Pre svega želim da se izvinim gospođi Trivan zbog male buke koja je ovde postojala, uostalom više je poslanika Srpske napredne stranke nego, čini mi se, svih ostalih u ovoj sali, ali svakako oprostite zbog toga.

Što se tiče nekoliko stvari koje ste izgovorili, želeo bih da odgovorim na nešto drugačiji način. Znamo šta su rekli DEA i Evropska komisija. Postoje ljudi koji se jesu borili protiv kriminala, tim ljudima kapa dole. Ti ljudi i kada su ugroženi imaće zaštitu, kako je to rekao i predsednik Republike, i to vam ponavljamo i mi, onako kako to ide i u skladu sa Ustavom i zakonom i više od toga. Vi znate na šta ja mislim kada o tome govorim.

Sa druge strane, mislim da su građani Srbije ti koji treba da procenjuju kako je tekla borba protiv korupcije i borba protiv kriminala. Moram da vam kažem da niko u Srbiji nije zadovoljan što nijedna od 24 privatizacije o kojima je govorila Evropska komisija nije ispitana, nije završena. Što desetine i stotine privatizacija koje su izvršene, uz biće krivičnog dela, tu istrage nisu sprovedene, a kamoli sudski postupci završeni. Da je bilo čak i skandaloznih presuda, očigledno politički intoniranih, u prethodnom periodu.

Ceo dan sam slušao kao i juče i uvrede na svoj račun. Svi ste me crtali, i oni koji nisu izgovorili ime moje, i oni koji jesu, od poslaničke grupe LDP do mnogih drugih poslaničkih grupa. Na kraju mi je došlo da vas pitam – izvinite, pa jesmo li mi to neka vlast? Jesmo li mi to postali? Jesmo li izabrani? Šta smo to zgrešili? Šta smo to mi skrivili, pa nas već toliko i tako jako i žestoko napadate? Imate vašeg ministra danas, koji zove sve novinare u Beograd da javlja da jedan divni čovek, Braca Petković, nije platio porez, kako može da bude ministar. To sve organizuje jedan vaš ministar, koji ne da nije platio porez, nego je za to vreme kupio placeve za milion i 500.000 evra i gradi kuće i stanove po Beogradu, a smeta mu zaista jedan divan čovek kakav je Braca Petković i misli da mi ne znamo šta se zbiva u Srbiji. Onda smo svi neka nevinašca i svi se pravimo da ne znamo šta se zbiva. A taj tamo Vučić, on je neki zločinac. Ako jesam, kažite mi u lice - ukrao si to i to. Nemojte da ćutite. Kažite -uzeo si to i to. Ja ću da kažem – u redu je, u pravu ste.

Vi dobro znate, i vi i svi ostali u vašoj poslaničkoj grupi, ne tvrdim za sve druge, znate dobro, završavam, izvinite molim vas, da ćemo i te kako da vodimo računa da ovde ne bude bilo kakvih partijskih osveta, bilo kakvih partijskih reakcija u borbi protiv korupcije i kriminala. Znate dobro da ćemo voditi računa.

Što ste nervozni, kada govorim za vaše dobro? To je pet ili deset sekundi, ne više od toga. Samo vas molim da nam date samo malo šansu.

Što se tiče konkursa iz Skupštine, poštujemo i konkurse i Skupštinu, čak i vaše nameštene konkurse. Svi konkursi su bili namešteni. Poštujemo i ove  organe ovde. Borimo se ovde sa vama, iako smo mogli da sedimo, da ćutimo, da čekamo i da za sat vremena završite da bismo išli brže kući, zato što hoćemo da negujemo i poštujemo institucije, parlament i sve druge. Ali ne date nam ni da se ponašamo, da vam držimo tu pruženu ruku, ako je to tako kako govorite, iz prostog razloga što ništa konstruktivno nismo čuli. Sve vreme je sve loše, sve grozno, ministar koji u stvari nije ni dan ministar je grozan, svi su užasni, svi su loši, hajde da se vratimo na staro. Na staro nema povratka. Možda ćete doći za četiri godine, možda za osam godina, ali za to su potrebni izbori. Mi ćemo vam, ukoliko tada pobedite, pružiti ruku, nećemo vas napadati i pre nego što formirate Vladu. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da su i građani umorni da sve ovo slušaju i gledaju, ali želim ljudima u Srbiji pre svega, ne  poslanicima, za koje sam uveren da to znaju, da ukažem na jednu činjenicu.

Danas smo, čini mi se, bezbroj puta i bezbroj primedbi čuli koje se tiču broja ministarstava. Zameralo nam se što nema Ministarstva za dijasporu, Ministarstva vera, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i mnogih drugih. Onda su nam isti ti ljudi zamerali – a što imate više ministarstava nego što je potrebno? Moram da vam kažem da se onda nalazimo u jednom začaranom krugu, jednom "cirkulu spiciozusu" iz kojeg nema povratka. Šta god da uradimo, koliko god da nam je dobra namera, šta god da učinimo – ništa ne valja. Da li je to moguće?

Dakle, kad smanjimo broj ministarstava od svih vas, a svi ste bili u vladama od 2000. godine, ovo je najmanja vlada, manja od svih vaših vlada, od 2000. godine do danas sa 10 hiljada povećali ste na 32 hiljade broj državnih službenika. Vi nama koji nismo ni izabrani danas držite predavanja o tome šta ćemo sa državnim službenicima, kako ćemo sa njima, na koji ćemo način. Vi ste poreske obveznike Srbije opteretili za toliki broj ljudi. Ja sada pitam – kažite nam, kao boga vas molimo, hoćete li da imamo 30 ministarstava? Mi smo bili ponudili i da imamo četiri potpredsednika, rečeno je da treba da bude više. Odrekli smo se po količniku našeg petog potpredsednika, dali jednoj opozicionoj stranci.

Zaista se trudimo da pokažemo ljudima u Srbiji da nam je stalo da nešto menjamo. Jedini odgovor na sve to je – ništa ne valja, a ne valja iz potpuno suprotnih razloga. Za to objašnjenje jednostavno ne postoji. Ako je cilj napadati nekoga, nečiji akt, predlog zakona ili bilo šta, to razumem. Ali, ne mogu ni na koji način da razumem da nam se na ozbiljan način spočitava nešto što je bolje nego što je bilo u prethodnom periodu. U svakom slučaju bolje, efikasnije, manje i nagoveštava manje troškove i govori o tome šta bi trebalo u narednom periodu da se učini. Opet ne vredi.

Dakle, ja više ne molim nikoga u Narodnoj skupštini, želim da zamolim građane Srbije, one koji imaju strpljenja da nas još gledaju, ako takvi postoje, želim te ljude samo da zamolim da sačekaju bar 100 dana i da vide da li će Srbija biti na boljem putu nego što je danas ili ne, da li ćemo uspeti nešto da uradimo za ovu zemlju ili ne. Posle toga neka sude i neka kažu da smo gori, lošiji, neka nas menjaju, neka traže nove izbore ili bilo šta drugo. Uvereni smo da ćemo moći da postignemo ozbiljnije rezultate nego prethodne vlade. Za to strpljenje ako nismo u stanju da zamolimo narodne poslanike, koristim priliku samo da zamolim građane Srbije. Hvala vam najlepše.

Želeo bih zbog građana Srbije da kažem da Tomislav Nikolić kao predsedik Republike, a ni bilo ko drugi nema nameru da se igra sa nacionalnim i državnim interesima Republike Srbije. Imaću lake odgovore, veoma lake odgovore na primedbe zašto nema Ministarstva za Kosovo i Metohiju, jer bih vam postavio jednostavno retorsko kontra pitanje – nemamo ni ministarstvo za Pirot, nemamo ministarstvo ni za Novi Sad, nemamo ni za Vojvodinu, nemamo ministarstvo ni za jedan drugi deo Srbije. Kosovo i Metohija je za nas Srbija jednako koliko i Pirot, jednako koliko i Vojvodina, jednako koliko i bilo koji drugi deo Srbije. Zato ne pravimo razliku i ne delimo ih na ministarstvo za svaki region ove naše lepe zemlje. Mislim da na to objašnjenje ne možete ništa da kažete. Znam šta se krije iza svega toga. Iza svega se krije, došao je Fil Gordon da vam izda naloge, da vam izda naredbe. Tako se gospodine Jakšiću sa nama ne razgovara. Došao je gospodin Gordon i rekao je šta su njihovi zahtevi, došli su mnogi drugi, doći će mnogi drugi.

U savremenom svetu moramo da čujemo šta ti ljudi misle i onda ostaje da vidimo šta ćemo mi da uradimo i šta ćemo mi da kažemo, ali to da je neko došao da nam drži packe i da vam određuje šta je to što mi moramo da napravimo i da uradimo, moram da vam priznam da to nije istina i da se to na takav način nije dešavalo. Želim takođe da vam kažem, na Kosovu i Metohiji nema ni titana, ni volfrana, ni valadijuma, ni bilo čega drugog. Jednako bi nam bilo drago Kosovo i Metohija da je sam kamen. Zato što je to naša zemlja onako kako to Ustav Republike Srbije propisuje. Znam da je danas najlakše reći – nemate ministarstvo, reći Srbima u Čikagu – ni vi nemate ministarstvo, a inače im je bilo mnogo lepo dok su imali ta ministarstva. Dok smo imali Ministarstvo za Kosovo i Metohiju bilo je divno Srbima na Kosovu i Metohiji. Sve je cveće cvetalo za njih da bi jedan Miljković mogao da dobije sve poslove, da bi pare mogle da nestanu svakoga dana. Pola novca nestane na putu do Kraljeva, pola nestane od Kraljeva do Kosovske Mitrovice ili ako ide negde južno od Ibra.

To je ono što treba da promenimo i zadatak kancelarije, ne šaltera, zato što nemamo šalter ni za druge delove. Tačno je da će svi ministri da se bave Kosovom i Metohijom. To im je posao, to im je obaveza, jer će da se bave svim drugim delovima Republike Srbije. Dakle, biće obaveza one kancelarije koja se bude bavila Kosovom i Metohijom, ali i svim ostalim ministarstvima da urade sve da se sačuva Ustav Republike Srbije, a inače razgovori neće biti laki i uopšte neću da vas obmanjujem, neću da lažem ni vas, niti bilo koga drugog. Tačno je da će biti pritisaka i nećemo da lažemo naš narod da ih nema i da ih neće biti. Istovremeno ćemo morati da damo sve od sebe i da uradimo sledeću stvar gospodine Jakšiću da kada gledate sa južne strane Mitrovice na sever da ne vidimo više oronule fasade, nego da vidimo jednako lepe fasade kao što su Albanci napravili u južnom delu Mitrovice. Da gledamo više fabrika u severnoj Mitrovici, da gledamo fabrike u Zvečanu i Zubin Potoku, u Lešku i Leposaviću, da gledamo iste takve fabrike ili još lepše u Gračanici i u Goraždevcu i u svakom drugom mestu na Kosovu i Metohiji.

To mora da bude naša politika. Da li ćemo u tome uspeti? Moram da vam kažem da će biti veoma teško, ali mislim da ni sami ne verujete, toliko se godina poznajemo, da biste pomislili ili poželeli da kažete – ej, vi ste isti kao što su neki drugi o kojima smo zajedno govorili veoma loše.

Ne mislim da će sve biti idealno. Nalazićete i imaćete razloga da kritikujete mnogo toga. Imaćete razloga da kažete – ovo nije onako kako bismo voleli. Ali to, i mi bismo voleli, da može da bude sve tako. Ali jednostavno, neće biti tako lako. A da će biti to – predajemo vam KiM, to niti imamo pravo, niti možemo, niti smemo. Imamo Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je Sveto Pismo za svakog građanina ove zemlje i oko toga nema nikakve diskusije.

Moram da kažem još jednu stvar. Srpska napredna stranka nije imala nikakav problem u saradnji sa DSS. Nismo imali tu vrstu problema, moram takođe da ponovim, ni posle izbora. Neki drugi jesu. Kada o tome govorim i po tome možete da vidite da mi naredbe nismo primali.

Ono što je veoma važno, to je da ne možemo a da ne razmišljamo o celini, o jednoj široj, većoj sceni, o onome gde i kako Srbija može da ostane i opstane, jer kao što znate, Srbija je danas gotovo na ivici gladi. Dok mi večeras ovde razgovaramo, moramo da razmišljamo kako ćemo da popunimo budžetski deficit, kako i na koji način ćemo da isplatimo penzije, jer su sve uništili, sve je nestalo, nema novca apsolutno nigde. Kako i na koji način ćemo da vratimo - recimo, RZZO duguje samo "Štadi", samo "Hemofarmu" duguje 90 miliona evra. Pitam vas ljudi – a kako mislite da obezbedimo da ima lekova u apotekama? Televizija i novine DS će da kažu – jeste li videli kako je nesposobna nova vlast, a oni nam ostavili 200 miliona evra samo u RZZO duga.

U svakoj sferi društvenog života je sve isto. Svuda je sve isto. Ne znamo gde i kako za glavu da se uhvatimo i šta da radimo. Dođite, pa pomozite. Hajde da vidimo, neka da bilo ko rešenje na bilo koji način. Nemamo problem sa tim niti postoji takva vrsta sujete, niti političke taštine, niti bilo čega.

Još jednu stvar sam siguran da ste vi primetili. Ranije je nekako, pre pet možda i 10 godina, uvek postojao taj politički animozitet – svi imamo svoju stranku, pa hajte da budemo sebični na taj način. Uveren sam da ste primetili da to kod nas, bar dve ili tri godine, uopšte ne postoji. Ni jednog sekunda se ne borimo samo za to – hajde da mi imamo jedan procenat više, a vi da imate jedan procenat manje. Pre svega smo se borili za to, šta je to što možemo da napravimo i kako da napravimo da nešto Srbiji bude bolje.

Nemojte da se iznenadite ako sutra, ili za tri meseca, ili za šest meseci, kažemo – izvinite, očigledno je da ne možemo da ostvarimo nešto, pa neka neko kaže da li je u stanju i može li bolje i  može li više, iako se nadam da će Vlada da traje četiri godine i da ćemo moći da ostvarimo dobre rezultate.

Prosto, stanje u zemlji je grozno. Grozno je u svakom pogledu. Moći ćete da kritikujete šta god hoćete, samo neko mora da se zapita – izvinite, kako smo došli u ovu situaciju? Kako smo došli u situaciju da danas Albanija ima za jedan evro veću platu prosečnu od 348 evra, a mi 347 evra, da Crna Gora ima 493 evra? Kako smo mi dospeli dotle? Kako smo dospeli dotle da imamo više nego duplo niža prosečna primanja nego u Hrvatskoj?

Opet ceo dan slušamo tirade, slušamo predavanja, slušamo kako nam objašnjavaju da su najuspešniji na kugli zemaljskoj i kako smo mi svi nesposobni, jer eto, po prvom zakonu koji smo doneli u Skupštini se vidi da smo, otprilike, neznalice, nepismeni ili ne znam šta. Oni tako pismeni, uspeli su da urade samo

jednu stvar – da postanu najbogatiji u ovoj državi, da oni žive lepo, a da svi ostali budu sirotinja i da nam ceo narod bude bez ikakve perspektive, da ljudi ne znaju kako će da školuju decu, kako će da prehrane svoje.

U najboljoj nameri, kao prijatelju, kao nekoga koga poznajem tolike godine, želim da vam kažem – da, sumnjajte, da, kritikujte nas. Imaćete, siguran sam, razloga za to. Pokušaćemo da postignemo tu vrstu konsenzusa oko KiM. Pokušaćemo da vam kažemo – da, nešto smo morali da uradimo što vam se ne dopada, pa ćemo vam reći zašto smo nešto morali da uradimo. Kritikujte i to, ali molim vas, nemojte da sumnjate u najbolju nameru koju imamo i prema našem narodu na KiM, i prema našoj državi i prema našem narodu na teritoriji cele Republike Srbije. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajuću, danas je važan dan za Srbiju i veliki dan za SNS. Uveren sam i dan koji će označiti prekretnicu za budućnost naše zemlje i za budućnost našeg naroda. Sa ponosom mogu da kažem da posle nepune četiri godine postojanja, a zahvaljujući pobedi ne samo na predsedničkim, već i na parlamentarnim izborima, danas imamo mogućnost da počnemo sa onim što mi nazivamo promenama u Srbiji, sa onim što mi mislimo da će doneti boljitak građanima ove zemlje.

Uvereni smo da će izbor novog rukovodstva Narodne skupštine Republike Srbije doneti još više trpeljivosti, međusobnog uvažavanja, političkog strpljenja, kako na strani onih koji će predstavljati vladinu većinu, tako i na strani bivšeg režima. Uveren sam da ćemo zajedničkim snagama uspeti da pomognemo zemlji da u trenutku velike i teške ekonomske krize uštedimo što je moguće više novca. Zato je naš predlog bio da se potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije smanje na četiri. Zato ćemo se truditi da rashodnu stranu budžeta na svaki način smanjimo, a da prihodnu povećavamo. Ono što je važno za Narodnu skupštinu, ona mora da ostane mesto gde će demokratija kao oblik političkog režima da se razvija u najboljem mogućem svetlu. U tom smislu, naš predlog je takođe i predlog ne samo SNS, već i SPS, PUPS, JS, URS, SDP i Stranke demokratske akcije, predlog je da strankama bivšeg režima, da strankama koje su danas u opoziciji omogućimo suprotno njihovoj volji svojevremeno, učešće u radu odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poslovnik je donošen na način da to ne postoji kao obaveza, ali je naša želja, da oni koji misle drugačije od danas vladajuće većine,  imaju mogućnost da vode odbore u značajnom procentu, da sprovode i vrše parlamentarnu kontrolu nad izvršnom vlašću i da na svaki mogući način učestvuju u političkom životu Srbije.

Ono što je za nas važno danas da istaknemo i zašto je ovo veliki dan za sve nas koji ovde sedimo, pre svega da bismo danas birali predsednika Narodne skupštine i SNS.

Podsetiću građane Srbije da smo prošli kroz pravu golgotu. I nije golgota to što danas nailazimo na nepažnju i dobacivanje ljudi iz bivšeg režima, to je najmanje što smo mogli da očekujemo. Golgota je ono što su nam radili u izbornoj kampanji. Golgota je ono kroz šta je prošao i Tomislav Nikolić i naša stranka, gde nije postojala laž koja nije izgovorena o nama, gde nije postojala neistina koja nije puštena kroz medije velikih moćnika, od političara do tajkuna, a nekako se izmešali, upravo, u najvećim strankama bivšeg režima.

Ono što je veoma važno da kažem je da smo upravo zbog toga ponosni na činjenicu, da ćemo pokušati da gradimo i pravimo drugačiju Srbiju, odgovorniju Srbiju, Srbiju koja se neće obračunavati sa svojim političkim protivnicima, ali Srbiju u kojoj će postojati red, poštovati se zakon i zakoni jednako važiti za sve.

Dužan sam da danas posle brojnih neistinitih stvari koje su iznošene u javnost, brojnih prljavih i jezivih stvari koje su se govorile o ljudima koje je predlagala SNS, te tako danas na naslovnoj strani partijskog biltena stranke bivšeg režima kakav je "Blic", se pojavila vest da će za ministre inostranih poslova biti izabran - čuvar Miloševićevog trezora.

Izvinite, moram zbog građana Srbije, a i zbog ljudi koji su takvi, da takvim besmislicama moraju da se služe, da saopštim nešto što se tiče biografije tog čoveka. Na stranu što je on danas državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, taj čovek ima karijeru od 1977. godine, 35 godina. Bio u UN, bio u Briselu, Japanu, radio sve što je mogao jedni karijerni diplomata da napravi, ali neozbiljnim ljudima i onima koji su se bavili kriminalom, a sad im je mnogo do smeha a malo im je bilo do rada, i misle da će valjda njihov podsmeh ili glasni smeh nekoga da uplaši, računaju da kriminal i korupcija nikada neće biti otkriveni, želim samo da im kažem – nemojte da dirate i napadate časne i poštene ljude za koje ne možete ništa da kažete, zato što kad to radite, vama moraju ruke da budu čiste.

Upravo sam počeo da govorimo o Nebojši Stefanoviću, gospodine Trnavčeviću.

Što se tiče Nebojše Stefanovića, čast mi je i ponosan sam na činjenicu što jednog mladog čoveka, energičnog, obrazovanog, ali i trpeljivog i smirenog, možemo da predložimo za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Nebojša Stefanović je rođen 1976. godine. Završio je ekonomiju, magistar je ekonomskih nauka. Mislim da će njegov zadatak biti i on će morati da sprovede u delo, a to je duh tolerancije, a to je duh jedinstva Srbije. Uveren sam da će se pre svega i u svakom trenutku držati Ustava i zakona. To je ono za šta smo se mi borili i zbog čega je od vladajuće većine dobio potpise.

Naš je posao da parlament bude kontrolor izvršne vlasti. Naš je posao da gospodinu Stefanoviću taj posao olakšamo. Uveren sam da će on, uz pomoć svih nas, taj posao obaviti na najbolji mogući način. Uveren sam, ma kako neki podrugljivo i podsmešljivo na to gledali, a naša narodna kaže – ko se zadnji smeje najslađe se smeje, da ćemo doneti mnogo toga dobrog našem narodu, a i ljudi će na kraju moći da procenjuju rad i delo svakog od nas.

Želim mnogo uspeha i sreće gospodinu Stefanoviću. Uveren sam da je Srbija na mnogo boljem putu, nego što je to bila do juče. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo, moram da primetim, nisam vas razumeo, gospodine Mićunoviću, veoma vas poštujem, o kojim to pretnjama govorite ili vam je to neko rekao unapred šta bi neko trebalo da kaže, pa iako se to nije dogodilo vi o tome pričate. O kojim to pretnjama govorite? O tome da treba da radimo zajedno u parlamentu? O tome da treba da menjamo Srbiju? O tome da u Srbiji mora da se živi mnogo bolje nego što se živelo do danas? To su za vas pretnje, gospodine Mićunoviću? Ako su to pretnje za vas, gospodine Mićunoviću, te pretnje ćemo da ostvarujemo. Ali, to nisu pretnje, već su to nade za Srbiju, gospodine Mićunoviću.

Ovde ste govorili deset minuta i ni jednu reč niste rekli o predlogu. Ni jednu reč niste rekli, a niste ni opomenuti od strane predsedavajućeg, a ja sam opomenut zato što sam rekao jednu stvar u sistemu laži Demokratske strane, koju ste pravili godinama o pojedinim ljudima, stavljajući ih na crni tapet, kao što ste to uradili jutros sa Ivanom Mrkićem. Sve vreme ste govorili o meni, o SNS, a ni jednu reč niste rekli o Nebojši Stefanoviću, koji je u ovom trenutku na dnevnom redu, a onda govorite nekim drugima da menjaju teme. Govorite o ulivanju nade. Koju ste to uvredu čuli? Koju ste to ružnu reč čuli? Koju ste to neprijatnu reč čuli? Ni jednu, osim ako neprijatna reč za vas nisu promene. Promena će biti, voleli vi to ili ne, gospodine Mićunoviću, i tačka.

Što se tiče pola prethodne Vlade, to su oni isti sa kojima ste do pre 20 dana pregovarali ponovo da pravite Vladu. Isti ti sa kojima ste hteli ponovo da pravite Vladu, pa su bili dobri. Više vam nisu dobri. To su oni isti za koje ste govorili da treba da nastavite istim putem. Rekli ste – to je danas postavljeno kao neka privredna organizacija. može ko gde kako sa kim hoće. Vi ste napravili da svaka politička stranka danas u Srbiji, koja je bila na vlasti, pre svega liči, ne na privrednu, nego na tajkunsku organizaciju, gospodine Mićunoviću. Na tajkunsku organizaciju! Da najveći tajkuni nisu danas oni o kojima smo slušali decenijama, nego su najveći tajkuni u vašim redovima, gospodine Mićunoviću. Da nam držite predavanje, da nam držite lekcije, da nam vi kažete ko je u koliko vlada sedeo? Jesmo, ne stidimo se, doživeli političku kaznu za to. Ako smo negde nešto ukrali, kaznite nas, još vladate, još koji dan. Pa niste ni postupke imali.

Gospodine Mićunoviću, pa samo vi ste duže na vlasti nego svi ljudi, svih ovde 60 i nešto ljudi iz SNS. Samo vi lično, a da ne govorim o svima ostalima, a vi govorite nama o tome ko je koliko za šta u Srbiji odgovoran. Mislite da neće biti odgovora. Budite stroga opozicija, ali oprostite nama ono što ste sebi odavno oprostili i mi ćemo vama opraštati ono što smo sebi dozvolili da oprostimo. Samo da imamo normalan i civilizovan dijalog i ništa više od toga. To je jedino što želimo.

Ako mislite da ste nas uplašili, ne znam čime, verujte mi, niste ni najmanje. Mi hoćemo normalnu Srbiju u kojoj ćemo da radimo i sa vama, da sarađujemo sa vama. Hoćemo normalnu Srbiju u kojoj ćemo da razgovaramo zajedno o budućnosti ove zemlje. Ali, nećemo da dozvolimo, kao što vi nećete da dozvolite da mi vama držimo predavanja, jer mislite da je vaša politika bolja, izvinite, nećemo ni mi vama da dozvolimo da nam držite ni pridike, ni tirade, ni predavanja, posebno imajući dvanaestogodišnje iskustvo vaše vladavine.

Kažete – bolje ikad nego nikad prihvatiti program, vi to sprovodite, ali ako skrenete, vi ćete da nas ispravite. Odmah vam kažem, mi ćemo prvi dan da pokušamo da skrenemo sa vašeg puta, jer ako ne skrenemo sa vašeg puta nagrabusili smo i mi i Srbija. Naša politika mora da bude da skrenemo sa puta koji ste vi trasirali. Ako drugačije zemlju ne budemo vodili, ova zemlja nema budućnosti, ova zemlja nema šansu za budućnost. Nikakvu šansu nema.

Ostavili ste nam budžetski deficit od 7,5%. Mi moramo 3,5 milijarde evra da nađemo do kraja godine. Iz javnih preduzeća je isisivan novac. Isisavan novac, izvinjavam se. Jeste, smešno je, naročito onima koji su to najbolje znali kako se radi. Izvinjavam se, ja to ne umem ni da izgovorim.

Gospodine Trnavčeviću, nemojte da me prekidate.

Hvala vam, gospodine Trnavčeviću, držim se Poslovnika i mislim da se na najpristojniji mogući način obraćam kolegama. Ako imate i jednu reč da ponovite koja je nepristojna, neprimerena ili ružna…

Ne, obraćao sam se grupi, nisam se obraćao direktno narodnom poslaniku.

Dakle, želim da vam kažem, poštovani prijatelji, da smo uvek nekako, čini mi se, posle 1994. godine, izbor predsednika, potpredsednika, odbora i radnih tela završavali na najbrži mogući način, jer mislim da nikada nije bilo velikih problema i neslaganja, jer svi znamo u skladu sa narodnom voljom kome šta pripada. Te se stvari lako dogovaraju i lako završavaju i između šefova poslaničkih grupa i unutar poslaničkih grupa.

Ako imate neki drugi plan, mi nemamo ništa protiv. Ono što je za nas važno, to je da želimo da učestvujete u svim odborima, želimo da radite svuda zajedno sa nama, želimo da svuda po svetu idemo zajedno i da našu zemlju predstavljamo. Želimo da uradimo što je moguće više stvari dobrih za našu Srbiju.

Ako mislite da će težina reči koju izgovorite ili strogost sa kojom istupate bilo koga naročito da zaplaši ovde, nismo vas se plašili ni kada ste bili najmoćniji i najsilniji. Verujte mi da nas ni danas nećete ni fascinirati, ni naročito uplašiti. Samo vas molim još jedanput, da pre nego što te predizborne priče nastavite, jer izbora neće biti skoro, da razmislite koliko je bolje za našu zemlju da na tolerantan, pristojan i civilizovan način razmenjujemo misli u ovom parlamentu.

Još jedanput vas pozivam, pozivam i vas da podržite izbor Nebojše Stefanovića, zato što je on predstavnik stranke koja je dobila najveći broj glasova na izborima, zato što je reč o mladom, ozbiljnom i odgovornom čoveku. Kao što ćemo mi podržati izbor vašeg potpredsednika, ma ko da je kandidat za potpredsednika iz DS. Čini mi se da je to nešto normalno, uobičajeno i što bi trebalo da vodi ka smirivanju tenzija u našem društvu, a ne ka unošenju viška strasti, koje u ovom trenutku nikome nisu potrebne.

Hvala vam još jedanput i želim vam mnogo uspeha, gospodine Mićunoviću.

Gospodine Mićunoviću, nemam iskustvo koje vi imate. Vas veoma poštujem, ali vas pitam, ma koju pretnju gospodine Mićunoviću, izrečenu bilo kad, prema bilo kome, za razliku od vas koji niste samo pretili, već pretnje sprovodili u delo? O kojoj pretnji govorite, o kome sam od vas bilo šta loše rekao, a verujte imao bih? O kom predstavniku Demokratske stranke ili bilo koje druge stranke ste čuli da sam rekao biće uhapšen ili biće gonjen? Jedno mi ime navedite gospodine Mićunoviću. Nemate ni jedno ime gospodine Mićunoviću, jer se time ne igram.

Završio sam pravni fakultet u Beogradu sa najboljim ocenama, kao što znate. Nemojte da izmišljate stvari koje nisu istinite. Pitam vas, kažite sada, jesam li rekao za bilo kojeg od vaših kolega da će biti uhapšen ili gonjen. Rekao sam da ćemo goniti kriminalce i gonićemo kriminalce, i gonićemo korumpirane ljude, rekao sam i to da ćemo raditi sa ljudima iz Srpske napredne stranke, šta vam tu smeta? Smeta vam polemički duh. Šta ste mislili? Vi ćete da izađete, da se pojavite napadate, a mi ćemo da ćutimo? Da li ste to očekivali? Niste našli ni jednu uvredljivu reč, niste našli ni jednu pretnju. Pokažite gospodine Mićunoviću ko je taj o kome sam govorio i kome sam uputio bilo koju pretnju? Nema ga. Nego ste naučili istu priču, vi ste bili tada, ne znam šta, i to vam je sve.

Gospodine Mićunoviću, želim da govorim o budućnosti, a ne stidim se prošlosti, jer za prošlost mogu da vam kažem samo jednu stvar. Imao sam mnogo grešaka u životu, i svi mi, ali nisam ukrao ništa nikada. E, zato što nisam ukrao, veoma sam srećan što mogu i vas i sve druge da pogledam u oči i to u lice da vam saopštim, a da nemate šta da mi kažete. Ne možete ni da sanjate kako se dobro osećam zbog toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam šta bih vam rekao na ovo. Znao sam da ćete sve vreme da govorite ovde o Aleksandru Vučiću, ali računao sam da ćete nešto još da pronađete.

Moram da vam odgovorim na sve što ste postavili kao pitanje jer mi to postavljate pitanje vi, koji ste izabrani u Novom Sadu uz pomoć tih ubica o kojima ste malopre govorili, za čije glasove ste molili do četiri sata ujutro pre samo neko veče da biste mogli da nastavite da kradete i pljačkate, kao što ste krali i pljačkali u prethodnih 10 godina u Novom Sadu. Da li je to to o čemu ste govorili? Da li su to ti isti ljudi?

Kofer je nestao u vašoj reformi pravosuđa u onome što ste uradili protiv države Srbije. U toj reformi pravosuđa, koju ste sprovodili i kojom se ponosite i hvalite, nestao je i taj kofer.

Rekli ste ovde – od 1992. godine. Ne znam kako vi mene poznajete od 1992. godine, nisam se bavio javnim poslom tada? Nešto ste pogrešno pročitali i pobrkali ste nešto.

Što se tiče svega drugog, znate, pa vi ste sa tim ljudima pravili koaliciju, a ja sam tada rekao mom sagovorniku u emisiji da ste ih vi nazivali ubicama, a ne ja. Vi ste ih nazivali ubicama pa vam nije smetalo da sa ubicama pravite koaliciju, a danas ćete nekome da držite moralne pridike i to nekome ko se, za razliku od vas, nije ni grlio ni ljubio sa njima? Mi nećemo ni da se grlimo ni da se ljubimo ni sa Ivicom Dačićem ni sa Mlađanom Dinkićem ni oni sa nama kao što ste se vi i grlili i ljubakali, a sve zbog para, a ne zbog politike i sve zbog toga da vaši džepovi budu dublji, da vi imate više, a da narod ima sve manje.

Bez obzira na sve to, mi ćemo, kao što vidite, trpeljivo i strpljivo da saslušamo sve to. Neću da poreknem ni jednu jedinu reč koju sam izgovarao, što ne tražim ni od onih koji su izgovarali o meni. Jedino što tražim od onih sa kojima ćemo da sarađujemo, to je da uradimo nešto mnogo bolje za našu zemlju od onoga što ste vi radili u prethodnom periodu. To je velika razlika između vas i nas.

Pitaćemo one sa kojima ste se dogovarali da tema i meta bude SNS i Aleksandar Vučić, a da vas oni do četiri sata biraju na određena mesta u Novom Sadu, koliko će još dugo moći da vas podržavaju …

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, dva minuta su istekla.)

… ili možda nama nije mesto da budemo podržavani sa njihove strane ili da mi ne podržavamo njih zato što, znate, tek sledi da se vidi, a vi narodu kažite šta smo pljačkali mi, a mi ćemo narodu da kažemo šta su pljačkali svi u ovoj zemlji. Narodu je pravda najpotrebnija u ovom trenutku.

Gospodine Trnavčeviću, nijednu replikku danas nisam ja izazvao. Dakle, ja sam samo odgovarao onima koji su me lično pominjali.

Zahvalan sam vam gospođice Jerkov na ličnoj mržnji. Ako je potrebno pomoći ću da zajednički napišemo memoare Aleksandra Vučića. Nemam ništa protiv toga. Danas nisam pominjao gospodina Mladića, niti sam spominjao gospodina Šešelja, niti bilo koga, ali valjda od tolike mržnje zbog činjenice da ste izgubili izbore, a da vam je i dalje potrebno da vas podržava SPS, ne smete da kažete ni reč o njima, pa vam je meta SNS i ja lično. Vi nastavite tako, a mi ćemo svoj posao – da menjamo Srbiju. Poštujući vas, ja vama ni jednu ružnu reč neću da izgovorim, ali ćemo gledati da ovom zemljom vladamo na mnogo bolji način nego što ste vi to radili u prethodnom periodu. Hvala vam.

Pre svega, želim da se zahvalim gospodinu Andriću i rekao bih da je SNS spremna da preispita ovu odluku i da bi bilo dobro, zarad tolerancije u parlamentu, da se ovo promeni. Moram da kažem da nisu krivi naši partneri, ni gospodin Dačić, ni gospodin Dinkić, oni su ranije predlagali veći broj potpredsednika Narodne skupštine, ali je naša želja bila da se smanji broj potpredsednika, upravo iz razloga o kojima sam govorio, kao i smanjenje broja članova Vlade.

Primećujete da bi peti po količniku bio naš potpredsednik ponovo, ali mi nemamo problem sa tim. Spremni smo, posle ovakve vaše diskusije, da razmatramo tu činjenicu ponovo sa našim partnerima i da izađemo u susret, ne vama, već mislim da bi to bilo dobro, normalno, racionalno i razumno za parlament, tako da ćemo to koliko u toku dana da rešimo. Što se tiče druge stvari, prepucavanja, ni jednog sekunda nikome od nas u parlament koje došao nije palo na pamet da ćemo doći danas u situaciju da se branimo od nečega. Došli smo i za nas je ovo svečani dan. Mi smo došli dobre volje u želji da na ako ne možemo ubuduće da bar danas bude sve u najboljem mogućem redu. Onda smo doživeli da nam neko kaže da smo rekli ono što u stvari uopšte nismo rekli, onda vidite unapred pripremljene govore i ono što bi trebalo da znači početak nekakve nove kampanje. Ono na šta nikada neće da pristane poslanička grupa SNS. I sutra kad neki od nas izađu iz ove poslaničke grupe, nećemo da pristanemo da budemo udarani da bismo puštali da vreme prođe, a podsetiću vas i potpuno sam saglasan sa vama što se tiče predloga da se ne bavimo onim što je bilo. Verujte mi, lično vam obećavam da ću dati sve od sebe, ne kažem da ću uvek i u potpunosti uvek uspeti da gledam i da govorim o budućnosti, ali ću vas podsetiti, gospodine Andriću, jer i mi pamtimo, ne pamtite samo vi. Da od 2000. godine do 2003. godine ...

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, žao mi je. Ponovo moram da vas upozorim da se ne držite vremena.)

Zašto me sada upozoravate, završavam na najlepši mogući način, zbog čega me sada upozoravate?

(Predsedavajući: Molim vas, trebali ste voditi računa da finalnu misao ranije kažete.)

Molim vas, ja nisam završio, govorim kao predsednik poslaničke grupe, imam vremena još koliko hoćete.)

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vi ne cenite ovo vreme i Poslovinik.)

Gospodine Trnavčeviću, ja postupam u skladu sa Poslovnikom, pitajte gospodina Odalovića.

(Predsedavajući: Imate pravo na repliku dva minuta.)

Nisam repliku tražio, gospodine Trnavčeviću.

(Predsedavajući: Dobro. Završite misao.)

Dakle, samo da završim u jednoj rečenici. Podsetiću vas, gospodine Andriću, izvinjavam se, molim vas, konsultujte se sa gospodinom Odalovićem, a ja završavam. Podsetiću vas na 2000. do 2003. godine, gde ništa nismo radili pod milim Bogom, osim što se govorilo o zločinima i zločincima prethodnog režima. Nadam se da je to vreme prošlo i nadam se da ćemo svi zajedno govoriti u budućnosti o onome što treba da uradimo. Vama hvala i gledaćemo u svemu da izađemo u susret. Hvala vam još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega gospodinu Pastoru da se zahvalim na tome što će podržati danas izbor gospodina Stefanovića.

Onima koji pokušavaju negde između redova da kažu kako neko ponižava parlament Srbije, hoću da saopštim da je Nebojša Stefanović potpredsednik glavnog odbora SNS, vidim da vam se to mnogo ne sviđa, ali najveće stranke u Srbiji. Oko tih priča ko kakvu političku formaciju želi da formira, odnosno da li da to bude dvopartijski blok ili da to bude blok više partija, mi želimo onako kako je želeo Ivica Dačić, a ja to i danas želim da saopštim i njemu i svima ostalima, da na sledećim izborima dobijemo mnogo više glasova i od njegove partije, mnogo više glasova i od partije gospodina Petrovića i, razume se, mnogo više glasova od vaše stranke.

Ko će još dobiti narodno poverenje na narodu je, a nije na nama? Sa druge strane, ono što mislim da je važnije, to je šta ćemo da uradimo u narednom periodu.

Nemam ništa protiv kada svaki put u izlaganju neko, onako kao usput ili slučajno, a mnogo sam godina u ovom poslu, pa mi to ne promakne, pomene SRS ili nečije članstvo u SRS. Pa, mi se toga ne stidimo kao što ne stidi toga, pretpostavljam ni Čedomir Jovanović, iako mu nikada ne pominjemo da je menjao stranke, kao što nikada i nekim drugima ne pominjemo.

Dakle, ljudi, ako možete, to vas zaista molim,  ono što ste sebi oprostili, pokušajte da oprostite i drugima i ništa više. Mi smo to već učinili i od nas ovo, sem u odgovorima nikada niste ni čuli. Uz to što sam siguran da ćemo oko potpredsednika Narodne skupštine, ne zato što mi činimo dobro delo, već zato što je to normalno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da imate potpredsednika, prosto kao značajna poslanička grupa, želim da kažem da naša namera jeste da razgovaramo sa svima, da vidimo šta u Srbiji možemo da promenimo. Da promenimo i taj običaj da nekima neki spočitavaju škole, a da za neke nikad ni ne znamo koje su škole završili i da li su ih završili. Ali, to je pre svega zato što mediji, koji su pod kontrolom bivšeg režima, su to koristili na najgori i najprljaviji način u kampanji protiv SNS, a ne pitajući nikog drugog.

Što se Nebojše Stefanovića tiče, želim ljudima u Srbiji da kažem da je reč o veoma obrazovanom mladom čoveku, a to će građani Srbije imati prilike da vide. Dakle, mi nismo kandidovali bilo koga i najbolje kandidovali za ministre, a otprilike ne znam koga za predsednika parlamenta, naprotiv uvažavajući ovaj visoki dom.

Vi nikako ne razumete da ja mogu, poštovani gospodine…

Oprostite gospodine Trnavčeviću, izvinite i vi što sam bilo šta rekao. Oprostite molim vas.