Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu iz nekoliko razloga. Naime, gospodine predsedniče Narodne skupštine, više puta sam molio za odgovor i bio veoma strpljiv da sačekam taj odgovor, posebno u vezi s ''energetskom mafijom''.
Voleo bih da mi taj odgovor pružite, ne meni, ne zbog mene, ne zbog SRS-a, ne zbog poslanika u Narodnoj skupštini, već zbog građana Srbije, zbog naše države, jer dok se ta afera ne razreši, Srbija ne može da ide napred i neće moći da se bori protiv korupcije i kriminala, a deo tih ljudi koji su umešani u najtežu korupcionašku aferu su ljudi koji danas pomažu najvažnijim strankama vlasti, pre svega DS-u i DSS-u, a sa Dinkićem ionako svi imaju partnerski odnos, tako da je to nešto što se podrazumeva.
Izašao sam iz još jednog, veoma važnog, državnog razloga, iako ste mislili da ću tražiti, verovatno, način kako da samo začikavam vlast.
Izašao sam zbog veoma značajne stvari, zabrinut posle razgovora sa predstavnicima vlaške nacionalne zajednice u Srbiji, onih Vlaha koji Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, pre svega, sa Dragoslavom Zajkeskovićem, koji živi u Zlotu, i drugim predstavnicima Vlaha koji ne žele da im država daje ili nameće rumunski jezik kao maternji jezik, pošto vlaški jezik nije rumunski i oni ne umeju da pišu rumunskim jezikom.
Upravo zbog zakona koji je trenutno na dnevnom redu, dame i gospodo, ovde ćete videti jedno divno čudo koje je učinio ministar Marković.
Prvo ću vam pokazati odgovor Rasima Ljajića dok je bio zadužen za to pitanje, pitanje nacionalnih saveta. Dakle, ministar Ljajić je, savesno obavljajući svoj posao i svoju dužnost, rekao da članom 6. Statuta, s obzirom na činjenicu da do sada nije izvršena standardizacija vlaškog jezika, predlažemo da naziv pravnog lica bude ispisan samo na srpskom jeziku, a po obavljenoj standardizaciji - i na standardizovanom maternjem jeziku Vlaha.
U međuvremenu, gospodin Milan Marković je potpisao rešenje kojim se utvrđuje, i to sve u skladu sa odlukama Žive Lazića, člana Demokratske stranke i Demokratske vlaške stranke, koji se, uzgred rečeno, potpisuje ćirilicom, ne zna rumunski, ne zna ni latinicu, ali je zato tražio da standardizovani vlaški jezik bude rumunski jezik po svaku cenu, ne bi li išli na dalje rasparčavanje srpskog nacionalnog tkiva i uništavanje jedne grupacije kakva su Vlasi, a vi znate šta nas sve čeka.
Sada nas, zahvaljujući vašim odlukama, čekaju svi mogući pritisci koji su već vršeni od Saveta Evrope, govoreći da u istočnoj Srbiji ne žive Vlasi, već žive Rumuni, pa vas čeka mnogo obeležavanja, od škola do bolnica i svega drugog, na rumunskom jeziku, koji niko u istočnoj Srbiji, sem Kračunovića i Gacovića, neće razumeti, ali je država nekome učinila važnu uslugu, a sebi i svom narodu - pravu medveđu uslugu.
Da biste shvatili koliko su opasne teze sa kojima ti ljudi, koje država na ovakav način podržava, izlaze u javnost, ja ću vam ih sada pročitati. Znaju o čemu govorim poslanici iz bilo koje stranke koji se nalaze u ovom parlamentu, nevezano da li su iz vlasti ili iz opozicije.
Taj čovek kaže, između ostalog - mi smo Rumuni, Vlasi ne postoje. Kaže da Vlasi ne postoje. ''To je pogrdni naziv za nas, kao kad Rome nazivate – Cigani. Kada već govorimo o njima, da kažem da i oni imaju veća prava od nas.'' Tako se Srbija odnosi i tako Srbija, tobože, ugnjetava Rumune, koji su, u stvari, Vlasi, ali evo, Vlasi ne postoje, pa će Milan Marković da kaže da je standardizovani vlaški jezik rumunski jezik i da potpisuju odluke Nacionalnog saveza DS-a i njihovih koalicionih partnera i da time razara državu Srbiju na najbrutalniji mogući način.
Samo ću u dve rečenice reći, reč je o čoveku koji, ne da ne vodi računa o zakonu, o Ustavu, o pravu, nego ne vodi računa ni o čemu. Vodi računa samo o tome kako će da ga pohvali Boris Tadić na kolegijumu ili na predsedništvu DS-a, kome je princip delovanja - princip političkog oportuniteta i celishodnosti i ništa više.
On danas, u svojoj izjavi, ili intervjuu za ''Pravdu'', kaže sledeću stvar - ne može da se ide u izbor za gradonačelnika, iako postoji jasna, precizna kogentna norma da se u roku od 15 dana od prestanka funkcije raspisuju izbori za gradonačelnika. Nećemo ih imati. Šta je tu čudno? Imamo mnogo privremenih organa u upravi, jer Ustavni zakon je, kaže, jači od zakona.
Jeste, ali Ustavni zakon, a ni Ustav, nisu menjali položaj gradonačelnika. Ustav je menjao položaj predsednika opština, ali gradonačelnika nije. Onda će Oliver Dulić da nam kaže - piše u Ustavnom zakonu, iako piše - uz kumulativne uslove donošenja zakona o predsedniku, zakona o spoljnim poslovima, službama bezbednosti, Vojsci i odbrani, mogu da se raspišu izbori za predsednika Republike do 31. decembra. On će da kaže - ja ću da raspišem, baš me briga što zakoni nisu doneti. Ovde gde imamo sve zakone, ne menja se ustavni položaj inokosnog organa.
Dakle, imate strašan problem, da vam oni kažu - to nas ne interesuje, zato što to nama ne odgovara. Ta vrsta bezobzirnosti, ta vrsta tumačenja kojem i vi pribegavate, mogu da se nazovu samo jednom rečju – bezobrazluk, i ništa više.
Uzgred, doneo sam vam, pošto sam juče najavio i deo tih stvari, počeo da vam čitam o odnosu između Stare Pazove i Inđije. Neću sada da govorim o velikom biznisu, o tome će vam govoriti neki drugi, koji je napravila DS sa ''Red hot čili pepersima'' i kako vam jedan kvadratni metar od jednog evra dođe na 15 evra i koliko stotina hiljada evra je uzeo samo jedan čovek u džep, izgradnjom kompletne infrastrukture, kupovinom i preprodajom istog zemljišta.
Navešću vam sledeću stvar. Investicije koje su u Pazovi, u vreme vlasti DS-a od 2003. godine, iznosile 184 miliona dinara, u 2007. su milijardu i 312 miliona; jedanaest puta su veće od kad su srpski radikali na vlasti. Uz to, potrošnja industrijske energije je bila 3,6 puta veća nego u Inđiji. Danas je 8,3 puta veća potrošnja industrijske električne energije nego u Inđiji. Radi industrija. Iako imaju 25 hiljada stanovnika više od Inđije, u apsolutnom broju, imaju 1.500 manje nezaposlenih od Inđije.
Mislim da to govori dovoljno o uspešnosti Stare Pazove i Inđije. Prosečna plata je, takođe, veća u Staroj Pazovi nego u Inđiji, 37.178 dinara, i to je najviša prosečna plata u čitavom Sremskom okrugu, prema podacima Privredne komore Srema.
Uzgred, oko tog vašeg svetskog čuda - Inđije, moram da vam kažem da je Skupština AP Vojvodine, na proleće, donela odluku i pokazala celoj javnosti da Inđija spada u nerazvijene opštine. Nažalost, građani Inđije, koji su većinom radikali, glasali su za SRS na parlamentarnim izborima, ne smeju se zbog odluke da na lokalnim izborima pobedi gospodin Ješić, što smo mi priznali. Danas im je to tužno i jedva čekaju da ga smene, kao i vas.
Hvala.