imamo zvaničnu izjavu i NATO-a, imamo zvanične garante EU i SAD vezano za ne progon lica koja su učestvovala u barikadama i koja su se protivila prištinskoj samovolji.
Molio sam ih da se pomere sa barikada ne zato što sam se lično osećao ugroženo na bilo koji način, već zato što sam želeo da njihove živote sačuvam, zato što sam želeo da njihova deca ne ostanu bez očeva i znam koliko su hrabri i znam tačno šta se zbivalo za razliku od mnogih od vas i u Kosovskoj Mitrovici i u Zvečanu i u Zubinom Potoku i u Leposaviću. To su bile dramatične noći. To su, ako to smem na takav način da kažem, gradovi prelazili iz ruke u ruku u bukvalnom smislu te reči, kao u filmovima.
Pokušao sam i mislim da je dobro, iako i danas najveći broj njih, ovde na balkonu, nije srećan zbog toga i mislim da sam uradio dobar posao za njih da ih sačuvam od sukoba.
Znate, za sukob nikada nije kasno. Dajte da pokušamo, a nadam se da ga nikada neće biti, da ga ne bude. Dajte da pokušamo da sačuvamo naše ljude. I posle toga uz sve ono da postaje jasno da posle velike ukrajinske ofanzive kreće ne velika, ali određenih razmera ruska kontra ofanziva, postaje jasno da nema lakog rešenja ukrajinskog problema i na zapadu i da postaje sve očiglednije da, to sam mogao da vidim na Samitu u Tirani, gde sam bukvalno bio izložen kao predstavnik Srbije koji jedini predstavlja zemlju u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji žestokim napadima na koje sam odgovorio, odlučno, srpski, onako kako priliči predstavniku građana Srbije, upravo govoreći o svemu što se zbivalo od 1999. godine do 2008. godine.
Tada u septembru mesecu posle toga prvi put dobijamo ono što se naziva francusko-nemačka inicijativa, dobijamo nešto izmenjeni papir 4. decembra prošle godine i taj papir 13. decembra postaje neformalni okvir, neformalni deo pregovaračkog okvira za Republiku Srbiju u okviru pristupanja EU, pošto je Foreign affairs council to jednoglasno prihvatio. Objasniću vam zašto su prihvatili i pet članica nepriznavača. Prošlo ne na brzinu, ali je jasno da je reč o okviru i o tome će se tek razgovarati itd.
Mi smo već na septembarski predlog non pejpera poslali naš non pejper, poslali sve sa čim smo saglasni, sve sa čim nismo saglasni, sve što mislimo da je potrebno da se uradi drugačije i kakav je put ka normalizaciji koju želimo, a želimo je zato što je važno da imamo dobre odnose sa Albancima, zato što je važno da naši ljudi ne stradaju, zato što je važno ne koliko ćemo puta da se busamo u prsa po beogradskim i čačanskim kafanama, već da sačuvamo živote i Stefana Jovanovića i svakog drugog deteta u našoj zemlji, jer na kraju krajeva niko od nas nije poslao decu za Badnje veče ni u Sirinićku župu, niti bilo gde drugo i ne idu naša deca, većine od nas, svakoga dana u te škole, već deca naših sunarodnika.
U ovom sporazumu tada na Sv. Jovana 20. januara oni dolaze u Beograd. Dolazi petorka koju čine, pošto neki kažu – to su niži funkcioneri, fićfirići, pa, pre nego što smo bombardovani 1999. godine dolazili su mnogo niži funkcioneri i to po jedan, a ne pet njih, pa nismo verovali šta će da nam se dogodi, pa nam se dogodilo. Došli su predstavnici najmoćnijih zemalja sveta, zapadnog sveta, dakle, SAD Gabrijel Eskobar, nemačka Jens Pletner…
Strpite se, nemojte da dobacujete, ne kažem ja da će neko danas da nas bombarduje zato što za razliku od nekog drugog vremena, umeli smo pametnije da vodimo politiku, a ne zato što su neki drugi bolji nego što su bili.
Jens Pletner, samo se strpite, Emanuel Bon iz Francuske, Frančesko Tal iz Italije i Miroslav Lajčak kao predstavnik EU u dijalogu između nas i Prištine.
Uprkos svemu što smo dostavili, oni dolaze i kažu - nadam se da ti razumeš predsedniče Aleksandre, kako hoćete, dugo se poznajemo pa ne moraju mnogo i da kriju i da uvijaju u nekakvu formu, mi smo odlučni da rešimo ove probleme, mi smo svi, iako svakog dana to negiraju, oni su svi u ratu, imaju mnogo problema zbog toga i neće da dozvole novu eskalaciju i nove probleme negde na Balkanu. Ja kažem - da naravno to sam razumeo i zato i sa zebnjom sam iščekivao ovaj sastanak.
Onda su u trećoj rečenici saopštili, citiram – poštovani predsedniče, ukoliko se ne prihvati rad na ovoj inicijativi i implementacija ove inicijative, bićete suočeni, citiram – pod jedan: zaustavljanjem pristupnih pregovora sa EU, objasniću šta to znači ljudima, pod dva: ne samo sa prekidom dolaska daljih investicija iz zapadnog sveta u Srbiju, već i sa povlačenjem svih investicija iz vaše zemlje i pod tri: i sa drugim sveobuhvatnim merama koje moraju da pokažu kako oni koji nisu u saglasju sa EU moraju da prođu. Ovaj citat je još u dva navrata ponovljen.
Naravno da smo razgovarali o tome, to sam u razgovoru čak nazvao i pretnjom i borio se za Srbiju mnogo snažnije nego oni koji ne mogu da saslušaju nekoga dok im govori nešto o čemu malo znaju ili što nisu mogli ni da čuju, ni da vide bilo gde. Toliko ih Kosovo i Metohija interesuje.
Onda smo pričali o onome što je važno. U tom razgovoru što sam kasnije jasno rekao bio sam suočen sa dilemom, nije bilo vremena, morate odmah da nam kažete, ja sam na to rekao imamo veliku rezervisanost prema ključnom pitanju, oni naravno, njima sam i rekao koje, ali …
(___________: Reci i nama, kada si njima rekao.)
Ja znam da vama pristojnost nikada nije bila snažnija strana. Kada biste malo saslušali, makar do kraja onoga što imam da kažem i da budete pažljivi, a ne nevaspitani, onda biste mogli da čujete. Jer, ja za razliku od svih drugih koji su nešto krili, petljali, došao sam da kažem apsolutnu istinu i pokazaću vam sve najgore stvari samog plana, a neću insistirati na onim dobrim stvarima sa kojima nemam nikakav problem, a ima i takvih.
Samo morate da naučite, šta znači „non pejper“ i da to nije zvanični dokument koji vi usvajate ili ne usvajate. A to, to se uči u školi, verujem imate vremena, mlad ste čovek, vreme je da upišete tu školu pa da to savladate.
Dakle, na to čini mi se da sam izabrao jedino moguće rešenje. Rešenje kojim neću da povredim vitalne interese Srbije, a sasvim je jasno da ćemo biti izloženi velikim pritiscima i velikim problemima.
Poštovani predstavnici srpskog naroda, vratiću se na ovo ponovo, sa Kosova i Metohije i dragi građani na Badnji dan, u Gotovuši kod Štrpca albanski policajac, odnosno izvinjavam se pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga protiv pravno ustanovljenih na Kosovu, ponavljam, baš ih briga za pravo i time ću doreći ono što nisam iz tog razgovora, pucaju na srpskog dečaka Stefana Stojanovića starog 11 godina i dvadeset jednogodišnjeg mladića Miloša Stojanovića. Stefana Tomića iz Klokota, starog 18 godina na Božić je pretukla grupa Albanaca dok se vraćao iz crkve sa liturgije. Lazara Milutinovića starog 15 godina 22. januara pretukla su četvorica Albanaca u Suvom Dolu. Miljan Delević ranjen je 23. januara kada su pripadnici ROSU kod Bistričkog mosta pucali u automobil u kojem se nalazio.
Ovo je samo deo napada koji se u januaru dogodio na pripadnike srpskog naroda. Imajući u vidu baš tu surovu realnost u kojoj oni žive, mislim da ne postoji ništa važnije od nas, nego da pokušamo zbog njih, njihove bezbednosti, njihove sigurnosti da sačuvamo mir da mogu slobodno da se kreću. Svaki minut koji potrošimo ne rešavajući problem, verujući da će on da se reši sam od sebe, da uvek čekamo neko novo vreme, jeste novi minut straha za svako naše dete, bilo u Štrpcu, Klokotu ili Suvom Dolu i za njihove roditelje koji ih ispraćaju u školu.
Za vas koji dobacujete, cokćete i sve vreme to radite, jer bi to valjda trebalo da bude opravdanje hoću li da prihvatim nezavisnost Kosova, dobićete odgovor na kraju za samo nekoliko minuta i nemojte da se sekirate.
U samom planu najteže stvari za nas su, ne moram da vam govorim, 90% onoga što je izašlo u javnost je tačno. Ne mojom krivicom, očigledno da su deo toga, deo plana iz septembra pustili neki iz Međunarodne zajednice koji su to želeli, jer plan koji sam ja dobio nije objavljen. Male su razlike, da vam ne objašnjavam sada, dakle, neko drugi ko je želeo da to izađe u javnost i naravno sa prištinske strane, ne bi li izazvali histeriju u Beogradu i Srbiji, ne bi li opet oni ispali dobri momci, a Srbi krivi za sve i sebe da označe kao nekog ko je sve unapred odbio.
U tom planu u samoj preambuli, možda jedina dobra stvar u kojoj se kaže – polazeći od istorijskih činjenica i ne dovodeći u pitanje različita gledišta strana na fundamentalna pitanja, uključujući i statusna pitanja, gde nam po prvi put omogućavaju da drugačije gledamo na statusna pitanja Kosova u odnosu na ono što oni nazivaju Kosovom, a mi Prištinom. Međutim, sve kasnije de jure i de fakto derogira čak i ovu odredbu u preambuli na koju bismo mi možda mogli da se pozivamo. Kao što vidite, ništa od toga vam ne krijem, naprotiv, govorim vam baš onako kako jeste. A to da će se sa obe strane voditi ciljevima i principima predočenim u Povelji UN, naročito onim koje se odnose na suverenu jednakost svih država, na poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, smatrajući Kosovo, razume se, nezavisnom državom.
Ali, pošto tu nema posebne implementacije oko ovoga, mnogo je opasnija tačka 4. U tački 4. piše, u drugom stavu, u prvom stavu je manje-više to već postignuto, ali u drugom stavu piše – Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Protivili se, ne protivili se, u Savetu Evrope, u trenutku kada oni odluče, imaće većinu. Protivili se, ne protivili se, za NATO, imaće većinu. Protivili se, ne protivili, za Evropsku uniju je to njihova odluka.
Malo pristojnosti bi dobro bilo. Zamislite, poštovani građani Srbije, čuo sam da kažu – ne može za NATO. Ne, nego ćete vi da ih sprečite, vi ćete da sprečite NATO da primi Kosovo. Vi ćete da ih sprečite? Toliko bezobzirno i toliko besmisleno! Samo je važno da ljudi to čuju. Da, mi ćemo da utičemo na NATO, da NATO ne primi Kosovo u članstvo. Vi sad to morate da tumačite na ozbiljan način, čak ste naterani da odgovarate sa najvažnijeg mesta u ovoj zemlji na takve besmislice.
Ovde je opasnost, da budem sasvim otvoren, nema druge opasnosti, ima tu drugih stvari u kojima smo bili spremni da razgovaramo, da smo saglasni sa produbljivanjem buduće saradnje u oblasti ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja, odnosa u vezi sa sudstvom i sprovođenjem zakona, poštanskim uslugama, telekomunikacijama, zdravstvu, kulturi, veri, sportu, zaštiti životne sredine, raseljenim licima, zaključivanju konkretnih sporazuma.
Imamo i sporazume koji govore o diplomama, pasošima, registarskim tablicama, nacionalnim simbolima, itd. O svemu tome već razgovaramo još od 2007. godine, pa 2011. godine posebno, i sve ovo vreme.
Ono što je problem, naravno, to je član 4. stav 2, koji sam vam već pročitao.
Ima još dobrih stvari, gde se govori direktno o dozvoljenoj finansijskoj podršci od strane Srbije, direktnom kanalu komunikacije Srpske zajednice, adekvatan nivo samoupravljanja za Srpsku zajednicu, itd. Ali, čim sam vam ovo pročitao, jasno je o čemu se radi. Postavljeni ste pred izbor. Šta su posledice i šta je naš izbor?
Ono što je dogovoreno to je da se unapred ide sa onim što je obaveza iz Briselskog sporazuma, a to je zajednica srpskih opština. Kao što vidite, Albanci to ne žele da sprovedu u delo. Zajednica srpskih opština ne može biti model neke nevladine organizacije. Zajednica srpskih opština mora da bude ono što je potpisano u Briselu, a potpisan je prvi ili osnovni sporazum, koji u prvih šest od 15 tačaka ukupno govori o formiranju, konstituisanju i funkcionisanju Zajednice srpskih opština.
Dalje, imamo implementacioni sporazum, zatim imamo principe na kojima se formira Zajednica srpskih opština, 22 principa sa značajnim nadležnostima, za nas veoma značajnim nadležnostima, za naš narod veoma značajnim nadležnostima i, ne zaboravite, veoma značajnim za naš narod na jugu Kosova i Metohije, južno od Ibra gde danas po našim poslednjih procenama živi negde oko 52% srpskog stanovništva, nažalost ne više, bilo je nekada i 70% stanovništva, 52% živi južno od Ibra, 48% živi severno od Ibra. Dakle, tu je za tih 52% stanovništva od posebnog značaja.
Imamo i Sporazum o upravljačkom timu, četiri sporazuma koja su prihvaćena i potpisana, jedan potpisom Hašima Tačija, drugi potpisima Ise Mustafe i evropskih pregovarača, dakle, 2013. i 2015. godine. Nema tu šta više da se razgovara, to su prihvaćeni sporazumi. Ono što mene brine, to je da će oni pokušati da ponovo pregovaraju, razgovaraju ne bi li smanjivali nadležnosti Zajednice srpskih opština, jer nisu spremni da to što su prihvatili i potpisali provode u delo. To će biti uzrok i razlog novih problema, ali to je za nas od velikog značaja, jer posle toga je drugačija situacija i sa policijom na severu, jer Srbi se neće pre toga vraćati u bilo kakve institucije niti bilo šta drugo. Dakle, tada postaje mnogo drugačija situacija na terenu, mnogo lakša za kontrolu, mnogo više bezbednosti za naš narod.
Da ja nastavim sa posledicama. Posledice su takve i samo ću kratko da se vratim u istoriju, znajući naravno šta je i moja obaveza, znajući dobro i na šta sam se zakleo, ali dobro poznavajući, verovatno nažalost i ne mojom radošću, najbolje prilike danas u Evropi i svetu, sa tim ljudima sam svaki dan. Svi zajedno u Srbiji nisu prisustvovali pregovorima i razgovorima o Kosovu i Metohiji koliko sam lično prisustvovao. Imam verovatno i najveće iskustvo i znam šta je ono što je moguće, znam šta je ono što nije.
Ja sam pred vas doneo da vam kažem šta će u narednom periodu, pre nego što budete donosili nekakve odluke, jer sada nemamo nikakvih odluka, imamo samo zaključak za koji verujem da ćete onako principijelno biti protiv, iako ni sami ne znate šta biste mu zamerili, ali je za mene važno da vam kažem šta će u narednih nekoliko meseci, pre nego što se ponovo budemo videli ovde, a želim da podsetim građane Srbije da sam jedini predsednik koji je učestvovao u raspravi o Kosovu i Metohiji pred Narodnom skupštinom i pred narodnim poslanicima, jedini ikada od Slobodana Miloševića 1999. godine. Milošević je jedanput na sednicu odbora došao, nikada u plenum, ovi drugi bi došli, izgovorili bi nekoliko reči i napustili sednicu, a ovo je meni četvrti put da učestvujem u raspravi i biću spreman da čujem i da odgovorim na sve vaše primedbe.
Naša politika biće, pod jedan, da gotovo na svaki način i po svaku cenu sačuvamo mir i stabilnost, da se uzdržimo i da ne odgovaramo ni na provokacije, osim ako životi i imovina ljudi ne budu bili ugroženi onako kako su bili ugroženi 2004. godine, kada su naši veliki heroji, razume se, herojski ćutali. Govorim o našim vlastima. Jer, mir i stabilnost nisu parola puka, to je nešto što vraća i donosi život, to je tačka jedan. To je nešto što vraća život u Srbiju, donosi život u Srbiju. To je nešto što nam omogućava da sačuvamo biološki opstanak našeg naroda. Da nismo imali Prvi i Drugi svetski rat i ratove devedesetih, danas bismo imali 16 ili 17 miliona ljudi, kao Holandija bismo bili, a mi smo danas na 40% od toga.
Ne, za razliku od vas koji ste to predali sve i 2004. i 2008. godine, za mene predaja nije opcija i nemojte da dobacujete.
Tačka 2. jeste uporno istrajavanje na formiranju Zajednice srpskih opština, koja mora da bude i pravni i fizički okvir za prava našeg naroda, za njihovo političko organizovanje na Kosovu i Metohiji i za svaku vrstu podrške Republike Srbije koje niko nikada više ne može da spreči, da ne razmišljamo hoće li neko da nam ukine platni promet ili neće, da ne razmišljam kako će da zabrani, da ne razmišljamo kako će da zabrane lekove da dođe do našeg naroda, kako će hrana da dođe, novine i sve drugo.
Pod 3, pri tome nije ređano po značaju, jer videćete da je svaka od deset tačaka koju sam izdvojio kojima ću i sam, a kojima će i Vlada da se rukovodi u narednom periodu su veoma značajne, a možda je trebalo da bude prva, je bezbednost za Srbe na Kosovu i Metohiji. I upravo zato se i borimo za mir, jer bi oni prvi stradali, ne oni koji se busaju u prsa u kafanama, već naš narod na Kosovu i Metohiji. Bezbednost za Srbe je deo i ove tačke mir i stabilnost, deo i tačke Zajednice srpskih opština. Bezbednost za Srbe je nešto što znači da niko ne brine kada dete pošalje u školu, da niko ne razmišlja hoće li neko na prelazu da ga hapsi, samo zato što nosi srpsko ime i srpsko prezime.
Bezbednost za Srbe znači da možemo da se bavimo drugim pitanjima, a to je, pod 4, bolji život za naš narod na Kosovu i Metohiji. Mnogo novca ulažemo. Nekada smo ulagali 300 miliona, nekada 500, sada na različite načine tu ide do gotovo 900 miliona evra. To je, rekao bih, direktnog novca koje dajemo za naš narod, mnogo investicija, što sve imate u izveštaju i što ću tokom rasprave imati priliku da pročitam. Ali, za to će biti potrebno da nastavimo insistiranje čak i na onome što ne mora uvek da nam se dopadne, i mnogo toga nam se ne dopada ni u pravilima koje nameće Berlinski proces, ali na kraju, to će donositi i mnoge dobre stvari za nas. Zato nismo bili spremni da prekidamo razgovore o dokumentima, diplomama, nikada, naprotiv, želeli smo te razgovore, jer to je ideja Otvorenog Balkana, to je ideja svakoga od nas.
Pod 5, za razliku od onih koji vole da uzvikuju parole i da na tuđi račun budu junaci, da, ja sam rekao – Srbija će da razgovara i Srbija će da pregovara, čak i o najlošijim papirima, jer Srbija nema pravo da ponovi iskustva koja je imala u prošlosti. Srbiji su nametnuli Rambuje. Nijedan čovek ne bi prihvatio Rambuje nikada. Milošević se uzdao u to i pomagali su ljudi iz sveta i đidije iz Vatikana da razgovara sa Rugovom, a onda su Rugovu preko noći smenili, sklonili i doveli Hašima Tačija i rekli – imamo nove mlade snage, oni će da prihvate sve, pošto Adem Demaći nije hteo da prihvati. Prihvatili, doveli Srbiju na ivicu provalije i onda je gurnuli u provaliju.
Nije ovo jedino iskustvo, imali smo ih mnogo kada je trebalo Kosovo da nam bude samo demokratsko pitanje, pa smo krenuli tamo 2006. i 2007. godine na pregovore u Beču, pa je rezultat tih pregovora bio nezavisnost Kosova 2008. godine samoproklamovana i podržana od svih onih koji su ih na te pregovore zvali. O svim kasnijim glupostima koje smo napravili, o tome da smo sami tražili vraćanje pregovora iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju 2009. i 2010. godine, presuda Međunarodnog suda pravde i postavljanje prelaza na Jarinju i Brnjaku prema severu Kosova i Metohije, ne moram ni da pominjem. Da, razgovori, da, pregovori, da, o svim ovim temama o kojima sam govorio, dakle, koje se tiču svih ključnih pitanja od saradnje Srba i Albanaca do razgovora o simbolima, do razgovora o svemu, do razgovora o tome kako i na koji način ko da bude zastupljen u brojnim telima, razgovor tek predstoji po tom pitanju.
Sada pod 6, takođe je moglo da bude prvo, jeste očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.
Pod jedan, i jutros sam slušao gluposti lažnih patriota koji govore o tome da vodimo Srbiju u pravcu atlantskih integracija. Ne vodimo. Nastavićemo da čuvamo svoju vojnu neutralnost, nastavićemo da štitimo svoju vojnu i neutralnost i, za razliku od njih koji su našu armiju uništili, mi našu armiju gradimo i danas je 15 puta snažnija, po blagim procenama ili po lošijim procenama nego što je bila u njihovo vreme, kada su tobož bili veliki protivnici NATO, a u stvari zajedno sa njima radili na topljenju naših tenkova u Češkoj i na uništavanju našeg oružja i oruđa.
Druga stvar je očuvanje našeg samostalnog i nezavisnog odlučivanja, da i dalje budemo zemlja koja će moći samostalno da donosi odluke, da nam se u te odluke ne meša niko ni sa Istoka ni sa Zapada, da ne idemo po mišljenje ni u Vašington, ni u Moskvu, ni u Brisel, da znamo šta je naša politika i da se političke odluke donose ovde u Srbiji, bilo da se donose u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, ali samo u Srbiji i nikada van Srbije.
Treći deo, oko očuvanja vitalnih nacionalnih i državnih interesa, a ovo nije završetak, završiću, da bi im bilo još jasnije, jeste poštovanje Ustava Republike Srbije. Dobro i bolje od većine onih koji dobacuju znam šta piše u Ustavu Srbije. Znam šta mogu, znam dokle mogu, znam šta sme bilo koji predsednik i znam šta ne sme. Završiću ovaj deo kada budem završavao govor, za nekoliko minuta.
Pod 7, naš životno važan interes je, nisam nikakav ni fanatik, niti fatalista, niti bilo šta slično, niti sam mnogo njima oduševljen, to je da ostanemo na evropskom putu. Reći ću vam i zašto. I lažu kada kažu da je danas 43% ljudi za Evropsku uniju. Nije, mnogo je manje. Zato što su loše uradili istraživanja. Imam istraživanja od preksinoć, dakle, mnogo je manji procenat ljudi. Ali to me neće naterati da kažem ono što bi bila loša politika za Srbiju, zato što evropski put znači mnogo stvari za Srbiju, evropski put znači i investicije i standard, i plate i penzije. Kada sam postao predsednik Vlade prosečna plata u Srbiji je bila 330 evra, danas očekujemo podatke, do kraja februara očekujemo podatke za januar, očekujemo da bude oko 740 evra prosečna plata. U januaru mesecu do kraja godine da pređe 800 evra prosečna plata u Srbiji.
(_____________: Tema.)

Taj put nam je potreban i zbog toga što morate da razumete da danas živimo u drugačijoj realnosti. Mi smo danas okruženi svim zemljama koje su u NATO-u, i dalje uspevamo ljubomorno da čuvamo svoju vojnu neutralnost. Ili su u NATO-u ili je NATO tamo. Dakle, nije Bosna i Hercegovina zvanično u NATO-u, samo je NATO u Bosni i Hercegovini. I na delu naše teritorije je NATO, na Kosovu i Metohiji, a svuda oko nas su NATO članice. Samo razmislite u kakvoj smo poziciji.
A gde ćemo da idemo u uslovima rata, sukoba, šta da radimo sa svojom zemljom? Kako mislite da očuvamo rast? Kako mislite da isplaćujemo plate i penzije? Da otpustimo 400.000 ljudi, kao što su neki drugi uradili 2008. godine? Suviše smo truda, energije i rada uložili da se to ne desi, da bi to moglo ponovo da se prihvati.
Ti isti koji danas se busaju junačke grudi, samo da nam ukinu vize, a to je sitnica, kukali bi što ne mogu svaka dva dana da idu van granice ove zemlje i da troše to više para, hvala bogu, koje danas imaju nego što su imali pre 10 godina, kao i to, da smo rekli – ne, nećemo razgovaramo i nećemo da pregovaramo, rekli bi uveli ste nas u sankcije, uveli ste nas u izolaciju, to im bi bila jedina politika. Šta god da ste uradili, u stvari, bili biste im samo krivac, jer samo su tražili krivca, i za sve ono što su oni loše uradili i za sve ono što nemaju dovoljno odgovornosti da na ozbiljan i pošten način pristupe ovoj raspravi, pristupe ovoj diskusiji.
Pod 8, je upravo rast Srbije, posebno zdravstvo i energetika, hrana i vojska. Hrana postaje strateški važna ima je sve manje i biće je sve manje, zato hrana ne samo energenti koji su na početku bili, je nosilac inflacije zbog nedostatka hrane sve više u Evropi, svuda i kod nas, i svuda u Evropi, zato moramo tu da radimo.
Danas imamo samo na deponijama rekordne količine uglja milion i 500 hiljada tona, rekordne količine gasa koje je nemoguće bilo da imamo preko pet stotina kubnih metara gasa što u Srbiji, što u Mađarskoj koja pripadaju Srbiji, imamo rekordne količine akumulacija preko 500 gigabit sati u ovom trenutku, radili smo. Vojska mora da bude mnogo snažnija, mnogo jača, još dva i tri puta snažnija nego što je danas, jer vojska je ta koja je sačuvala i naš narod na Kosovu i Metohiji, zato što su znali da nećemo da dozvolimo pogrom kakav je neka druga Srbija dozvolila 2004. godine. Potrebno nam je razvoj zdravstva, potrebno je da više ulažemo od inovativnih lekova do još novih i novih bolnica i novih kliničkih centara koje moraju da dobiju od Kragujevca, da se završi Novi Sad, Novi Pazar, Užice i mnoga druga mesta.
Pod 9, odluka zašto sam se rukovodio time, da ne kažem, izađite napolje nastavićemo razgovore, jer to je bilo ili kažete nastavljamo razgovore ili kraj. Samo da to imate u vidu, ništa više. Ja sam rekao nastavljamo razgovore, zbog toga možete da mi sudite, ništa nisam potpisao, nigde paraf nisam stavio, nema nijedne druge odluke, ali sam smatrao da je važno i zbog mladih u našoj zemlji kojima su potrebne i direktne investicije, a Srbija je ubedljivi šampion u celom regionu oko 63% investicija u celom zapadnom Balkanu, plus fabrike, novi naučni centri, novi naučno-tehnološki parkovi, nove softverske kompanije, potrebno je da te ljude zadržimo ovde, demografski padamo, neko bi rekao srećom manje nego neke zemlje EU, pa danas Srbija zvanično ima više stanovnika nego Bugarska, verovatno po prvi put od kada su neki proglasili secesiju Kosova i Metohije, zato što je njima otišlo milion i po ljudi za prethodnih 15 godina, a nama je, izgubili smo četiri stotine 90 hiljada ljudi i to najveći deo zbog užasnog prirodnog priraštaja i jako niske stope nataliteta, deo ljudi je krenuo i da se vraća u Srbiju, pronašao novu nadu, treba li sada da je ugasimo i da kažemo, nema problema idemo u izolaciju. Ljudima treba da bude jasno, ne mislim da bi nas neko bombardova i neću nikoga da plašim time, ne mislim da je blizu toga, ni slično, ne pada mi napamet, a shvatićete i po kraju zašto mi ne pada napamet da to radim.
Ali, da li bismo bili evropska parija? Da, bili bismo, gotovo potpuno izolovani, niko sa nama ne bi razgovarao, ne bismo imali pristup nikakvim fondovima, ali manje-više, ne možete da funkcionišete u savremenom svetu sami. Kada smo imali najteže gubitke i kada smo imali najteže ratove, imali smo saveznike, danas niko na nas ne bih gledao kao na saveznika upravo zbog ratnog sukoba koji se odigrava u Ukrajini, kao i zbog činjenice da naravno, Srbija vodeći se svojom, rekao bih i odgovornom, ali poštenim stavom nije uvodila sankcije Ruskoj Federaciji.
Na kraju, pod 10, imamo program Srbije 2025. godine, mi smo rekli biće plata tada između 900 i 1.000 evra, sad sa sigurnošću tvrdimo da uprkos svim krizama, uprkos koroni, uprkos ratu u Ukrajini, da plata će do kraja 2025. godine, preći tih 1.000 evra, prosečna plata u Srbiji, time ulazimo u red svakako ne više siromašnih zemalja i ukoliko uspemo da zadržimo ovaj rast od preko 2%, jer će u evro zoni biti između 0,7% i 0,9%. Stići ćemo i neke zemlje EU i napraviti dobru podlogu za dalje preticanje u budućnosti, a to će nam vraćati ljude. Istočna Srbija nam je prazna, Šumadija nam se prazni, zapadna Srbija se prazni, Beograda nam je suštinski najprazniji jer se popunjava migracijama, a ne decom koju rađaju Beograđani. Tako da sve te probleme možemo da rešimo, ne da rešimo, ali bar delimično da pokušamo da ih dodirnemo ukoliko se budemo ponašali na odgovoran način.
Za kraj, nisam želeo… Ne znam da li vi zaista mislite da svojim dobacivanjem i prilično glupim pošalicama i upadicama čak nekoga i ometate osim što mi date priliku da vam se na još 30 sekundi obratim i pokažem narodu kakvi ste. Mislite da stvarno možete mene da dekoncentrišete. Da li mislite da je to pristojno prema građanima koji slušaju, pa makar mislili sve najgore ili je pristojnost nešto što kao srednje ime nikada ne biste uzeli, a ja da vam tu pomognem ne mogu.
Dakle, nalazimo se u teškom i veoma delikatnom trenutku. Sa jedne strane moramo da pomažemo našem narodu na Kosovu i Metohiji, a sa druge strane moramo da izbegnemo osudu i kažnjavanje i sa treće strane moramo da vodimo računa našim vitalnim nacionalnim interesima.
Ponudio sam kada su se dogodili ovi razgovori, ne mogu nikome da opišem koliko je to bilo teško i zašto bih, niti je vreme za kuknjavu niti za žalopojke, ali sam pokušao, računao sam da nekako su svi osetili šta je to što nam se zbiva i pokušao sam da ponudim svima konsultacije, da vam kažem neke detalje koje nisam mogao ni danas da vam kažem, da vam saopštim koje su to još stvari koje ne mogu javno da govorim, jer u politici postoje stvari koje su javne i one koje ne možete da izgovarate. Razumljivo je. Na to sam od najmanje pet poslaničkih grupa odmah dobio odgovor – ne interesuje nas to, interesuje nas sednica Skupštine, kao da su njihovi predsednici ili oni dolazili nekada u Skupštinu, da vas podsetim, nisu nikada. Kao da je to moja dužnost da radim svaki dan. Ja sam prihvatio, nije problem, doći ću u Skupštinu, odgovoriću.
Žao mi je što niste hteli da čujete sa kakvim se problemima država Srbija suočava. Žao mi je što niste hteli da dobijete informaciju više. Žao mi je što vas to nije zanimalo. Nije problem. Kada smo došli do toga, pošto nemate da usvajate nikakav plan kada bude trebalo da se usvaja, pre toga mora o tome da se razgovara, da se pregovara i tako dalje, tada će o tome da odlučuje Skupština, ako do toga dođe, jer ćemo da vidimo kako će da ide sa ZSO, a onda ćemo da vidimo, a i o svim drugim stvarima ćete biti izveštavani, kako će stvari da idu dalje.
Pošto sam danas prisustvovao, nažalost, cirkuskoj predstavi umesto ozbiljnog pristupa rešavanju našeg problema, jer je svako želeo da se uslika sa nekim imbecilnim transparentom ovde, reći ću narodu da ne bi pomislili da krijem nešto. Na jednom piše – izdajnik, ne znam da li su to mislili na sebe kada su ga držali ili na koga, ali svejedno, suviše je besmisleno.
Držali su transparente sa likom Olivera Ivanovića na kojem je pisalo – odgovaraćete. Odgovaraće oni koji su Oliveru pomagali kada je bio u zatvoru i kada je bio van zatvora i njemu i njegovoj porodici.
Ja sam svog sina u zatvor poslao kod Olivera Ivanovića i da prenese poruku, da ga pozdravi i za razliku od svih vas koji to nosite pomagao mu i njemu i njegovoj porodici, ali, da vam kažem laž je umesto pristojnosti, laž je nečije srednje ime.
Držali su transparente kao da su na stadion došli, kao da je 27. mart otprilike. Ne ultimatumu, ne kapitulaciji, to mi vi kažete. Vi? To mi vi kažete koji ste pustili iz pritvora, iz zatvora 1800 albanskih terorista na čelu sa braćom Azreki, to mi vi kažete? Kurti je samo usput bio tamo, to mi vi kažete koji ste ćutali kao zaliveni 2004. godine kada su nam tukli, ubijali, proterivali narod, i spaljivali crkve i manastire, to mi vi kažete koji ste išli na pregovore sa Albancima i kao rezultat tih pregovora bilo je proglašenje nezavisnosti Kosova, a tada ste jedni otišli u Rumuniju da se sakrijete, a drugi se sakrili iza mitinga i preduzeli ništa. To mi vi govorite? Vi pričate o kapitulaciji?
Pričate čoveku koji se svo vreme protiv toga borio, koji je došao i na taj miting da bi pokazao da je protiv vaše kapitulacije i protiv svačije kapitulacije i koji se uvek borio za srpski narod na Kosovu i Metohiji, koji je uvek bio uz svoj narod na Kosovu i Metohiji, kao i danas, ali koji dobro vodi računa i zna šta je interes našeg naroda na Kosovu i Metohiji i cele naše Srbije. I, kad smo kod toga, pošto govore o kapitulaciji, kapitulacija, a o tome ćemo pogotovo.
Što se kapitulacije tiče, ja sam rekao nekoliko puta, znam ja šta je moj posao, i za razliku od drugih koji su bespotrebno, ponekad, nekada su morali, uvodili Srbiju u sukobe, moje je da čuvam decu ove zemlje, da čuvam majke, da čuvam žene, sestre, ćerke, da čuvam budućnost ove zemlje i to ću da radim, ali dođe, a videćemo hoće li ili ne, ako dođe do toga, Kosovo u UN ili ne, i da završim sa tim. Za razliku od vas za mene, kao predsednika Srbije Ustav je sveto pismo, kapitulacija i predaja nisu opcija i znam šta ću da učinim i da završim sa tim između svog ostanka na vlasti u mandatu, koji mi je Ustavom zagarantovan, koji ne možete da skratite, smanjite i promenite, znam šta mi je činiti, jer ne postoji izbor Vučić ili Srbija.
Vučić je uvek na strani Srbije, izabraću Srbiju, a Vučić nije važan. Živela Srbija! Predaja nije opcija.
(Aplauz)

Poštovani narodni poslanici, uvaženi gospodine Fehratoviću, da, u Srbiji sem većinskog srpskog naroda živi i veliki broj pripadnika manjina, po Ustavu, a ja ne volim da to tako kažem, već bih rekao i drugih naroda potpuno ravnopravnih sa srpskim narodom.
Zahvalan sam na tome što gledate da na najbolji mogući način zaštitite i sačuvate interese Srbije brinući, razume se, o interesima naroda kojem pripadate.
Mi i bošnjačkom i u mađarskom, i u bošnjačkoj i u mađarskoj zajednici i u svim drugim imamo ne samo lojalne građane Republike Srbije, već imamo ljude koji zajedno sa nama moraju da donese ne uvek lake odluke. Hvala na tome.
Naravno, ozbiljnost u pristupu je nešto što se podrazumeva, jer ne menjaju decibeli ili to što će neko da viče značaj i sadržaj izgovorenih reči, već suština onoga što je neko kazao.
Takođe, ja imam jednu poruku za sve Bošnjake, ali i pošto predstavljate i Hrvate i neke druge, dakle, ovde da mi zajedno moramo da izađemo iz svega ovoga i da čuvamo našu Srbiju, da damo sve od sebe da sačuvamo mir i da uradimo sve što je moguće da zemlja ide napred. Ukoliko je moguće. Ukoliko ne, nismo mi jedanput kroz istoriju, Turci su nas zvanično samo dva puta pobedili, čak i to drugi put na Kosovu Polju, bilo je na Marici, pa na Kosovu Polju, pitanje je u istorijskim činjenicama kako je tačno i precizno završeno. Sve ostalo su bile više bitke naših velikaša koje su cepale i razarale Srbiju nego što smo trpeli bilo kakve poraze od velikih sila sve do 20. veka.
U svakom slučaju, vama hvala. Mi želimo i nastavićemo da radimo i dalje u budućnosti.
Nemam problem, za sve one koji žele da vide plan, pošto sam bio veoma otvoren, veoma, veoma pošten jer su očekivali da ću da krijem nešto i da se pozivam na to da ne smem da kažem šta je najteže u tom planu i da mi to bude način da nešto skrivam od naroda, ja sam vam rekao gde su problemi. Ima tu i dobrih stvari na koje vam nisam ukazao.
Nikakav problem. Možete da dođete da vidite. Nemam ja pravo da ga objavim, jer se ne igram sa tim. Ako mi kažu da smem da ga objavim, ja ću da ga objavim sad.
Nema ništa lepo da pročitate u tome. I nije pitanje šta mi tu dobijamo, već je pitanje šta gubimo prihvatanjem ili ne prihvatanjem. A da dobijamo, pa ništa. Nemam šta da krijem od bilo koga. Zato sam vam i pročitao najteže moguće stvari iz samog plana. Tako sam se ponašao.
Za vas, što valjda kada dobijete reč kao da neki napad dobijete, oprostite što to primećujem, pa počnete da vičete nekontrolisano, nekontrolisano mašete rukama kao da ptice kruže oko vas, ali da se vratim na suštinu onoga što ste rekli.
Kažete – zašto sam se sakrio? To kažete jedinom predsedniku u istoriji Srbije koji je došao četiri puta da govori i da učestvuje o raspravi o Kosovu i Metohiji. Jedinom predsedniku u istoriji Srbije, onome ko će i danas da sedi do devet, 10, 11, 12 uveče i da sluša i viku i sve drugo što imate da kažete i da pokuša da odgovori na to. dobro sam se sakrio, dobro mi ide to sakrivanje.
Kažete – pobegao sam. Nikada ne bežim, nikada se ne sklanjam. Naslušao sam se ja tih praznih priča – joj, to je mafija, to je SNS. Pakuju kofere, idu negde. I, tako morate da trpite laži 10 godina od raznih neodgovornih ljudi, od raznih neodgovornih medija koji vam govore najgore i najteže moguće gluposti jer vi morate da se bavite ozbiljnim stvarima, morate da rešavate državne probleme u Srbiji, morate da se bavite životnim standardom, o čemu ću, hvala vam što ste to pomenuli, opet da se pozabavim, ali morate da se bavite i Kosovom i Metohijom. Morate da se bavite i stanjem u regionu, od Republike Srpske, do prava našeg naroda u Crnoj Gori, do milion drugih stvari. Nemate vremena da odgovarate na besmislice koje ste vi ovde izgovarali.
Ono što vi ovde kažete – deseta tačka vam nije jasna. Jasna je meni, nego je niste slušali. Jednu ste stvar tačno primetili – mešaju vam se tačke. Pa naravno. Od prve do desete sve su međuzavisne, sve se prožimaju, to je suština svega. Od prve do desete. Bez prve nema desete, bez pete nema sedme, bez druge nema devete. Upravo je to suština jednog dobro osmišljenog plana jedne dobre ideje i kada znate šta radite, a ne da bude nešto što se ne prožima, ne da bude nešto što je suprotno jedno drugo, već nešto što bukvalno ide jedno uz drugo. Ali nažalost, vi to niste razumeli.
Dakle, plan postoji. Kažete – isfušarili ste. Možda ja ne umem bolje iako imam nešto više škole od vas, možda sam radio nedovoljno, danima i noćima sam se pripremao za ovu sednicu. To je moj posao i čini mi se da ne postoji niko ko bi mogao da kaže, pa čak i niko od vas, ma kako zlonamerni bili i ma koliko izmišljotina plasirali na dnevnom nivou, ko bi mogao da kaže da nisam marljiv. Čini mi se da ne postoji niko ko bi tako nešto mogao da kaže. Neki kažu – glup je, ali vredan, što je još najgore i to prihvatam, ali niko nije rekao da nisam marljiv. Tako da, nikada ne fušarim, pripremam se ozbiljno i radim veoma temeljno.
Što se tiče toga da sam došao po blanko podršku, uopšte nisam došao po podršku, to ste izmislili.
(Radomir Lazović: Jer ćete je dobiti.)
(Predsednik: Jel može bez dobacivanja? Bar jednom. Jel može Lazoviću? Hajde da probamo. Pokušajte.)
Ne može to, ali nije važno.
Nisam došao po podršku, nije mi potrebna podrška. Da budem sasvim iskren, potrebna je Srbiji da ako je moguće, napravi se jedinstvo po nekom pitanju. pošto sam znao da je to nemoguće, jel stvarno verujete da sam došao po vašu podršku, da sam bio toliko naivan da verujem da ćete vi da glasate za izveštaj u kojem ne može da pronađete ništa loše? Jel stvarno verujete u to? Mogu da sam najgluplji na svetu, pa u to ne bih poverovao. Tako da me bilo kakva podršќa sa vaše strane nikada nije zanimala. Mene interesuje podrška naroda da ljudi u Srbiji razumeju šta je to što se dešava.
Došao sam zbog njih, da objasnim da znaju šta je to što se zbiva, šta je to što se dešava u našoj zemlji, da znaju zašto se na određeni način ponašamo, da znaju koji su izazovi pred nama. Kažete i tako ću ja da dolazim svaki put kao pobednik. Ja uopšte nisam došao kao pobednik, već sam došao kao neko ko je izložen problemu kome je ova zemlja izložena već 140 godina i duže, 150 godina. Gde ste videli bilo kakvu pobedničku atmosferu? Gde ste čuli da sam rekao divan je sporazum? Gde ste čuli da sam rekao bilo šta što bi nekakvu euforiju stvorilo kod ljudi? Ne, čuli ste samo moju zabrinutost i čuli ste moju posvećenost da se borim za mir. Naravno, ukoliko bude trebalo i na najsnažniji mogući način da štitim Ustav ove zemlje, da to i lično učinim.
Gde je tu problem? Gde ste to tačno videli da neko predstavlja nekakve pobede? Znate li zašto, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, to rade? Oni su poverovali u sopstvene laži. Ta kampanja traje već sedam, osam godina, histerije, besmislenih laži i izmišljotina. To je – jao, vi iz SNS opstajete dok ima apanaže. Ne, apanažu dobijate vi i od Hakija Abazija i Rokfeler grupe i od svih drugih. Mi ne dobijamo nikakve apanaže i to je velika razlika, a u pitanju su stotine miliona.
Onda, znate, vi ćutite, ne odgovarate im nikada i onda misle da to tako ide, da to tako može. Valjda računaju da će neko da se plaši da odgovori. Kad ste u ringu, naučite da primate udarce, nema tu velike filozofije.
Da se vratim na ono što ste rekli. Kažete - i tako crvene linije se pomešaju, ušli su u Međunarodni olimpijski komitet, u MMF. Što, da nismo mi glasali da uđu u MMF? U Međunarodni olimpijski komitet? Pa, ušli su. Što ne kažete ko je bio predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta i koga napadate i ko ga je postavio? Što ne kažete to? Što obmanjujete javnost? Što obmanjujete javnost? Što izmišljate? Što ne kažete javnosti da ste vi postavili istaknutog sportistu Republike Srbije koji je to omogućio?
(Radomir Lazović: Ja lično sam postavio…)

Kažete - u redu nam je da budu član Saveta Evrope, i ne zna šta ste još rekli. Ne, nije, ali ne možemo da sprečimo. Ne, ne možemo da sprečimo. Vi imate savet kako da sprečimo? Znate kako da sprečimo? Pa, kažite nam. Ili u stvari se vi ne zalažete za to da sprečimo, pošto idete po ambasadama i pričate da biste ih primili svuda i u Ujedinjene nacije? Samo ovde dođete da držite patriotske pridike.
Imate li rešenje kako da ne budu članica Saveta Evrope? Evo, odmah prihvatamo to rešenje. I vi i bilo ko drugi. Ne da držite pridike ovde bez ikakvog osnova. Kakve to veze ima sa nama? Imaju većinu u Savetu Evrope. Naše je pitanje hoćemo li mi posle toga da napuštamo Savet Evrope ili ne. To je pitanje za nas, a ne možemo li da sprečimo. Svi pametni ljudi u ovoj sali znaju da ste pričali besmislice i koga briga za to što ste pričali besmislice, jer vam se može, jer ste to čuli na stotinu strana, može da izgovori ko šta stigne i kako stigne po pitanju Kosova.
Neverovatno je kako svi oni koji su za nezavisno Kosovo u svakoj raspravi dođu do toga da budu veliki junaci. Samo nikada ne kažu da se u stvari zalažu za nezavisno Kosovo. To nekako sakriju. Nemam ništa protiv, imate pravo na to, samo kažite narodu šta je to što stvarno mislite. Da smo rekli nećemo da razgovaramo i pregovaramo, vi biste rekli uvodite nas u izolaciju i sankcije samo da biste čuvali lični režim i ne znam šta sve.
Pričate o vezi, dubokoj vezi sa kriminalom. Vi imate najdublje veze sa kriminalom, a ja nemam nikakve, ama baš nikakve, a vi imate velike veze sa kriminalom. Naime, na stranu to što dobijaju na stotine miliona od poslanika Samoopredeljenja, Rokfeler fondacije itd, dakle, 570 miliona, tačan da budem, precizan da budem i sasvim jasan, pogledajte, postoji čovek koji se zove, vi znate da mi imamo zakon koji zabranjuje da se ide u Ukrajinu na ratišta i rusofilima i ukrajinofilima i svima i da to kažnjavamo. Kao što kažnjavamo one koji odu na stranu Ruske Federacije da se bore protiv Ukrajine narušavajući teritorijalni integritet Ukrajine, tako kažnjavamo i one koji odu na suprotnu stranu. Interesantno, kada pričate o tom kriminalu, šta radite vi sa Ejdanom Aslinom? Ne znate šta radite sa Ejdanom Aslinom? To je onaj kog je ruska strana osudila na smrt zbog ratnih zločina. Šta radite sa njim u Beogradu? Što se bavite međunarodnim kriminalom? Što to radite sve?
Poštovani građani Srbije, poštovani građani Srbije, kažete sablje se vade i problem je dok je god Aleksandar Vučić jedini pregovarač. Evo, prihvatam i molim vas, samo nam jednu ideju podnesite da je smislena, vodimo vas na koje god hoćete pregovore da vidite kako je to lepo, na koje god hoćete, da doprinesete na ozbiljan način, da nam prva pobeda bude u tome da ih vi sprečite da uđu u Savet Evrope. Samo to. Evo, samo tu sitnicu da učinite koju ste nama prebacili, da nam nađete rešenje da ih sprečimo da uđu u Savet Evrope i ja odmah prihvatam sve vaše savete i prihvatam da vi idete umesto mene, nemam nikakav problem, da se ratosiljam toga, a da vi taj problem rešite, a samo jedan taj problem rešite.
Kažete nam vi se ovde obraćate u stvari stranim ambasadorima, pa sad ima li ih ili nema. Zamislite, umesto da se obraćate građanima Srbije, obraćate se stranim ambasadorima. I kažete stranim ambasadorima - a što vi pričate sa Aleksandrom Vučićem? I ja se pitam što pričaju samo sa mnom, ali kad dođem u Skupštinu onda razumem zašto je to tako.
Da vam kažem, danas je bio bolji govor, bar nije bilo reči o Maji Berović. Ono što je za nas važno, kada pričate o bajkama i boljem životu, ja nemam problem sa tim da uporedim apsolutno sve parametre, od BDP, stope javnog duga, do visine plata, visine penzija, do čvrstine kursa, do broja zaposlenih, broja nezaposlenih, do apsolutno svega, do izgrađenih puteva, pruga, pozorišta, stadiona, svega drugog. Po tome ćete videti da je poslednjih 10 godina, iako nikada nisam zadovoljan, znam sa koliko se problema ljudi suočavaju, videćete da u tih poslednjih 10 godina Srbija beleži ubedljivo najveći napredak u svojoj istoriji. To ne možete da izbrišete ni vi i ne može da izbriše niko.
Da završim, ono što ćemo gledati ceo dan danas, što sam znao, nadao sam se nečemu drugom, a to je da u stvari suština, mogli ste građani da čujete, ma kakvo Kosovo, nema ništa od toga, jedino što ih zanima je kako će da bude smenjen Aleksandar Vučić, kada će da bude smenjen itd. Moj mandat traje još samo četiri godine. Moguće je da traje kraće, ali to ne zavisi od vas, već od moje odluke ukoliko Srbija bude pritisnuta do određenih granica, o čemu sam govorio. I nema više. Ali, ne vredi, jer kod vas postoji patološki odnos, jer 11 godina i malo duže gubite na svim izborima toliko ubedljivo da više ne znate šta ćete od lične mržnje. Sve neistine koje ste sami gurali u medije proglasili ste za istinu, od toga da mi je otac Fahri Musliju, što ide po svim mogućim mrežama, do toga da sam snajperom tukao po Sarajevu, do toga da sam ne znam šta sve uradio, i tako lažete i lažete i lažete. Govorim o političkim protivnicima, ne ad personam, ne ad hominem, kao i to sa vezama sa kriminalom, kao i sa Jovanjicom. Pa i kada se pravosnažno presudi, nikome ništa, baš ih briga da kažu izvinite što smo lagali, i tako stalno. Tako to ide stalno.
Videćete danas ko je uvezan u kriminal. Videćete ko uzima pare od naroda Srbije i ko je koliko para od naroda Srbije uzeo. Sve crno na belo, sve crno na belo. Znate zašto? Još se nisam ni dobro pripremao za te stvari, pripremao sam se samo za Kosovo veoma dobro. Ovo sam, kako ste izraz upotrebili, isfušerisao. Ovo drugo što se toga tiče, mojih odgovora, isfušerisao sam, ali ćete i o tome moći da vidite i siguran sam da će narod moći i te kako dobro da zaključi ko o njegovim interesima brine, a ko ne.
Što se Kosova i Metohije tiče, otvoren sam za vaše ideje, otvoren da čujem i saslušam sve, a posebno sam zainteresovan da nam kažete recept za to da pobedimo u Savetu Evrope i da ne budu član Saveta Evrope, pošto se moje crvene linije nisu promenile po tom pitanju, pa, evo, čeznem da mi kažete rešenje kako da sprečimo njihov ulaz u Savet Evrope. To će za mene biti velika pomoć, velika podrška za Srbiju i siguran sam da sada u replici neće napadati mene, nego će nam ponuditi to rešenje. Sa velikim nestrpljenjem to očekujemo. Hvala najlepše.

Znate, da nije suviše ozbiljno rekao bih nešto drugo, ali ovako ću samo da konstatujem – hvala vam na tome što ste nam ponudili rešenje kako da sačuvamo Savet Evrope od ulaska Kosova u Savet Evrope. Čuli ste jedno veoma ozbiljno obrazloženje. Naravno, nijednu reč o tome nije rekao, niti bilo šta drugo, niti će bilo ko o tome da kaže neku reč, niti postoji rešenje za to, niti smo u mogućnosti da o tome govorimo, niti možemo to da rešavamo. Ali šta ih briga. Naravno, videli ste da sam o svemu govorio istinu.
Kažete da želite da vidite. Nema problema, ja ću vas u ponedeljak pozvati i pokazati vam plan, ne možete da ga objavite, pokazati vam ceo plan, da možete lepo da ga čitate, gledate, koliko god hoćete, nikakav problem sa tim nemam. Samo želim da vam kažem – ja sam vam rekao gotovo sve, to je kratak plan, a sve najteže sam vam svakako rekao. Pa zato što je non-pejper, naučite, u diplomatiji postoji nešto što je non-pejper, ja ne idem pred vas da vi usvajate ovaj plan ili ne, jer mi ne usvajamo ovaj plan. Da neko hoće da ga usvaja, došao bi pred vas sa planom i rekao bi – usvojite ga ili ne. Uopšte to nije tema ove Skupštine. Ja sam dobrovoljno poželeo da vam kažem sa kakvim se problemima i sa čim se sve suočavamo, a ne zato što bilo šta tražim od vas po tom pitanju. Samo naučite da čujete. Pogledajte šta znači non-pejper, non-pejperom smo i odgovorili odmah, na vreme. Ali ne vredi, znate, kad neko neće.
Kažete – prihvatili su svi. Dana 23.1. ja najavljujem poziv predstavnicima poslaničkih grupa na konsultacije, kako bi ih upoznao sa detaljima. Dana 24.1. javlja se šef prve poslaničke grupe koji kaže – neće se odazvati pozivu, uz obrazloženje da se Vučić ne konsultuje ni sa kim. Samo mu je potrebno da se stvori takav utisak zbog suočavanja sa nepopularnim odlukama, jer šta ga briga za nepopularne odluke, jedino što ga se tiče je šta je Vučić tu, hoće li Vučić da preživi ili ne. Možete da im govorite milion puta da ovo nema veze sa Vučićem nego sa Srbijom, oni će uvek da vam ponavljaju jedno te isto, kao što su lagali narod i 2000. godine govoreći da je Kosovo demokratsko pitanje, samo da preuzmu vlast, pa će sve da bude rešeno, pa je bilo rešeno tako što smo 2004. godine imali pogrom i 2008. godine smo imali nezavisnost Kosova. Da ne pričam o 2009, 2010. i 2011. godini.
Onda se oglasio drugi stručnjak, koji je rekao da on ne očekuje poziv od predsednika, jer uopšte veruje da predsednik neće da komunicira sa parlamentom, sa kojim nikad ne komunicira. Jedini predsednik koji komunicira sa parlamentom u istoriji Srbije i koji prisustvuje raspravi slučajno je ovaj koji danas ovde sedi.
Onda se javio sledeći šef poslaničke grupe, svih sa ove strane, koji kaže da je njegov lični stav da ne treba ići na taj sastanak i rekao – mi nećemo ići kod Vučića na kanabe, ja nemam kanabe, i na tajne sastanke, nego tražimo da se o rešavanju najvažnijeg državnog pitanja razgovara u Skupštini. Dakle, nisu ni hteli da dobiju informaciju, ništa, samo su hteli mesto za samopromociju, za reklamiranje i ni za šta više, ništa ozbiljno.
Četvrti kaže – tražim vanrednu sednicu gde bi predsednik javno izložio sadržaj francusko-nemačkog predloga, gde bismo mi sa još dve poslaničke grupe javno odbacili novi ultimatum. A onda sledeći kaže da Zapad nema mandat da jednostrano menja pregovarački format, valjda ćemo mi da im ga promenimo. Naravno, to nije formalno ni promenjeno, podrazumeva se, ostao je isti. Kao što nam ni metodologija nije formalno promenjena, pa nam otvaraju klastere, a ne poglavlja više. Nije formalno promenjeno, ali je suštinski promenjeno, kao i ovo. Ali ćemo valjda mi da utičemo na njih sa Zapada, pa će oni drugačije da se ponašaju.
Dakle, javila se jedna politička stranka koja je rekla da će da dođe na konsultacije i samo jedna je to rekla javno. Sa njima sam uvek spreman, nisam pominjao nikoga zato što znam da ćete sve to da zloupotrebite za tobožnje replike i za ne znam šta sve, iako nemate pravo za replike po tom pitanju, osim ako nešto negativno tumačim. Ja sam spreman sa tim ljudima, šta god mislio o njihovom radu, a ništa dobro ne mislim, uvek da sednem i da im pokažem sve, nikakav problem nemam, sve što hoće da vide, sve što hoće da čuju. Jeste li zainteresovani? Pokazaću vam sve i nije problem. Dakle, samo pogledajte kakvo je ovo licemerje. Da sam držao konsultacije verovatno je da ne bi bilo potrebe za sednicom parlamenta.
Ali, njima je bilo potrebno slikanje i reklamiranje i samo zato su tražili sednicu parlamenta, a napamet im nije palo da čuju neki detalj, da dobiju podatak i da vide stvarni plan koji se u nekoliko reči ili dve rečenice razlikuje od onoga što je već objavljeno u javnosti i što su svi oni već mogli da vide, pa se prave naivni da ne znaju šta je to, ne bi li neku formu negde ispunili, iako sam na najpošteniji način došao i pročitao šta jeste najteže za nas. Pri svemu tome, rekao sam da moramo da razgovaramo, da moramo da pregovaramo i da moramo da idemo dalje.
Kad kažete – oko tajnih pregovora, naši pregovori nikada nisu bili tajni, za razliku od svih ranije. Nikada. Uvek smo dolazili pred parlament, objašnjavali. Kada smo imali najtežu situaciju na Kosovu i Metohiji, lično sam išao sa narodom na KiM da najteži plan objašnjavam, ostao sa ljudima celu noć u Kosovskoj Mitrovici, trpeo kritike, trpeo napade. I nije mi nikada bio problem, zato što ništa ne krijem od našeg naroda. Neću da skrivam ništa od našeg naroda. Zato što mi je čast što sam na mestu predsednika i zato sam i dobio toliko poverenje naroda, zato što je moj posao da čuvam Srbiju koliko god mogu, da brinem o njoj i da radim u njenom interesu.
Pošto sam slušao prethodnih dana – to je borba Vučiću za poziciju, za ne znam šta, nemam ja za šta više da se borim. Nemam za šta više da se borim što se pozicije tiče, toliko sam vas puta pobeđivao, da bi nekome mnogo upornijem od mene to dojadilo i dosadilo. I toliko ubedljivo, da ne znam ni šta bih vam rekao.
Ali, to je zato što ljudi prepoznaju one koji se bore za njihove interese, koji se bore za ovu zemlju.
Vama bih samo posavetovao da u narednih nekoliko sati se setite koji je to mehanizam kako treba da sa sačuvamo Srbiju od ulaska Kosova u članstvo Saveta Evrope i da me obavestite. Odmah prihvatamo tu inicijativu, odmah idemo da izvršimo sve što nam predložite, a ja sam siguran da ćete taj plan malo detaljnije da nam iznesete nego što ste u prethodnoj replici to učinili. Hvala vam najlepše.

Poštovani gospodine Balint Pastor, želim pre svega da vam se zahvalim, ali pre nego što to učinim želim da kažem ljudima da je ovolika vika i dreka zato što nisu u stanju da čuju odgovor, zato što je lepo vikati i…
(Narodni poslanici opozicije: Poslovnik.)
… misliti da udarate u vreću, a čim bi neko da im uzvrati i da im odgovori i da ih smesti tamo gde im je mesto tog sekunda kreće vika i dreka.
(Narodni poslanici opozicije: Povreda Poslovnika.)
Poštovani gospodine Pastor, hvala vam na tome što ste odlično, čini mi se, razumeli i na najbolji mogući način razumeli šta je to što smo radili u prethodnom periodu i nastavićemo to da radimo.
(Narodni poslanici opozicije: Povreda Poslovnika.)
A, vi poštovani građani Srbije možete da čujete šta je histerija kada argumenata nemate, jer se svo junaštvo svede na kafansko vikanje posle gomile laži i neistina koje su izgovarali, tako da …
(Narodni poslanici opozicije: Poslovnik.)
… a ovo navijanje za Poslovnik, jer im je to najvažnije, možete da zamislite kako je uljudno ponašanje.
(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)
Dakle, gospodine Pastor, hvala vam što ste danas i pored tragedije koja je zadesila porodicu Elvire Kovač došli na sednicu i što ste govorili.
(Narodni poslanici opozicije: Ne damo Kosovo.)
Vi ste Kosovo dali. Mi branimo Kosovo od takvih kao što ste vi. Vi ste Kosovo dali, a mi ga vraćamo i dajemo ga našem narodu i našoj državi. Sram vas bilo. Lažovi jedni.
(Narodni poslanici pozicije aplaudiraju.)
(Narodni poslanici opozicije: Uaaaa.)
Pošto ste već predali Kosovo i Metohiju da vam objasnim kako ćemo da se izlečimo od bolesti koju ste napravili Srbiji, a to je …
(Narodni poslanici pozicije aplaudiraju.)
(Narodni poslanici opozicije: Uaaaa.)
Pa narodu je dobro da vidi ovo huligansko ponašanje u kojem ćete da vrištite, vičete, šaljete poljupce i ne znam šta još.
(Narodni poslanici opozicije: Izdaja.)
Apsolutno sam saglasan. Više puta ste počinili najtežu izdaju i pri tome ostajete.
Dakle, gospodine Pastor, mnogo vam hvala na tome i samo molim narod da čuje ove krike.
(Narodni poslanici opozicije: Srbija.)
Ponavljam još jednom – izdali ste Srbiju bezbroj puta. Tačno je i Srbija to više nikada neće da dopusti. Baš ste to činili sve vreme, a ovde vam je, dragi građani, videli se da im je najveći aplauz bio kada su rekli Vojislav Koštunica.
Evo je odluka, 7.12.2001. godine – Aljbin Zaima Kurti oslobađa se daljeg krivičnog gonjenja. To su junaci. Jel o izdaji pričate? Vi pričate nekome o izdaji? Sram vas bilo. Ovo je lista od 1.800 njih koje su pustili na slobodu ovi junaci ovde. Hiljadu i 800 njih. Da ih čitamo? Abazi Ruždi, Avdiju Ramadan, Adimaji Halil. Tako su branili srpske interese.
Kada je reč o partijama, onda su došli do toga da pljačkaju Kolubari i da prebacuju na svoje partijske račune. I oni nam drže predavanja o patriotizmu i o Srbiji.
Gospodine Pastor, hvala vama na korektnom istupu i pristupu i hvala vam na tome što ste razumeli šta je to što Srbija radi.
(Narodni poslanici opozicije: Kosovo je srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije.)
Kosovo je srce Srbije - saglasan. Samo ne znam što ste ga prodali i predali.
(Narodni poslanici opozicije: Kosovo je srce Srbije.)
Ja mislim da ste veoma srećni. Setili su se posle svega…

Nemam ja problem sa tim kada pevate lepe pesme, ali imam problem sa tim kada se niste ponašali u skladu sa pesmama, nego ste predali prodali sve nacionalne interese, nego ste uništili Srbiju, dali im nezavisnost i 2008. godine, ćutali na 35 crkava i manastira uništenih i mene koji sam ih sve obnovio kritikujete i napadate ovde.
Pričate mi o velikim intelektualcima, da niste vi taj veliki intelektualac, da niste vas troje lidera tu veliki intelektualci kojih treba da se držimo? Vi ste ti vrhunski intelektualci koji ste Srbiju uništili, da nam držite pridike. Od svih argumenata, imate to da vičete i da ne date pravo nekome da vam odgovori.
(Poslanici opozicije: Poslovnik!)
Ja molim poslanike SNS da sednu. Sedite ljudi. Pustite ih samo. Samo ih pustite da viču, da narod vidi, da narod zna. Pušteni su da govore. Kažu ne vidi se na velikim medijima. Gostovali više puta nego svi mi zajedno u prethodnim nedeljama. Nema šta nisu izgovorili. Ali, kada je došlo vreme da im se odgovori na sve laži, kada je došlo da se pokaže da sve što citiraju je laž, e od tog sekunda, od tog trenutka ne žele da čuju, od tog trenutka počinje vika i dreka, od tog trenutka počinje nemogućnost da im neko odgovori.
(Poslanici opozicije: Poslovnik!)
Sada da vam kažem. Dakle, kažu – došli smo do „non pejpera“. Kaže „non pejper“ moda da se pokaže. Daću vam definiciju „non pejpera“.
(Predsednik: Jel možete da ne zviždite sa tim pištaljkama, šta već radite?)
To je „an unofficial diplomatic note“ to je neoficijelni diplomatski papir koji nema ni pečat, koji nema ni potpis, koji nema ni paraf i ne može o njemu ni da se izjašnjava. Suština je u tome da oni ne znaju više šta bi i kako bi, sem od vike.
(Poslanici opozicije: Poslovnik!)
Nisam razumeo.
(Predsednik: Sedite samo svi na svoja mesta.)
Šta biste, da me bijete. Šta? Nisam fasciniran nešto.
(Poslanici opozicije: Poslovnik!)
Kaže Boško Obradović zvani „kolubara trans“ jer pare iznosi od naše narodne Kolubare, kaže – 27 zemalja je povuklo priznanje. Pa zato kada je Vučić vodio akciju 27 zemalja je povuklo, a ne Boško Obradović i Vojislav Koštunica. To je razlika. To je suština. To je ono što smo uradili. To je ono što se pravi razlika između nas i vas. Niste tu ničemu ni na koji način doprineli.
Kaže, traže Srbina koji će da kaže – dok Kosovo ne uđe u UN. Ja neću dati na Kosovo uđe u UN, a vi ste to odavno dali. Da se vi pitate ne bi ni razgovora bilo, ama baš ničega. Što uništavate te klupe Jovanoviću? Predstavljate se tamo kao neki fini čovek, a vi ste u stvari jedan huligan i ništa više od toga.
(Poslanici opozicije: Ne damo Kosovo!)
Za razliku od vas koji ste ga dali, ja ga ne dam i neću ga dati nikada.
Uzgred, da pokažem narodu da vidite svi ovi, glavne su zvezde u albanskim medijima koji se raduju kako se ponašaju ovi huligani ovde i koji misle da mogu to sve na takav način nekoga da uplaše. Ima neko ko se vas uopšte ne plaši. Kosovo je srce Srbije, upravo suprotno vašoj volji, a zahvaljujući našoj volji i želji da ga tu sačuvamo i odbranimo. To je razlika. To je ono što nikada nećete razumeti.
Kažete – ZSO u skladu sa ustavom Kosova. Neće biti ili ZSO ili neće biti dalje pregovora, jer to je ono što je urađeno ranije. Lagali ste i obmanuli javnost još jedanput.
Da zna narod, njima je smešno, oni udaraju u klupe, smeju se ovde, zabavljaju se, malo bi da pevaju navijačke pesme. Toliko o njihovoj ozbiljnosti. Valjda su očekivali da će neko da im se skloni i da ne govori. Narode, Poslovnik im je važniji od Kosova. Poslovnik je srce Srbije. Za mene je Kosovo, a za njih je Poslovnik srce Srbije. To je ono
što je suština. I to je suštinska razlika između nas. Njima je Poslovnik srce Srbije, Poslovnik i „Kolubarine“ pare.
Inače, da znate, da najveće huligansko ponašanje pokazuje, tobož fini Jovanović koji lupa rukama, nogama u klupe jer mu je to tata ostavio, pošto je već priznao Kosovo i 2008. i 2004. godine itd.
(Poslanici opozicije: Ostavka! Ostavka!)
Kada je podnosite? I zbog izdaje i zbog lopovluka. Kada je podnosite? Pokrali ste Srbiju, opljačkali i ojadili, uništili Srbiju, izdali i predali Kosovo na tacni. Spasavamo šta se spasiti može. Nemoj njega da nagovaraš, nemoj dete da nagovaraš. Kažete, povlačenje barikada, pa ja sam o tome govorio, ne vi. Pojma nemate ništa o tome.
Narode da čujete vi, Srećko Sofronijević kojeg su ranili Albanci, da čuješ ti Miloše Stojanoviću, koji si upucan, ti Srđane Petroviću, ti Predraže Pantiću, sine Dejana Pantića, ti Nikola Nedeljkoviću, da je njima …
(Narodni poslanici opozicije i pozicije se guraju.)
Ja ovakve divljake nisam video. Ovo je neverovatno. Sram vas bilo šta radite. To ste planirali sve vreme.
(_______________: Koga ti gađaš? Gde si pošao?)
(Predsednik: Jel ste sada ponosni na sebe? Jel to bilo najbolje što ste mogli da uradite?)
Jel to bilo najbolje što ste mogli da uradite?

Izvinjavam se, poštovani gospodine Pastor, toliko im je stalo da drže uključene telefone, da budu veliki huligani, a i vi Srbi sa Kosova i Metohije da čujete da im je Poslovnik važniji i preči od svega, a ne Kosovo. Cirkusom koji su pravili, naneli su ogromnu štetu Srbiji, oni koji sebe tobož nazivaju državotvornim, a u stvari su oduvek bili antidržavni elementi i ništa više.
(Poslanici opozicije: Ne damo svetinje! Ne damo svetinje!)
Vidite, kad govorimo o svetinjama, dali su 35 naših svetinja i sve smo ih obnovili, sve koje su oni srušili zajedno sa albanskim separatistima. Hvala vam na tome što podržavate našu politiku, nisam to znao i to je veoma važno. To je dobro da podržavate našu politiku.
Važno je takođe da su ljudi u Srbiji ovo mogli da vide. Kad ponestane argumenata i kad im je teško da slušaju istinu, onda bi da tuku nekoga. Jer, od sve argumentacije ostane to. A suštinska stvar je u tome što su iznenađeni. Nisu se oni nadali da će neko da kaže da nećemo da primimo Kosovo u UN. Oni su iznenađeni i nasekirali su se kada su čuli i kada sam nedvosmisleno rekao da ja neću da dozvolim da Kosovo uđe u UN, jer to je ono što njih boli. Oni se nadaju Kosovu u UN. To je ono čemu se oni nadaju. To je jedino što njih zanima, apsolutno jedino.
(Poslanici SNS-a: Aco Srbine!)
Razlika između nas i njih je u tome što je nama Srbija svetinja, a njima Poslovnik.
(Poslanici SNS-a: Aco Srbine!)
Razlika je u tome što smo mi pokazali da smo spremni i da čujemo i da saslušamo sve, a oni nisu u stanju ni da čuju ni da saslušaju ništa. Kada god misle da će nekoga da uplaše, moraju sebe da pogledaju u lice i da znaju da i mi dobro znamo o kakvim je kukavicama reč i da smo to znali uvek, kao što znamo i danas i nikakav problem sa tim nismo imali. To je nešto što je, čini mi se, celom narodu danas sasvim jasno. Srećom, takve kukavice Srbiju ne vode i nikada je više neće voditi.
Da se vratimo na važna pitanja. Kažu skupili su se svi…
(Narodni poslanici govore u glas.)
Molim vas, ljudi, vi budite mirni sa te strane. Ljudi, budite mirni.

Ljudi, budite mirni, pustite da pokažu kakvi su, da pokažu svoje lice.

Narode Srbije, neće oni dozvoliti sednicu jer znaju da nemaju argumenata nikakvih.
Nemojte da urlate i nemojte da psujete, Obradoviću, jer ste najobičnija kukavica, što svi znaju i u vašem selu. U vašem selu Vranićima tri puta su više za mene glasali nego za vas i nije vas sramota. Vas će neko da se plaši? Vas će neko da se plaši i Miloša Jovanovića, je li, i Novakovića? Vas trojice kriminalaca će neko da se plaši? Sram vas bilo! Lopovi jedni koji ste opljačkali Srbiju, Kolubaru našu opljačkali, sve opljačkali. Vi ćete nekome da govorite nešto o izdaji i Srbiji? Ne znate ni gde je Srbija niti bilo šta drugo.
Dame i gospodo, ja mogu ovako sve vreme da govorim.
(Poslanici opozicije: Ne damo Kosovo! Ne damo Kosovo!)
Dali ste Kosovo, ali srećom odbranićemo Kosovo od vas! I Kosovo i Srbiju ćemo odbraniti od vas i ne brinite.
Vas molim, narodni poslanici većine, slobodno sedite. Ne brinite, znam ja kakve su to kukavice. Zato i sedim mirno i gledam ih. Ne sekirajte se.
(Narodni poslanici govore u glas.)
To je bio plan od početka. Znaju da nemaju argumente. Znaju da ne mogu da izađu na kraj, ne mogu ništa. Pošto nemaju argumente, onda spreči da im neko nešto kaže i spreči da neko nešto govori. To je suština svega.
Dakle, što se tiče jeste li za potpisivanje, vas niko nije obavestio, ovde niko ništa ne potpisuje, niko ništa nije potpisao i niko ništa ne potpisuje i neće da potpiše. Niko ništa neće da potpiše i niko vam nije doneo nešto da se potpisuje. Lagali ste i obmanjivali narod, sve vreme ste to radili, ali to je vaša politika.
Nego, ko vam je dao nalog da tako rušite Srbiju?
(Narodni poslanici govore u glas.)
Devojke, pustite ih, to su dogovarali i da dođu telefonima da nešto kao snimaju.

Ako mogu samo da zamolim poslanike većine da sednu. Mi ne smemo da budemo isti kao oni, ljudi. Pustite njih. Pustite ih neka divljaju.
(Poslanici opozicije: Po Poslovniku!)
Ne brinite, ja ću da završim za dva minuta, pa uzmite onda šta god hoćete, kako hoćete. A ne date da govorim. To je problem. A ne date da govorim. Znači, to je suština. Ne date da vam odgovorim. Sramota vas je od laži koje ste iznosili. Sramota vas je od besmisla i od neistina koje ste izgovarali. Pa nećete me sprečiti da vam odgovorim jer sam dobio reč od predsednika.
(Poslanici opozicije: Po Poslovniku!)
Dakle, oni bi da brane umesto srpskih zemalja srpski Poslovnik, Poslovnik DS, jer to je ono što je za njih najvažnije, da brane Poslovnik, da brane cirkus koji su napravili. Nemam ja problem sa tim, ako će vama da znači nešto. Pokazaće se, oni neće ni kasnije dozvoliti da se odvija sednica.

Neće oni ni kasnije dozvoliti.
Ja ću da prekinem. Ja ću da prekinem, predsedniče, pa im dajte da se jave po Poslovniku, jer za mene je Srbija važnija od Poslovnika! Dajte im i Poslovnik!
(Poslanici SNS-a: Aco, Srbine!)

Zahvaljujem se, poštovani predsedniče. Izvinjavam se građanima Srbije zbog nevaspitanja i nasilja koje su kukavice izazvale u ovoj Narodnoj skupštini. Valjda su mislili da će nekog da uplaše, a zamislite da se uplašite Miloša Jovanovića i Boška Obradovića. Zamislite tu sramotu da se bilo ko, jesi li i ti, Vojo, krenuo da me biješ? Vi da me bijete? Vas trojica da me bijete? Vi junaci da me bijete? Vas trojica pošli da me bijete. Pa nije Poslovnik, Vojo, ovde, Poslovnik je dole. Pa ste došli da me bijete, je li? Vas trojica ćete da me bijete. Sram vas bilo.
Narode, sad sam vam pokazao kako to izgleda, upornost da pobede ne mogu, Poslovnik da pobedi Srbiju ne može, laž da pobedi istinu ne može i nikada neće moći. Oni su se nadali danas kapitulaciji Srbije.
Pošto kapitulacije Srbije nema, propalo im je sve. Sve im je propalo. Ljudi koji su uništili Srbiju, ljudi koji su, pošto me niste čuli, jer su gromoglasno i oduševljeno govorili o tome kako su ti ljudi, koji su valjda, zaštitili i odbranili Srbiju, na najbolji mogući način, potpisali neku peticiju, ima tamo i divnih ljudi, ima svakojakih. Ima i od druge strane peticija, koja traži da potpišemo nešto drugo, a najviše nas u sredini koji hoćemo normalnu i pristojnu Srbiju, ne Srbiju huligana i batinaša, ali Srbiju hrabrih ljudi koji će da drže do svog stava i koji neće da se sklone i neće da se povuku ni pred batinašima ni pred huliganima.
Vidite, na ovom papiru piše, a nije Poslovnika, nećete verovati, sva njihova ljubav, svih ovih ovde koji su došli da tuku narodne poslanike i valjda misle da će da ih se uplaši i predsednik Republike. Dakle, napisali su na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, predsednik SRJ donosi odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti, Aljbin Zaima Kurti, oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, a u potpisu ni manje ni više, nego potpisnik te peticije Vojislav Koštunica. Veliki junak. A, ovo ovde, poštovani građani posebno narode sa Kosova i Metohije, ovde je 1800 njih sa Kosova i Metohije, koje je isti taj junak abolirao i od krivičnog gonjenja i od daljeg izvršenja krivičnih kazni.
(Miloš Jovanović: Replika.)
Isti taj junak, kao i ovaj junak ovde, što je malopre lupao nogama i rukama po klupi, valjda misli da je mnogo jak i da neko treba da ga se plaši.
(Miloš Jovanović: Replika, molim vas.)
Pri tome je, nemojte da vičete i nemojte da pretite, shvatio sam da ste mnogo opasni sva trojica, računam na to da sam nagrabusio od vaše hrabrosti i nemam problem sa tim.
Da odgovorim sada na ozbiljne stvari. Vidite kako su lagali o mojim citatima. Nekako zaborave uvek da pročitaju rečenicu koja je i tog dana izrečena, upravo za tu jednu najvažniju stvar, za koju sam rekao da su jasne rezerve i neslaganja oko te jedne stvari, a najvažnije, tu rečenicu preskoče. Umesto te rečenice dodaju kažu - kojim mi priznajemo lažnu državu Kosovo. Ja to nikada nisam izgovorio. Obmanuli ste i slagali javnost. Obmanuli ste i slagali narodne poslanike. Izmislili ste sve. Samo ste uzeli iz konteksta jednu rečenicu, a drugu i treću niste pročitali. Ja sam to danas sve rekao. Rekli ste, stalo vam je do plana, a onda ste citirali sve ono što sam ja rekao. Onda ste bukvalno citirali svako slovo, svaku reč koju sam ja izgovorio već, zato što me niste slušali, što pokazuje da ništa nisam krio od naroda. Nijedno slovo, nijednu reč nisam krio od našeg naroda. Izašao sam na najpošteniji način pred ljude i rekao im šta nas čeka i šta je to sa čime se suočavamo.
Sada vas molim, dragi prijatelji, da razmislite o jednoj stvari, nisam hteo ovo da govorim, zamislite da smo bili kao oni, da smo njih poslušali, da smo svoju zemlju uništili na taj način. Zamisliste da smo samo to uradili, a Kurti danas kaže, imam šest uslova za ZSO. Naravno, nemogućih, bajki, neće to da formira. A oni, pre nego što je Kurti odbio sve, pre nego što je Kurti odbio svoju osnovnu obavezu, oni bi Srbiju proglasili krivom i rekli bi, Srbija je ta koja je nekonstruktivna, Srbija je ta koja treba da ide u izolaciju, Srbija je ta kojoj treba da uvedemo sankcije. To je ta pogubna, nakaradna i antidržavna i antisrpska politika koju vodite sve vreme.
Na kraju su ljudi shvatili da nije vaša pesma Kosovo je srce Srbije, nego Poslovnik je srce Srbije. Nije nikakav problem, ja nemam problem sa – Kosovo je srce Srbije, jer u moje vreme nije spaljeno 35 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, a da ćutim i da gledam u nebo. U moje vreme nije proterano 4100 ljudi sa Kosova i Metohije, ubijeno osmoro, nego su neki drugi ljudi ćutali i ništa nisu preduzimali ni na koji način. To je suštinska razlika između nas.
Danas, kada smo vratili Kosovo u arenu međunarodne politike, kada možemo za nešto da se izborimo, vi ste danas osramotili, vi mislite da ste osramotili ovaj parlament i nekog od nas. Niste, osramotili ste sebe. Pokazali ste kakvi ste, pokazali ste ko ste i šta ste. Najobičniji nasilnici, divljaci koji se iživljavaju na tom drvetu. To drvo ne može da uzvrati, ne može ništa, pa se iživljavate na tome, jer time valjda dokazujete ljubav prema Kosovu. Da li se tako dokazuje ljubav prema Kosovu? To je vaša najhrabrije odluka? Šta ste mislili, da ću da odem odavde, da ću da pobegnem od vas?
Kažete prazne priče i ovde jasno, jeste li za potpisivanje ili niste? Pa, evo nisam, ne potpisujem ništa i niko i ne traži da potpišem nešto. I, niko vam nije ni doneo da potpišete. Niko vam nije ni doneo da o tome glasate, glasate ovde o izveštaju. Što obmanjujete javnost? Što izmišljate? Što vam je sve ovo bilo potrebno? Zašto niste mogli lepo da saslušate i da kažete šta mislite o svemu tome? Šta ste ovo pravili? Pošto vas je malo bilo, nema televizije na kojoj niste bili i pričali o izdaji i o koje kakvim glupostima, samo nikako svoje odgovornosti da se setite.
Da mi vi pričate o izdaji i o partijskoj šolji. Ovu šolju je meni jedan od mojih saradnika kupio, ali nije uzeo pare iz Kolubare i to u sedam navrata, kao što ste ih vi uzeli od građana Srbije i od radnika Kolubare i to tako lepo bratski, podelite, DSS uzme i da Dverima, pošto je to značajno. Mnogo značajno, kako će vaša partija da se finansira narodnim parama. Vi ćete da mi pričate o partiji i da mi držite pridike, misleći, znate, pa svaki normalan čovek će da pobegne od toga kad vidi koliko smo nasilni ili ne. Navikao sam ja na vas, ne plašim se. Navikao i naučio i dobro znao koliko ste neodgovorni to sam znao, ali da ste ovolike kukavice, nisam ni sanjao, pa ćete vi da bijete nekoga. Ti ćeš Zečeviću isto da biješ nekoga? Svi ćete vi da bijete nekoga, mnogo ste jaki? Mnogo ste jaki pošto ste došli dovde, pa samo gledam koji će prvi da se zaleti, pošto ste mnogo hrabri i jaki.
Pošto je za mene, draga braćo, poštovani Srećko Sofronijeviću kojeg su upucali Albanci 13.10.2021. godine, poštovani Miloše Stojanoviću upucanom 6.1, poštovani Srđane Petroviću kojeg su progonili i prosipali vinom, Predraže Pantiću, sin Dejana Pantića uhapšeniku albanskih vlasti, Nikola Nedeljkoviću koji ste svi ovde, sramota me je od ovih ljudi koji su ovo uradili, izvinite i u njihovo ime. Izvinite, postoje ljudi u ovoj sali kojima je Kosovo ali i cela Srbija mnogo važnija od Poslovnika, od samopromocije, od njihove vike i dreke, morate da znate da je to većina građana Srbije, nama je stalo do Kosova i Metohije, čuvaćemo i naš narod na Kosovu i Metohiji, čuvaćemo i Srbiju i njen Ustav na koji sam se zakleo. Ne treba oni koji su gazili svaki Ustav i kojima do Ustava nije ko do lanjskog snega, kao ni do Kosova, da mi drže pridike, ni o Ustavu, ni o Kosovu. Zato vam hvala što se danas ovde sa nama.
Gledao sam ja te iste scene kada sam ovakve reči izgovarao skakali su na mene isto tako Hašim Tači i Hajredin Kuči, pa se nisam pomerao i ponavljao sam im jedno te isto, a to je, da ćemo da čuvamo Srbiju, da je branimo od ovakvih neodgovornih i neozbiljnih ljudi, a vama hvala što ste pokazali koliko vam je danas stalo do Kosova i Metohije, da ceo narod može da vidi, jer niste mogli bolje sebe da predstavite, a da uprljate Narodnu skupštinu, da uprljate predsednika Republike i ceo naš narod i sve naše građane, to vi nikada nećete moći da učinite. Hvala najlepše.
(Miloš Jovanović: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da znate da su ovi veliki Srbi, veliki rodoljubi, velike patriote, junaci dana svih albanskih ekstremnih i hrvatskih i svih drugih medija. Uspeli su u životu, zato su se ovako i stručno i angažovali zato su ovu akciju i provodili.
Vidite, pogrešili su samo u jednoj proceni. Naravno da je sve ovo dobro organizovano po istom principu kao i u nekim drugim mestima, jer neko ne želi da Srbija dočeka mir, nego bi hteli da nas uvuku u sukobe i da nas uvuku u probleme.
Da, Srbija će da teži kompromisnom ponašanju i neću zbog toga da vam se izvinjavam, posebno ne vama koji ste pljačkali Kolubaru našu, ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, koji ste u svakom trenutku i na svakom mestu uradili sve protiv vitalnih interesa države Srbije, koji ste bili toliko bahati da ste pokušali danas nekoga da uplašite time što ćete tobož da bijete nekoga.
Nemam ja problem sa tim što postoje ljudi i poslaničke grupe koje neće da vam se suprotstavljaju. Zahvalan sam mojim ljudima iz jedne poslaničke grupe koji su hteli da vam se suprotstave, nije bilo potrebe. Znam ja kolike ste vi kukavice i znam ja da mi ne možete ništa. Nije to problem nikakav. Znaju to svi.
Nije u tome problem, problem je u nečemu drugom, u nečemu mnogo važnijem, u tome što ste pokušali da one koji su mnogo veći rodoljubi od vas proglasite za izdajnike. Kako ste došli ovde?
Ima ovde još jedan gori, nego ne mogu ime da mu pominjem, opet ćete da tražite replike, opljačkao Boga Oca, poziva narod na ulice, ne znam gde sve i šta sve, a na sve to kao da niste slušali šta sam govorio. Vama je potreban sporazum. Imate Izveštaj da glasate, što ne glasate? Potreban vam je sporazum?
Ja ne mogu i neću da patetišem i neću da govorim o Kneževoj večeri, ali videće narod u Srbiji ko je vera i ko je nevera i videće narod u Srbiji ko će da čuva Kosovo i Metohiju, a ko ga je prodao baš kao što ste to učinili u prethodnoj deceniji. Biće prilike i za Kosovo i Metohiju i za sve drugo.
Moja reč, za razliku od vaše, koja ne znači ništa, moja reč znači i kada ja kažem ono što sam danas rekao, a to je da sam znam kada je vreme da dobijemo vreme za našu zemlju, da neću Srbiju da žrtvujem kao što ste vi uvek Srbiju žrtvovali, ali ne sebe, već ću znati šta je moj posao i šta ću da uradim, jasno je svakom čoveku i svako je razumeo, sem vas. A zašto? Pa da vam kažem ja zašto? Zato što nemate druge politike. Zato što vas ne interesuje Srbije, ne interesuje vas Kosovo, nikada vas nije zanimalo, nikada vas to nije interesovalo. Jedino što vas je interesovalo je da imate platformu za sebe da nešto možete da izmišljate i da možete da obmanjujete narod sa onim najprizemnijim metodama – jao, mi smo Srbi, ovi nisu Srbi. Ma nemoj? Vi ste veći Srbi nego mi? Po čemu? Po parama iz Kolubare ili po čemu? Ili po puštenim albanskim teroristima iz Klečke, braći Mazreku i ostalima, po čemu? Po obnovljenim crkvama možda ili puštanju da budu uništene i spaljene crkve, po čemu? Po tome što ste išli na pregovore 2007. godine ili 2008. došli do nezavisnosti pa rekli – pa nismo mogli da sprečimo?
Sada bi ste da bijete srpske poslanike, predsednika, pošto ste mnogo jaki? To vam je politika? Nasilje? Da lupamo o klupe i da udaramo? Jao što se uplašio. I ko se uplašio? Niko, nego lepo vam, došlo vam malo, hajde, udario adrenalin pa da budemo veliki. Au, ala smo mu rekli. Sebi ste rekli, sebe osramotili. U istoriju ćete ući sa sramotom koju ste danas pravili.
Videćemo ko će umeti da sačuva i svoju čast i svoj obraz, pa i čast i obraz Srbije. Dok ste vi čuvali čast i obraz Srbije, nismo imali ni časti, ni obraza, ni Srbije. Hvala Bogu, neko drugi danas to ume da čuva.