Vidite, poštovani građani Srbije, njima je najveći problem, nemaju šta da odgovore na ovo što sam pitao i na ovo što sam govorio. Nemaju ni problem sa tim što su izmislili, što su stavili metu na čelo Ani Brnabić, umesto svom saradniku. Nemaju problem sa tim što su lagali sve od svih savetnika, lažnih do svega drugog. Nemaju problem ni sa čim, imaju jedini problem sa tim što im je smetao Sima Spasić. Hajde molim vas, nemojte da puštate Simu Spasića, bio je kao predstavnik Udruženja kidnapovanih, jer su ta udruženja puštena ovde da uđu, koliko sam razumeo Orlića, čim je napravio incident, počeo da viče, sklonjen je.
Vama je Sima Spasić najveći problem, nije vam problem to što ste sa Lazarevićem radili? Nije vam problem to što ste ćutali 2004. godine i to što ste ćutali na nezavisnost 2008. godine. Ništa vam to nije problem, samo vam je problem Sima Spasić, a dobro onda ova zemlja i postoji, ako vam je on najveći problem i ako vam je on najveća muka. Kažete, istorijski momenat, to je bilo pre ovoga kada ste počeli da vičete za KM tablice, zaboravljajući da je to sporazum još iz 2011. godine.
Hoću sad ljudima ozbiljno da kažem, naravno da će biti teških stvari, koje čak nisu ni kompromisne i ustupaka i problema sa kojima ćemo da se suočavamo, a reći ću vam i zašto. Zato što nije slična situacija 2005. godine i 2008. godine i 2023. godine, a posebno nije ista situacija u trenutku kada imamo rat. Posebno nije ista situacija kada oni vide da Rusi dobijaju dodatnu motivaciju zbog, jer ako, napravili su milion grešaka Rusi i u načinu ratovanja, neću da pričamo o protiv-pravnom ulazu na nečiju tuđu teritoriju. Evo, sad su ih ujedinili sve sa tenkovima, nikada nisu imali veće jedinstvo po pitanju odnosa prema ratu, što znači da će to da traje duže, što je sve glavobolja za nas, u svakom pogledu.
Naravno, da će od nas da traže mnogo više nego što bi ikada tražili zato što hoće da reše neki problem. Što ne kažete ljudima da postoje ti problemi. Što ne kažete ljudima da mi moramo da sednemo sa Albancima da razgovaramo, da pokušamo sa Albancima da napravimo neki dogovor. Ne možemo sa Kurtijem, biće neko drugi, ne mora Vučić, biće neko drugi, ali moramo da napravimo dogovor. Ne možemo da puštamo decu da ih neko napada na putu do škole. A što ne kažete ljudima, pa čekajte nije za očekivati da 2023. godine se držimo na istom nivou, i dalje se držimo i borimo se onako kako se vi niste borili ni 2008. godine, a nije ni slično. Prošlo 15 godina nezavisno Kosovo, pod znacima navoda, kako mi kažemo, a bez znakova navoda, kako kažu Amerikanci, Englezi, Nemci, Francuzi, Italijani i svi ostali.
Da prekinemo sa zapadom? Ja ne bih voleo da na takav način vodim zemlju, kao što nisam želeo da uvodimo sankcije Rusiji, iako ste obmanjivali javnost da ću da budem prvi, 3. aprila i da uvedem te sankcije. I, kao što vidite sankcije nismo uveli. Još jedna laž, šta vas briga, manje ili više, koga briga. A da ste vi na vlasti uveli biste kao što ste pohapsili sve Srbe, kao što ste isporučili Miloševića na Vidovdan, kao što ste uradili sve što vam je traženo i pride još davali. „Škodu Fabiu“ na nacionalno poniženje. Vaš znak i simbol i političke stranke i političkog bloka, antidržavnog treba da bude, „Škoda Fabia“, sve može za „Škodu Fabiu“, da ih ponizite do kraja. Evo, ti ljudi, primili su danas poklon „Škodu Fabiu“, pa su pristali dobrovoljno da idu.
I, vi nam pričate o rodoljublju i patriotizmu i o Kosovu i Metohiji. Ja ne znam šta mi je činiti, ali vi ćete da me naučite. Vi rodoljubi, a ja izdajnik i treba da ćutim i da sedim i da gledam i da vam ne odgovaram, da budem kao kaktus da biste vi bili zadovoljni. Pa, danas mi je rekao vaš partner, samo kaži nećemo UN mi ćemo da aplaudiramo. Kako sam deset puta rekao nećemo UN da damo Kosovo i kad kažem neću da priznam Kosovo, ćuti kao zaliven, kao metlu da je progutao i svi vi zajedno, zato što to nije bio vaš plan. Zato što je vaš plan bio da glumite velike rodoljube, očekujući da ja to ne smem da kažem. Zato što znate kako su vas ucenili za sve to. Nisam ja učestvovao u privatizacijama i pljačkama.
Dame i gospodo, tako je to izgledalo danas. Videli smo lepo kako su napali na integritet Narodne skupštine, pokušavali da tuku ljude ovde. Naravno, znali su on da ne mogu da tuku nikoga, nego je to bilo držte nas molim te, što dalje. Da se zahvalim, ima još.

Izvinjavam se. Izgleda da sam… Nisam još završio, što se sekirate. Vi to grupno počinjete da vičete. Ne može jedan da kaže, nego mora više vas da viče. Ne čujete? Čujete vi dobro i razumete vi sve dobro, samo se pravite da ne razumete.
Ta politika koju vodite je politika neodgovornosti, to je politika, mogu da radim šta hoću. Veliki Šojble je rekao, šta god mislili o njemu, rekao je – kada dođeš na vlast to je prvi randevu sa realnošću. Hajde malo budite fer i ponašajte se fer prema svojoj državi. Osim toga što ste danas zadali udarce svojoj državi, jeste li možda danas zadali neki udarac Kurtiju, pošto ste glavne zvezde u Kurtijevim medijima. Ja sam ponosan na činjenicu što sam i danas glavna meta napada i Kurtija i kurtijevih medija. Narod sve razume, posebno naš narod na Kosovu i Metohiji. Sve mu je po tom potanju onda jasno ko radi za njega, a ko je protiv njega. Hvala najlepše.
(Tamara Milenković Kerković: Po Poslovniku.)

Samo da vam odgovorim. Žao mi je što ste potpuno mirni, posle onakvih rezultata vladavine, ne bih bio potpuno miran da sam na vašem mestu. Vidim da je to vama sve svejedno, malo u džakove, malo nezavisno Kosovo, malo pogrom 2004, malo puštanje terorista, ok. Sitnica. Šta vas to briga. Ja ne bih bio miran da sam na vašem mestu.
Što se ovoga tiče, da ja potvrđujem te reči, videćemo, i to sam vam rekao stotinu puta, kao i svima drugima, na kraj se uvek sve vidi. Setite se da obično oni koje su najviše optuživali, uvek se pokaže kako su najviše upravo oni koji su to govorili obmanjivali. Samo pogledajte vaše današnje reči, vaše krpe, plakate, koje ste donosili ovde, banere, i ostala čuda. Na kraju ćemo da vidimo. Doduše, za vas smo već videli, a za mene ćemo da vidimo.
Dakle, da bude jasno, za sve vas smo već videli, a za mene ćemo da vidimo, a ja narodu kažem, boriću se i boriću se za narod, zajedno sa mnogo divnih ljudi u ovoj zemlji, ali neću da budem folirant koji će da im govori da je sve lako i jednostavno i da sam veliki junak. Ne, nije. Mnogo je teško.
Ali, kada dođe, što bi naš narod rekao stani pani, a onda ćete da vidite reakciju, onda ćete opet da ćutite kao da ste metlu progutali, kao kad ste dobili odgovor koji ste tražili, pa ste opet ćutali.
Zato što kod vas iskrenosti nikakve nema, jer niste vi ovde zabrinuti za Kosovo i Metohiju, nego ste bili željni velikih političkih poena, dočepali se prilike i mislili kako ćete nešto da uradite. Ja vam ponavljam, da, mi treba da radimo sa Albancima, da razgovaramo, svidelo se nekome ili ne, mi moramo da pronalazimo kompromisna rešenja i da ne držimo zamrznut konflikt. Neko pametan će nekada imati razumevanja nekog normalnog da to uradi.
Žao mi je što vi niste hteli ni da slušate šta govorim, nije vas zanimalo. Danas ste došli ovde da osramotite Narodnu skupštinu, da, osramotili ste sebe, zato vas napuštaju ljudi koji su bili u vašoj partiji na Kosovu i Metohiji, zato će vas i mnogi drugi časni ljudi napuštati. Ali, šta ja tu da radim, svako tu svoje pravo lice pokaže. Nema tu velike filozofije.
Vama hvala što ste mi pružili još jednu šansu. Neću vama da kažem da neću da vas razočaram, jer sam video danas vašu politiku i nasilničku i svaku drugu. Gledaću da vas razočaram, ali što se tiče Kosova i Metohije, što se tiče Srbije, daću sve od sebe da narod ne razočaram nikada.
Što se tiče samog broja Srba, što rastao je broj Srba u vaše vreme na Kosovu i Metohiji? Gde je to rastao broj Srba u vaše vreme? Gde se to deca rađala? Nikada Srbi nisu tako bežali sa Kosova kao tada, pa u jednom danu nam izbeglo 10 hiljada ljudi.
Znate šta je nama danas 10 hiljada ljudi na Kosovu. Šta vas briga. Onako usput da kažem, nikad manje Srba, pa nikad manje Srba ni u Beogradu, osim onih koji se dosele u Beograd. Što veći standard, na žalost, ljudi hoće manje dece. Ja sam za to kriv.
Ja sam kriv zbog toga što gde nam je prosečna plata 1300 evra, 1400 evra, kao na Vračaru, ima najmanje dece, ja za to kriv, je li?
Nema šta niste pokušali danas onako ufitiljeno i zamumuljeno da prodate an pa san, ako prođe, prođe. Ne prolazi, zato što postoje ljudi koji se bore i koji žive za svoju zemlju. Postoje ljudi koji žive za Srbiju i koji znaju svaki njen problem, ne nipodaštavaju ga, nego gledaju kako i na koji način da pronađu rešenje.
Vama hvala na ovome, da ću možda imati još polušansu, pa vas molim da ako ste danas napravili ove katastrofalne greške, i pokazali ružniju stranu svog lica, molim vas da u budućnosti budete toliko trpeljivi i strpljivi, pa da bar jedanput aplaudirate i kažete, nisam bio u pravu, možda je ovaj čovek govorio istinu tada kada mi se obraćao. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz svo poštovanje, gospođo Tepić, nisam sasvim uhvatio nit. Negde jesam, a negde nisam uspeo da razumem šta ste hteli da kažete.
Jedan od zahteva koji ste uputili je zahtev za Sjedinjene Američke Države i EU. Da nas prime u EU do 2030. godine. Kakve to veze ima sa nama i sa Narodnom skupštinom i sa bilo s čim o čemu smo danas govorili? Nije važno.
Kažete da o svemu odlučujem sam. Predlagali ste dijalog sa Srpskom akademijom nauka jul 2017. godine - potreban nam je unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji zato što je potrebno kao nikada do sada, da svi zajedno pronađemo odgovor, i to onaj koji će biti trajan koji će isključiti sukob kao opciju i koji će svima na ovim prostorima doneti korist. Zato je potrebno da razgovaramo i sa SANU i sa Srpskom pravoslavnom crkvom i sa svim političkim partijama. Rekao je Aleksandar Vučić u julu 2017. godine.
Pokrenuli smo, i razgovarali smo i u SANU. Išao i na sabor, išao svuda. Razgovori su kao i ovde samo što tamo nisu hteli da nas tuku. Ne znam šta im se delilo danas. Stvarno ne znam. Nikad neću razumeti šta im se to danas dogodilo. Neće ni oni. Sutra će ih biti sramota, ali tako se to nekada desi nekome dođe žuta minuta i to je to.
Kažete da u svemu odlučujem sam, pa zato što vam je to dobra mantra, a svi ti demokratski predsednici pre mene nikada nisu došli u bolju Skupštinu nikada. nikada nijednoj rasprava nisu prisustvovali, nikada, nijednoj. Jedini koji je prisustvovao raspravi dođu oni izdeklamuju svoje pa napuste. Sve smo proveravali. Jedino je Milošević jedanput došao na sednicu odbora i to je saslušao i rekao dve reči i izašao napolje. Nikada niko u plenarnoj raspravi nije učestvovao, ne u tome da on izdeklamuje govor pa da izađe nego da učestvuje u raspravi, nikada nijedan predsednik. I ja sam diktator, a svi ostali su velike demokrate zato što sam ja jedini u stanju da trpim i uvrede i da pokušavaju da me tuku i da slušam laž do laži ceo dan koje svakom moram da demantujem, ali šta ćete. Kada ne znate šta drugo nekome da zalepite onda super – autokrata, diktator.
Kaže – odbijali smo vam predloge. Dajte mi, ko Boga vas molim, nasušna je potreba za Srbiju da čujemo jedan predlog. Sve sam danas čuo, samo nijedan predlog nisam čuo. Samo sam čuo – nemoj ovo, nemoj ono, odbij ovo, odbij ono. Imate li neki predlog, ljudi? Jedan mi predlog dajte. Jedan smisleni predlog mi dajte za ceo dan. Mogu da se ne slažem sa nekima. Na različitim polovima smo, pa sam morao da odam priznanje zato što su imali neku politiku, a ovo sve drugo ne čujem ništa. Okej, prihvatam predloge – daj da uvedemo sankcije. Super. Nisam oduševljen tim predlogom.
Dokle god budemo mogli da izdržavamo bez sankcija mislim da je fer da izdržimo bez sankcija. Ne znam do kada ćemo, ali kao što vidite i moje – ne znam je vredelo mnogo više nego nečije veliko – da u predizbornoj kampanji i to moje – ne znam, a borićemo se, traje već skoro godinu dana, a nečije veliko – da je trajalo tačno do 3. aprila.
Kažete, jeste li slušali šta sam govorio danas, krije se plan zato što je loš po Srbiju. Pročitao sam vam sve. Svi ste pročitali u novinama. Bukvalno su minimalne izmene oko aneksa. Pročitali ste svi. Pročitao sam vam ja. Pročitao sam vam najteže detalje. Šta krijem? Vi u jednom trenutku sad kažete – došao vam je, napravili ste i drugi plan. Ja napravio francusko-nemačko-američki plan? Ni video, ni čuo ga nisam. Kažete – to je stvar mog ugleda. A jel stvar vašeg ugleda kada su vam napravili pogrom 2004. godine? Jel stvar vašeg ugleda kada ste nam pričali – standardi pre statusa, demokratsko pitanje, a samo vam rekli – Kosovo je nezavisno od 17. februara. Nisu vas ni pitali, nisu vas ni obavestili da je Kosovo nezavisno.
Kakve veze ovo ima sa mnom? Jel morate da pronađete nekoga kog ćete da prokunete, da nađete nekoga koga ćete da okrećete na lomači jer ne znate šta biste sa sobom, jer ne znate koju politiku da vodite. Super, evo ja sam sastavljao plan za koji sam vam rekao, inače, da mi se ništa u njemu ne sviđa. Izašao odmah pred narod, iste večeri izašao i rekao onako šta mislim o svemu tome, ali ne vredi.
Vi se radujete kada Srbija pritisnuta – svi. Zašto? Zato što tim lošije za Vučića. Pa vi me napadate za Briselski sporazum, pa vaš predsednik je podržao Briselski sporazum. Vaš predsednik Dragan Đilas je ovde podržao Briselski sporazum. Javno podržao Briselski sporazum, pa sada kažete bio je katastrofalan Briselski sporazum. Što ste glasali za katastrofalan sporazum? To je bio sporazum koji nam je donosio mir, koji nam je doneo razvoj, koji nam je doneo najveći napred. Dekada najbržeg i najvećeg srpskog razvoja od kada se to meri i od kada možemo da merimo pouzdanim brojevima.
To nam je doneo Briselski sporazum. Doneo nam je kakav takav mir uz bezbroj incidenata, ali kakav takav mir i sigurnosti i na KiM. Vi podržali taj sporazum. Sada kažete – bio katastrofalan, a sada ste doprineli novom sa kojim ni luk jeo, ni luk mirisao, ali zato što je Srbija pritisnuta – nije Srbija nego je Vučić. Režimski tabloidi bi objavili da je dobar. Pa ja sam objavio ovo sve što je loše, a ovi drugi tabloidi mogu da objave kakvu god hoćete glupost, pošto ima režimskih. To su zločinački i odvratni, a ovi što lažu na fatove, kako se u narodu kaže, to su divni neki ljudi.
Jel fer nekad da kažete – izvinjavam se za ono što sam pričala o Moroviću. Kažite – izvinjavam se. Ja bih vama rekao. Kakva bre droga u Moroviću. Kokoške su u Moroviću.
Kažete – sve pobede, pet nula. Zapamtili Marka Đurića, Marko neoprezan, mlad, veoma talentovan, bio zadovoljan kako smo prošli, zna koliko smo se obradovali jer smo nešto uspeli, to su detalji, to su sitnice, izašao sa pretencioznom izjavom posle toga, vi to kao da je najveći grešnik na svetu, kao da je znam šta naopako i loše uradio. Ponavljam vam, to je resurs Srbije. Mlad, talentovan, jedan ozbiljan i obrazovan momak kao i mnogi drugi i to je sada najveći greh. Čuj – pobede, kakve pobede. Nikada o tome nisam govorio.
Ekonomski tigar – kažete. Slušajte, nije jedan, nego je 100 tigrova u poređenju sa onim što smo imali u vaše vreme. Tako da i bolje da se poredi iz koje god oblasti hoćete, šta god hoćete. Znate, to vam je ta nefer priča koju niko ne sme da pokrene.
Kažete – stručnjak veliki neki Šoškić. On veliki stručnjak, a Jorgovanka Tabaković, Siniša Mali, to su stranački botovi. To su sendvičari, debili, a on genije. On genije za četiri godine sa 75 dinara za evro došao do 118 dinara za evro, a mi sendvičari, najgori i najgluplji na svetu – prva godina 118 dinara za evro, 11 godina kasnije 118 dinara za evro.
Tek toliko o tome kako to stvarno izgleda i sve su vam takve priče – kao mi smo mnogo obrazovani, a obrazovani zato što je dobio dvojku iz ruskog, iz matematike nije uspeo, ali je to tek na popravnom dobio, ali je mnogo obrazovan, a mi smo botovi, sendvičari, glupi i neobrazovani.
Džabe što ja pokušavam i kažem – čekaj bre, ljudi, ja sam bre studirao taj fakultet, bio među najboljim studentima, pa jok bre. Ti si sendvičar, tupan, glupan, a mi što smo imali najvišu ocenu dvojku iz ruskog, a hvalimo se da engleski su nam prevodili iz kojeg nisu ni dvojku mogli da dobiju, šta da radite posle toga? Jednostavno ne vredi. Sve vreme samo to slušate.
Rekli ste – brinete za majke. Da i ja brinem i zato mislim da nam je važno da pokušavamo da pravimo različite vrste kompromisnih varijanti sa Albancima. Jel vi znate koje ste sporazume donosili? Mi pričamo ovde o slobodi kretanja za koje ne znaju vaši nekadašnji koalicioni partneri da ste to vi doneli 2. jula 2011. godine – matične knjige, carinski pečat. Mi pričamo ovde, vi govorite ovde o carinskom pečatu, pričate mi gluposti ljudi zato što se ne bavite tim poslom. Pa carinski pečat je izglasan 2011. godine i ja ne mislim da je to najstrašnije. Jel vi mislite da ja mislim da je Borku bilo lako ili ne znam kome, pošto znam i šta su mu govorili ovi njegovi odavde itd. Onaj ko nije bio tamo taj ne zna kako to izgleda.
Što to radite? Što to radite svojoj državi? Carinski pečat i katastarske knjige i priznavanje univerzitetskih diploma i IBM, odnosno integrisano upravljanje granice „Integrejtid bord menadžment“, regionalno predstavljanje i saradnja – sve 2011. godine. Šta vi u stvari govorite? Ja još držim to što nije dobro za nas iz 2011. negde nekako držim pod stegom da držimo koliko možemo i šta možemo. Dvanaest godina je prošlo od tad. Ja kriv za to?
Ja za razliku od drugih ljudi znam ko je šta potpisivao i ko je o čemu pregovarao? To je moj život. Ja sam proveo 300 dana, sam si odlučivao. Pa, mene ste ubedili sada sa Briselski sporazumom - ti si pregovarao. Ma ja se ne stidim toga, sve prebacite na mene. Sada sam shvatio da sam ja bio i Milošević, da sam bio i Šešelj, da sam bio sve. Nemam nikakav problem sa tim. Vi ste zaboravili da je Ivica Dačić bio premijer, da je potpisao, ali vam nije Ivica Dačić meta i tema, ja sam meta i tema.
Hoćete da budem sasvim pošten da vam kažem i zašto? Lepa, lagodna pozicija, neću da se bijem ni sa kim, a Vučić se bije s nama zato ćemo Vučića da okrivimo za sve, u redu, ja sam kriv. Ja sam kriv i za to što tada nisam pristao da Kosovo uđe UN što je bila tačka 14, ja sam kriv i za tačku 9, zato što regionalnu policiju sam tražio da budu Srbi 97%, a ne da Srbi budu 31%, koliko su nam stavili na papir. Za sve to sam ja kriv.
Jel vam smetam zato što se borim? Jel vam smetam što sam živ? Kažite mi to? A malopre traži repliku, nije čudo što je rekao čovek iza nje. Šta je bre ovo ljudi? Kažete, neko pokušava da pobegne od odgovornosti. Ko pokušava da pobegne od odgovornosti? Kažete mi u jednom trenutku o svemu sam odlučuješ, u drugom hoću da pobegnem od odgovornosti. Pa jel jedno ili drugo?
Pri tome ja nemam šta da vam kažem, vi kažete da ste za sankcije, ja kažem, ne znam, možda ćemo morati, dok možemo da ne moramo, bolje je da ne moramo. Ta Rusija ako ništa, pomogla nam je 2015. godine. Nije nam pomogla ni 2003. godine, kada se povlačila, nije nam pomogla ni 1992. godine i sve je to tačno i sve ja to znam, ali treba da pamtite ponekad dobre stvari, a ne samo loše stvari.
Kažete, to je hvalisavi poklič. Ja ne mislim da je to hvalisavi poklič, to je bolni poklič zato što ste u pravu, jer nas to boli, da, ja to ne mogu da vam negiram uopšte. Da, to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, da za to plaćamo cenu i plaćamo cenu koja je mnogo više od onoga što može da se vidi, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva.
Da ste tražili od nekih ljudi mogli su da vam izračunaju, ta cena uopšte nije mala, ali to je rezultat samostalnog odlučivanja, e sad možemo da raspravljamo o tome da li je to potrebno na ovaj ili na onaj način, ali to je tema. Ovo, ti si Vučiću kriv za ovaj sporazum, jeste ja sam započeo rat u Ukrajini, pa su se zato uzjogunili i zato su krenuli da rešavaju sve svoje probleme na svaki način.
Baš na današnji dan nisu mogli da se smire ovi ljudi i naneli Srbiji takvu ogromnu štetu da je to neverovatno i takvu ogromnu sramotu da nemam reči, a onda kaže – pravi specijale na „Pinku“ i „Hepiju“, ja ne znam šta su vam to specijali. Ne pravim ništa ni na „Pinku“ ni na „Hepiju“, a kada bih vam rekao šta mislim o pojedinim ljudima koji se pojavljuju na „Hepiju“, ne bi bilo fer da to izgovaram, a da im ne dam priliku da se brane, jer ne bi bilo fer. Verovatno mnogo gore, nego što vi mislite.
Postoji jedan izraz koji koristim odavno, to je nepodnošljiva lakoća odgovornosti. Ta nepodnošljiva lakoća odgovornosti je nešto što progoni naš narod. To je možemo sve, možemo da pričamo šta hoćemo, možemo da izmišljamo šta hoćemo, možemo da radimo šta hoćemo i baš nas briga za sve.
Državu kada vodite za državu morate da se borite. Vodili ste državu, možda ćete da je vodite sutra, možda nećete, smenjiva je vlast kada narod odluči da će nekoga da smeni, a ne kada vi mislite da je vaš red, jer narod na izborima o tome odlučuje. Za to je potrebna velika odgovornost, za to je potrebna borba na dnevnom nivou, za to je potrebno da znate to sve o čemu govorite. A ne, eto tako, mi smo rekli Ana Brnabić ima dva državljanstva, sedi pored nje čovek sa dva državljanstva, on kaže pa to su gluposti. Pa što nisi rekao da su gluposti kada je to rekla za Anu Brnabić. I ceo dan nam je takav.
Kaže, vređali smo se i svađali. Nisam nikog vređao, samo sam odgovarao. Stojim, govorim ovde mirno, jel sam nekog uvredio dok mi nisu doneli one krpe pod nos. Oni mi govore da sam ja nekog izdao. Jel sam ja vama rekao da ste izdajnik? Jesam li njima to rekao? Ko su oni da meni to govore? Oni koji sud dali državu Srbiju na tacni.
Ima još jedna stvar, govorite o kriminalcima, o ljudima koji su kriminalci, koji brane Srbe na KiM, a što stalno kriminalizujete Srbe na KiM? jel imate neki dokaz? Podnesite krivičnu prijavu. Podnesite krivičnu prijavu, što to radite? Zašto radite sve protiv našeg naroda, citiraće vas sutra u svim albanskim medijima. A ne, ne to se zna, pa to je opšte poznato, ma nemoj. Ako je opšte poznato, što to ne uradite?
Kao Boga vas molim, samo nemojte da mi pričate o bogatstvu. Samo vas to molim, jer to nema mnogo smisla. Govorite o mafiji i nezavisnom pravosuđu, sećate li se kada smo imali poslednji put mafijaško ubistvo u Srbiji? Može li i jedna evropska zemlja time da se pohvali? Znate li još neku zemlju u svetu da time može tako lako da se pohvali da dve godine nema mafijaškog ubistva ili da bude jedno maksimalno? I to otkriveno. Ponosan sam na taj rezultat. Država se uozbiljila, objavila rat mafiji i rasturila mafiju.
Kažete o vladavini prava, pa što niste podržali referendum koji je bio evropska tekovina? Evropljani su to tražili da se podrži. Što ste nas pustili da sami donesemo odluku da pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno. Bili bismo jedina zemlja poput litijuma, jedini kojima će dati zlatnu medalju za glupost zbog litijuma, dali bi nam za još jedno zlatnu medalju, jedina zemlja koja nije glasala na referendumu da ima nezavisno pravosuđe. Kao i ovo, treba da dobijemo treću zlatnu medalju da pre nego što ovi kažu bilo šta oko ZSO, mi kažemo da nećemo da učestvujemo u pregovorima, da dobijemo treću zlatnu medalju za glupost. Da tri puta budemo najgore budale u svetu.
A što? Pa ne zna se što? Zato što je Vučić rekao da treba se glasa za nezavisno pravosuđe, a ako Vučić kaže da se glasa za nezavisno pravosuđe, onda ne treba. Ako Vučić kaže treba da se pije vode, ma nemoj vodu da piješ, daj da pijemo nešto drugo.
Rekli ste tačno, citiram vas, da sam ispregovarao dokument. Nisam ništa pregovarao. Tek počinju pregovori. Nisam ništa pregovarao. Samo nisam hteo da izbacim Srbiju iz koloseka, a znam da ne biste ni vi. Ne bi niko ko je bio na vlasti i ko zna šta je odgovornost, pa ako moraš u nekom trenutku da prelomiš, pa prelomi, ali probaj da napraviš kompromis, probaj da dođeš do rešenja, probaj da razgovaraš.
Znam da biste ovo, da možete, isto uradili što sam ja uradio, samo je teško da to kažete, jer neću da kažem da je Vučić u pravu. E tako nam je sve. Jeste, Vučiću kriv si zato što ne mogu da idem u Beč i Veneciju, ali ako mogu da idem u Beč i Veneciju, e kriv si zato što si izdajnik zbog Kosova. Šta sam izdao? Nema veze, veliki si izdajnik, tata ti je Fahrim Musljiu, jesu Ustaše ubile Anđelka, mog oca i sve tako i sve nam je u Srbiji tako. Kao i ovo danas, nismo mi došli da se tučemo, nego došli ovde roštilj da okrenemo, čoveče ne ljuti se da se igraju ovde na podijumu. Nikakvog smisla nema.
Izvinite, možda sam bio za nijansu oštriji prema vama, a da to svojim tonom niste zaslužili, ali sam verovatno i umoran od tih priča pogrešnog pregovaranja gde nema nikakve istine. Svi dobro znate da je ovog zbog Ukrajine, šta god oni govorili, znate vi svi dobro i zbog čega su oni došli i znate svi dobro šta su oni rekli i znate dobro da nisam nijedno slovo slagao. Citirao sam njihove reči, tri puta ponovljene na sastanku. Što nijedan od njih ne kaže lažeš Vučiću? Ja bih bio najsrećniji da kažu lažeš Vučiću. Što ne dođe Lajčak da kaže lažeš Vučiću, što ne dođe Plotner da to isto kaže. Hajde dođite, kažite da sam to slagao, ali za ono za šta sam se dogovorio da ne idem u javnost, ja neću da budem čovek koji će da slaže. Vadio sam vam detalje koji su najlošiji, da biste razumeli težinu pozicije Srbije. Hoću sa vama da podelim težinu pozicije Srbije, a vi – ne, ne, ti si kriv za to.
Izvinite još jednom, shvatio sam, ja sam kriv za to. Napravio sam ja ovaj ultimatum Srbiji kako su ga neki nazvali, ili ovaj predlog, inicijativu. Ja sam ga sastavljao, razumeo sam da je sve već bilo rešeno.
Kao da smo pokvarili, ljudi, nečiju žurku. Sve je bilo tamo rešeno 2008. godine, posle su ostali tehnički detalji 2009, 2010, 2011. godine da se to završi i onda smo mi vaskrsli kao država i sad ponovo pravimo problem. Pošto ponovo pravimo problem oko toga, sklanjaj te, dovedi neke druge koji će da uruše Srbiju, kao što su danas pokušali da je uruše, pa pozivali svoje simpatizere i pristalice, pa kad ih se skupilo 300 onda pošli ljudi kući, bilo hladno, nisu hteli da prave cirkus, bilo ih sramota od cirkusa koji su njihove vođe danas ovde već napravile i šta da radite.
Hvala i izvinite ako sam preterao još jedanput.

Kad govorite o Moroviću, ja dobro znam Morović, evo vam ga ovde doskora čovek iz vaše stranke Bulatović, koji takođe zna, nema i nije bilo u Moroviću nikakve droge nikada. Neko vas je pogrešno obavestio, a vi ste iskoristili priliku i potrčali pred rudu, nekada se to i meni događalo, pre petnaestak, 20 godina, a za to je dovoljno samo da kažete izvinite i ništa strašno. Samo kažite izvinite i svi bi to prihvatili, nemojte dalje da srljate u to. Nikada tamo nije bilo droge, niti će biti. Samo da to imate u vidu, neko vas je gadno obmanuo i sa tim ko vas je to obmanuo nemojte da razgovarate nikada više. Želim da verujem da je to u pitanju, a ne namera.
Što se tiče kriminalizacije, vi kažete da je za vas argument to što se neko nalazi na crnoj listi SAD-a. Jel treba sutra da kažem da ne primi Milorada Dodika zato što se nalazi na crnoj listi Velike Britanije ili SAD-a, da mi to bude glavni? Pa ne vodimo mi politiku SAD-a, ni Rusije, ni Velike Britanije, ni bilo koga drugog, šta mene briga ko je kod njih na crnoj listi. Ako imate vi da kažete da je neko kriminalac, dajte nam dokaze, dajte nam ljudi dokaze, pa da vidite da li će taj da odgovara ili neće da odgovara. Jel vi razumete šta ste pričali tri godine? Dve godine ste vodili kampanju u tim tobož nerežimskim, u stvari najgorim tajkunskim medijima o tome kako sam umešan u neku Jovanjicu, nemam pojma, niti sam koga video, niti znam gde je, niti znam šta je. Veze nemam o čemu pričate. Dve godine trpi i porodica i ja i svi trpimo i moram da slušam te gluposti. Deset godina slušam gluposti o snajperu iznad Sarajeva, kao što deset godina slušam o ocu Fahri Musliju i ne znam čemu sve.
Dajte nam dokaz jedan, jedan dokaz nam dajte, a ne – svi mi znamo, to u krivičnom pravu nije nikakav dokaz – svi mi znamo. To ne postoji. A što se ovoga tiče, poslušajte nešto, biće potrebno za budućnost o kojoj ste govorili. Rekli ste 2000. godine – bićemo u EU 2004. godine, pričamo o budućnosti, 2004. godine rekli ste – samo da rešimo demokratske odnose sa Crnom Gorom. Crna Gora je 2006. godine otišla. Tada ste rekli – samo da rešimo sa Kosovom standarde pre statusa, kreću važni pregovori u Beču, pa smo to rešili 2008. godine. I svaki put je to tako bilo. Nije problem pričati o prošlosti, nije problem ne saglasiti se sa nekim, sve je to demokratski i sve je to u redu, samo bar da činjenice poređamo. Nek manipuliše neko, ali nemoj te gnusne laži. Ovo se sad ne odnosi na vas, dakle, kakve sam slušao danas ovde.
Morović je nešto drugo, znam ja kako to ide. Dođe njih kad bude neko u opoziciji, hajde, ti si hrabar, hajde iznesi to, on izađe, lupi glupost i zna da je lupio glupost, ali neće nikad da se pospe pepelom i da kaže – lupio sam glupost. Ljudi, ja sam u politici 30 godina, kroz svašta sam prošao, znam ja kako to izgleda, nije to neka velika filozofija.
Inače da znate, rekli ste, pošto ja ovde pišem, vidite, ja sam 12 stranica danas ispisao, ja svaku reč hvatam, na svakom sastanku, imam službene stenografe, imam beležnike, imam sve, uvek i ja pišem. Verujem u ono što ja napišem, tako sam naučio da učim, da radim ceo život, uvek beležim. Citirao sam vas. Rekli ste da sam ispregovarao i ovaj drugi dokument, citat. Proverite u stenogramu, nije nikakav problem. Nisu oni to isporučili meni. Mnogi od njih jesu moji dobri poznanici, prijatelji je teško reći, ako hoćete o tom odnosu između država i prijatelja. Nema tu ljubavi nikakve. Oni imaju svoj posao, ljudi. Oni hoće da završe nešto što im smeta, da bi mogli da razmišljaju o završetku sukoba u Ukrajini.
Mogu da vam govorim da ste me pitali šta mislim da su bile ruske greške, mogu da vam govorim šta mislim da su bile njihove greške, o pravnoj prirodi sukoba već smo dovoljno govorili, ali svakako da mi plaćamo veoma visoku cenu tog sukoba, tu ste u pravu, i ta cena je mnogo viša nego što ljudi hoće da vide. Ali je to cena samostalnog i nezavisnog odlučivanja u politici. To je to. Hvala vam.

Samo nekoliko reči, uz zahvalnost za glas i podršku. Želim da vas obavestim o onome što se zbiva u Prištini i o tome koliko smo sebi štetu naneli. U Prištini je Kurti pokrenuo ceo talas demonstracija, izvešće studente na ulicu, ne bi li onda krenuli u ofanzivu prema Beogradu da odustanemo od zajednice srpskih opština i svega drugog.
Ne znam ljudi šta ste danas radili, stvarno vas ne razumem, što ste danas ovo napravili, i nikada vas neću razumeti. Nadam se da vas je bar malo sramota i da to nikada više nećete da ponovite, jer štetu koju ste napravili Srbiji je toliko velika, da nikada neću razumeti čemu ono divljaštvo danas.
Ovo govorim zato što smo danas imali priliku da sve uradimo na pristojan način, da predstavimo svoju zemlju kao zemlju koja zna šta radi, kao zemlju koja je zemlja odgovornih i ozbiljnih ljudi. Nije problem u tome, uvažena gospođo Paunović, ko šta kome govori. Strašno je to kada vam izgovaraju najuvredljivije reči, kada sve to govore i kažem za to nije problem, problem je u tome kada vam brane da im odgovorite i sa duplo manje snage, jer su mnogo uvređeni, da imaju pravo da vam kažu šta god hoće i kako hoće i koliko hoće.
Vi ste to nazvali amaterizmom, nije ovo danas bio amaterizam, voleo bih da jeste. Bila je organizovana zla namera. Očekivali su i nemojte da sumnjate, naravno da znam ko je organizovao i na koji način, mnogo više ljudi nadali se napadu, da bukvalno razore zemlju i zato su napravili ovaj haos ovde.
Zašto? Samo to nikad neću razumeti, jer sve drugo je potpuno neobjašnjivo inače. Svejedno, nas čeka teško vreme i mi ćemo morati da razgovaramo sa Albancima. Ovo vam govorim u vreme kada svi mogu da čuju.
Nema problema, Srbi, izaberite one koji da vam pričaju bajke. Znate, Milošević je tajno pregovarao sa Rugovom. Bio sam klinac tada u opoziciji. To je bilo pre ulaska u Vladu i pitao sam se što ovo radi, kome je ovo potrebno, kakav sam bio neznalica i koliko nisam razumeo stvarne prilike.
Da bi ostali ljudi razumeli, sa Rugovom je moglo i da se razgovara. Bio je i ovakav i onakav, ali nije bio veliki pristaša rata, ma koliko nekome to sada zvučalo čudno. Onda je došao Vićenco Palja i pregovarao sa Miloševićem. Napravili su neki lični odnos i ubedio Miloševića da da neke ustupke po pitanju obrazovanja, svega drugog, da ih vratimo u sistem, što je bilo lekovito, bilo dobro, ali niko od nas to nije razumeo.
Onda je Medlin Olbrajt posetila Vinćenca Palju i rekla - a da li ti misliš da Ibrahim Rugova može to da uradi? On je rekao - pa, da, naravno, ko bi drugi? Onda je ona rekla - a ne, ne, sad ćemo da dovedemo neke mlađe i tako je krenula priča sa Hašimom Tačijem, mladim rukovodstvom i potpuno promene politike.
Ja nisam siguran da su ljudi u Srbiji razumeli sa čim se mi sada suočavamo, jer nama je priča o ratu lupetanje gluposti svake večeri na televizijama, prikazivanjem mapa, navijanje bez ikakve odgovornosti, bez ičega. Ima, naravno, i pametnih ljudi koji to rade, a ima onih koji to nisu.
Mi izgleda ne razumemo šta je to što se zbiva. Sledi nam mnogo teži ratni sukob. Sledi nam širenje tog ratnog sukoba, slede nam veće sankcije, slede nam veći problemi svima.
Vi ne razumete da mi moramo da na neki način preživimo, da ne budemo krivi i umesto da pružite priliku da razgovaramo, da zemlja ima šansu da diše, ne, mi danas ovde pravimo neverovatne skandale i sebe predstavljamo u najgorem svetlu svuda. Nema ko to nije iskoristio, naravno najviše u Prištini, logično.
Za mene jedna olakšavajuća okolnost, ja sam zao, a ovi veliki rodoljubi su mnogo dobri. Toliko o tome ko je stvarno zastupao srpske interese, a ko ne. Problem je u tome što mi nikada ne želimo sebe da čujemo, što nikada ne želimo da saslušamo ni druge, nego smo samo namerili da kažemo sve najgore i to je to. Zato ste mogli da slušate bezbroj ovih laži iz raznih tabloida, besmislenih mreža, sumanutih ludaka koji upravljaju nekakvim podkastima i ne znam kojim čudima sve, bukvalno. Pošto niko to ne sme da kaže, jer se svi svima dodvoravamo, bukvalno ludaka, zato što normalne ljude neće niko da gleda, nego ljudi hoće da gledaju ludake, a onda počnu da veruju ludacima, pravim ludacima sa šifrom iz ludnice zato što ti ludaci imaju najviše lajkova. Njih najviše hoće da gledaju.
Onda mi dođu u Skupštinu, pa mi ponavljaju njihove gluposti i valjda misle da niko ne zna da im odgovori ili da niko ne sme da im odgovori. Na to nam se sveo deo političke scene… svuda u svetu. Ne zaboravite da smo imali prekjuče najveće demonstracije u istoriji Francuske u poslednjih deset godina, 1,27 miliona ljudi na ulicama. U Engleskoj smo imali najveće demonstracije u prethodnih deset godina. Kuva sve, ljudi.
Kuva svuda sve, samo je trebalo da sačuvamo Srbiju. Neverovatno kakvu smo glupost danas napravili. Ne znam šta vam je bilo, ljudi? Bukvalno ne znam šta vam je bilo. Znam, Poslovnik je bio, sigurno. Nemojte, kada vas molim. Sramota.
Što se tiče onoga što je pred nama, ja nisam veliki junak. Znam šta mi je dužnost, ali nama je potrebno da razgovaramo, da tražimo rešenja, da progutamo i pljuvačku i knedlu i žabu, ne ugrožavajući naše vitalne interese, ali da idemo u kompromis. Kompromis nije ružna reč.
Ja sam uplašen nivoom histerije danas u kojoj nema mesta za kompromis, u kojoj nema mesta za normalan razgovor. To je loše za zemlju. Nije problem to – kaži meni, Vučiću, kretenu, ja ću tebi Vučiću, kretenu ili treći Vučiću kretenu, kao da je važno. Svi mi u politici smo navikli na to, ali je bilo užasno ono što su morali da gledaju Srbi sa Kosova i Metohije, što je morala da gleda celokupna javnost u Srbiji. Užas. Neverovatno kako smo u stanju sebi da zabijemo autogol kada smo bukvalno otvorili put i išli u kontranapad, čista prilika da damo gol, ne bi li se okrenuli prema sopstvenom golu i pucali u sopstveni gol.
Hvala vam na podršci i hvala vam na tome što razumete probleme države. Nemojte da se ljutite na mene jer ja ponekada preteram, pa od svih ljudi očekujem reakciju kakvu ja napravim, što nije fer prema ljudima i što ne znači da sam ja bolji. Naprotiv, možda je ponekad bolje skloniti se, kao što se mnogi sklone, a ne uvek ići u vatru, prihvatati svaku tuču. Ne mislim fizičku, naravno. To je sramota i ponosan sam na činjenicu što u tome nisam učestvovao. Nisam čak ni ustao sa stolice, samo ne znam šta se ljudima desilo i da me pitate za tri dana, neću znati šta im se desilo u glavi, a neće ni oni, ali šta da radite.
U svakom slučaju, hvala mnogo. Mnogo, mnogo teških dana je pred nama. Mnogo planova moramo da pravimo, ali moramo da pokušavamo da smirujemo odnose sa Albancima, jer je to u najboljem interesu našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Verovali ili ne, znaju to ljudi na Kosovu i Metohiji, jer oni moraju tamo da žive. Oni moraju decu da vode u škole. Oni moraju da prolaze gradovima u kojima nema Srba, nijednog Srbina ili trojica Srba ili dvoje Srba. Nismo mi ovde u Beogradu ugroženi, oni su.
U svakom slučaju, verujem da ćemo uspeti da ovu sramotu ubrzo zaboravimo, ovaj obraz što smo danas Srbije svi ukaljali nerazumnim ponašanjem i da ćemo moći da se vratimo u normalne razgovore, u normalno predstavljanje naše zemlje i u svetu i da rešavamo probleme ljudi.
Hvala još jedanput.

Govoriću nešto drugačije dana. Ovo je kraj sada? Poslednje obraćanje pred sutra, mislim?

Imao si, Milenko, inspirativan govor.
Kada ste govorili o UNESKO, ne zaboravite da je tada neposredno u poseti u Beogradu, istorijskog poseti Beogradu bio Abe Šinzo, japanski premijer, ne zaboravite da je tada čak i jedan Japan bio uzdržan, koji je priznao nezavisnost Kosova i beskrajno im hvala na tome. Borili smo se i izborili za to. Nekada za nešto možete da se izborite, nekada ne možete. Važno je stvari postaviti racionalno.
Podsetiću vas na reči Noama Čomskog - najveći problem današnjeg sveta je što nigde ne postoji racionalni pristup rešavanju problema. Iako sam danas o tome govorio, nažalost, neki nisu hteli da me čuju.
Znam ove ljude, neću da govorim o njihovim ljudima, znam te ljude, oni o meni ne misle ništa loše, niko od njih. Niko od njih me i ne mrzi. Da ih pitate privatno ne bi ni rekli ništa loše o meni. Uopšte ne znam šta im se desilo. Ne znam šta im se dogodilo. Ne znam šta su računali, šta im je bilo. Kao da je neka nevidljiva sila svim ludostima koje su danas ovde pravili.
Govoriću drugačije zato što ću da vas podsetim, ja sam prošao kroz sve to i negde 1995. godine pada Knin, mi idemo u stranku i ja pitam tadašnje rukovodstvo i Vojislava i mnoge druge - zašto ne idemo na ulicu? Tada smo se prvi put posvađali. Danas mogu da kažem da je on bio tada u pravu i rekao - da i šta ćemo da uradimo na ulici, da vratiš Knin? Ja sam negde balavac mislio nešto da uradimo, nešto da se pobunimo, a da sam racionalno razmišljao da mi je pamet današnja rekao bih – to si mogao da vidiš i godinu dana ranije i dve godine dana ranije.
Ne zaboravite, kada o svemu govorimo, o svim našim neuspesima i porazima uvek su bile rezultat naših zađevica, deoba, sukoba. Tome je prethodio sukob Miloševića sa Karadžićem i Mladićem, blokada na Drini, priče o kockarskom rukovodstvu sa Pala. Sve suprotstavljeni stavovi po pitanju najvažnijih planova oko svega. Jedan po jedan vis na dinar je padao u hrvatske ruke. Oni odlično organizovani, ozbiljno organizovani, Amerikanci ih organizuju, dali najmodernije oružje, uradili kompletnu logistiku, pripremili ceo napad, sve obavili školski, a mi smo i dalje jedni druge optuživali i važnije od svih stradalih i na Petrovačkoj cesti je bilo samo ko će da bude glavni krivac, pa smo sprečavali krajišnike da skrenu u centar grada da se ne bi videlo kolike su razmere katastrofe, pa smo radili ne znam šta sve.
Onda smo imali oko Kosova gde smo pogrešno procenili. Imali smo Rambuje koji je bio onako najgori mogući ultimatum koji niko ne može da prihvati, ali ono što nisam razumeo kada sam postao politički zreo i odrastao zašto nismo prekinuli to sedmi dan, zašto nismo prekinuli sedmi dan.
Jel moguće da smo stvarno verovali? Jel moguće da je neko stvarno verovao – još jedan dan pa će neko da ih natera. Mogao je ljudi da traje još 120 dana, a ne 78 oni ne bi prekinuli.
To je bila laž, sebe smo varali. Sebe smo lagali. Još tri dana, ma kakva tri dana, još tri godine su mogli da nas tuku bez problema. Sve im je moglo tada, para bilo kao pleve u svetu, radili su šta su hteli, kako su hteli, napali jednu zemlju bez odluke Saveta bezbednosti UN, sve što su poželeli. Mi smo krivi što nismo razumeli šta se desilo, mi smo krivi što nismo razumeli šta je značio pad Berlinskog zida deset godina ranije, mi smo krivi što nismo razumeli šta je realna i racionalna politika. Mi smo krivi zato što smo sebe precenjivali uvek, jer smo verovali u sopstvene laži o sebi.
Ja kada sam imao razgovor sa našom braćom sa Kosova i Metohije, to mi je bio težak razgovor, verovatno teži nego ovaj danas. Oni su svi hteli da ostanu na barikadama ja sam bio taj koji sam insistirao da se sklone sa barikada, jer sam znao da jedan metak povratka više nema. Cela Srbija bi ušla u sukob, a oni bi gubili glave, njihova deca bi ostala bez roditelja. I možda ćemo jednog biti za tri meseca, ili tri godine zahvalni bez obzira na to koliko znam koliko su ljuti, ali sam prošao kroz sve to i tačno sam znao šta je to što moramo da radimo.
Mi nismo imali de fakto 2004. godine i da smo hteli nešto da uradimo, nemamo čime, sami smo uništili svoju vojsku. Sami. Kaže – ehehe, topili smo tenkove sa „Sartidu“, niste lažete, ali jeste topili tenkove, samo u Češkoj. Da vam ja to kažem kao ministar odbrane i predsednik Vlade i potpredsednik Vlade i predsednik države koji to zna. Topili smo ih u Češkoj. Prodavali smo strele za 156 evra i uništavali ih. Sve smo naše sisteme zemlja, vazduh sve što smo imali od igle, šila, strele, sve protivoklopno, sve što je postojalo, do zolja, sve smo vojne resurse ostavljali i uništavali. I da smo hteli nešto da radimo nismo mogli ništa.
Danas imamo mnogo ozbiljniju vojsku. Mnogo ozbiljniju. Jesam li zadovoljan? Nisam i dalje nije dobro. I mora još mnogo toga da se menja, mora još mnogo toga da napreduje. Zato kada pominjete migove, kada dobacujete, kada sam postao ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade imali smo dve dvadeset jedinice koje mi nazivamo mrtvački sanduk koje ničemu ne vrede i jednu dvadeset devetku koja je bila bukvalno uništena i zbog rezervnih delova koji su prebacivani, mogli da traju šest meseci i to je to.
Danas ih imamo 14 od toga je 10 modernizovano. Moramo da nabavljamo i sve druge stvari, neću da pričam o svemu tome, ali to nije ista vojska. Ali, vi ljudi morate da razumete, katastrofalno bi za nas bilo na bilo koji način da ulazimo u bilo koje sukobe. Katastrofalno. Zato ja brinem zbog ovoga što se zbiva u Prištini, zato ja brinem zbog ove histerije, zato vas ne razumem što ste ovo danas uradili, jer će oni da postanu sve agresivniji. Opšta je histerija u Prištini. Od sutra im kreću studentski protesti, verovali ili ne protiv ZSO, protiv nečega što su potpisali pre 10 godina što samo treba da ispune. Možete li da verujte u to? Što znači da je celo društvo otprilike varalo, potpisali smo, a znamo da varamo. I naravno da će Srbi biti ugroženi i naravno da o tome moramo da brinemo i naravno da o tome moramo da vodimo računa.
Kako niste primetili da ovde nema reči o međusobnom priznanju na kojem insistira Kurti? Prvi put da nemamo pominjanje međusobnog priznanja. Meni su dvojica američkih predsednika, čestitajući nacionalni praznik Sretenje govorili o međusobnom priznanju, ali niko to nije želeo da primeti. Mala, možda i beznačajna, ali ipak promena za koju je neko zaslužan, za koju se neko borio, izgledalo je da je nemoguće pomeriti američki stav na bilo koji način, ali oni su bili među zapadnjacima, oni koji su ponešto hteli da čuju i od poruka našeg naroda sa barikada, dok ovi drugi ama baš ništa. Jedino što su znali, to je da je Vučić organizovao barikade, ugrozio suverenitet i integritet Kosova i znaju i oni da lažu kada to kažu. Šta ih briga, sila Boga ne moli.
Što se tiče izdaje, i cele te priče, Vladika bački Irinej je rekao jednom – ja već deset godina, jedanaest svaka tri meseca slušam kako je Vučić izdao i kako će da izda i prođe jedanaesta godina, a on još nije izdao, ali i dalje slušam o tome. I svi znaju i kada će i gde će i šta će. Samo im je teško da prebroje kilometre puteva, železničkih pruga i da priznaju nekome rezultate, jer što bi to radili.
Danas smo slušali i kada si govorio o tome, Milenko, slušao sam danas u više navrata, pošto im je to mantra, kada nemaju rešenje i kada niko ne može da ponudi bilo šta od rešenja, jer ništa nije popularno po ovoj temi, po ovom pitanju, baš ništa, onda kažu – nije ucenjena Srbija, ucenjen je Vučić. Samo hoću vama da kažem nešto, nemaju mene čime da ucene. Kao što vidite, ja dođem i svima im odgovorim sve, uglavnom ne budem manje uspešan u tim duelima, da ne kažem drugačije nešto više od toga i nemam problem. Znate zašto? Em govorim istinu, em mi je čista savest.
A za šta da me ucene? Za očevu kuću u Čipuljiću koja je tri puta spaljivana u dva rata? Za šta drugo? Ja nemam imovinu u inostranstvu. Nemam kuću na moru, nemam jahtu, nemam čamce, nemam konje. Nemam ništa. Nemam račune u inostranstvu, nigde, ni na Madagaskaru, ni u Švajcarskoj, ni u Austriji, ni u Nemačkoj, niti bilo gde drugo. Za šta da me ucene? Za šta to? Sa mnom verujte mi, tako niko ni ne razgovara i nije ni pokušao, ali vam to samo govori u eri društvenih mreža je sve moguće.
Završiću sa tim, bio sam na jednom važnom predavanju u Abu Dabiju i tamo sam slušao predsednika „Softbanke“, bio je nekad najbogatiji Japanac na svetu, Macujoši Son, nije važno, držao je predavanje. Bili su tu Sarkozi i mnogi lideri. On je rekao – mnogo je teško u eri društvenih mreža zadržati razum, zadržati racionalan pristup i mnogo je teško ljudima koji su u vlasti da odgovore. Sad slušamo svi o čemu se radi i on kaže, naravno, govorio je o Kini, verovali ili ne, kako će velikom brzinom da napreduje i kako se Kina i Amerika bore a Evropa zaostaje, ali je onda rekao – a šta mislite kako da odgovorite, obavljate javni posao, predsednik ste Francuske, Makron je tad izabran, kaže, predsednik ste Francuske i svakog dana imate sto miliona tvitova protiv sebe, a možete da odgovorite sa jednim ili sa još 100, 200 hiljada tvitova, nikako drugačije.
Kada uđete u tu centrifugu u kojoj laž postaje dominantna i u kojoj je jedino normalno da kritikujete one koje ne možete da pobedite jer je vaša pozicija i vaša funkcija najvažnija na svetu a ne država, onda dođete u ovakvu situaciju u kakvu smo danas došli.
Mnogo mi je žao što ste danas ovo uradili, mnogo mi je žao, nemam tešku reč da vam kažem, sebe ste naštetili, to mi je manje žao, a stvarno mi je žao jer mislim da je Srbija danas pretrpela udarac zbog onoga što ste uradili, a siguran sam da ni sami ne znate zašto ste to uradili. Siguran sam. Znam da nikada nećete priznati, siguran sam u to.
Nadam se da će sve biti brzo zaboravljeno i da ćemo moći da nastavimo da radimo i da ćemo moći da se borimo za našu zemlju, jer mi svi zajedno, ma kako različito mislili, ma kako drugačije mislili, moraćemo što je moguće više jedinstveno da se borimo za našu otadžbinu, kojoj neće biti lako u narednom periodu.
Hvala svima vama danas na pažnji. Izvinite ako sam u nekom trenutku preterao, ali moje je da se borim.
I kao što rekoh, moje je da budem narodni predsednik, da narod predstavljam i nastaviću to da činim. Živela Srbija!

Dame i gospodo narodni poslanici, danas svakako, pošto ima 76 prijavljenih, verovatno će biti i još, ne mogu da odgovaram na svakog, već ću sačekati da prođe pet ili šest ili deset govornika, pa ću onda pokušati da odgovorim svima na određene tvrdnje ili na iznete stavove.
Zahvalan sam, gospodine Fehratoviću, na rečima koje ste izgovorili, na onome što ste primetili. Tačno je da je mir najvažniji i kao što sam rekao i juče, daćemo sve od sebe da taj mir sačuvamo.
Tačno je da u Srbiji ne žive samo Srbi, žive i Mađari i Bošnjaci i Albanci i Romi i Slovaci i Rumuni i Rusini i Bugari i mnogi drugi, tako da, mi se time ponosimo. I zato moramo da govorimo i zato sam se trudio, nikada ne možete, jer ovo je i nacionalna tema, ne samo državna, zato izaziva toliko strasti kod nas Srba, zbog toga se ne ljutite, ali da, vodićemo računa kroz ovu politiku i o pripadnicima svih drugih naroda, razumevajući koliko je za njih značajno da sačuvamo mir i stabilnost.
Slušao sam pažljivo šta ste govorili, zahvalan na tonu kojim ste govorili, gospodine Olenik. Pričali ste o pokrajini Vojvodini. Samo želim ljudima da kažem da Vojvodina ne samo da suštinski nije ništa izgubila zbog nepostojanja zakona o finansiranju Vojvodine, već je dobila. I budžeti pokrajinski i svi budžeti lokalnih samouprava, pre svega Novog Sada i drugih velikih gradova značajno su veći nego što su bili ranije. To govorim u interesu građana. Sa formalno-pravne strane ste u pravu.
Što se tiče „Gasproma“ i 3% rente, ta renta se ne plaća za gasovod, ta renta se plaća za eksploataciju gasa, koji je skoro pa gotov, ali kao što znate, to je potpisano u decembru 2008. godine. To je ugovorni uslov, odnosno kršenje, pošto sam ja pokušao da podignemo tu rudnu rentu. Onda sam saznao da je menjanje uslova razlog za raskid ugovora, a onda znate sa kakvim sve posledicama bismo morali da se suočimo.
Što se tiče pruga, nije bilo sasvim fer, pošto nije sasvim ni istinito. Sklanjaju se, ako sam vas razumeo, 435 kilometara pruga ste pomenuli. Da, ali mi u Vojvodini imamo najveće projekte izgradnje pruga. Posle mnogo godina prva vozna linija koja nam suštinski radi je Beograd – Vršac. Neću da govorim o brzoj pruzi, ili ne moram posebno da govorim o brzoj pruzi Beograd – Novi Sad, koja je izgrađena i koja funkcioniše fantastično. Nadam se da i vi koristite tu liniju.
U toku smo, uspeli smo da ubrzamo radove sa Kinezima i da nastavljamo i uskoro ćemo da završimo i eksproprijaciju da bismo mogli da radimo Novi Sad – Subotica i da spajamo Beograd sa Budimpeštom. Očekujem i realno je da to bude završeno do kraja 2025. godine, početka 2026. godine. Za 2.40 sata centar Beograda – centar Budimpešte.
Mislim da su to veliki pomaci. Ne zaboravite ono što je bilo važno i Mađarima i Srbima, ali posebno ističem Mađarima, zato što oni u velikom broju žive na severu Srbije, dakle, i to je pruga Segedin – Subotica. Mi naš deo u ovom trenutku završavamo. Ostaje nam da sa mađarskim partnerima rešimo pitanje prelaska granica, odnosno da ne putuje voz 50 minuta, a da čekamo 50 minuta na granici. Prosto, to je pitanje koje se tiče naših usklađivanja propisa ili davanja odobrenja Srbiji od strane EU.
Ono što je, takođe, važno kada ste pomenuli vodu, dakle, uz mnogo problema, posebno bih rekao za Zrenjanin, iako, naravno, ima i drugih mesta, moja majka je iz Bečeja, pa znam da smo išli tamo na arteški ili arteski bunar, ceo život na žutu vodu zbog problema sa pijaćom vodom u kućama, ali Zrenjanin nam je tu najveći problem. I mi smo tu napravili neoprostive greške, a oni pre toga nisu nikada ni pokušali ništa da urade. Sada ćemo završiti tu vodu za Zrenjanin. Tehnička će biti do marta 2023. godine, a godinu dana kasnije će biti pijaća voda. To je problem koji postoji decenijama i sada sam siguran i dao sam reč da ćemo to da završimo i uradimo. Uzgred, grade se fabrike vode u Kikindi, Odžacima, Temerinu i Beočinu.
Nije opravdanje zašto to neki drugi nisu uradili, ali sam projekat „Čista Srbija“ je za nas od velikog značaja. Radimo ga na više nivoa. Radimo ga uz finansiranje „KFW“, dakle, Nemaca, radimo ga uz finansiranje Banke Saveta Evrope, radimo ga sa Kinezima. Imamo još nekog, ali četvrtog sad ne mogu da se setim, da budem iskren, nemojte to da mi zamerite. Sa IBRD-om, IBRD je četvrti sa kojima to radimo, i to radimo širom Srbije. Naravno, to je mnogo težak posao i ja vidim da nije dovoljno cenjen u Srbiji, jer gde god da sam otišao, to se ne tiče vas, ovo se tiče moje opaske, gde god sam otišao, ljudi samo traže puteve i koliko god da izgradite puteva, traže još puteva. Manje razumeju značaj i fabrika, odnosno prečistača otpadnih voda, manje razumeju značaj mnogih drugih stvari, čak i kanalizacija. Ali, to je ono što će Srbiju da podigne na nivo razvijenih centralnoevropskih i zapadnoevropskih zemalja.
Zato to sve što radimo u narednih godinu, dve i tri je bukvalno od suštinskog značaja za napredak Srbije. Samo u Kragujevcu, verovali ili ne, pošto je Kragujevac veoma razuđen, moramo 636 kilometara cevi da postavimo, kanalizacionih, kada radite fekalnu kanalizaciju, radimo sad istovremeno i kišnu kanalizaciju da ne bismo imali problema na centralnim ulicama Kragujevca.
Samo navodim primer jednog grada, koliko toga mora da se uradi i to su cene, to su desetine i stotine miliona evra. Dakle, taj projekat je ukupno preko tri milijarde, računajte sa povećanim cenama repromaterijala, građevinskog materijala da će ići i preko četiri milijarde, jer postoje tzv. klizne skale i to mogu unapred da vam kažem.
Dakle, trudili smo se, borili. Da li uvek sve ide kako želite? Verujte mi da ne ide. I kad bih vam rekao koliko problema imamo sa meljivošću uglja i studijama i kako da dovučemo ugalj i šta da uradimo, tri dana bih mogao o tome da govorim.
Dakle, borimo se, ali ne mislim da su stvari, da idu loše. Idu bolje nego drugde. A da li može brže? Uvek može i mora brže i više.
Poštovana Elvira, hvala na svemu izrečenom. Samo bih želeo da kažem da veoma poštujem vaš trud u procesu evropskih integracija. Nisam siguran uvek da i od izvestilaca Evropskog parlamenta imamo najveću pomoć i najveću podršku, što vi i odlično znate. Valjda kad predstavljaju što manju političku partiju u svojoj zemlji, onda postanu mnogo opasniji na tom evropskom nivou, pa misle da imaju prava da nam dodatno drže pridike, ali sam siguran da ćete se vi sa time izboriti i da ćete umeti da pronađete najbolji prostor za Srbiju i da napravite pomake po tom pitanju i da u decembru se, ne kažem da je to odlučujuće i ne kažem da je to najvažnije, ali da neke pomake i u novootvorenim klasterima vidimo.
Što se tiče ličnih diskvalifikacija, pošto ceo dan slušam juče o tome kako neko lično diskvalifikuje opozicione poslanike, pa ljudi, vi ništa drugo niste radili sem ličnih diskvalifikacija. U svom govoru ničim drugim se niste bavili sem ličnim diskvalifikacijama. Sve vreme ste o tome govorili. Sve vreme sebe viktimizujete predstavljajući se kao nekakve izdajnike, kao ne znam, neko vam je nešto rekao, ja sam taj strani plaćenik, ja sam taj izdajnik. Pa, to vam niko od nas nije rekao, to ste vi za nas rekli. To ste vi za nas rekli, to je šef vaše poslaničke grupe u novinama rekao. Ja to nikada nisam rekao. To nisam vama ni juče rekao, ni ranije.
Zašto to radite? Zašto postoji ta potreba da to izmišljate sve vreme? Pa, zato što je to taj stari narativ i u tom starom narativu, vi imate strahovitu potrebu da objasnite da te retrogradne snage, da ti polupismeni, pošto ste vi strašno pismeni, a mi neobrazovani, pošto smo mi fakultete valjda završavali na livadi, a vi negde u svemiru. Mi retrogradni smo ti koji svakoga nazivamo izdajnici i plaćenici, to slušam deset godina i svaki dan pitam – pa, gde sam to rekao? Pa, nisi nigde, ali nema veze, kaže, objavio „Informer“.
Jeste li vi ljudi ozbiljni? Da li vi ljudi to na ozbiljan način govorite? Čitate li vi štampu koja vas podržava, gledate li televizije koje vas podržavaju? Pa, to pas s maslom progutao ne bi, šta izgovarate o meni, o mojoj porodici. Sad vodite kampanju protiv mog oca što je bio na litijama. Zamislite zlikovca, Vučić je kriv što mu je otac bio na litijama. Da li vi razumete, ljudi, šta radite svaki dan, svakog dana? Samo što ste strašno osetljivi kada ste vi u pitanju i kada su vaše porodice u pitanju, a nimalo osetljivi kada su porodice drugih u pitanju. I ne samo porodice, nego i, sve vreme govorite o tome, kažete – neko nas naziva ekstremistima i nenormalnim. Ne, ja sam rekao da postoje dva ekstremna politička pola, a niko vas nije zvao ekstremistima, a pogotovo ne nenormalnim.
Ljudi sa ekstremnim stavovima nisu ni malo nenormalni. To je danas nešto što je vrlo racionalno i nešto što privlači pažnju mnogo više nego što pozicija centra može da privuče. Pozicija pristojne i ozbiljne politike danas ne može da privuče i zato sam vam i rekao - mogu da se uslikam sa svo troje dece, neću dobiti lajkova koliko ću da dobijem sa svoja dva psa. Da li to govori sve o meni ili to govori i o svima nama, rekao bih da govori o svima nama.
Kažete - mi smo valjda jedini koji sudimo. Ne, vi ste jedini koji sudite, vi ste ti koji ste sebi dali moralno pravo da budete neko ko će da nam drži lekcije, tirade, i da nam u svakom trenutku bude neka moralna gromada i moralna vertikala koja će da nam objasni šta je dobro, a šta nije, pošto mi valjda nemam opravo, i onda kažete…
Nisam vas razumeo, vidim da nešto dobacujete…
(Narodni poslanici dobacuju: Niste u temi.)

Stvarno nisam čak ni razumeo šta su rekli. Nije ni važno.
Da vam kažem, ponavljam reči koje su izgovorili ovde i reagujem na njih. Dakle, moje je ovde da odgovorim na ono što vi govorite. Ja ponavljam vaše reči. Vi kažete – svi drugi treba da ćute. Ko vam je to kad rekao? Ko vam je to kad rekao? Ja sam ovde, slušam vas sve i trpim i lične uvrede i diskvalifikacije i sve drugo od svakog od vas. Ko vam je rekao da treba da ćutite? I to ste izmislili, nego biste vi voleli da ja ćutim zato ne možete da izdržite, zato dobacujete, zato što ne možete da me pobedite argumentima, zato što ne možete da pokažete ništa, osim praznine u politici, osim toga da ne možete da ponudite ništa sem - ua Vučić, onda je problem u tome što ja imam pravo da govorim. Valjda, ako sam toliko loš, toliko glup, i ovakav i onakav kako govorite svaki dan, pa što onda brinete zbog mojih reči, što onda brinete zbog mog angažmana.
Kažete – piše u Izveštaju državni vrh. Nije Izveštaj ni zakon ni Ustav, i on ne mora da normira ništa, on samo objašnjava šta se zbivalo u prethodnom periodu, a zna se ko su nosioci najviših državnih funkcija, a kada se kaže državni vrh to znači svi predstavnici državnog vrha i ništa to posebno nije značilo u Izveštaju. Ako vam je to primedba na Izveštaj i to najozbiljnija primedba na Izveštaj, onda sam stvarno zadovoljan tim izveštajem i moram da kažem da sam shvatio da suštinskih primedbi nemate.
Što se tiče vladavine prava, vladavina prava, ali nešto mnogo više, demokratska atmosfera je u tome da saslušate onoga koji govori, audijatur et altera pars - dajte da se čuje druga strana. Juče za 10 sati i 17 minuta nijednom niste istrpeli da mi ne dobacite, nijednom, ni u jednom mom obraćanju niste bili dovoljno trpeljivi da saslušate i da ne dobacite nešto, a u svakom vašem obraćanju bio sam dovoljno i strpljiv i trpeljiv da nikome nisam dobacio. Dakle, samo da to ljudi u Srbiji znaju, a da ne pričamo o tome koliko vam je stalo do Kosova da ste se svađali oko toga gde će ko da sedne i da je to bila najvažnija rasprava juče i da vas je to toliko zanimalo.
Gospodine Stošiću, uz zahvalnost to što vidim i zbog prirode vašeg posla odlično poznajete i geografiju Kosova i Metohije, i toponime, sve ih znate. Značaj Slivova i Dragovca, što mali broj ljudi i na Kosovu i Metohiji zna, ali neće oni nama da dozvole ni to, neće mnogo manje stvari da nam dozvole. Lepo je ponekad kad vas čovek čuje onda pomislite da imamo više prostora, nemamo. Ja neću da obmanjujem ni vas, ni neke druge, nije naš prostor tako širok, niti možemo da naiđemo na razumevanje mnogih drugih koji jednostavno jedinu politiku koju imaju to je kako da isključe Srbiju sa Kosova i Metohije, i kako da Srbija na Kosovu i Metohiji ne bude. Uzgred, oni to misle i za Srbe, ali prvo bi da isključe Srbiju, jer znaju kada isključe u potpunosti Srbiju da onda neće biti ni Srba ili da će ostavi veoma mali broj Srba.
Zato su varali na Prilužju, Plemetini i Babinom Mostu, a mi imamo druge probleme u centralnom Kosovu. U Kosovu Polju, Bresju sve je manje Srba, skoro da ih nema. U Bresju još nešto malo ima, u Kosovu Polju minimalan broj Srba, i to ima više prijavljenih nego onih što stvarno prenoće. U Ugljaru, Čaglavici, u kojoj smo već prodali mnogo zemlje Albancima samo što o tome ne volimo da pričamo, jer kada to kažete nekoga morate da kritikujete, prosto ih gubimo. Više od pola Čaglavice i više od pola Čaglavice je u albanskim rukama. To na centralnom Kosovu, od Gračanice do Lipljana, Gušterica jedna, druga, Laplje Selo, je ono što možemo da prikupimo. U Pomoravlju je nešto lakša situacija upravo zbog naslonjenosti na centralnu Srbiju, ali ni tamo nije laka, čak ni u Ranilugu, ni u Šilovu, ni u Velikom i Malom Ropotovu koji se direktno naslanja na centralnu Srbiju. Nije lako, kao i na severu Kosova.
Što se tiče Sporazuma o policiji ZSO-a, što ste pominjali, ne zanima to njih, jer kada dođe… Kakvo je obrazloženje? Kada se Albanci sastanu sa Kvintom, oni znaju da su oni pogazili sve sporazume, ali onda kažu – mi nemamo pravo da se mešamo, jer iz ugla naših vlada u Berlinu, Parizu, Londonu, Vašingtonu, iz ugla naših vlada to je suverena zemlja, ona ima pravo da radi na svojoj teritoriji šta hoće, bez obzira na to šta je potpisala sa Beogradom.
Što se tiče poslednjeg izlaganja, ja ću pokušati da odgovorim na pristojan način, ne povisujući ton i ne vređajući ni govornika, niti bilo šta drugo. Dakle, oko tih priča – strani plaćenik, izdajnik već sam bezbroj puta rekao. Samo pogledajte šta je to što vi govorite, pogledajte šta je to što vaši mediji čine, ali ponekad vam je lakše da živiti u paralelnoj realnosti, nego u stvarnom životu i onda drugu stranu ne želite ni da čujete, ni da vidite.
Ključno pitanje koje ste postavili – koje je tačno rešenje? Znate, mislim da čovek u 30 godina političkog delovanja, ja još nemam 30 godina političkog delovanja, nisam od 1990. godine, ali i to je jedna mantra laži i izmišljotina, što ne mislim da je vaša, ovaj se mali deo ne odnosi na vas, sve ostalo će se odnositi na vas. To je jedna inače mantra, izmišljotina kada ne znaju šta će, onda pričaju o tome šta sam radio 1990, 1991. godine. Ništa, učio sam na fakultetu, nisam se bavio politikom, čak ni 1992. godine. Tek kasnije, u drugom delu 1993. godine, kada su gotovo svi ratovi suštinski bili završeni, ostale su, nažalost, teške operacije 1995. godine i veoma loš i u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, ali ovaj stvarni rat odavno je bio započeo, a ja sam tada bio na fakultetu.
Nevezano za sve te izmišljotine, to je onako usput što svi rade. Nekoliko važnih tema i to je ključno pitanje – koje je tačno rešenje? U tih 28, 29 godina promenila se situacija. Menjala se situacija i ne samo našom voljom, već i voljom velikih sila i u skladu sa tim jedino magarac ne bi primetio da se nešto promenilo i da nešto mora da promeni. Svaki normalan čovek, a ne racionalan političar koji mora da brine o interesima naroda mora da promeni tu poziciju i nije ista pozicija, to je ono što sam ja juče govorio, i hvala vam što mi pružate priliku da na to na takav način odgovorim. Ne može da bude ista pozicija pre 1999. i posle 1999. godine, jer se nešto u međuvremenu dogodilo. Ne može da bude ista pozicija ni pre, ni posle 2004, ni 2008. godine, a pogotovo ne posle 2010. i 2011. ili 2009. godine zbog različitih događaja.
Sve to nosi nešto sa sobom, sve to nosi dodatno usložnjavanje i komplikovanje situacije. Da, ja ne krijem ništa. Ja sam mislio i imao sam dovoljno hrabrosti da kažem sve ono što biste svi vi voleli samo nikada niste imali hrabrosti da kažete. Da, ja sam mislio da je razgraničenje rešenje. Shvatio sam da je to nemoguće, pošto ste mi svi vi skočili na glavu, i oni koji su za nezavisno Kosovo i oni veliki junaci koji nisu bili u stanju da urade ništa sem da izdaju saopštenje kada su nam napali narod.
Ja koji nisam veliki junak nikada ne bih i nikada neću dozvoliti da nam proteraju 4.000 ljudi, da nam unište 35 crkava i manastira, već ću znati kako da reagujem i zato ih upozoravam. Razlika je u onom što činite, a ne u onome što ćete da govorite.
Danas gledam kako na realan način da sagledamo situaciju, šta je to što možemo da dobijemo, kako da obezbedim da možemo da razmenjujemo jagode i da gajimo jagode sa Albancima, ali ja bih za razliku od vas bez zastave nezavisnog Kosova. To je mala razlika između vas i mene. Inače, što se jagoda tiče, sa jagodama nema problema. Mislim da je važno i mislim da je dobro da se te ideje o jagodama, malinama i o svemu drugom čuju, zato što su to ideje „Otvorenog Balkana“. To su važne ideje.
Vi možete to sebi da dozvolite, danas ne bi bilo dobro kao narodni poslanici, ali možete sebi da dozvolite da sedite pod zastavom nezavisno Kosova, ja ne mogu i ne smem, jer me i Ustav na to obavezuje, zakoni ove zemlje i ne mogu to da radim i neću to da radim, u krajnjoj liniji.
Ovde ste govorili sve vreme o onome i posebno naglasite i posebno počnete da vičete, to sam primetio da se kod svih dešava, kada počnete da govorite o Srbima kriminalcima sa Kosova ili Srbima kriminalcima od nekud. Da li vi to, pošto je valjda lepo da vas neko tobože naziva izdajnicima i stranim plaćenicima, iako to niko ne radi, ali ćete vi da nazivate ljude o kojima ništa ne znate da su kriminalci zato što ste vi tako odlučili, jer ste vi sebi dali pravo da budete i tužilac i sudija? Nisam znao da je to u skladu sa vladavinom prava na koju se, profesore, tako pozivate često. Nisam znao da ste sebi dali u ruke mogućnost i da tužite i da sudite. Ja sam mislio da to rade nadležni tužioci i nadležne sudije.
Pričate o Gornjim Nedeljicama i Kosovu. Toliko je nefer to što radite, toliko je to nefer, toliko je to neistina, da je to zastrašujuće. Prvo, u Gornjim Nedeljicama u svakom delu zemlje, jedino ako hoćete da ukinemo rudarstvo, u svakom delu zemlje kada govorite o istoku Srbije, pošto ne znaju svi ljudi o čemu ste govorili, ja znam o svemu šta ste govorili, dakle ja sam ponosan na ono što smo uradili sa „Ziđinom“. Želim građanima Srbije da kažem o čemu se radi.
Dakle, mi smo imali godinama i decenijama strahovite gubitke, decenijama, užasno krvarili jedan od nerešivih problema. Zna to Ivica Dačić, ja sam 2014. godine rekao kada bi smo rešili Železaru i Bor, mi bi smo za najveći broj, Železaru u Smederevu, i kada bi smo rešili Bor, RTB, Rudarsko-topioničarski basen Bor, dakle da budem precizan, mi bi smo rešili najveće probleme, ne računajući politički koji se uvek tiče Kosova i Metohije, rešili bi smo najveće probleme za budućnost Srbije.
Mi smo se time bavili danonoćno, pokušavali na različite načine, više aranžmana pokušali, nismo uspevali. Tek kada smo uspeli da izmolimo predsednika Narodne Republike Kine, Si Đinpinga 2016. godine u Smederevu, a podsetiću vas Amerikanci su nam vratili Železaru zato što su gubili pare na Železari, a 5.190 ljudi u tom trenutku radilo je u Železari, u kooperantskim firmama, u kooperantskim preduzećima, računajte najmanje 15 do 20 hiljada ljudi. Uz PKC koji smo doveli, koji danas zapošljava 3.863 čoveka u Smederevu, dakle zamislite mi smo uspeli da obezbedimo danas, pošto ima 5.600 – 5.700 danas Železara zaposlenih, dakle mi smo uspeli gotovo 10.000 ljudi da obezbedimo, da sačuvamo posao ili da dobiju novi posao u jednom gradu.
Zašto pričam ovo sve? Da bi ljudi znali istinu o Boru. Bor najbrže napreduje i proporcionalno najbrže raste cena kvadrata u Boru. Zbog čega? Zbog koga? Pa, zbog „Ziđin-a“. Hoću da ljudi u Srbiji znaju, mi smo bili u gubitku milijardu i 200 miliona evra. Mi nismo imali tržište, mi nismo imali opremu, mi nismo imali znanje. Mi smo morali da pronađemo stranog investitora. Jedini koji su se prijavili bili su Kinezi i Rusi.
Izgubili smo, sada ću to da vam otkrijem, mi smo želeli, jer smo videli da je ova kineska kompanija uspešnija od ruske i hteli da napravimo odmah aranžman. Onda su mi Evropljani došli i rekli, pet komisija, delegacija, ne znam koga, rekli su – morate da idete na kompletnu tender proceduru, na sve drugo, da ne bi bilo korupcije. Ja kažem – nije pitanje korupcije, nego žurbe, mi krvarimo, naš budžet krvari, mi gubimo pare. Ne možemo to da podnesemo, a znamo da su one najbolje. Kažu – ne, ne, morate u proceduru. Izgubili smo osam meseci jer su nam rekli da će da se jave pojedini evropski ponudioci i na kraju se nisu javili. Tih osam meseci smo plaćali da bi smo doneli, naravno, na osnovu svih važećih zakona u skladu sa tenderskom procedurom. Nekad vam se žuri, a žuri vam se ne zbog ne znam čega jer nećete da bacite 150 ili 200 miliona koje su nam nekada bile ogromne pare.
Dolaze ljudi, spasavaju nas. Bukvalno nas spasavaju. Spasili smo istok Srbije, spasili ga. Danas ljudi mogu da protestvuju zato što žive mnogo bolje, naslanja nam se ne samo Bor, nego naravno i Boljevac i Negotin i Zaječar, sve do Rgotine, pa Boga mi i sam Zaječar, svi se naslanjaju na RTB i žive od toga.
Nemojte da vam pričam koliko smo imali neuspelih pokušaja i privatizacija između 2008. i 2012. godine i da vas podsetim, tada ste nudili građanima Bora da bambus i kikiriki proizvode, kao što znate.
Dakle, to je jedan od najvećih uspeha na koji sam ponosan. Vi ga predstavljate ovde kao, pa zamislite neko je kupio i platio ogromnim novcem nešto pa će tu zemlju valjda da uzme ovako iz zemlje, pa da je prebaci u svemir, pa će iz svemira da je vrati u Kinu. Što to govorite? Što to radite? Što to radite sve vreme? Ako planirate da jednog dana vodite zemlju, što to radite sa svim uspešnim projektima i sa svim uspešnim stvarima. Presrećan sam i ponosan sam na to.
Kažete – u Nedeljicama je problem. Ja se ni u čemu sa vama ne slažem sa tim u Nedeljicama, ni u čemu, sve suprotno mislim, ali vam dozvoljavam da imate strast da tako mislite. Ja mislim da smo napravili najveću grešku jer bi smo tamo imali 2.800 dece, a sa 280 zbog toga što smo vas poslušali, pašće nam broj dece na 100. Ja mislim da smo uništili budućnost slušajući vas, da smo uništili budućnost i Loznice i Nedeljica i čitavog Jadra i čitave rađevine i čitave zapadne Srbije. Ja mislim i ne stidim se da vam to kažem u lice i celoj javnosti. Da, ja sam kriv zato što smo slušajući vas uništili budućnost zapadne Srbije, zato što je trebalo da tražimo od Nemaca ili ne znam koga najbolje moguće nivoe zaštite životne sredine i trebalo je da podignemo Loznicu sa realnih 70.000 ljudi koji prenoće, koji žive, a ne 90 koliko sami danas kažemo, 92 ili 72 imamo, a 92 govorimo da ima stanovnika itd. Dakle, da dođe do 150.000 padaće nam na ispod 50.000.
U celom Podrinju, ljudi, nemamo 100.000 ljudi. U celom Podrinju nemamo 100.000 ljudi. To je bila velika šansa za Srbiju, a da ne pričam o tome da su mogli svoj budžet da uvećaju petostruko, ali je to naravno trebalo na drugačiji način da se radi. Naravno da smo mi u Vladi u mnogo tome pogrešili, neobjašnjavajući to i ne boreći se za to što smo smatrali da je interes Srbije. Na kraju smo poklekli pred vašim pritiscima i ja mislim da je to moja najveća greška.
Kad govorite da se dešava Kosovo, koliko ljudi veruje o Kosovu, o Gornjim Nedeljicama, Aleksandar Vučić - 109, govorim o listi glasova. Lista „Moramo“ dva glasa, e tek toliko da vidite šta misle ljudi u Gornjim Nedeljicama i da vidite kako ljudi u Gornjim Nedeljicama dobro vide ko čuva Kosovo, ako su Gornje Nedeljice Kosovo, a ko ne. Stotinu devet prema dva, čini mi se na prilično racionalan način o tome govori. Zahvaljujem se.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
(Đorđe Milićević: Poslovnik.)

Evo, ja prihvatam da odem sa vama. Nije mi problem, čim budem imao vremena prihvatam da odem sa vama, nemam nikakav problem.
Ja sam predsednik i moje je da radim dobre stvari za zemlju, nemam problem da odem, ali želim da vam ukažem u nešto. Zaboravite, naravno da nisam rekao ono što ste rekli, neću više ni da ulazim u to. Hoću jednu drugu važnu temu da vam kažem. Hajde vi da odete sa mnom da vidite kako teško gradimo autoput svaki i zašto ne možemo da gradimo. Hoćete da vam kažem zašto? Zbog mnogo marifetluka i veštaka i poreskih uprava i advokata i svih ostalih koji nam ne daju da uđemo, i građevinske mafije, i ove i one, koje nam ne daju da uđemo u kamenolome o kojima govorite za koje mislim sve suprotno, mi ne možemo. Plaćamo velike penale zato što je danas luksuz postao izvoditi kamen, svi bi hteli puteve i autoputevi, ali samo ne bi da kamen ide baš iz njegove opštine, nego ako može da ide iz neke druge opštine.
Kao odgovorni ljudi to morate da znate, jer autoput koji se gradi kroz 10 ili 12 opština mora negde kamen da dođe, ne možete bez toga da gradite autoput. Mi sada više nigde ne možemo kamen da uzmemo, jer svuda imamo velike pokrete koji kažu – e, dajte nam puta četiri cenu. Onda nam se dogodi da poreskoj upravi to bude najlakše, pa oni spuste cenu da oni ne bi bili odgovorni, a onda, naravno, veštaci kažu nešto višu cenu, a onda dođu političari i advokati, kažu - dajte nama 10% od toga, mi ćemo da dobijemo tri puta veću cenu ukoliko idemo u sudski postupak, i sve znate da govorim istinu, jer ja se bavim državom i ja znam kakvi su državni problemi po tom pitanju. I mi sada ne možemo da radimo na putu Preljina – Pakovraće – Požega, zato što ne možete, jer nisu dobili pare. Što je najgore, dvoje ili troje njih su u pravu, jer oni plaćaju porez na imovinu, a nisu dobili takvu ponudu poreske uprave. Ostali, naravno da nisu, plaćaju porez na imovinu u vrednosti celog imanja od 10 hiljada evra, ali od države sada traže 100 hiljada evra. Zašto? Pa, kaže, ne vredi danas, ali vredeće toliko kada prođe autoput. Pa, čekaj, ti 40 godina, ti 35 godina plaćaš porez na imovinu na određenu vrednost, a onda nama kažeš ne vredi to toliko, nego vredi 10 puta više, pa i da nađemo pare, pa da platimo 10 puta više tada biste nam vi rekli, pa vi kriminalci oteli ste te pare od naroda i plaćate nešto što ne treba da platite.
I došli smo u tako začarani krug u kojem da potvrdim ono što ste pitali, tačno je, svi stiču političke poene i bave se time, niko neće da bude pošten i da kaže šta je stvarno. Ja se ne libim pred vama da kažem na najpošteniji način šta stvarno mislim i o Nedeljicama i o svemu drugom. To je ono što stvarno mislim i nemam problem sa tim da vam to kažem i to ću reći i za pet, i za deset i za dvadeset godina – da, propustili smo najveću šansu, da propustili smo najveću šansu za ubrzani razvoj Srbije. Jesam li za to kriv što sam slušao vas i podlegao pritiscima, više neki drugi, a onda sam ja njih poslušao, nije ni važno, kriv sam. I nemam problem sa tim. Šta će biti za nekoliko godina, to sam Bog sveti zna, sada neće. Tako da ne morate da podižete paniku, pa da mislite – vreme mi je za sticanje poena.
Dakle, suština je u tome da mi moramo da budemo realni id a budemo fer kada sagledavamo državne poslove i kada sagledavamo šta je to što može da se radi, da mora da se radi. Meni je jedan poslanik rekao – planina mi je bela. A jel si dobio put? Pa jesam. Kako misliš onda? Šta misliš da uradimo, da donesemo meteorima iz svemira kamen? Kako to ljudi mislite?
Država je suviše komplikovana stvar i suviše ozbiljna stvar i državom ljudi treba da se bave. Ja sam veteran u tome, znam ceo aparat kako funkcioniše. To nije samo deset godina na vlasti, što je najduže od svih, govorim da imate stvarnu vlast, ne pričam o onom što ste prilepak ili ne znam šta. Stvarna vlast je deset godina i stvarno sam ponosan na to. zato znam to. Samo vas molim malo više realizma u sve to, malo više realizma, manje pobune, a više onoga – čekaj, pa nisu baš ovi ljudi toliki idioti da bi to radili protiv naroda. Ništa drugo, a ja hoću da idem sa vama, nikakav problem. Spreman sam u drugoj polovini oktobra da odemo gde god hoćete. Ako hoćete, vodite kamere, ako nećete nemojte, da idemo bilo i gde i da čujem šta ljudi imaju da mi kažu po tom pitanju. Hvala.

Razumeo sam, niste ga vi, gospodine Orliću razumeli. Nisam mogao da čujem od tolike vike, ali sam razumeo šta je hteo da kaže.
Pokušaću ukratko da odgovorim. Naravno, slušali smo koji god termin da bih upotrebio bio bi uvredljiv, zato ću pokušati da se uzdržim od toga, bio bi uvredljiv, govorio bi istinu i tačno bi precizno oslika sve ono što smo slušali, ali kao predsednik Republike to ne mogu da radim i ne mogu da se ponašam tako neodgovorno kao što se malopređašnji govornik ponašao.
Jednu stvar, ovde smo čuli više puta, ne samo od tog čoveka, već i od drugih ljudi, kako su ovi ljudi krivi zato što učestvuju u vladi na Kosovu. Da, interesantan slučaj. Znate, kada smo imali priču o standardima pre statusa, pa se prešlo na statuse, pa su nam i mnoge lažne patriote iz takozvanog desnog bloka pričali, a tada su podržavali neke druge političke stranke, mi smo učestvovali u vladi, albanskoj vladi na Kosovu i to upravo ljudi iz DS, gospodin Bogdanović i to u periodu između 2002. godine i 2004. godine, Vlada Bajrama Redžepija.
Vidite kako bezobzirno obmanjuju javnost, uz podršku DSS, uz podršku svih drugih. Dakle, vidite kako bezobzirno obmanjuju javnost svi sve vreme, pričajući da su ovi ljudi nešto krivi za sve ono što su oni radili pre njih, dvadeset godina. Ne interesuje ih istina. Ne interesuju ih činjenice. Jedino što ih zanima to je ako mogu da viču što je moguće glasnije ne bili nekoga uvredili.
Pa, kažu ovde smo mi lopovi, ovakvi. Da, ja mislim da smo imali pravu lopovsku vlast koju ste predstavljali, ali to nikada nisam govorio na takav način, ad personam, ali ako jesam u nekim drugim prilikama.
Da, mislim da ste razorili zemlju, mislim da ste je uništili. Mislim da nam je bilo potrebno mnogo godina da se vratimo. Mislim da nam je, kada govorite o bedi i siromaštvu, na kraju svog izlaganja, vi ste to pomešali, neko vas je vratio u period od pre deset i dvanaest godina, tada su bili beda i siromaštvo koje ste ostavili našem narodu, jer ste opljačkali sve fabrike, uništili oko 500 fabrika, a mi izgradili 300 fabrika i doveli 300 velikih stranih investitora. Vi ste otpustili 450 hiljada ljudi. U vaše vreme smo imali najveću nezaposlenost 25,9%, danas imamo najnižu stopu nezaposlenosti i to u skladu sa Eurostat modelom 8,9% koji nam ne ide na ruku zato što nam ne računa sezonske radnike, a ovamo su računati bili i sezonski radnici. To su rezultati vaše vlasti.
Ovde ste došli da nam pričate sve prazne priče iz tabloida i na svaku ću da se osvrnem. Na svaku laž i bljuvotinu koju su izgovarali u prethodnim mesecima i hvala vam na tome što mi pružate priliku.
Govorite i kukate ovde kako je neko vas nazivao pogrdnim imenima. Evo, vam šta kaže ovaj čovek koji je malo pre govori. Kaže, Andrej i Danilo, to je moj brati, mlađi brati i Danilo, to je moj stariji sin, pronađeni u šahtu kao Gadafi. Dakle, to je čovek želi da mi ubije dete. To je čovek koji želi da moje dete bude ubijeno. Nisam vas razumeo zašto mi dobacujete, što želi da mi ubije dete. Nije to rekao, nego je rekao da završi u šahtu kao Gadafi, a ne znate kako je Gadafi završio.
Sram vas bilo. Sram vas bilo sve što to radite i što govorite i što se pri tome smejete i pri tome sve vreme glumite žrtve. Ne postoji stvar koju niste u stanju da izgovorite. Ne postoji stvar koju niste u stanju da uradite. Ne postoji gadost koju niste u stanju da izgovorite i napravite, ali ste u stanju da primetite sve što je na vašoj koži.
Govorite o Toniju Bleru, bedžu. Jel to Zoranu Đinđiđu govorite, njega kritikujete pošto je on prvi ugostio Tonija Blera ovde, i to samo dve godine pošto su izvršili agresiju na našu zemlju? Da, ja sam ga sreo na raznim mestima, jedanput ili dvaput, ne, tri puta čak u životu, pokušavajući da od neprijatelja napravim prijatelje. To je moj posao. To ću da radim uvek.
A, sad odjednom za Šredera me niko ne kritikuje, pošto se vidi da je veliki Putinov prijatelj pa njega prećute nekako. Pa, to je moj posao.
Kako ste zaboravili da je Zoran Đinđić to uradio?
Vojislav Koštunica crveni tepih postavio pred Havijera Solanu. Pred Havijera Solanu. I još nam držite patriotske pridike ovde. 1
To je nešto što…
Svako vaše dobacivanje…
Ako mogu da zamolim i jedne i druge.
Dakle, svako vaše dobacivanje mi govori samo koliko vas boli istina.
To što ćete da sahranite moje dete i mog brata je mnogo lepo što ste rekli i što ste uradili.
Nisam ja uzeo nešto tajno. Nije ovo snimak nečega što je on govorio privatno, on je ovo sam uradio javno. I vas nije sramota da meni kažete – ajde, čoveče, nemoj to da govoriš, dobacujući mi.
Ne kažete mi – jel te sramota da si tako nešto izgovorio, nego kažeš onome ko je to uradio, nego to govorite meni, zato što vam se to ne uklapa u priču u kojoj vi morate da budete jadni, uvređeni, povređeni, uvek progonjeni, u teškoj situaciji. U stvari, sve vreme vi to radi. Sve vreme to radite.
Šta ću ja da gledam i šta neću da gledam, pa imam pametnija posla nego da gledam emisije koje volite da gledate, nego da gledam pevačicu Berović i da slušam te pesme. Ništa od toga ne radim.
Žao mi je što moram da vas razočaram.
Kao mantru ponavljate priču o Krajini i kažete – mi smo učestvovali u tome. Ne, mi smo tada bili jedina opozicija.
Mi smo tada bili jedina opozicija i lider stranke čiji sam član bio tada bio je u zatvoru, a ne vlasti. Ne na vlasti, a vi ste ćutali tada i ni reč niste rekli, a oni koji su bili protiv pada Krajini bili su u zatvoru.
Samo da to jednom za uvek raščistimo, pošto je to još jedna od laži i neistina koje stalno iznosite, svi, na različitim mestima.
U Hrtkovcima nisam bio i nisam bio ni član te stranke u to vreme. Ne znam na koga ste mislili. To valjda govorite gospodinu Šešelju. Siguran sam da bi on znao kako da vam odgovori i siguran sam da bi vas, kao i obično, rasturio u svakom duelu, ali to nije moj interes, niti sam se bavio politikom tada. Nije to jedanput uradi.
Što se tiče ubistava i kriminala, pa u vaše vreme smo bili svetski prvaci po broju ubistava. Pa u vaše vreme je predsednik Vlade ove zemlje ubijen.
U vaše vreme su u jednom danu po dvojica generala policijskih bila ubijena, članovi BIA koji su bili krivi samo zato što su se pojavili na sastanku kod predsednika Vlade. Ubijani ljudi po stepenicama, kod starog Merkatora, kod novog Merkatora, na svakom mestu. Imali smo 15 puta veći broj ubistava nego danas.
Vi nam držite pridike o tome.
Vi nam držite pridike o organizovan kriminalu, vi koji ste, čija je vlast postala eufemizam za organizovani kriminal i za lopovluk i pljačku. Vi nam to govorite.
Vi to govorite ljudima koji su izvadili ovu zelju i koji su napravili rast BDP-a za 10 godina veći nego za prethodnih 50 i još mislite da to što glasnije izgovarate, baš kao što ćete niže i što tiše da udavite mog brata i mog sina, pa u šahtu da budu, kako sami kažete, pa ćete, valjda, to da uspete i sa svim drugim.
Ne ubijajte tuđu decu! Samo to ne radite i ne pretite ubistvima tuđoj deci, a onda da govorite o tome kako vam je neko rekao da ste kreteni ili ne znam kakvi.
Kažete – nema rešenja. Moguće je da nema rešenja. Moguće je da nema rešenja, ali osim Bajrama Redžepija, ne zaboravite, želim da vas podsetim na tu činjenicu, nije Kosovo proglasilo, nije Priština proglasila protiv pravnu nezavisnost, koju mi ne priznajemo, u vreme Aleksandra Vučića, već u vaše vreme, a vaš ceo odgovor je bio taj, vaš ceo odgovor je bio da se sklonim taj dan u Rumuniju da izbegnem kritike stranica što bih radio na beogradskim ulicama.
To je bio sav vaš odgovor, a pre toga vam je bio junački odgovor na Pogrom Srba i uništavanje 35 srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Igrali ste pasijans u Narodnoj skupštini. Možda sam ja dobacivao, ali nisam igrao pasijans kao vi što ste igrali, o čemu postoje i video potvrde.
Što se tiče ostavke, ako bude bilo potrebe ostavku ću da podnesem, i za to nemojte da brinete. Nikada vi na to ne morate da me pozivate. Ja sam već jedanput rekao – vi ste izgubili na poštenim izborima u kojima su meni bile vezane ruke zbog situacije u Ukrajini. Da nisu dobili bismo mnogo više glasova.
(Borislav Novaković: ….svi novosadski kriminalci….)

Izgleda su sa ove strane otkrili ko je najveći novosadski kriminalac.
Da samo završim. Vaš je problem što ne volite da slušate ono što govorim i što polazeći od sebe ne verujete u reči koje vam izgovaram.
Da vam olakšam, pošto me vi nikada ne biste i nikada me nećete pobediti, baš kao što sam vam i rekao, ja ću sam da se sklonim jer ja nemam toliko energije, iako sam juče video da imam mnogo više nego svi vi, ali bez obzira na to ja vidim da to nije dovoljno i da nije onoliko koliko bih ja želeo.
Ja znam da mi je poslednji mandat, te ćete moći da pobedite. Plašim se da vam ni tu neće biti pomoći, zato što će narod opet da izabere nekog pristojnog, nekog racionalnog, nekoga ko voli Srbiju i nekoga ko će da uradi sve da Srbija ide napred, a ne da je vraća u tako užasnu prošlost u koju ste je vi vratili, 30 i 40 godina, svojom vladavinom dvanaestogodišnjom koja je najmračniji period svih srpskih vlasti od, bogami, 1918. godine.
Hvala vam najlepše.

Ja sam razumeo…
(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika.)

Da budemo sasvim fer, kada je počeo da govori prethodni govornik, tada niste tražili, nego ste ćutali, a čim sam ja počeo da govorim, opet dobacujete.
(Miodrag Gavrilović: Sve vreme tražim povredu Poslovnika.)
I sve vreme dobacujete i sve vreme se žalite na to kako vam neko dobacuje, a sve vreme to radite.
Nemam ja ništa protiv, gospodine Kovačeviću, kada jedan divan deo vašeg izlaganja bude ono što ste već učinili 2013. godine. Mi smo to pronašli i zaista smo se divili tom vašem izlaganju iz 2013. godine. Dobro je da ste ga ponovili pred nama. Veoma sam zadovoljan zbog toga. Sad ćemo ga dva puta imati u stenografskim beleškama i moći ćemo da obnovimo gradivo koje smo naučili, smatrao sam, 2013. godine.
Za ljude koji ne znaju, dakle, ovo isto što smo čuli danas od „a“ do „š“, ovo do poslednjeg ovog dela, dakle, čuli smo i 2013. godine, što je dobro, što govori o istim pozicijama i što je važno da se čuje.
Znate, ono što ste nam vi ovde rekli je upravo negacija svega onoga što smo slušali ovih dva dana. Dva dana govorite o tome da mi o vama pričamo kao o izdajnicima. Ono što ste vi ukazali, čudi me da me niste nazvali kugom, kasapinom i lažljivcem, pošto to radite inače. To je onako jedan veoma pristojan rečnik da se političkom protivniku, mada je teško za vas reći politički protivnik, jer ste do sada samo pet političkih stranaka promenili, čak iz vaše sopstvene koju ste osnovali i čiji ste predsednik bili, pa su vas izbacili ostali, iz meni nepoznatog razloga. Ali, u svemu tome, gospodine Kovačeviću, vi ste govorili ovde o izdajnicima. Govorili ste o izdajnicima, a niste pogledali sopstvenu stranku u ogledalo, ovu šestu. Niste pogledali šta ste uradili sa našim svetim Kosovom i Metohijom. I nije u moje vreme Kosovo proglasilo nezavisnost, već u vreme vlasti vaše stranke, kada je vaša stranka imala mesto i ministra spoljnih poslova i neka druga ministarstva.
Nije u moje vreme doneta odluka Međunarodnog suda pravde, u kojoj se kaže, dajte mi da pročitam precizno, u kojoj se kaže da nisu ništa protivpravno učinili, oko Deklaracije za nezavisnost itd.
Evo ga, kaže, citiram – finally concludes that consenquently the adoption of that declaration did not violate any applicable rule of international law. Za one koji ne razumeju znači da nisu pogazili međunarodno pravo donošenjem Odluke o deklaraciji o nezavisnosti Kosova, Albanci, pošto ste postavili pitanje na veoma loš način i doprineli razvoju nezavisnosti Kosova. Jeste li sa tim „dobrodošao izdajniče“ se sebi obraćali ili svojim stranačkim kolegama, pošto da vam dozvolim da vi više volite Kosovo i Metohiju od mene neću nikada. Na Kosovu i Metohiji sam proveo mnogo vremena u svom životu, znam svako srpsko selo i u gotovo svakom selu znaju mene. Pošto je dobro da znaju i mene i vas, dobro pogledajte kome su svoje glasove dali. Kada pričate o Potemkinovim selima, ne znam zašto jaučete, jer vam to navika neka ili je to samo elementarna nepristojnost.
(Tatjana Manojlović: Zbog tih glasova.)
Dakle, samo nešto da vam kažem oko Potemkinovih sela.