Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo kofer, onaj vaš, nema sto hiljada evra ovde, a nema ni 13,5 miliona ovog prepoštenog što je malopre izlazio da nam drži vakelu.
Moram da vas naučim nešto, svaka košulja iz Haga, časnog Srbina koji nije izdao svoju zemlju, mnogo je bolja od ove lopovske košulje koja vama pripada i koju ćete da dobijete kad dođe do promene vlasti, ne zbog toga što se preti političkim protivnicima, nego zato što tako zakon i pravda nalažu.
Moram da izvučem, i ovo su mi rekli da je od nekih iz G17 plus ostalo, fantomka je, vidite, ovako su upadali u Narodnu banku svojevremeno, vidite, samo za oči ima izrez. Ovo vam je, gospodine ministre, dokaz sa čim su upadali u Narodnu banku, da imate u vidu.
Dame i gospodo, ovde nema para u koferčetu, ali ima 788 strana, krivične prijave i lopovluka G17 plus. Dakle, pošto smo ustanovili, kako reče ovaj prepošteni, 13,5 miliona si ukrao, 13,5 miliona ukrao na privatnu firmu od svoje prepoštene ministarke, pa ćete za govor mržnje da nas gonite. Tako ćete prepošteno da vladate Srbijom. E nećete, prepošteni, da vladate, jer vas neće narod nikada više, neće građani Srbije takve lopuže kao što ste vi. (Aplauz.)
Moram da vam kažem, ovo ovde je, pošto sam ovo dobio jutros, nisam do kraja ušao u materiju, vidim da je ovo međunarodna kriminalna grupa, predvodi je Mlađan Dinkić, sada ministar finansija u Vladi Republike Srbije.
Ta udružena zločinačka grupa, vidite, ovde ima i na engleskom i na grčkom, ne znam na kojim sve jezicima, gde god su bili, samo su jednim poslom bavili, samo krađom i lopovlukom.
Što se tiče onog dranja, gospodine, vi ste bili ministar, ne kaže se - Vučić se dere, nego - Vučić viče. Nisam počeo kožu da derem. Trebalo je u drugom osnovne da vas nauče, nepismeni bivši ministre i ne znam šta ste već. Koliko ste ono beše studirali, ekspert, 11 godina i dva meseca studirali. Jedanaest godina i dva meseca, pa postao ekspert.
Gde ode ovih 13,5 miliona, gospodine ministre, u privatnu firmu. Kako to G17 daje svojim najistaknutijim članovima 13,5 miliona, po kom zakonu, po kom kriterijumu? Da ne bi bilo neodgovoreno, korektan sam čovek, juče je B92, na moje zaprepašćenje, iako je uvek antisrpski i antiradikalski nastrojen, bili su manje nekorektni nego većina drugih, pa su pustili deo druge strane.
Ali, da ne bude nedorečeno, a odgovoriću i njima i vama na ovo danas, pošto se time ozbiljno bavimo. Naime, vi ste govorili o "Magistratu". Pa, vi ste na vlasti. Ako smo bilo šta učinili, hapsite nas odmah, vešajte nas na Terazijama, radite šta hoćete. Što izmišljate sve vreme? Znate i sami, imate sudsku presudu, u vašem režimu, koja govori o "Magistratu". Što se ne pozovete na tu presudu? Vi ne znate, gospodine nepismeni bivši ministre, u presudi piše da nema nikakvih problema i da ništa nismo počinili, da ne snosimo odgovornost, ali niste upoznati sa tom presudom.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas sa uvažavanjem da se odnosite prema vašem kolegi.)
Ali, moram da pitam, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, jesam li dokazao onim što je izgovarao čovek, jesam li u pravu jezički i gramatički, kažite mi. Jesam, gospodine potpredsedniče, šta da radimo.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, ne mislim uopšte da se mešam u vašu diskusiju, ali molim samo sa uvažavanjem da se odnosite prema kolegama, ništa više.)
Odnosim se sa velikim uvažavanjem.
Dakle, o čemu je ovde reč. Sve političke stranke su tada u Zemunu imale pravo po istoj ceni da zakupe poslovni prostor, vaša firma tad još nije osnovana bila, pa nije ni postojala, ali neke druge političke organizacije su tada postojale i po istoj ceni koristile poslovni prostor, i to su političke organizacije. A vi ste, gospodine bivši ministre... studirao sam malo manje od njega, jedno dva i po puta manje, ali ne može za tako malo godina toliko da se nauči kao za 11. Nego, oko B92, to ćemo...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas da privedete kraju vašu diskusiju.)
Polako, on je pričao 15 minuta, niste hteli da ga prekinete.
(Predsedavajući: Molim vas, vi ste već dugo poslanik i znate da moramo da poštujemo Poslovnik.)
Nema nikakvih problema, hoću da vam objasnim ovo oko B92. Naime, oni su rekli, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, kako su oni uložili dva miliona evra, pa time oplemenili prostor. Rekao je gospodin Albijanić juče da je to normalan ugovor. Nije tačno.
Imam ugovor pa ću vam pročitati - zakupodavac je omogućio zakupcu, u ovom slučaju B92, da sve troškove uračuna u zakupninu i u tom smislu ne plaća zakupninu za onoliko koliko je uradio. Zato sam juče rekao da čak ništa od toga ne računamo, da je sve to u najboljem redu, da uopšte ne govorimo o tome koliko se računa da je uloženo, zašto je to potrebno Narodnoj banci itd, da ne pričamo ni o vezi rukovodstva jedne partije sa komercijalnom tobož televizijom, samo da pričamo o ovome, samo da pričamo o poslu: za 6.672.000 evra je oštećena država, šesto miliona dinara samo na jednoj stvari.
Sada smo videli 14 miliona je oštećena samo na tome što je dala, kako se zove ovaj bivši ministar, njemu dala 14 miliona na firmu "Budućnost" iz Čuruga, zato što je to pošteno kada se daje firmama iz G17 plus. Ne mislim da ima potrebe da vičem, izlazim da govorim pristojno, razgovetno, a to da se derem, to bi me bolelo mnogo, pravo da vam kažem, ne može bez anestezije, to mi ne pada na pamet da činim i radim.
Na kraju, na jednu ozbiljnu stvar da se osvrnem, koja nema veze sa stranačkim sitnim razmiricama. Pogledajte ovaj primer iz Pančeva. Da li je neko tada tražio zabranu G17 plus? Nije.
Znate zašto tražite zabranu SRS, a jasno vam je da od toga nema ništa, a da li znate zašto tražite? Tražite zato što jedina šansa da uđete u parlament, i sa sve smanjenim cenzusom od 3%, to je da pola naroda izbacimo i da isključimo, jer 50% glasa za SRS. Moram odmah da vam kažem, mi na svakom mestu ...

Završavam, gospodine potpredsedniče, vi ste veoma racionalan, ozbiljan i razuman čovek. Ovo iskreno mislim, najiskrenije to mislim. Gospodin Mihailović je veoma razuman i racionalan čovek.
Dakle, krematorijum za Rome i Jevreje nije isto, dragi moj prijatelju, nije isto. To nije za isključenje iz stranke, to je za ne znam šta, nego nekoga nazvati u ideološkom smislu ustašama. Mogu da budem i prevodilac, znam nekoliko jezika, govorim nekoliko stranih jezika i mogu prevodilac da budem, nije mi to problem, nije sramota da to budem. Imao sam tu nesreću ili sreću i da živim van granica ove zemlje pa nije mi problem.
Moram da vam kažem, nigde još nisam čuo, sem u vašoj stranci, da se neko zalaže za krematorijume za Rome i Jevreje. To još nigde nisam čuo. Takav mrak, takvo crnilo nikada nikome u Srbiji nije pao na pamet. To je najozbiljnija moguća stvar.
Na kraju, hoću da umirim članove i simpatizere SRS, sada hoću da govorim o jednoj stvari, a to je da se ne sekiraju, ne moraju da dolaze u Beogradu, ne moraju nigde, mi lako izlazimo sa ovima na kraju, pobeđivali smo ih i pobeđivaćemo ih uvek, pobedićemo ih na narednim izborima, oslobodićemo Srbiju od lopovluka i kriminala. Hvala najlepše. (Aplauz SRS.)

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da je SRS jedina politička stranka koja će glasati protiv ovog predloga zakona. Doneo sam ovde, da bih pokazao gospodinu ministru, a i vama, jednu brošuru i tri apela različitih udruženja građana Srbije protiv ovog zakona. Pročitao sam sve što su imali da kažu. Sa najvećim delom se slaže. Neke stvari bi možda bile i preterane, ali mislim da su suštinski sasvim u pravu imajući u vidu predloženi zakon.
Pokušaću iz dva ugla da kritikujem ovaj predlog. Prvi je finansijski, a drugi je deo koji se tiče ugrožavanja ljudskih prava i sloboda, jednog od najznačajnijih prava zagarantovanih i Ustavom Republike Srbije, ali i svim drugim međunarodnim konvencijama i deklaracijama o pravima čoveka i građanina, a to je pravo na privatnost, dakle, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Svako ima pravo na poštovanje istog doma i prepiske, jeste jedan od članova Međunarodnog pakta o građanskim političkim pravima još iz 1966. godine.
Zašto sam govorio oko ovog prvog finansijskog aspekta? Kada to sve izađe na oko 100 miliona evra naših troškova, postavlja se pitanje da li možemo da krivimo samo ministra Jočića ili neke pre toga.
Jeste on u situaciji da mora da kaže da je to DOS nabavio, pa kupio materijale, ili će da propadne ili ću to da iskoristim. Na to se zahteva i dodatnih 20 i nešto miliona evra, i eto problema i za građane Srbije, ali pre svega za poreske obveznike, za one preko čijih leđa i preko čije grbače će to morati da bude naplaćeno.
Sa druge strane, oko samog uvođenja ovakvih ličnih karata, imam jednu primedbu na ponašanje onih koji sebe nazivaju medijski javni servis Srbije. Malopre sam slušao, u tri sata je bilo uključenje. Ministar govori politički, u interesu svoje stranke i svoje Vlade, to je njegova stvar, ali na završetku njegovog izlaganja, pametnija od ministra novinarka kaže: da, mi ovo moramo zato što to ima svuda u EU, pa mi hoćemo u EU, pa ćemo zato da uvedemo ovakve lične karte.
Sada vi gledate, čudom se čudite šta priča, o čemu je reč. Onda uzmem, da li sam ćorav ili slabo čitam, pa da pročitam, da li je možda, recimo, Švedska članica EU i druge nordijske zemlje, ne računajući Norvešku, da li je Velika Britanija, Engleska članica EU? Možda su je izbacili u međuvremenu. Mislio sam da vi iz DSS znate ko jeste, ko nije.
Zašto sam ovo ispričao? Zato što postoji jedna matrica u našem društvu: šta god ko uradi, a eventualno su protiv toga radikali - pusti to, oni su protiv toga zato što je to za EU. Kakve to veze ima sa EU? Pola zemalja ima, pola nema. Uopšte nemaju lične karte.
Zarad istine da dam nekoliko podataka. Pri pokušaju uvođenja ovakvih ličnih karata sa mikro čipovima u Veliku Britaniju, Dejvid Blanket je od čitave javnosti Engleske nazvan velikim bratom. Nedavno je smenjen. Zašto? Naravno, oni ne haju o nama, ne interesuju ih položaj Srba i Srbije, ali haju o svojim ljudskim pravima, haju o svojim građanima, o svojim interesima, i onda kažu: čekajte, kako to da država nas kontroliše na takav način, kako je moguće da država ima toliku kontrolu i šta mi time dobijamo?
Neko kaže da se dobija brzina obrade podataka. Tačno. Dok ne padne sistem, što se tiče brzine podataka. Dobijamo li nešto u bezbednosnom smislu? Ne dobijamo ama baš ništa. To su sve analize pokazale.
Sada ću vam pročitati, da biste videli neke koji imaju malo više iskustva od nas i sa, pretpostavljam, malo ozbiljnijim kriminalom. Kod nas je ovaj uglavnom lopovski, od cementare do ne znam čega. Dakle, od 1994. godine, kada su pokušali torijevci da to uvedu u Veliku Britaniju, odmah se javila Asocijacija šefova policije, koja je ukazala da ta tvrdnja da bi se povećala bezbednost i smanjio kriminalitet uopšte nije tačna, kako zbog velikih mogućnosti falsifikovanja, tako i zbog otpora koji će se kod građana pojaviti prilikom kontakta sa policijom.
Istovremeno, time se omogućava širenje straha kod ljudi i prikupljanje nečega, verovatno u nekim organima, pojedinih informacija u različitim kompjuterima, u različitim softverima, koji su samo od privatnog interesa pojedinih građana i ništa više.
Inače, da znate još, 1953. godine Vrhovni sud Britanije, da čuju ovi što pominju samo EU, doneo je odluku po kojoj je legitimisanje od strane policije zabranjeno, jer je nelegitimno i potpuno nezakonito. Istovremeno, ko može da garantuje da nova elektronsko mirkočipovana karta ne može da prima neuporedivo veći broj ličnih podataka? Sada ću vam navesti primer.
Imam karticu u "Centrobanci", sad je zovu Laiki, imam u "Inteza banci" itd. Kad ubacite tu karticu u bilo kojoj banci, nisam ni znao da će da vam izađe kompletno stanje u bilo kojoj banci da imate, na bilo koji način. Znao sam da će lepo time da prate da li ste kupili u "Rodiću", u "Maksiju" ili u privatnoj prodavnici. Pristao sam dobrovoljno na to, to je način da nekada, kad kasni onih 20 dana od plate ili nečega, da se podmiruju druge obaveze, da bi se to plaćalo.
Pristao sam na to dobrovoljno. Čak ni ja nisam ovo znao, možete li da mislite o običnim građanima. Znači, u trenutku kada ubace karticu bilo koje banke, mogu da vam uđu u kompletno stanje u svim bankama, na svim računima.
Jeste, znam da jeste, nisam znao, obaveštavam građane da to znaju. A onda se pitam, pošto je ceo posao zamišljen sa "Motorolom", koja radi najpoverljivije i najznačajnije vojno-bezbednosne, policijsko-bezbednosne, u svakom slučaju bezbednosne poslove za američku vladu. Ko nam garantuje da to nije način i za ozbiljniju špijunažu i za ozbiljnije praćenje, i pri tome se ne igram priče ni „Životinjskih farmi“ ni Velikog brata, niti sam paranoik, niti sam bilo šta.
Prilično, moram da priznam, ne obraćam pažnju na to i baš me briga i nikada od mene u javnosti niste mogli da čujete – jaoj, prisluškuje me neko, pa sad glumim narodnog heroja. Baš me briga za to. Ali, mislim da ovo zaista jeste elementarno kršenje ljudskih prava i sobom nosi brojne probleme i mnoge nerazjašnjene stvari.
Postavio bih sledeća pitanja ministru koje postavljaju građani. Ništa, čuće valjda gospodin ministar, gospodine predsedniče. Od čega je sastavljen mikro čip i da li sadrži bilo kakve elemente koje možda naša tehnologija ne poznaje, a od kojih je moguće očekivati da postoji način da se koriste za praćenje i prisluškivanje?
Kakva je garancija da vlast neće menjati podatke o korisniku u centralnoj bazi podataka i unositi čisto privatne stvari, kao što su nacionalnost, veroispovest, političko uverenje, zdravstveno stanje itd? Kakav je sistem zaštite centralne baze podataka od spoljnih upada i zloupotreba?
Vi ste videli šta su hakeri u stanju da urade, u stanju su da razore Pentagon, a ne ovo sa čime bismo mi mogli da imamo problema ovde u Srbiji.
Uostalom oni koji imaju platne kartice, kreditne i bilo koju vrstu kartica znaju kako je kada pada sistem, pa vam onda ni ona brzina podataka o kojoj se malopre govorili ne može doći do izražaja.
Kakva je zaštita od mogućnosti prodaje i curenja podataka iz ruku ljudi koji upravljaju centralnom bazom podataka? Sa kojim inostranim elektronskim sistemima je povezana domaća centralna baza podataka?
Od kog proizvođača je nabavljena oprema za izradu ovih ličnih karata? Interesuje nas kako i na koji način je sproveden tender, pošto je veliki novac u pitanju, iz kojih izvora je finansiran ovaj elektronski sistem i šta će se desiti u slučaju pada sistema?
Zbog brzine podataka hoće li nekog u marici da drže četiri sata ili tri, ili dva, ili pet, dok ne provere sve podatke i dok ne vide da je sve u najboljem redu. Može da se desi da bude i drugačije, ali može da se desi i da bude sve u redu.
Ovaj zakon može zaista da zasluži i kao zakon koji donosi diskriminatorske norme, koji nosi diskriminaciju za građane Srbije, a istovremeno na poseban i posredan način može da ugrožava i suverenitet Republike. Bilo bi dobro kada bismo više informacija imali.
I još jedno pitanje za gospodina ministra. Ako već to radite i ako će već većina tu odluku da donese, a pošto vidim da se ljudi žale i traže od Borisa Tadića da to ne potpiše, kažem im – ljudi, pogrešna je adresa, potpisaće.
On samo neće da potpiše ono što je dobro za srpski narod i građane Srbije, a ono što ne valja potpisivaće đuture i to odmah. Ja danas nisam ni video, video sam da je Nataša nekoliko lepih reči uputila ovom vrhovnom Đilasu, kako se zove ovaj belosvetski prevarant. I on se danas pojavio nešto da nas sačekuje, je l' ste vi to znali, gospodine Aligrudiću.
I on nas je sačekivao ispred Skupštine Srbije nešto da nam zabranjuje da uđemo, ne možete da verujete, pojavio se dok ga Nataša nije oterala.
Rekla mu je - šta ćeš ti tu, lopove jedan, i on je pobegao. Ali, da ne verujete. Evo i to se dešavalo da i takvi sprečavaju narodne poslanike da dođu na posao. E dakle, mnogo nas je uplašio, nismo smeli da dođemo, računali smo samo da li ćemo da idemo na neki zadnji ulaz ili ne znam gde, kako i šta da se dogodi.
Takođe, bilo bi dobro reći da dobar deo ljudi u srpskoj crkvi je apsolutno protiv ovog zakona. Trebalo ih je konsultovati. Ne kažem da uvek moraju da nose odlučujuću ulogu, ali ih je trebalo konsultovati i trebalo ih je pitati za ovaj zakon.
I ono pitanje, da završim gospodine ministre, video sam na onom prototipu koji ste pokazali granice Avnojevske Srbije, razume se sa Kosovom i Metohijom, pa da pitam, gospodine ministre, hoće li, ako ne daj bože bude one nove vlade DS-a i DSS-a, kako neki najavljuju i ne znam koga još, daleko bilo, naravno pošto je ministar Jočić u DSS-u pa računam da bi to morao da zna, hoće li eventualno neko da ponovo menja kartice zato što se neće odnositi baš na tu teritoriju ili ne? Voleo bih da vaš odgovor da bude da neće. Znate ono sa leve strane, ako se ne varam, onoga što bi trebalo da se naziva lična karta.
Dakle, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv predloženog zakona. Pozivamo vas da ovo još jedanput razmotrite. Oni koji su zalud bacili pare, državne pare ne pitajući nikoga mogu i da odgovaraju, ako su iz prethodnog perioda ne morate zato što su oni to uradili da prihvatate da se ovo na ovakav način sada štancuje. Mislim da time niko u Srbiji neće biti bezbedniji, sigurniji. Plašim se samo da će Veliki brat malo više, malo jače i malo bolje sve zajedno da nas posmatra, a to nikome sreću u Srbiji nije donelo. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću, gospodine predsedavajući, možda ćete me i opomenuti, možda i zloupotrebiti, jer nije sa skupštinskih govornica ništa tog tipa rečeno, ali nemam drugo mesto gde mogu da reagujem.
Naime, nastavlja se politika mržnje prema SRS u pojedinim medijima, posebno na TV B92. Dužan sam da građanima objasnim neke stvari koje se tiču njihovog odnosa i onoga što su rekli.
Naime, napravili su, valjda im je sad to, pošto nemaju vesti, a morali su da objave istraživanje javnog mnjenja, nisam ga video, ali sada vam ga prenosim, "Galup internešnal" je saopštio da SRS ima prvi put preko 40% glasova, u majskom istraživanju, DS 21% itd. Onda je usledilo nešto, pa kao, hajde da uvredimo radikale, pustićemo šta su sve govorili.
Pogledajte kakva je to zloupotreba i mahinacija. Dužan sam da ovo kažem zbog građana Srbije, a opet molim sve simpatizere i članove SRS za mir, da ne pozivaju više ni u Skupštinu Srbije, ni u centralu stranke, nema potrebe da dolaze ni u Beograd, ni iz drugih delova grada, niti bilo šta drugo. Nismo to jedanput izdržali, već bezbroj puta kampanju koja je vođena protiv SRS.
Između ostalog, oni su pustili Tomu Nikolića gde je jednom od poslanika DS rekao svojevremeno "džukelo jedna". Podsetiću vas zašto je to bilo, da vidite kad je reč o govoru mržnje, kao i o ovom krematorijumu za Jevreje i Rome. Možda vam je zanimljivo, gospodine ministre.
Dvoje poslanika, pošto su muškarac i žena, mislim da su bili Milan Stanimirović i Anita Beretić, dobacili su Tomi Nikoliću, kada je govorio o Dragoljubu Milanoviću i o tome da nikada više ne sme da se dozvoli u Srbiji da neko bude linčovan na ulici, da neko bude prebijan i maltretiran na ulici, njih dvoje su dobacili "malo je dobio, trebalo je sa njim tada završiti".
Znači, nije govor mržnje, nego je valjda govor ljubavi kada se kaže da je trebalo linčovati i ubiti čoveka, ali je problem kada mu na to odgovoriš običnim narodskim rečnikom, ništa posebno, običnom uvredom.
Za nekoga ko vam preti ubistvom, ko kaže da je ubistvo ne dozvoljeno, nego poželjno ponašanje u Srbiji, linčovanje političkih protivnika.
Pogledajte u kakvoj zemlji živimo, u zemlji apsurda.
Kaže pravnik prof. Stevan Lilić, ona lopuža belosvetska, vi znate da je lopuža belosvetska, ukrao knjigu, ne da je ukrao knjigu ovako, nego prepisao sebi knjigu, prepisao knjigu od čoveka i pripisao je sebi. Ta lopuža priča da negde nekog treba zabraniti. On će da zabranjuje!
Našao knjige Laze Kostića. E sada da čuju građani kako je on to uradio. Našao knjige, ovo smo sudski dokazali, gospodine ministre, sudski dokazani lopov, sudski dokazani plagijator. Poklonili smo vam to mislim jedanput, presuda Vrhovnog suda, prljavi i podli plagijator Stevan Lilić.

Kud vi dođoste?

Dobro, izvinite, gospodine Obradoviću, završavam odmah, u 30 sekundi. Znači, taj čovek je našao spise Laze M. Kostića, jednog od naših najvećih srpskih erudita, profesora, čoveka koji je najveći stručnjak za administrativno pravo ili upravo pravo, kako hoćete, i napisao tu knjigu.
Ova lopuža našla te spise i mislila je da nigde to ne postoji i onda uzeo, jeste, evo ga „Stevan Lilić kao intelektualna uzdanica aktuelne buldožer demokratije i kao podli i prljavi plagijator“, to su te knjige. E, sve u njima piše. Dakle i onda je uzeo i prepisao od reči do reči čitave pasuse i zapete je prepisivao, pa hajde da pogreši u nekoj zapeti negde, i zapete je prepisivao.
I on kaže istaknuti pravnik, šta kaže - Stevan Lilić. Pa kaže - treba zabraniti SRS, pa znate zašto treba zabraniti SRS, pa da bi on mogao da nastavi da krade, da prepisuje knjige od ko zna koga, na bilo koji način, pa da može da kaže - evo ja, lopuža, pošteni i dobri pravnik, ugledan pravnik. A pri svemu tome, gospodine ministre, možda su vam ove identifikacione kartice zbog toga značajne, možda će vam biti.
Obratite pažnju na ovog Đilasa, taj je opasan kriminalac. Znači, sem tog Đilasa obratite pažnju na ovog sa tim identifikacionim karticama. On će da krade ponovo, taj je povratnik, vidim ga ja, to je opasan kriminalac. Taj je velika lopuža, povratnik. On će da krade ponovo, samo ne znam čiju će knjigu sada da uzme da prepiše.
A posle toga još uzima pare tako što naplaćuje to što prodaje, tu tobože svoju knjigu. Vodite računa i studenti, nemojte da mu plaćate knjige, nađite knjige Laze M. Kostića, da uzmete od originalnog autora, nemojte da plaćate onima koji kradu i otimaju.
Jeste, to je sudski dokazano, gospodine ministre, a vi vodite računa da se ovo ne ponavlja. Računam da naša policija mora da preduzima i neke preventivne, a ne samo represivne radnje. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam pričao delimično oko Velikog brata Orvelovog i Životinjske farme i 1984. godine, da samo to razjasnimo. Nisam ni idiot, niti bilo šta drugo, pa treba da se objašnjava, plašite se frižidera, fotografisanja ili ne znam čega.
Spreman sam da se takmičim sa onima koji su mnogo napredni i evropejski raspoloženi u znanju jezika, poznavanju računara, u svemu onome što smatrate najnaprednijim i najvažnijim. Mislim da naša deca to, pre svega, treba da uče i u tim sferama da napreduju.
Nisam shvatio da ovo ima ikakve veze sa svim tim, osim što sam rekao da je to istina, da je to još jedan od načina na koji se kontroliše privatnost pojedinih ljudi i urušavanje jednog od prava koje pripada univerzalnim ljudskim pravima, ne mogu da kažem poslednje generacije, ali druge generacije, to je pravo na privatnost.
Ako to neko ne može da razume i ako će da kaže da je to zato što oni ne razumeju jer će podaci da idu u Evropu, niko nije pominjao Evropu, pominjali smo "Motorolu" i preko "Motorole" ti podaci idu, a "Motorola" radi za američku obaveštajnu službu i za američku vojnu službu, a da li će da idu bilo gde van Srbije ili će da idu u centralnu bazu podataka, odnosno mimo centralne baze podataka, to vam je isti problem.
Ako mislite da mi je različito to što će da kontroliše ovu ili onu stvar neko drugi, sasvim svejedno, privatnost mi je ugrožena ko god da to čini, ne meni nego bilo kom drugom građaninu Republike Srbije.
Prosto, u tom smislu smatram da je potpuno nekorektno da na takav način neko govori, sad mi smo moderni, a oni su retrogradne snage.
To je toliko prazna priča o tim retrogradnim snagama i ne znam čemu, da mi dođe nekada da kažem da ste vi snage iz srednjeg veka ili snage od pre nove ere, ili ne znam šta sve, što je prilično besmisleno. Građani Srbije će da se izjasne i mislim da će ljudi dovoljno uspeti da procene ko su retrogradne, a ko su moderne snage.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi što su optuživali narod i građane Srbije da su umesto breskve prevozili leševe izgleda da su nešto ljudi i nervozni, šta da im radim, ali sad kad budu ovo čuli imaće razloga.
Dame i gospodo, došao sam do veoma značajnog papira, gospodine potpredsedniče i predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije obaveštavam vas o sledećem: ja sam već godinama pričao o lopovluku između Mlađana Dinkića i B92, o spornim ugovorima koji su napravljeni, o tome kako je to učinjeno na štetu građana Srbije. Sada ću vam pročitati sledeću stvar.
Naime, Narodna banka Jugoslavije zaključila je 25.12.2001. godine ugovor sa Radiodifuznim preduzećem Radio B92 za iznajmljivanje poslovnog prostora u Novom Beogradu, ul. Bulevar AVNOJ-a broj 64 površine 3.474,61 metara kvadratnih po ceni od 1.280.000 dinara mesečno za period od 10 godina. E sada, da vam objasnim kakav je ovde lopovluk u pitanju, očigledan.
Molim vas, gospodine Balinovac, vi ste dobar pravnik, ja to znam, radili smo nekada zajedno u Vladi Srbije i ja znam da ćete vi da se začudite ovakvom ugovoru.
Ajde, ako nećete da se začudite, otkud NBJ kao državna institucija par excellence sklapa ugovore sa B92, privatnom informativnom kućom. Zna se ko su akcionari te kuće, ali nevezano za sve to možda je napravila dobar posao. Ali, dame i gospodo, pogledajte kako je Dinkić napravio posao.
Pošto nisam bio lenj da izračunam, po kvadraturi je ovo 4,3 evra po kvadratnom metru. Prosečno izdavanje ekskluzivnog prostora u Novom Beogradu na baš toj lokaciji jeste 22 do 28 evra po kvadratom metru.
Milijarde dinara je država Srbije ovim izgubila, ne milione, milijarde, jer u pitanju nije cena 20 evra nego 20 evra puta 3.500 kvadrata, pa je to 70.000 evra na mesečnom nivou, pa puta 12 je milion evra, pa puta 10 godina je 10 miliona evra, gospodine Balinovac, 10 miliona evra čiste krađe, čiste krađe o trošku građana Srbije.
Pitam vas, gospodine potpredsedniče, ne znam ko mi je više iza leđa, gospodine Balinovac, a šta je neko preduzeo od nadležnih državnih organa? Ja sam čekao da se dočepam ovog ugovora, dugo mi je bilo potrebno, i kompletnih informacija o tome.
Sada ćemo da vidimo šta će nadležno tužilaštvo da radi. Da li će Dinkić uskoro u zatvor, jer on je tu direktno oštetio državu Srbiju za procene, negde, oko osam miliona evra, a da znate i ovo 4,3 evra po metru kvadratnom, što će za dve godine, pošto se ide po principu monetarnog nominalizma, biti dva evra po kvadratnom metru, dakle, i to nisu plaćali redovno i to su plaćali sa po godinu dana zaostatka. Ima tu još mnogo stvari.
Još nešto da vas upoznam i ove novinare, koji se prave kao da ne znaju šta se zbiva i šta se dogodilo, da ih upoznam sa rezultatima u Bujanovcu, pošto vidim da to neće da pročitaju, iako je u Bujanovcu izašao najveći broj birača, i u apsolutnom broju i proporcionalno, izgleda da ih samo tamo izbori ne interesuju.
Ne interesuju ih zato što je kandidat SRS, ali i lista SRS dobila više nego zajednička lista devet srpskih stranaka DS, DSS, G17, Pokret snaga Srbije, SPS, Nove Srbije, SPO, našli su još neke dve stranke u Srbiji koje su bile zajedno i sve one su dobile tri i po puta manje glasova od SRS, ali svejedno, očekujemo njihovu podršku u drugom izbornom krugu.
Bilo je nerešeno, 6.500 prema 2.000, šta da vam kažem. Ali svejedno, računam na njihovu podršku ...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vreme.)
Završavam, gospodine predsedavajući, veoma ste ljubazni, očekujem da vi, kao častan čovek, intervenišete za ovakvu zloupotrebu u našoj državi, za ovakav lopovluk koji se događa pred vašim očima. Siguran sam da ćete to da učinite.
Samo to da vam kažem i nadam se da ćete i Vi, gospodine potpredsedniče, i svi ostali, da pozovete, pre svega, one građane Bujanovca, ne mislim samo na Srbe, ne mislim ni samo na Rome, već sve koji poštuju Ustav i zakone Republike Srbije, da izađu na izbore u drugom izbornom krugu i da glasaju za kandidata koji poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, a to je Svetislav Stojmenović, kandidat srpskih radikala. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da intervenišem povodom svega o čemu je govorio prethodni govornik. Slušajući njega, videli bismo da ni Tesla nije Srbin, pošto on slavi Avnojevske granice, da ni mnogi drugi od istaknutih Srba, od Meše Selimovića, pa do onih za koje su govorili da su Hrvati, a ponosili se srpskim rodom, od Ive Andrića, pa nadalje, nikada ne bi bili Srbi, ali o takvima ne mogu da govorim.
Izašao sam zbog toga što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine hvalisanjem jednog belosvetskog zlikovca i govorenjem najvećih pohvala o čoveku koji je, sada ćete videti i čuti kako, uvredio celokupan srpski narod i sve građane Srbije. Reč je o jednom od ministara, o ministru odbrane, Zoranu Stankoviću.
Uzgred da kažem da tu vrstu kompleksa, skidajte ove zastave, sklanjajte one – dok je bila ovakva zastava, imali smo crveno-plavo-beli barjak i mi u Srbiji i oni u Crnoj Gori, zato što su bile obe srpske države. A izgleda da je vama svejedno kolika će srpska država i na kojoj teritoriji da bude, samo je važno da možete da pričate gluposti narodu da biste ostali na vlasti.
Doneo sam i dobio sam pismo, a gospodin Nikolić i ja smo pročitali to pismo, gospodina Jovana Đoga, kojeg ste pritvorili u Okružni zatvor, u Beogradu. Čovek je napisao, zamolio da upoznamo narodne poslanike sa onim što mu se dogodilo, sa onim što se zbiva, a nije nimalo smešno. Prvo želi čovek da nas upozna šta je činio (Albijaniću, slušaj ovo, slušaj ovo Albijaniću, to sa "žutima" ti neće pomoći ništa, pregazićemo vas na izborima zajedno sve).
"Rat u bivšoj Bosni i Hercegovini zatekao me je 1992. godine na dužnosti u Sarajevu, u činu aktivnog majora JNA. Na ratištu sam ostao do 8. februara 1993. godine, kada sam teško ranjen i po osnovu tog ranjavanja od nadležne vojnolekarske komisije proglašen sam za ratnog vojnog invalida, sa stepenom invalidnosti 70 posto". Čovek objašnjava šta je i kako radio. Sada vam čitam nešto zbog čega bi trebalo mnogi da se zastide, a oni koje svećom ne morate da tražite, jer se i u mraku prepoznaju, znate za koje narod tako kaže, bilo bi dobro da ućute.
"Napominjem da sam za svoj rad u ratu i posle rata odlikovan Ordenom Miloša Obilića i Ordenom Karađorđeve zvezde, kao i da sam 1999. godine vanredno unapređen u čin pukovnika. Nikada u životu nisam kažnjavan, niti ukoren, pogotovu nikada nisam disciplinski odgovarao".
Čovek sada govori o tome kako je i na koji način progonjen, kako i na koji način, bez ikakvog razloga, jer objašnjava da ga gone za krivično delo – pomoći izvršiocu po izvršenju krivičnog dela, pa se ne zna da je to sve istina, a nije, pa se ne zna gde je general Mladić pravosnažno osuđen, a ne zna se ni da ga bilo koji sud Srbije goni za bilo koje krivično delo.

Žalosno je to što ste rekli, gospodine Markoviću, a nastaviću, neću dugo.
Dalje: "Moja starija ćerka je u julu 2004. godine diplomirala u roku", dolazimo do ovog zlikovca koga hvalite, do ministra odbrane, "i sa desetkom na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, stažirala obaveznih deset meseci na VMA, položila državni ispit i u septembru 2005. godine se zaposlila na jednoj privatnoj klinici u Banjaluci, prvenstveno iz razloga prevelike ljubavi prema Republici Srpskoj.
Dana 20. decembra 2005. godine, u večernjim časovima, od prijatelja u MUP Srbije obavešten sam da je planirano kidnapovanje moje ćerke i zadržavanje do mog dolaska, odnosno predaje snagama EUFOR-a u BiH. Uspevam da blagovremeno prebacim ćerku u Beograd, a sutradan ujutru, na tu kliniku gde je ćerka radila upada načelnik uprave Kriminalističke policije MUP Republike Srpske, Dragi Milošević, sa policijom, i pravi velike probleme vlasniku klinike i ostalom osoblju zbog toga što ona nije tu.
Dana 27. decembra 2005. godine mojoj supruzi, koja je bila zaposlena na VMA, kao viši laboratorijski tehničar, uručeno je rešenje o otkazu, sa obrazloženjem da je njeno radno mesto ukinuto. Rešenje je 20. decembra 2005. godine potpisao lično ministar odbrane Vojske SCG, general Zoran Stanković.
Znači, istog datuma kada je planirano kidnapovanje moje ćerke, više je nego očigledno da su te akcije bile koordinirane, a kasnije sam saznao da su celu akciju osmislili i organizovali direktor BIA, Rade Bulatović, ministar odbrane Zoran Stanković, MUP Republike Srpske, Darko Matijašević i Dragomir Andan, direktor Policije Republike Srpske".
Ovde se sada iznose brojna kršenja zakona, a ja vam neću ništa od toga govoriti, samo ću vam, oprostite gospodine predsedniče, pročitati još jednu stvar.
"U Okružnom zatvoru proveo sam 45 dana u samici. Zakon predviđa da lice može biti u samici samo ukoliko to lično želi. Ja to nisam želeo. Tek nakon višednevnog štrajka glađu prebačen sam u grupnu sobu. Takođe, znam da to nije bilo po nalogu istražnog sudije, jer se on posle ponoći više puta konsultovao sa n.n. licima".
I na kraju, čovek kaže, bez obzira na sve, da nikoga ne želi da moli, a reč je o Jovanu Đogu, pritvoreniku, i nije ništa smešno, nesrećo jedna, ništa nije smešno, nego je tužno, e, kriminalci jedni.
Dakle, kaže: "Nikoga ne molim i možda ovakav ton ne priliči nekome kog bi trebalo da molim, ali ne želim da bilo koga molim, već želim da vam prenesem informacije do kojih sam došao i sve ono što znam.
Odlučio sam da ovo napišem zbog svoje savesti, svoje porodice i zbog svih mojih saboraca, zbog istorije. Možda će neko reći da ton i deo sadržaja nije primeren nekome ko moli. Ništa ne molim, samo želim da vas upoznam sa činjenicama koje se odnose na ovaj sudski proces.
A prvo što želim da vam kažem i danas, iako u tome nisam učestvovao, a to je, da general Ratko Mladić nema pravo i ne sme da se preda Haškom tribunalu, nema pravo zbog 25 hiljada poginulih pripadnika Vojske Republike Srpske, koji su poginuli pod njegovom komandom, da se preda u ruke onih koji su direktno učestvovali u ubijanju tih njegovih vojnika, čija je osnovna krivica bila to što su branili svoje gole živote i živote svojih najbližih. Od tih 25 hiljada poginulih, veliki deo su bili dečaci i momci itd".
I samo imam još jednu stvar, gospodine predsedniče, pošto ovde otvoreno hvale, dakle, ovakve kriminalce, ovakve zlikovce kakav je Zoran Stanković i neki drugi ministri, da vas pitam, da li to u pritvoru držite, a govorite o Srbiji, Milošu, Karađorđu, u pritvoru držite one koji su dobili Orden Miloša Obilića i Orden Karađorđeve zvezde, a kriminalce postavljate za direktore bankarskog sektora u Narodnoj banci.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao kolege, kao ljudi koji radimo isti posao, juče smo prekinuli raspravu o važnom pitanju u trenutku tragedije, kada je poslanik Narodne skupštine Miroslav Nedeljković, ne želim da ga izdvajam kao srpskog radikala, tragično preminuo. Razgovarali smo o tome kakve se kampanje vode i šta se u Srbiji dešava i sa kakvim posledicama.
Doneo sam vam nešto najstrašnije do sada, što niste mogli da čujete i vidite. Naime, juče sam rekao da će vlast biti spremna na sve ne bi li dobili Bor, ne bi li uzeli pare posle privatizacije RTB Bor, a sada slušajte tekst koji je došao na e-mail adrese svih televizija, radija i novinskih kuća u Boru. Jedan poslanik vladajućeg režima je juče posle mene izašao i rekao da nije tačno ono što Vučić priča, jer oni nikada neće da pomenu Branislava Rankića, nigde ništa neće o njemu da kažu, on je pošten čovek, ali će da pobedi njihov kandidat.
Dame i gospodo i poštovani građani Srbije, slušajte pismo, da vidite sa čime neko mora da se suoči, ko je narodni poslanik. U pismu se kaže: "Ovim pismom želim da kažem istinu koja će možda pomoći ljudima da shvate istinu i naprave dobar izbor za budućnost.
Zovem se Halim, živim u Americi već osam godina, inače sam živeo u Banjaluci od malena, pa sve do onih ludih godina 1991-1998. Imam dva sina koji su za vreme rata u Bosni trpeli šikaniranja od strane muslimana. Jesam po nacionalnosti musliman, ali mi je žena Srpkinja, deca su odgajana u duhu Srba, pa sam čak i ratovao na strani Srba.
Zašto vam, u stvari, sve ovo pričam? Konkretno, zato što bih želeo da ovo objavite, čuo sam da je u Boru aktuelan čovek, veliki političar, Branislav Rankić". Inače, za građane Srbije, on je narodni poslanik SRS i čovek koji trenutno uživa najveće poverenje Borana, bez obzira na sve milione koje je uložila vlast ne bi li njihov kandidat pobedio.
Kaže se dalje: "Šta građani Bora znaju o čoveku koji je 1992-1994. bio čovek koji je ratovao na strani muslimana, koji je ubijao Srbe i njihove žene silovao? Šta znaju o čoveku koji je promenio ime? Njegovo pravo ime je Sejdo Nahri, za njim je raspisana poternica Interpola" itd.
"Hoću da vam kažem, iako me se to ne tiče, želeo sam samo da građanima Bora kažem kakvog čoveka mogu izabrati za budućeg gradonačelnika, a kao što sam na početku rekao, imam prijatelje, igrom slučaja, u Boru, koje neću imenovati, kojima mislim da je ovo jedan mali način da se odužim. A da bih potkrepio moju priču, imam nešto što će pokazati, gde se vidi pomenuti gospodin, što je mučno za gledanje. Dvanaestog jula se slikao u Drvaru sa svojim trofejem, kako je masakrirao maloletnu devojčicu, kojoj je posekao uši i držeći nož na njenom vratu, zadovoljno se osmehivao". Ovo dalje ne mogu ni da čitam.
Sada vas pitam, dame i gospodo, da li je to ona vaša divna, fer i poštena kampanja o časnom čoveku koji ima dvoje dece i koji je bio vojnik Republike Srpske, o čoveku koji je bio u istočnoj Bosni, kao borac u vojsci Republike Srpske, o čoveku koji nije ukrao nigde ni jedan jedini groš?
Vičem na vas, lopuže jedne, jer ste ovo vi napravili. Zato vičem, zato što ste ovo dostavili, jer ste u hotelu imali sastanak predstavnika tri stranke i dogovorili se da ovo radite, zato što ste ovo napravili, zato što ne postoji nikakav Halim bez prezimena i sa neimenovanim prijateljima, kao što znate, da dostavi na dan pred izbornu tišinu, zato što ste to uradili.
Sad vas pitam, kako čovek posle ovoga može da preživi, kako čovek posle ovoga može da ostane živ, šta će deca da mu kažu? Šta će porodica da mu kaže? Da li je to vaš način da biste opljačkali tih 150 miliona evra koje očekujete? Je l' zbog 150 miliona evra treba neko da strada, da bude ubijen za ceo život i on i njegova porodica?
Je l' to zato radite, je l' to vaš posao, ta časna i divna kampanja, zato što ne možete u lice ništa da mu kažete, zato što ne možete da kažete da je lopov, da je kriminalac, zato što ne možete da kažete da je gluplji, jer je tri puta pametniji od vašeg predstavnika, zato što ne možete da ga pobedite ni u jednom duelu?
Da li vam je toliko stalo do jednog jedinog grada, da li je toliko para u pitanju pa ovo morate da radite, je l' to u pitanju?
(Predsednik: Vreme.)
Kakvo crno vreme?
(Predsednik: Vreme po Poslovniku koje ste tražili.)
Ma, pustite vreme, isključite me, opomenite me, uzmite pare ako hoćete. Koliko čekate od Bora da dobijete.

Gospodine Markoviću, o narodnom poslaniku Narodne skupštine banditska vlast poslala je ovakav mail. Nije predizborna ćutnja, od ponoći počinje predizborna ćutnja, zato ste i doneli ovo đubre na dan pred izbornu tišinu, da se tako obraćate prema čoveku i da to govorite biračima.
O časnom čoveku koji se borio u Vojsci Republike Srpske da ovako nešto govorite i da ovako nešto izmišljate zato što je pošten, zato što ne možete da ga kupite, zato što znate da neće dozvoliti da date duplo manje para RTB Bor. Je l' to mislite? I ovo nema veze, jedan sat je, malo ko nas u Boru gleda, skoro niko.
Pitam vas, da li ovako mislite u Srbiji sutradan da radite? Ima nas nekoliko koji smo naučili na to, Toma Nikolić da je ubijao babe i dede u Antinu i ne znam ni sam gde, da mesec dana vode kampanju, a ja da sam hteo majku rođenu da ubijem i ne znam šta sve. Koliko, 74 ljubavnice? Nema problema, ali ostavite ostale ljude, oni nisu naučili na to. Ovi ljudi su obični domaćini i nisu naučili na vaše prljavštine i na sve ono što ste u stanju da radite kako biste se vlasti dočepali.
E, to je vaša poštena kampanja i to je ono što ste obećali građanima i Bora i Srbije. Ne smem ni da pomislim, a to vama govorim, šta će sve srpski radikali da rade kada budu čekali rezultate i kako će da čuvaju vlast pred neke nove i pred neke druge izbore. Jaučite koliko hoćete. Da se spremite na ovo, da se svi spremite na to da ste višestruke ubice i da ste ne znam šta radili i kako.
Pozivam građane Srbije da se ovom bezobrazluku i ovoj bezobzirnosti suprotstave na svakom mestu i da vide konačno sa kim imaju posla. Sa ljudima koji nemaju šta da vam kažu u lice, koji ne mogu ništa da vam kažu, a onda se, sa druge strane, pojave i ovakve najstrašnije moguće pamflete šalju u javnost.
Pitam vas sada, kako se oseća Branislav Rankić, kako se osećaju njegova deca, njegova supruga? Razmislite o tome pre nego što me sledeći put budete prekidali, jer ovo u Srbiji neće izaći na dobro, ovakvo ponašanje neće izaći na dobro.
Upozoravam vas, nemojte da budete generator velike krize i velikih problema. Probleme, nerede, nemire nikada nismo hteli, ali ćemo štititi naše ljude na svakom mestu i nećemo dozvoliti da im ovako uništavate i porodicu i život i da im kaljate ugled.

Hvala i vama, hvala i građanima Srbije što će znati kako da vas ocene.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošteni ljudi dobijaju na izborima sem tamo gde se umeša Vlada Srbije. Tamo gde se umeša Vlada Srbije trava ne raste.
Ta banda, evo, šta radi u Boru. Zato što im je mnogo stalo do Bora, zbog toga što misle da na lopovskoj privatizaciji otmu pare od građana Bora, zato planiraju, čak i pre završetka izbora, da raspišu tender, i zato što će mnogo novca da se slije u lokalnu samoupravu, a svejedno će opljačkati radnike i ljude koji žive u Boru, zato su namerili da po svaku cenu, na silu, bukvalno nepismenog kandidata isteraju da, ne daj bože, bude predsednik opštine Bor.
Naravno, najozbiljniji kandidat je Branislav Rankić, kandidat SRS, pošten, ozbiljan, odgovoran, častan, stručan, radnik, naravno, veoma obrazovan, fakultetski obrazovan, čovek koji je radio ceo život, vezan za Bor, vezan za RTB, ali zašto je on manje dobar od onoga ko ne ume da prozbori dve reči, koji ne ume ništa da kaže, jer njega kao mečku vodaju tamo.
Dakle, kao mečku ga vodaju, u pravom smislu reči. I mečku ponekad puste, ovog nikada ne puste, imaju uže pa ga vodaju od sela do sela i u svakom selu banda je dovela, uključila reflektore, i rade li rade. Četiri godine se nisu pojavili u Boru, niko nikada otišao nije, a sada u Metovnicu, Krivelj, Šarbanovac, Zlot, tobože, sada će čuda da čine, samo glasajte za tu mečku koju će oni da vode i sve su probleme rešili.
To je ono što rade svuda po Srbiji, jer iza njega stoji Vlada. A Vlada došla juče, da ih vidite, išao sam na miting podrške Branislavu Rankiću, časnom, poštenom i ozbiljnom čoveku, srpskom radikalu, kad vidim neko me maltretira na putu, vozimo normalan auto, neki mercedes S-500, stavljena rotacija, neki mašu iz kola, urlaju, sikću sklanjajte se.
Namerno neću da se sklonim da vidim koji je to bandit, kada ono, jedan od ministara. Sklanjaju sve s puta u onu žutu traku, oteraše i kamione i sve automobile i sve moguće. A gde je pošao? Ide u Bor da laže narod. Ide velika sila.
Stao sam na pumpu da odmorim, krenuo opet prema Boru, pre skretanja za Paraćin, opet neki takav. Gledam ko je, kad ono drugi ministar, i opet neku rotaciju, izgleda da je sednica Vlade bila u Boru. Ne, ne mogu oni baš u rudnik, oni vole u kancelariju, gde će da otmu pare od rudnika, a neće baš u rudnik da silaze.
Onda ide treći, a vidim neki džipovi me obilaze, a računam, da li je i ovaj iz Vlade, nije, ali podržava Vladu. Više Bog otac ne može da vas nahvata šta ćete sve da smislite i šta ćete da uradite, ne biste li vi raspolagali sa parama, ne biste li ih opljačkali koliko možete i kako možete. To je prava istina, ali svejedno, pobediće častan i pošten čovek kakav je Branislav Rankić.
Da se vratim na zakon, mi smo tražili u članu 3...ali ljudi, rešeto za mečku je bilo u mercedesu.
Dakle, mi smo tražili da se u članu 3. stav 1. sledeće stvari izmene: da se tačka 3) skrati i da glasi samo – "obveznik davanja na trajno korišćenje je Republika Srbija", iz prostog razloga što naš osnovni zahtev, poslanika SRS, jeste, a razgovarao je zamenik predsednika naše stranke i šef naše poslaničke grupe, Tomislav Nikolić, sa visokim crkvenim velikodostojnicima, u skladu sa interesima i Srpske crkve i našeg naroda, apsolutno je najvažnije da crkva dobije ono što joj pripada.
Ali nema država novca niti je crkvi potreban taj novac da rešava te stvari, već im je potrebna zemlja, zemljište koje će da obrađuju i po tome se Srpska crkva uvek prepoznavala. To je ono što možemo na svaki način da joj vratimo, da bude istog kvaliteta, nešto što bi bio ekvivalent onome što ne može da se vrati direktno u onom obliku kako bi to crkva zahtevala.
To je ono što jeste suština predloga srpskih radikala i niko u crkvi protiv toga ne bi imao nikakav problem. Ali da vidimo šta smo mi to uradili sa našom crkvom, osim što smo dozvolili svemoguće napade, medijske napade, na našu crkvu, a vi znate da SRS nije nikakva klerikalna organizacija, naprotiv, mi jesmo za odvojenost crkve od države i nemešanje...
Da li vidite ovo, čovek razgovara telefonom, izgleda da je i on pošao rešeto da nosi?

Možda je danas na redu da nosi rešeto u Bor, pa mora da izađe napolje. Niste vi to, ljudi, videli. Znači, građani Srbije, pa vi to vidite, taj čovek ne progovara, oni ga vode i kažu: evo, mi smo došli ovde, za njega da glasate i prstom upiru u mečku.
I ništa ljudi, ovaj ćuti, ništa i dalje. Onda kada ljudi nešto pitaju, oni kažu: ti sada ćuti, ja ću da odgovorim.
Čekajte, da li vi kandidujete njega ili ove ministre, koga kandidujete, o čemu je ovde reč? To je nešto neverovatno.
Da se vratimo na našu crkvu, dakle, sem svakovrsnih medijskih napada, a pre svega na SPC, svakovrsnih i svakojakih, od toga da se na B92 prikazuje naša crkva kao zločinačka organizacija, da se niko od državnih organa tome ne suprotstavlja, da niko ne sme da kaže da to nije istina. Da niko ne sme da kaže – nemojte da napadate možda jedinu instituciju u Srbiji u koju narod i građani imaju poverenje, i vernici a i oni koji nisu vernici ili koji su vernici nekih drugih crkava, zato što je potrebno da se i poslednja institucija Srbije sruši.
Mi nemamo više ni novine koje je neko smatrao da su institucija, a bile su desetinama godina u ovoj zemlji, makar bile i mnogo lošije nego što su mnogi mislili o njima. Mi ne možemo to više ni u fudbalskim klubovima da govorimo, pogotovu posle svega što je ovaj ološ Dejan Savićević uradio, srušili su nam vojsku, srušili su nam policiju. Jeste, to kažem kao najveći zvezdaš, a ne smem ni da pričam o Lazovićima i ostalima što će iz srca Šumadije da igraju za separatističke pokrete.
Dakle, uz sve to, srušili su nam vojsku, srušili su nam policiju, srušili su nam državu, koja nam je otputovala na službeni put, u potpunosti nam ruše sada i crkvu. E, kako to sve ide?
Sada će u Crnoj Gori, imam onaj veliki telefon gde primam mail-ove, da vam pokažem mail sa pozivom jutros koji je osvanuo u Budvi, poziv Mainama, Paštrovićima, Grbljanima, Brajićima i svima ostalima da zauzimaju srpske crkve i da ih prebacuju u ovu sektu policijsku koja se naziva "Crnogorska pravoslavna crkva". Ko je to omogućio, ko je tome doprineo? Neću u da optužujem one koji manje ili više nisu znali, ali nisu želeli da to bude nezavisna država. Koliko je bilo onih u ovoj skupštini koji su pomagali odvajanje našeg naroda?
Moram građanima Srbije jednu stvar da objasnim, nemam ništa, i ništa dobro i lepo ne osećam prema Milu Đukanoviću, prema separatistima, prema onima koji su glasali za otcepljenje, šta ćemo, ljudi, sa onih pretužnih 45% naroda, 200.000 Srba koji su glasali za opstanak državne zajednice, u koju će crkvu da idu. Hoće li sutra da se dozvoli i pravljenje hrvatske pravoslavne crkve, ko zna šta će sve da izmisle.
Gledajte šta smo mi u Srbiji napravili, ode neki naš fudbaler, on je tamo neki golman za neki hrvatski klub ili ne znam šta, pitaju ga, za koga ćeš da navijaš na svetskom prvenstvu, a umesto da se kaže, naravno, za svoju zemlju i svoju reprezentaciju, on kaže, pa za nas i za Hrvate. Tačno da uzmete konopče i da se ubijete, nemate šta drugo da radite. Ovde vam vode mečke za gradonačelnike, ovde vam uništavaju i urušavaju sve institucije, ruše vam potpuno zemlju.
Ruše vam zemlju na svakom mestu, na svaki način. Ruše srpsku crkvu na svakom mestu. Još je srpska crkva ostala jedina institucija koju nisu srušili. Još i to da sruše. Svakog dana! Videli ste da i separatistički, kako hoćete, i ustaški režim u Crnoj Gori, pošto slede ideje crvene Hrvatske, Sekule Drljevića i Savića Markovića-Štedimlije, time se ponose. Slavili su sa sve albanskim i hrvatskim zastavama i svim ostalim, samo nije bilo srpske i jugoslovenske trobojke.
Dakle, posle svega toga mi ćemo da nastavljamo da im pomažemo ili će neko konačno da se oglasi i da kaže – prekinite više sa razaranjem države, sa razaranjem naše crkve. Da li ima nekoga ko to sme da kaže u ovoj zemlji? Da li ima nekoga ko se ne plaši šta će da mu kažu na B92?
Ima nekih koji su jedva dočekali. Milina im jedna, sada će da idu da slave zajedno sa onima koji su u Tirani i Zagrebu slavili srpsku nesreću, srpsku muku i srpske probleme. Mi smo u Srbiji danas ostali bez mnogo teritorija i bez velikog dela našeg naroda. Periferija našeg naroda se, nažalost, uvećava, uvećava se i teritorijalno i u broju ljudi, sada već dolazi na cifru od oko dva miliona ljudi. Dva miliona Srba živi van granica Srbije, ne u belom svetu nego u onome što su priznate zemlje bivše Jugoslavije; što u okupiranoj Krajini, što u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, što u Makedoniji, što u Crnoj Gori. Naše je da vodimo brigu o našem narodu.
Što se tiče ovih crnogorskih separatista, daleko im lepa kuća, nikada očima da ne vidim ni Mila Đukanovića, ni Dejana Savićevića. Ni za šta mi nisu potrebni na kugli zemaljskoj. Što se našeg naroda tiče, njima je naša pomoć potrebna, njima će vrata Srbije uvek biti otvorena; njima ćemo uvek pomagati i činiti sve da opstanu i ostanu na svojim ognjištima, ako treba i ekonomski i na svaki drugi način. Oni nikada ne treba i ne smeju da se osete usamljenima, oni moraju da znaju da iza srpskog naroda uvek mora da stoji i srpska država i srpski narod u celini.
Istovremeno, još jedanput pozivam ove separatiste u Crnoj Gori, koji misle da mogu sada da rade šta hoće, pošto su i uz spoljnu pomoć, a pre svega, očigledno je, kampanjom zasnovanom na antisrpstvu, uspeli da izvuku sve Albance, ali i neke druge da glasaju protiv Srba i Srbije, da ne napadaju na srpske svetinje, da ne napadaju srpsku crkvu, kao i ove njihove podrepaše što s` motkom ne mogu da domanu do dva posto ovde u Srbiji, da to ne pokušavaju ovde da čine.
Dovoljno je to što su pokazali koliko su jadni i kada je bila Miloševićeva sahrana, pa satanističkim balonima proslavljali tu sahranu, a sada šampanjcem proslavljali nesreću, jad i čemer srpskog naroda u Crnoj Gori, tako da bi bilo dobro da sa tim prekinu. Jer građani Srbije više teror mečki i srpskog neprijatelja neće da trpe.
Nego vi raspisujte izbore što pre, jer ne možete da skupite toliko mečki koje ćete da vodate po Srbiji i vodiča za mečke.
Neka se narod izjašnjava šta misli i o Vladi Srbije i o predsedniku Srbije, a onda ćete da vidite koliko ljudi žele promene, koliko žele da imaju ozbiljnu državu, koliko žele da se bore protiv korupcije i kriminala, protiv onog koji je uhvaćen sa 100 hiljada evra, pa postao direktor bankarskog sektora, jer da je uhvaćen sa milion, postao bi guverner, sa dva miliona predsednik vlade, a sa pet miliona i šef države.
Zbog svega toga građani Srbije hoće promene i hoće izbore. Pošto ste mnogo jaki i pošto mnogo mečki i vodiča za mečke imate, pošto ste najjači na kugli zemaljskoj, raspisujte izbore, da vidimo volju naroda na nivou cele Srbije i da vidimo šta će građani Srbije da kažu. Mi nikome nećemo pobedom na izborima da se svetimo, jer mi nismo revolucionari, ni ovakvi, ni onakvi. Jedino što vam obećavamo to je da će, u skladu sa zakonom, lopovi i kriminalci morati da idu u zatvor.