Dame i gospodo narodni poslanici, kao neku vrstu političke deklaracije stavili ste nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Koliko je to Vladi važno vidi se i po tome što ovde nema nijednog predstavnika Vlade Republike Srbije.
Od svih ministara, velikih boraca protiv korupcije, ovde ih je prisutno, poštovani građani Srbije, ukupno nula. Ljudi imaju pametnija posla, toliko žele da se bore protiv korupcije, da od silnog drugog posla ne znaju šta da rade.
O nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, kako ovde predviđate, ne vidim ništa sem onoga što biste mogli da nazovete - političkim pamfletom. Nema tu reči sa kojima ne možete da se složite. Svako od nas je za efikasno suprotstavljanje korupciji. Moram da vas pitam - šta od ovoga ne piše u Krivičnom zakoniku? Mi imamo grupu krivičnih dela protiv korupcije, što se ne postupa u skladu sa tim? Od 2002. godine imamo nova krivična dela iz oblasti korupcije. Ko je procesuiran po tim krivičnim delima? Po tri, dva i dva u prethodne tri godine po tim krivičnim delima doneto je pravosnažnih presuda, u celoj Srbiji.
Hoćete li mi reći da u Srbiji nije bilo podmićivanja, korupcije u prethodnom periodu? Korupcija postoji od pamtiveka, ne u zadnjih deset, 15 godina, kako neki kažu. Od kada čovek postoji, postoji to kao pojava i uvek će postojati. Ali, naše je da sa 113. mesta u borbi protiv korupcije dođemo na 30. mesto u svetu, pa onda možemo da kažemo da spadamo u red pristojnih zemalja, a ne u red najnepristojnijih i najkorumpiranijih država, kao što se danas nalazimo.
Biću sasvim objektivan, na stranu naši politički sukobi i naša različita politička uverenja, neću da kažem da samo pripadnost jednoj političkoj stranci znači da je korumpiran itd, mogu da kažem za rukovodstvo te stranke, a ne za obične članove za obične ljude. Kao što ni neki drugi članovi na najnižem nivou ne moraju da budu mnogo pošteniji, iako pripadaju nekoj drugoj stranci.
Danas imamo u opštinama širom Srbije, gde god odete ključno je pitanje, svi ga znate: a gde sam tu ja? Šta god predložite, da li za zemljište, za fabriku, hotel, motel, čistoću, bilo šta, ključno pitanje je - može, majstore, a gde sam tu ja? To vam ide sa lokalnog nivoa. Svi klimate glavom i svi to znate, i svuda je tako.
Mi smo svojevremeno, da li je tako Vjerice, jednog našeg čoveka za 50 maraka, kada smo pronašli tu vrstu korupcije i ustanovili, pozvali policiju, podneli krivičnu prijavu. Policija je ustanovila to, sproveden je krivični postupak, ne znam kako je završen, pošto je čovek posle toga dobio otkaz. To je bilo negde 1998. ili 1999. godine. Dakle, bilo bi dobro kada bismo imali takvih primera mnogo više.
Vi imate pojedina mesta u našoj zemlji za koja znate da su svi korumpirani. Nemojte da me pitate za te institucije, sem čistačica, portira i poneke sekretarice, uđite u Direkciju za imovinu - svi. Uđite u gradsko građevinsko zemljište, Skupštinu grada - svi. Pitam vas da li je moguće da kum dobije glavni posao u Nemanjinoj? Rođeni kum.
Majstore, da mu je kakva hoćeš ponuda, ne može kum da dobije posao, reći ću vam ime i prezime, ne brinite, znate da se nikada nisam plašio. Dragan Kopčalić, kum Bojana Stanojevića. Što svi drugi ćute koji to znaju? Firma "Montera" radi sve poslove. Da li je to tačno?
Tačno je. Što to radite ljudi? Može li kum da radi te poslove? Lepo je to što kum nije dugme, lepo je to da negde i radi, ali nemoj baš sve da radi. Onda se pravite kao da ne znate o čemu je reč, i niko ne zna šta se zbiva i na koje sve načine.
Pokušaću da budem objektivan, suočavaćemo se sa tim problemom i u budućnosti kada se promeni vlast. Mi smo ušli u ono što vi nazivate - tranzicijom, u proces privatizacije. U okviru procesa privatizacije teško je napraviti sve što treba za državu da se uradi, a da ne bude velike korupcije. Znate kako to ide - ti meni daj u skladu sa zakonskim propisima nešto, ja sam tu dobar milion, od tog miliona daću ti 200-300.000, i svi smo zadovoljni, a zakon nije prekršen. Da li tako ide? Svi znamo da tako ide.
Za svaku fabriku, evo, ja ću da ti pustim privatizaciju, ti je sprovedi na ovakav način, mi vidimo koliko si ti dobar, ostatak ćeš da daš onom čoveku, on će da preuzme da nosi na račun ovome ili ne znam više kome već. Ili će da kupi na nekoga ko ne nosi njegovo prezime dva, tri ili pet stanova u Beogradu, koje će da izdaje i od toga da živi ceo život.
Svi znamo da se tako stvari u Beogradu rade, ne samo u Beogradu nego svuda u Srbiji. Ne kažem da to ne postoji u drugim zemljama u svetu, naravno da postoji, ali dajte da gledamo da to svedemo na neku razumnu i racionalnu meru.
U Beogradu imate u Gradskom saobraćajnom preduzeću, o tome podnesete krivičnu prijavu, oni vam je odbace, sada sam ponovo podneo, pa ću da čekam, da vidim šta će da rade, podnosiću doveka, te dopune krivične prijave ću da podnosim doveka. Dva preduzeća "Vemus" i "Patrimus", sa istim karakteristikama, ne razumem se u te delove za GSP, ali su me upoznali da su iste karakteristike, znači, ista količina.
Jedna ponuda je 12 miliona, a druga ponuda je 25 miliona. Oni prihvate ovu od 25 miliona. Nikome ništa, razlike 13 miliona, šta ima veze što je razlika 13 miliona. To je samo jedan mali posao, nisam naveo neki veliki posao. Ovo što im dva miliona evra dođe kilometar puta, oni ga samo presvlače i ne može da dođe skuplje od 400-500.000. Ne može, a vidite da može, zato što svaki mora u svoj džep da stavi nešto.
Kad traži opština Zemun nešto u zaštitnom pojasu oko autoputa, kažu - zaštitni pojas, ne može. Na Novom Beogradu "Merkur" može u zaštitnom pojasu, pa pumpe mogu u zaštitnom pojasu, sve može. Zašto? Zato što je provizija ogromna, napunili džepove. Kao što sam rekao, više ih džepovi ne interesuju, nego sad tovare lopatom u kamione, kliko para imaju i šta sve rade.
U čemu je prevara? Tu je Krasić bio potpuno u pravu kada je govorio.
Oni su 2000. godine pokrenuli žestoku kampanju protiv svih političkih protivnika, kako su oni korumpirani kriminalci, neke ljude osudili zbog toga što su davali bonove radnicima, a oni ništa od toga nisu imali, nisu ih ni videli, davali su bonove radnicima, da bi radnici preživljavali u teškom vremenu, "C marketa", "Pekabete", po hiljadu, dve hiljade dinara mesečno. Za to su ljudi osuđivani, gonjeni, maltretirani.
Ovi danas i juče na Aerodromu "Beograd" samo u izgradnji VIP salona i renoviranja aerodromske zgrade, po onome što je MUP ustanovio, izvanredni policajci su vodili tu akciju, 18 miliona evra krađe, ne dinara, 18 miliona evra. Šta bi? Nikom ništa. Od 18 miliona evra krađe šta danas imamo? Nemamo ništa. Uz to što je objektivno stanje, neka vrsta prvobitne akumulacije kapitala koja se danas dešava u Srbiji, rekao bih da je ovo drugi krug akumulacije kapitala, jedne sveobuhvatne otimačine nekoliko privatnika.
Teško je izbeći da se suočite sa velikom korupcijom u tom periodu. To je tačno i u to nema sumnje, ali tome mora da se suprotstavi koliko god je moguće. Nemoguće je do kraja očistiti, ali koliko god je moguće, to mora da se radi. Sa druge strane, vi gledate kako neki nose satove od pet, 10, 15, 20.000 evra, koji vam izlaze i govore kako su najpošteniji, najkultivisaniji, najpristojniji i veliki evropejci. Nije to stvar da ga uzme od prijatelja za jedan dan, ne, nego su to njihovi satovi.
Mi smo imali sliku i priliku da oni koji su tobože vodili reforme u ovoj zemlji, vodili nas u evropsku Srbiju, da su imali na ruci sat od 120.000 evra, "šafhauzen turbilion", ručna izrada, oni kojima dižete spomenike. Dobili su sat od 120.000 evra, naručili ga na večeri sa Milom Đukanovićem od jednog biznismena, koji me je već šest puta tužio.
Ta fotografija postoji, taj sat se vidi na ruci u trenutku kad se zaboravio, skinuo se u kratke rukave da otvara neku biciklističku stazu. Onda su hitno svi televizijski snimci povučeni, ostala je samo još jedna fotografija koja to dokazuje.
Sada vas pitam o čemu mi ovde govorimo? Hoćemo li mi da gonimo najveće kriminalce ili ćete da gonite ljude i na velika vrata objavljujete kako je neka doktorka primila 100 evra za ovo ili za ono. Jeste to kriminal i za to treba da odgovara. Nemojte da sramotite nekoga zbog toga pred sedam ili osam miliona ljudi, a da ne sramotite one koji su krali milione evra odavde, desetine miliona evra u ovoj zemlji.
Nikada ni jedan kriminal ne može da se opravda. I jedan dinar kad neko ukrade, kriminalac je. Razlika između tog koji je ukrao jedan dinar i onog koji je ukrao milion je samo u tome za koju cenu su kriminalci. Nikakve druge razlike nema.
Pitam vas da li je moguće da su najveći kriminalci oni koji možda nemaju da prežive, koji hoće svoju decu da prehrane, pa uzmu 100 evra, ili su veći kriminalci oni koji uzimaju 100 miliona evra.
Te od 100 miliona evra ne vidim da neko goni. Pokažite mi tog od 100 miliona evra kako ga neko goni. Kažite mi kako je neko moguće da neko zaradi 100 miliona evra. Objasnite mi tu matematiku. Šta je taj, kolika mu je to pamet, šta radi taj, čime se bavi taj pa ima 100 miliona evra, pa je pošteno stekao to, pošteno zaradio?
Šta smo mi to u državi ozbiljno preduzeli na bilo koji način? Nismo ništa i nigde, ni na koji način. Kad se kod nas preseli neki gradski funkcioner u jedan deo, tamo stiže i gasifikacija, i kanalizacija, i put do te kuće i šta hoćeš. Ovi u Ministarstvu za kapitalne investicije, pa nema pomoćnika ministra koji nije "težak" nekoliko stotina hiljada evra, jer na svakom centimetru su uzimali nešto.
Šta ćemo sa lokomotivama? Stigle lokomotive, ušarenile se, "huligani u Švedskoj ih ispisali grafitima". Da li ste videli to? Baš su bili neki moderni huligani. Naručili mi te vozove pre šest-sedam meseci, javna nabavka, hitna, mora se tako. Dakle, naruči od firme koja nabavlja džempere za butike i firma koja nabavlja džempere za butike dovozi lokomotive u Srbiju. Onda stignu lokomotive u Srbiju, išarane, iškrabane, nisu ni u pristojnom stanju, pa ih sada kreče. Izgleda da nisu dobri džemperi za lokomotive.
Onda kažu - ovi pre toga su krali lokomotive, a ovaj kaže - nisam ja, majke mi, onaj drugi je krao lokomotive. Da li ima da nešto manje kradu? Neka uzmu nešto bar manje, da se ne vidi kao lokomotive. Uzmi neke džempere, u redu, uzmi neke cipele, ali nemoj lokomotive. Ljudi, stanite malo, imajte obzira. Samo avione i lokomotive kradu. Avioni, lokomotive, aerodromi, nema ništa manje, samo na veliko. Što veća masa, to bolje.
Govorite ovde o nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije. Ne razumem se u zdravstvo, pojma nemam, osim što ne volim da idem kod doktora, jedino moram decu s vremena na vreme da odvedem kod lekara, ali ništa ne znam o zdravstvenom sistemu. Nisam pažljivo mogao ni da slušam, ni da razumem šta je govorio ni Paja Momčilov, ni Bane Blažić, ni Mileta Poskurica, ni ostali.
Sinoć me zovu ljudi sa više strana i kažu - o čemu vi pričate u Skupštini Srbije, o borbi protiv korupcije? Kažu - sad ste Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju inaugurisali korupciju kao način i sistem funkcionisanja u ovoj zemlji, legalizovali ste korupciju. Šta smo mi, poštovani građani, odnosno vladajuća većina šta je usvojila? Usvojili ste to da doktor radi pre podne za državu, u državnoj bolnici ili domu zdravlja, a popodne radi pola za sebe, pola za onog ko mu donese posao.
Sad načelnik ili ko je tamo - ja sam se sa njim dogovorio, ideš kod tog specijaliste, niko drugi ne može da radi, a oni će da se navataju, da napune džepove kako hoćete. Vi ste rekli da je to super i da je to pošteno, a građani potpuno ludi i blesavi.
Više ne mogu viskijem i kafom ljudi da se zahvale zato što su im izlečili nekog najbližeg. Sad moraju da nose podebelu kovertu. Kakva je to kontrola sad? Više ni pare u kovertama neće da budu dovoljne. Ne može ni u Dinkićeve farmerke toliko da stane koliko treba da se nosi doktorima za to sad. Nisu doktori za to krivi. Časni doktori su vam se ovde borili protiv takve vrste korupcije.
Znate li vi da je Paja Momčilov čovek koji je najviše porođaja izvršio u Srbiji? Ne znam što se smejete. Najviše dece u našoj zemlji je doneo. On vam govori, to vam govorim javno, a vi kažite, poznat je kao doktor koji neće ni poklon da primi.
Sin mi se rodio, ćerka mi se rodila; ne da da doktori bilo šta prime. Svi to znaju i takav vam čovek izađe ovde i kaže vam šta radite, kako inaugurišete i legalizujete korupciju. Vi ćutite i glasate za idiotske amandmane, smejete se i aplaudirate na kraju, zato što ste se trange-frange dogovorili za neku uslugu jednoj od tih partija u ovom parlamentu. Treba narod da zna da ste tim zakonom uveli korupciju na velika vrata u ovu zemlju. Dobar dan, gospodine ministre.
Ovo je samo politička deklaracija, a ovo je bio najbolji način da sprečite korupciju. Niste slušali ljude, mogli ste da se raspitate, svakoga da pitate, svaku majku da pitate, a najviše ih je u Srbiji koje znaju za dr Momčilova, mogli ste da pitate, pa bi vam rekli - slušajte pametnog i poštenog čoveka o tome. Ali, niste hteli da slušate, zato što ste se dogovorili sa nekim lopovima, zato što lopovima treba da tovare u kamione lopatama. Zato je vreme za promene. Izvinjavam se ostalim radikalima što sam ovoliko vremena uzeo.
Hvala vam, dame i gospodo, ali budite sigurni da upravo zbog ovoga i zato što ovo ostaju političke deklaracije, zato što tužioci ne rade ništa, i zato što sudovi ne mogu da postupaju po tome i zato što nema u državi volje da se gone lopuže od sto miliona evra, nego se gone ljudi za 100 evra i to je glavna vest u udarnom dnevniku državne televizije i svih ostalih televizija, zato ljudi hoće promene, zato ljudi hoće radikale na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam ovo što je rekao uvaženi kolega iz poslaničke grupe G17 plus da ne znam mnogo o tome, to prihvatam. Ne mogu da prihvatim tu vrstu uvrede da oni koji su poznatiji i priznatiji u svetu medicine od njega ne znaju ništa.
Poštujem i njegovu stručnost vezano za plućne bolesti, astmu, ne znam šta još, ne znam ni da izgovorim pravo da vam kažem sve to što treba. Ne mogu samo da prihvatim to da za one koji drže svetske simpozijume iz pojedinih oblasti medicine da kažete da ne znaju šta govore, onima koji rade i koji su u upravljačkom delu najvećih i najpoznatijih srpskih bolnica.
Još nešto, ne razumem se u to kako treba da date nekome injekciju, ne razumem se u to koje lekove da mu prepišete, ne razumem se ni u šta u zdravstvu, ali se razumem u to, kao i svaki drugi običan građanin, koliko ko krade. U to se razumem zato što vidim kada neko otima i tovari lopatama u kamione, vidim kada neko trpa u džepove i vidim kada neko oštećuje državu.
Tačno je, vi ćete da kažete da su možda neki prošli bolje, posebno direktori pojedini, načelnici itd, ali naravno, oni koje vi postavljate, ali ovim je država oštećena, ovim se direktno uzimaju pare iz državne kase, ovim se direktno uzima ono što bi išlo u našu državu, ono što bi u krajnjoj instanci pripalo našem narodu. U to se razumem i to je suština stvari.
Naveo sam samo jedan zakon u kome imamo ogromne probleme. Samo jednu stvar, mi te probleme imamo u svim ostalim sferama društvenog života, u svim, i u našoj kulturi, gde samo određeni krug ljudi može da radi filmove i samo određeni krug ljudi može da dobije pare za svoja pozorišta. Druga ne mogu da dobiju zato što ovi pripadaju Demokratskoj stranci, zato što ovi pripadaju ovoj stranci ili onoj stranci. Svuda imamo istu vrstu patološkog monopola koji se zasniva samo na želji: daj da ukradem što više.
Cela ta priča demokratija, Evropa, sve to da smo mi veliki evropejci, veliki demokratori, ovi drugi ne valjaju ništa, sve se na kraju svelo na to da zaštitimo, da stavimo jedan obruč, jedan kavez između nas i ostalih, da niko ne može da se probije, da ovo bude naše imanje, da nam niko u avliju ne dira, da nam niko u avliji ne laje, ovo ćemo mi da otimamo i dok mi ne otmemo sve moguće nikoga u to nećemo da puštamo.
To je princip rada danas u Srbiji, i čuveno pitanje - a gde sam tu ja. To pitanje ste čuli na stotine mesta. Koliko imate predsednika opština, predsednika skupština, gradova, gradonačelnika koje zovu mister 10%, 15%, ovog ili onog. Koliko ih imate? Ima nekih kod kojih ne možete da sednete a da ne unesete 10.000 evra. O čemu mi pričamo ovde? Zahvaljujem se vama na strpljenju. Još nešto, ajde uvatite jednog velikog lopova, jednog kapitalca uvatite, jednog kapitalca uvatite za kriminal, jednog od 100 miliona evra.
Te za milijarde, to ne smeju da diraju. Uvatite jednog od sto miliona, pa da kažemo, jednog su uvatili, pa naravno, oslobodili jednog velikog lopova. Nemojte više terati ljude i da vam najveći lopovi budu oni koju su ukrali po 100 evra. Ti treba da odgovaraju, naravno, da ne bude da mi kažete, ti se zalažeš da ljudi kradu po 100 evra. Ne, treba da odgovaraju i da idu u aps.
Ali, nemojte da vam oni budu najveći lopovi, a da vam najpošteniji budu oni koji danas imaju po pola milijarde evra zato što su mnogo sposobni i pametni.
Niko mnogo sposoban i pametan nije mogao pola milijarde evra da zaradi i to morate da imate u vidu u svakom trenutku. Ili ćemo da imamo pravnu državu, ili će ti kriminalci i mafijaši na kraju sve da nas pobiju, jer oni mogu da urade šta hoće, mogu da kupe šta hoće, nema tužioca koji će da ga goni, nema suda koji će da ga goni. U drugostepenom postupku nema sudije koji će da potvrdi ili da preinači presudu u zavisnosti od toga kako i šta mu odgovara.
Ne vredi ljudi. Ili ćemo da pravimo normalan sistem, normalnu državu, ili ćemo samo da gledamo ko je koliko na vlasi, ko će više da zgrabi i ništa više. Razmislite o još jednoj stvari, ne mislim da smo mi svi, i mi i vi, sasvim krivci za to što se tako loše govori o političarima, bez obzira na to kojoj političkoj stranci pripadaju. Tu ima malo nameštanja da i mnogo gori od nas govore o nama loše. Iskreno se tome suprotstavljam, jer neću da dozvolim da neko zato što se bavio sportom, a nakrao se miliona evra, da se poredi sa političarima koji nemaju ni 100 evra u džepu. Ima takvih, nisam takav. Imam 100 evra.
Ima onih koji nemaju 100 evra. Oni koji imaju milione evra i to krali od ove države koliko god su mogli i kako god su mogli, oni su velike zvezde i to nije dobro, ali naravno da ima i naše krivice u tome zašto ljudi tako loše misle o nama. Zato što znaju da sa političarem može sve da se dogovori. Sve dogovoriš, sve prolazi, samo je važno koliko ćeš da platiš.
Treba nam druga Srbija u kojoj postoje vrednosti koje ne možeš da platiš.

Dame i gospodo, kao deo parlamenta, kao predstavnik najvećeg dela parlamenta Srbije, javio sam se za repliku i hoću nekoliko stvari da naglasim. Nadam se da je ovo bilo zbog nepreciznosti u izražavanju, a ne zbog namere.
Neću da govorim o svima niti imam pravo da govorim o svima, niti mi to pada na pamet. Hoću da govorim o 80 poslanika SRS, dobili smo 82 mandata i imamo 80 poslanika, zato što su nam neki otimali mandate, krali. Hoću za ovih 80 ljudi da kažem da oni nisu ni podmićeni, ni korumpirani, da su to časni ljudi, ljudi iz naroda, obični ljudi, koji svoj posao obavljaju na najpošteniji mogući način i rade u interesu građana i u interesu svoje stranke. Neću da dozvolim da ih bilo ko naziva ni korumpiranim, ni podmićenim na bilo koji način.
Računam da je to nepreciznost u izražavanju. Našao sam jednu stvar koju niste istinito rekli, a znam da vam ovi iz vlasti ne bi nikad našli, pošto oni pažljivo i ne slušaju šta govorite. Našao sam nešto u čemu niste bili u pravu, gde ste kao pametna i inteligentna osoba dodali nešto što bi vam odgovaralo, ali moje oči su velike i vidim sve, pa sam u članu 230. koji ste citirali i čitali, vi ste rekli, uvažena gospođo Nestorović, narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku Narodne skupštine lično.
Lično ne piše nigde, gospođo Nestorović, evo vam Poslovnik, lično ne piše nigde. Moje velike oči su krive za to. Šta da vam radim. Nemojte da se ljutite, morate da računate da u parlamentu ima onih koji vode računa o svakoj reči, nas koji smo veterani u parlamentu. Ne bih to možda ni video tako dobro, nego je Vjerica videla, a prati bukvalno svaku reč, da se ne kitim baš uvek onim što poslanici srpskih radikala mogu da vide i bez mene.
Mi smo ovde razgovarali o nečemu o čemu sada hoću principijelno da govorim. Mi ovde pričamo o tome da li je neko predao pre, posle, u ovom ili onom trenutku. Nemamo nikakvu odgovornost i nismo bili ni na kakvoj sednici Administrativnog odbora. Želim da vam kažem nešto, da smo bili, glasali bismo za to, a reći ću vam i to, kao što vidite ne tražimo nikakav alibi i ničemu se ne radujemo.
Aman ljudi, ti su ljudi izabrani na listi te stranke G17 plus. O njima mislim sve najgore. Ono malo ljudi što je glasalo za njih, glasalo je za listu G17, za Labusa i Dinkića.
Sada je neko rešio, posle dve godine mandata, sada ću da uzmem malo para ili dogovorio sam se sa tamo Petrovićem, Tadićem ili Karićem ili ne znam s kim, pa ću da uzmem sada malo para i reći ću da sam neki drugi. To nije moralno, ma da ste sve u prvu, apsolutno je nemoralno tako da se ponaša neko.
Sada ću sutra da kažem, jeste, izabran sam na listi SRS, ali sam mnogo pametniji kao nezavisni poslanik i sada ću ovde da ostanem. Gde mi je moral, gde mi je čast, gde mi je obraz?
Čudim se ovima iz vlasti što beže, po pitanju na kom mogu da vas rasturaju, a posebno demokrate i ove druge, gde mogu da vas rasture u moralnom smislu. Da vas pitaju, alo ljudi da li ste vi normalni. Da li ste vi normalni?
Vi nas napadate za to što smo mi uzeli mandate koji nam pripadaju, koje smo mi zaradili na izborima, a vi hoćete lopovlukom da nam ih otmete i posle toga oni ne smeju da vam kažu ništa. Ne znam kakvu oni muku imaju, a vidim da ćute kao zaliveni svi i niko ništa ne govori o tome.
Novinari me pitaju ispred i kažu, jeste, ona je predala neku ostavku ranije, ovaj predao kasnije, a nemam pojma ni ko je predao ranije, ni ko je predao kasnije, pitam - da li je on izabran na toj listi. Kaže - jeste. Sklonili ga. Njihova lista. Mi imamo vezan imperativni mandat, proporcionalne izbore. Nemamo slobodni mandat.
Postoje dve vrste mandata, jedan je slobodni, drugi je vezani ili imperativni. U našem zakonu i u našem ustavnom sistemu, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, postoji proporcionalni sistem. Kada Ustavni sud donese drugačiju odluku, poštovaće se odluka Ustavnog suda, a mislim da mi nemamo Ustavni sud, ali nemojte da se pozivate na precedentno pravo, jer ga nema kod nas.
Neka on donese odluku, a kada donese tu odluku, mi ćemo da kritikujemo tu odluku Ustavnog suda, ali moramo da je uvažimo. On mora da reaguje u svakom pojedinačnom slučaju i neka reaguje Ustavni sud.
Kada Ustavni sud kaže da taj mandat pripada Sovraniju, onda će Sovranije opet da bude poslanik. To je lepo srpsko ime i nemojte tome da se podsmevate.
Ne mogu oni koji su na nemoralan način pokušali da se dočepaju mandata tako da se ponašaju. I sada držimo predavanja o moralu, oni to nisu uradili na takav i takav način. Šta je vaš problem? Što ne smete da odgovorite? Ne znam u čemu je vaš problem. Da li ne smete da izađete i kažete šta mislite, kako mislite ili bilo šta.
Vrlo kratko još, doneo sam nešto da vam pročitam, pripremio sam jedan materijal, vrlo je značajan, da vam to pročitam. Reč je o velikoj korupciji u Vladi.
Imamo, tačka 11, donošenje odluke o pokretanju postupka javne nabavke polovnih dizel motornih vozila.
Jedan čovek upozorava predstavnike vlasti u ŽTP, Milan Cvejić kaže: "Ovde nema odluke Uprave za javne nabavke, tj. saglasnosti da može da bude postupak sa pogađanjem, a ne otvoreni postupak, a nije definisana ni starost vozila. Sredstva, tj. izvori finansiranja će se naknadno utvrditi. Nisam siguran ni u isplativost posla, zato što nije dostavljena ekonomska opravdanost. Da li je izvršena obuka radnika? Interesuje me je, ko je, kada i na osnovu čega kontaktirao sa švedskom firmom. Upravni odbor nije doneo odluku da se krene u postupak nabavke dizel vozila".
Znači, čovek ih upozorava. Bio je tu još jedan čovek, Jablan Obradović, koji ih je upozoravao na to. Ostala šestorica, šta nas briga, teraj, mi ćemo preko džempera da nabavljamo lokomotive. Preko džempera stigoše lokomotive, a onda ih neko usput išarao, huligani u Švedskoj. Toliko su bile dobre lokomotive da su se svidele švedskim huliganima i narkomanima, pa su ih onako stručni išarali, a ima negde i na ćiriličkom pismu, čuveni švedski huligani.
Ovaj Šarančić je ovde bio genije, ljubi ga majka kako je pametan, na sve ovo kaže: "Predlog možda treba da bude kompletniji, ali u pregovorima smo postigli dobre uslove i ovo je ekonomski opravdana odluka". Čovek je postigao dobre uslove. Šta ćete vi, dok imamo takve uslove i dok sa takvim uslovima Srbiju uništavaju, mi napred ne možemo da idemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, a podržali su svojim potpisima i poslanici SPS, predložili smo zajednički da raspravljamo u Narodnoj skupštini o opozivu predsednika Republike Borisa Tadića. Predložili smo to iz mnogo razloga. Da vam ne bih sada govorio o onome što ste već slušali, a imam samo malo vremena, govoriću o poslednjem razlogu za koji mislimo da je značio dolivanje ulja na vatru i kap koja je prelila čašu.

Naime, predsednik Republike Boris Tadić ne ponaša se kao predsednik Srbije, ne ponaša se kao predsednik svih građana ove zemlje. Ponaša se isključivo kao predsednik svoje partije i kao predsednik svoje partije narušava državno jedinstvo Republike Srbije, narušava, ako hoćete, gotovo nepodeljeno mišljenje i jedinstvo naroda i građana Srbije po pitanju Kosova i Metohije.

Predsednik Republike Boris Tadić drznuo se da kaže da i Albanci na Kosovu i Metohiji imaju ne samo svoja prava, nego svoje dobre karte na koje mogu da igraju, a jedna od njih je i pravo na samoopredeljenje. Oni već imaju svoju državu, ta država je Albanija, oni nemaju pravo na samoopredeljenje.

Pri svemu tome, nije palo na pamet predsedniku Republike da kaže da Srbi u Republici Srpskoj imaju pravo na samoopredeljenje ili Srbi u Republici Srpskoj Krajini. Izmislio je neki novi plan da bi išao sa svojim planom, a vi znate da u zaključcima Kontakt grupe, u trećoj tački, piše da oni hoće da razgovaraju sa Srbijom samo ukoliko imamo jedan tim i ukoliko imamo jedinstvenu pregovaračku poziciju.

Ovo svi znate u ovoj sali i nema za vas iz vladajuće većine opravdanje da ovo ne prihvatite. Šta sada radite?

Šta god da vam radi Boris Tadić, Dušan Petrović i ovi žuti, vi ćete to da prihvatate i da kažete - baš lepo što nas bijete po glavi, baš lepo što razarate i rasturate Srbiju. Sve je to tačno što priča Nikolić, Vučić, ovaj ili onaj, ali mi ćemo i dalje da podržavamo našeg Tadića. Da li vam je to rešenje.

Nastavite da radite to. Samo vam građani više ništa neće verovati. Građani Srbije traže da o tome razgovaramo. Mi hoćemo da o tome raspravljamo u Narodnoj skupštini, nemojte to da skidate sa dnevnog reda. To nije demokratski. Mi od 5. oktobra u Narodnoj skupštini Republike Srbije nismo imali raspravu o poverenju nijednom ministru, sem o Vladanu Batiću.

Ni o jednom ministru nije moglo da se razgovara, zato što skidate sa dnevnog reda, protivustavno, protivpravno, protivzakonito, našli ste varijantu - mi o tome nećemo da razgovaramo. Znači, može da se razgovara o nečemu, samo kada se uspostavi većina. Tada ne mora da se razgovara, tada se formira druga vlada, nikada se neće razgovarati ni o jednom ministru, nikada se neće razgovarati o predsedniku Republike ako ovako budete radili, gospodo iz vladajuće većine poslaničke.

Ne znam šta još treba da vam uradi, koliko poniženja za Srbiju treba da donese, šta sve treba da naprave da biste vi rekli - evo, dobro, bar da pustimo raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije o Borisu Tadiću. Šta je ovo? Sveta krava? Niko ne sme da kaže nijednu jedinu reč ili ne smemo o tome da raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ili se plašimo. Čega? Lepo su vam odredili, svi ćete u zatvor kažu, i mnogi hoće, tu su u pravu. Vi gledajte samo da li oni neće da idu u zatvor za sve svoje lopovluke i da li neće čak ni politički da odgovaraju za veliku štetu, koju su naneli Srbiji i srpskom narodu povodom Kosova i Metohije.

Nemojte da zaboravite, završavam, hvala na strpljenju, znam koliko imam po Poslovniku pravo, mi imamo samo jednu zemlju i to ću sto puta da ponavljam. Imamo samo ovu jednu Srbiju, rezervne otadžbine nemamo.

Sutra će vam i sada vas upozoravam, doći ćemo pred kraj pregovora i tada ćete imati drugačije mišljenje predsednika Republike koji će da kaže - pa ja sam otpočetka mislio drugačije. Čekajte samo da nađete neke koji će da kažu da prihvataju ponude sa šoping liste, ulazimo u Evropu, evropski regioni, evroregija, ko zna kakve budalaštine ćemo ovde da slušamo.

Ne interesuje nas hoće li Kosova i Metohija da budu evroregija ili ovakva ili onakva regija, nas interesuje da Kosovo i Metohija bude teritorija Republike Srbije, da to pripada ovoj zemlji, da je to naša otadžbina, a šta će posle da bude, to je druga stvar.

Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da sada glasate kada budemo glasali po svojoj savesti, da glasate onako kako istinski i iskreno mislite. Znam da većina u Narodnoj skupštini misli sve ovo što sam izgovorio sada. Da glasamo i da vidimo šta će narodni predstavnici da kažu o predsedniku Republike. To je valjda onaj osnovni demokratski stepen i demokratski nivo koji smo dostigli.

Ako to nismo u stanju, onda šta će nam Narodna skupština, da glumimo ikebanu, da pričamo o zakonima, da vi preglasavate, a kada treba da razgovaramo o Vladi, o predsedniku, o tome ne može da se razgovara. Time ukidate demokratiju u Srbiji. Neću da kažem da je autokratski, neću da kažem da time postajete totalitarni režim, ali time demokratiju smanjujete na značajno niži nivo. To morate dobro da znate i da imate u vidu.

Čime vas je to Boris Tadić zadužio? Narodnom kancelarijom? Šta su dobro uradili za građane Srbije, kažite mi? Evo godinu i po dana prođe otkad je postao predsednik, a šta je to urađeno za građane Srbije? Nigde ništa nije napravljeno, nigde ništa nije urađeno. Vreme, znam, žuri vam se, imate pametnija posla. Samo da završite današnju sednicu i ko zna šta da idete da radite. Jedva su vas nakupili.

Znam kako je to izgledalo i bolje neki od vas da me ne vuku za jezik. Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici vladajuće većine, imate priliku da pokažete da želite da prihvatite i mišljenje opozicije, da želite da prihvatite i drugačiji politički stav, da želite da razgovarate o odgovornosti najvišeg predstavnika izvršne vlasti u ovoj zemlji, a to je predsednik Republike, da želite da razgovarate o odgovornosti onoga kojem ste vi pomogli da bude izabran na to mesto.

Bez vas nikada ne bi bio izabran na to mesto, zato tražimo da prihvatite taj deo odgovornosti na sebe, a ovako ako to sada ne prihvatite, znajte da ćete dobar deo odgovornosti i za izjave i za sve što se bude dešavalo oko Kosova i Metohije, a što bude uradio Boris Tadić i njegovi sateliti, i Karić i ostali, u narednom periodu, a ne mislim samo na decembar i januar, nego i na februar, mart i maj, vi ćete ovde snositi odgovornost.

A sada smo imali prilike ne samo da mu pokažemo zube, nego da kažemo šta mislimo o njegovom radu, odnosno neradu, štetočinskom delovanju i o tome kako bi Srbija trebalo da izađe sa jednim jedinstvenim stavom, jednim jedinstvenim timom, koji ne može da narušava Rezoluciju koju smo ovde usvojili. Taj čovek se ruga Rezoluciji koju smo ovde usvojili. Ruga se Narodnoj skupštini. Ta stranka se ruga Narodnoj skupštini.

Kažu - baš nas briga za Narodnu skupštinu, mi imamo predsednika Republike kojeg su birali građani, kao da Narodnu skupštinu građani nisu birali.

Vi gledajte da li ćete i preko tih poniženja da pređete. Ako vi hoćete, vama na čast, građani Srbije ovo gledaju, a što se nas tiče, što se tiče predlagača, siguran sam da ćemo mi moći čista obraza da izađemo pred građane Srbije i da kažemo - mi smo za našu zemlju i za naše građane uradili sve što smo mogli.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi znate šta Srpska radikalna stranka misli o Bogoljubu Kariću i to nije nikakva tajna – sve najgore, i o toj političkoj stranci. Ovde se nameće nekoliko pitanja i nekoliko nelogičnosti o kojima želim da govorim i mislim da je vredno da sasluša gospodin Aligrudić.
Naime, prvo pitanje je da li je neko pokušavao da potkupi poslanika? Ako jeste, zašto nema sudskog postupka? Zašto se ne goni, pošto pretpostavljam da nisu male pare u pitanju, za krivično delo davanja mita? Zašto nemamo krivično delo korupcije ustanovljeno našim zakonom od 2002. godine? Zašto ne kažete ime i prezime tog kome je to urađeno, da li se to neko stidi da kaže da se to dogodilo ili je i tu taj neko drugi imao nekakvu ulogu?
Ja ovo što govorim, govorim potpuno logično i sasvim u skladu sa zakonom. Ne može neko to da radi i nije važno da li je Karić, Marić, Jarić, kako god hoćete, da se neko zove, zato što ima mnogo para, on je nas napao, potkupljuje nam poslanike, a mi nećemo da kažemo, to su časni ljudi koji su odbili, a ne smeju baš da izađu za govornicu i da to kažu. Složiće se svi u sali da i nije baš neka logika.
Ja ne sumnjam da tu ima istine. Ne sumnjam u to, zato što se nekima žuri zbog pada rejtinga i to žuri DS i Karić, logično, jer i jednima i drugima pada rejting i oni žure. Jer, mi sada više Tadića ne razumemo; prekjuče su rekli da su im jedino izborni važni, a danas u novinama vidim da neće izbore, ništa više ne shvatam šta se zbiva.
Još jedna stvar koja je vrlo važna za ovaj visoki dom, od ključnog značaja je: onoga ko je rešio da za novac uradi nešto mimo onoga što su mu bile ideje, mimo morala, mimo onoga što su odlučili građani Srbije na bilo koji način, nažalost, zahvaljujući odlukama Ustavnog suda, to ne možete da sprečite. Možete svojom političkom proklamacijom da iskažete svoj politički stav koji se tome suprotstavlja i to ste uradili.
Ništa mimo toga ne možemo da napravimo zato što će taj neko ko izađe da kaže – taj Toma Nikolić, koji se svakoga dana čuje sa Vojom Šešeljem i to po dva puta, ili ne znam taj Vučić, koji se čuje svakog dana sa njim, oni ne zastupaju baš najbolje Šešelja, nego ja koji ga nikada u životu nisam čuo telefonom, a video sam ga dva puta u životu, ja sam taj koji zastupa njegove interese. Šta da radite posle toga? Posle toga će vaše televizije...
Molim vas, hoćete li da me pustite da završim? Pobogu, odakle vam pravo da govorite?
Dakle, onda vaše televizije sačekuju, pa kažu – aha, jesi li video, oni tamo napustili Šešelja, ovaj bi da ga brani. Ovaj koji ga nikada u životu nije čuo, jer Voja se jedva seti koji je u pitanju kada mu kažemo.
To je isti slučaj i kod vas, to je isti slučaj i u drugim poslaničkim grupama. Zašto ne kažete ime i prezime? Mi kažemo ime i prezime, dakle, kome se šta desi ili kada se to već dogodi, nema velikih tajni, nema velike filozofije, neka izađu ti poslanici i neka kažu, ako je bilo pokušaja podmićivanja, neka se gone sudski. Onog trenutka kada mene neko pokuša da podmiti na takav način ja ću da izađem i da kažem da se to dogodilo. Mislim da je to nešto što je logično.
Što se tiče te priče, mi smo vam ukazivali u raspravi o Kosovu i Metohiji da se sprema nešto veoma opasno i ozbiljno. Ta priča o evro regijama, svako ima pravo da se zalaže za šta hoće, ali ta priča ide ka otcepljenju Kosova i Metohije. Još jednom da izrazim stav Srpske radikalne stranke po tom važnom pitanju, pošto vidim da Čović i Karić insistiraju na toj priči o evro regiji, a pomalo im se i Tadić približava, dobro, i njihov glavni zastupnik ovde, gospodin Omerović.
Dakle, suština je u sledećem. Nas interesuje da Kosovo i Metohija budu sastavni deo Srbije. Kakve će regije i šta će biti, o tome će građani naknadno da odlučuju, a o ovome su građani odlučili da je to sastavni deo Srbije. Dakle, ne oni koji su unapred prihvatili ponuđenu šoping listu i hoće na takav način da rade protiv naše zemlje, i to je mnogo važnije nego bilo šta drugo ovde.
Još nešto, imam pitanje za vas, gospodine Aligrudiću, kolika je plata višeg savetnika u "Mobtelu" Bogoljuba Karića? To vam je 234.000 evra, teško mi je da sračunam u dinarima, jer moj sin mnogo bolje računa, vrlo je talentovan za matematiku, meni je to teško da pomnožim i da izračunam. To je na mesečnom nivou, gospodine Aligrudiću. Zašto sam ovo rekao? Nisam ja kao neki ljudi zavidan, ima čovek pravo, nije zavist i pakost u pitanju, ako je to njegovo, a ja vas pitam ko je od državnih organa, ko je od vas, gospodine Aligrudiću, dozvolio da mesečno prima 120.000 evra od ovog državnog dela?
Koliko znam, predsednik Republike ima 1.300 evra platu, predsednik Vlade nešto slično, pa vas pitam ko je to dozvolio da bude 100 puta veće primanje od državnog dela, od para građana Srbije? Ko je za to kriv, odakle taj novac kojim će on da kupuje poslanike? Nije pao sa neba, nije ga štampao, nego odatle. Sprečite to.
Što se srpskih radikala tiče, mi smo protiv svakog vida korupcije, ali ona mora da bude jasna, transparentna i da se izađe pred lice javnosti. Što se tiče političke proklamacije, mi mislimo da je sramota za svakoga ko pokušava da kupi poslanika na svaki način, da je to velika, užasna sramota, da taj koji to uradi jedanput više nikada ne bi trebalo da dobije nijedan glas u Srbiji.
Zašto se mi ni ne uzbuđujemo toliko kada nam to urade, a nikako ne pokušavamo da to nekom drugom uradimo? Da li ste naišli nekada na slučaj da mi nekoga molimo da pređe u naš poslanički klub? Nema tog slučaja.
Završavam, gospodine predsedniče. Još jednom ću da vam ponovim, dakle, događaj iz 1994. godine. Tada je poslanik Narodne stranke Momir Vojvodić, istaknuti srpski književnik iz Crne Gore, izrazio želju kada je koalicija Narodna sloga, kada je Novak Kilibarda promenio veru, nacionalnost i sve, preko noći se setio čovek da više nije Srbin, pa je postao Crnogorac, i to onaj sledbenik "crvene Hrvatske" Savića Markovića Štedimlije, Sekule Drljevića, dakle, ustaškog pokreta. Tada Momir Vojvodić dolazi do Voje Šešelja i kaže – Vojo, ja sam Srbin i ne mogu da menjam ni veru ni narod kao Kilibarda, hoću da budem član poslaničke grupe SRS. Voja mu kaže – možeš Momire, i to je velika čast za SRS, ali podnesi ostavku, jer si izabran na listi Narodne stranke, odnosno Narodne sloge. Na sledećim izborima ja ti garantujem poslaničko mesto u Saveznoj skupštini tadašnjoj.
Gospodin Vojvodić nije to u tom trenutku prihvatio, nekoliko godina kasnije postao je član SRS, ali mi nikada nismo nikome uzeli mandat i to treba da se nauče svi, i oni koji su ranije uzimali kao ovi iz G17, i oni koji su ranije uzimali iz DS-a. Mene čudi da vi ne odgovarate na napade ovih iz DS-a i ne znam o čemu je tu reč i kakav je tu dogovor između vas u pitanju, kada oni kažu – pa tri mandata sporna, pa im sporan i Đoković, hteli su da vam ukradu, a vi im ne odgovarate – ljudi, vi ste lopovi, hteli ste da nam ukradete mandat, pobogu ljudi. Ćutite kao zaliveni, ja ne razumem o čemu je reč u ovoj zemlji.
Sada imaju pravo i na taj mandat koji je bio čovek na tuđoj listi. O čemu mi ovde da razgovaramo? Slažemo se sa tim, ali kada ovo sledeći put hoćete da kažete, izađite, recite imenom i prezimenom, izađite recite ko je, koliko, gde i na kojem mestu nudio, jer to su ozbiljna krivična dela. To su ozbiljna krivična dela i to nije više nešto gde treba građani Srbije da se zabavljaju.
Time bi se isključili, dakle, time bi se ekskulpirali oni za koje bi možda neko rekao da su jedva čekali da koketiraju sa bilo kim zbog pozicije u njihovim strankama ili ne.
Ja ne znam o kome vi sada konkretno govorite, niti hoću da nagađam. Nijedan od poslanika SRS-a nije obavestio da ga je bilo ko kontaktirao, rekao bih u poslednjih nekoliko meseci, ali u svakom slučaju tu pojavu smo imali ovde prilike da vidimo i ona je za najgoru osudu.
Vas molim da se u skladu sa zakonom ponašate i samo da nam odgovorite koji su to ljudi iz države, državnih organa koji su sebi dali za pravo da nekome odobre 120.000 evra mesečno platu, jer ja mislim da je to ključno pitanje.
Još jedanput, gospodine Aligrudiću, građani Srbije to sve vide i što se toga tiče, mislim da je to jedna od stvari koja ne treba da vas zabrinjava. Treba da vas zabrinjava kakvo je stanje u ekonomiji, šta ćemo oko Kosova i Metohije, šta ćemo sa velikim problemom u korupciji, kriminalom u Srbiji, a ovo je jedna od stvari koja se negativno odražava i na Karićev rejting i na rejting nekih drugih, jer ljudi ne vole one koji se na takav način bave Narodnom skupštinom i koji pokušavaju da je unize, da je unište na svaki način. Ova Narodna skupština postojaće posle svih nas. Postojaće Narodna skupština i posle nas, posle naše dece, posle naših unučića, postojaće Narodna skupština dok je Srbije.
Siguran sam da ćemo uspeti da ovakvim istupom svih poslaničkih grupa uredimo da svi imaju onakav stav kakav su srpski radikali imali od početka po tom pitanju. Kada to budemo uspeli da uredimo, onda ni loš Ustavni sud ili nepostojeći Ustavni sud, na čelu sa partijskim liderom Slobodanom Vučetićem, neće moći da uništi ni volju birača ni volju narodnih poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovog deklarativnog izjašnjavanja više narodnih poslanika dobro bi bilo da sa ovim prekinemo i da neko ne pomisli... A jedino mogu da vam kažem, ne znam za ostale, sasvim je izvesno da mi izbore jedva čekamo, nikoga se ne plašimo, a ponajmanje Bogoljuba Karića. I njega, i skupštinsku većinu, i one žute, počistićemo sve zajedno sa političke scene da neko ne bi stekao pogrešan utisak posle.
S druge strane, samo tražim odgovore na neka druga pitanja, ako ih ima; ako ne, što se nas tiče, možemo da nastavimo da radimo po zakonima i po amandmanima. Nekoliko još konstatacija, a onda nekoliko pitanja za predstavnike vladajuće većine. Prvo, onaj ko to uradi, taj je sebe obeležio za ceo život.
Zar vi mislite da bilo kome od tih ljudi iko igde, sem pet ljudi u najužem okruženju, govori išta lepo? Kako prođu, ljudi im se smeju na ulici i kažu – eno ga onaj što je svoju partiju izdao, eno ga onaj koga smo izabrali na ovoj listi, a onda je otišao na petu listu; evo ga onaj što se prodao za pare.
Nisam spreman da uvek govorim da je visina novca ono što opredeljuje ljude, zato što time govorite da su svi ljudi korumpirani, a da je samo iznos taj koji ga određuje. Siguran sam da u ovoj Narodnoj skupštini ima više od 90% ljudi sa kojima ne možete da razgovarate o tome.
Ne znam da li ste primetili, mi se svakodnevno srećemo, i kada smo u najtežim odnosima i u najgorim mogućim odnosima razgovaramo i nikada niko od nas nekom poslaniku Srpske radikalne stranke, niti oni meni, nije pravio problem zbog toga, zato što znamo da imamo istu ideju i ne razmišljamo o tome da li će neko od nas to da napusti, jer znamo da imamo i svoju stranku kojoj svi gledamo da učinimo nešto dobro, a ne nešto loše.
Oni ljudi koji su na to spremni, ne znam kako da ih okarakterišem. Jednostavno, to nisu ljudi i o njima ne treba posebno da se brine, oni idu na smetlište istorije kako god okrenete.
Sada imam pitanje za vas, gospodine Aligrudiću, ako želite da odgovorite, pošto malopre niste. Znam da to nije od ove vlade, to je odranije, ali vas pitam ko je iz države Srbije doneo odluku da ti ljudi imaju 120.000 evra od narodnih para? Ne pitam za njihov privatni deo, neka grade kule na Marsu i na Veneri, ako mogu. Ali, mesečno da imaju 120.000 evra od građana Srbije? To je moje pitanje za vas, gospodine Aligrudiću, i na to niste odgovorili.
Vi ste imali na toj TV napad na povećanje plata poslanika, što i mi napadamo, jer kažemo da ne može narod da ima ovakva primanja, a poslanici tolika. Onda vam dođe da se nađete u šizofrenoj situaciji. Napada vas TV Verana Matića, koji otme po pet ili 10.000 evra mesečno sebi, ili ovaj koji uzme od države, baš me briga za privatni deo, uzme od države, od naroda 120.000 evra mesečno, pojedinačno, jedan čovek, koliko uzme cela Narodna skupština ili pola Narodne skupštine. I krivi ludaci narodni poslanici!
O čemu vi pričate? Ko je odgovoran za taj državni deo? Mene interesuje odgovornost vas iz vlasti zašto se to danas dešava. Veoma sam radostan da gospodin Smiljanić i predstavnici SPS-a ovako govore. Samo se nadam da nisu neke druge stvari, nego da su ljudi zaista shvatili da nije dobro da podržavaju Vladu. Siguran sam i očekujem da nema nekih drugih igara iza toga.
Ono što je užasno važno, to je da vi objasnite narodu kako može da se spreči da neko uzima ogroman narodni novac, da uzima neverovatne sume državnih para, a onda svima nama deli lekcije i lupa šamare kako smo mi, otprilike, ovakvi ili onakvi. Čak sam jednom i čuo u jednoj TV emisiji, Dragomir Karić je rekao: "Da li ste videli kakva odela su nosili Toma i Aca, vidite kakva odela nose danas". Dobra odela nosimo, ali sve što imamo može taman da stane, i to nas nekoliko zajedno, u njihovu jednu mesečnu platu, i to onu od države, gospodine Aligrudiću. To narod i građani Srbije treba da shvate, da su to njihove pare, da je to njihov novac, da to nije novac koji su zaradili na ovakav ili onakav način, pametnim transakcijama i ne znam čime. Ne, nego da je to direktno sa grbače našeg naroda.
Na to nema odgovora. Sa ove govornice sam čuo samo od Mike Vlaovića da je tog pokušaja bilo. Da li je tako, gospodine Vlaoviću? (Da.) Ni od koga drugog nisam čuo da je tako nešto postojalo. Priča se po kuloarima, napali neka dva nova radikala, napali neku četvoricu odavde, ne znam ni ja sve šta. Verujem svakom poslaniku Srpske radikalne stranke, a opet može da se pojavi neko ko će da kaže – ja sam bolji sa Šešeljem, jeste da ga nisam baš nikad čuo u životu, ali on mnogo više veruje meni nego Tomi, tebi i ne znam ni ja kome. Sve je to moguće. Mi ćemo to opet da slušamo dva dana. Pa, šta onda?
(Predsednik: Vreme.)
Na kraju će svi ljudi da vide da to nisu ljudi, ali je suština u tome što mi moramo da promenimo takav način ponašanja. Jednom to mora da se završi. Jedina stvar u kojoj se slažemo to je da taj manir mora da se promeni. Nadam se da su se ovi iz G17 pokajali zbog onoga što su ranije radili, a sa ovim današnjim, opet Karićevim. Da li je to isto bilo sa Mehom, Orlićem i ovima, sa onim što je za 11 dana završio fakultet kod Karića, naravno, onaj genije Orlić. Onakav genije za 11 dana. Sećam se, a nisam naročite pameti, nisam kao on, meni mesec i 11 dana treba jedan ispit da spremim, a on za 11 dana 20 ispita spremi. Da ne verujete šta je u ovoj zemlji moguće. To su bili vaši ministri, koji su još hteli da zabranjuju pojedine stranke. I to im je padalo na pamet.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče, izvinite što sam vas omeo. Sada mogu i da vas prepustim gospodi Momčilovu, Poskurici, Blažiću i ostalima. Oni mnogo bolje nego ja znaju sve probleme našeg zdravstva i kako u toj sferi društvenog života da pomognu.
Samo vam govorim jednu stvar, za to ćete uvek imati saglasnost, siguran sam i Demokratske stranke, ali pre toga morate da odgovorite na ova pitanja, gospodine Aligrudiću. Morate jasno i javno da izađete sa tim ko su ti ljudi na koje je takav pritisak vršen.
A računam, pošto nije pritisak, nego je podmićivanje, dakle, krivično delo davanje mita, da se to onda jasno kaže, a ne da se kriju iza toga i da sebi nabijaju cenu pojedini poslanici, pa kažu – mnogo sam važan, pa mi neko nudio 100 milijardi evra, triliona dolara itd., a ne vrede 1% kod biračkog tela.
Još jedanput molim one poslanike kojima se to dešava od bilo koga, da izađu i da to kažu, jer to je jedini način kako možemo da napravimo od Srbije normalnu zemlju, a siguran sam da nam je cilj da Srbija bude normalna zemlja.
Jedino u čemu ne mogu tu da se složim sa gospodinom Aligrudićem, to je da ne mislim da bi izbori bili bilo kakva tragedija. Mislim da bismo dobili legitimniji parlament, bilo bi jedno 25 poslanika više iz Srpske radikalne stranke, nego što je danas. To je ono što je sigurno i to je ono što građane Srbije svakako veseli.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, gospodine predsedniče, da izbacite ministra napolje koji je došao u farmerkama u Narodnu skupštinu.
Mi smo usvojili na sednici Administrativnog odbora kodeks, pravilnik o ponašanju, po kojem je poslanicima zabranjeno da nipodaštavaju Narodnu skupštinu i ponižavaju narodne poslanike. Nek ide kući neka se presvuče i to odmah neka ide kući zato što ovakvo maltretiranje i pokušaj ponižavanja građana Srbije, da u ovaj visoki dom ulazi u farmerkama i džemperiću, niko ne može da dozvoli.

Imam predlog, pošto je gospodin Albijanić menjao odelo, da mu on da njegovo.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim, malo smo se nasmejali, a ovo nije za šalu. Dakle, mi možemo da se šalimo i sa gospodinom Albijanićem i sa ostalim poslanicima, ali je on pristojno odeven, kao što gospodin Mlađan Dinkić nije pristojno odeven, samo tražim da se upristoji i ništa drugo. Da li će on to da uradi odmah ili ne, meni je važno da građani Srbije znaju da je ministar u farmerkama došao pred narodne poslanike i pred građane Srbije, neka to znaju građani Srbije.

Trebalo je da kažete da bi građani znali da je tema ko je ovde od poslanika vlasti popio litar vinjaka, ali vas molim da više o tome ne razgovaramo.
Dakle, mi smo, zbog nemogućnosti da napišemo racionalne i amandmane koji bi imali apsolutni smisao i koji bi mogli da popravljaju ovaj zakon, bili primorani zbog brzine koja je učinjena u pravljenju zakona i pokušaju da se on progura kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije, da napišemo amandmane na sve članove zakona u kojima stoji da se određeni članovi zakona brišu. Tako smo uradili sa članom 35. koji govori o operativnom riziku.
U njemu se kaže: "Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata za finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja." Operativni rizik u funkcionisanju svih poslovnih banaka je ponašanje ministra finansija i guvernera Narodne banke Radovana Jelašića.
Tako je večeras, čujemo, ohrabrio se ministar Dinkić, u jednom trenutku, tada nije bio u farmerkama, izašao za govornicu i u nedostatku argumentacije napao damu koja nije ovde i nije bila u mogućnosti da mu odgovori. To kada neko radi i govori o srpskim radikalima nije ništa novo. Naprotiv, na kraju ću zarad javnosti i zarad građana Srbije objasniti ceo slučaj, objasniću šta se sve zbiva poslednjih dana i šta to ovaj čovek u farmerkama samo pokušava da ponovi, što je već organizovao, nepristojno odeven, naravno, a ministar.
Dakle, a hteo sam da kažem da je izgleda krenuo kod Kebe, pa zalutao i svratio malo do Narodne skupštine Republike Srbije, ali računam i kod Kebe bi malo lepše sređen i doteran krenuo.

Dragan Kojić Keba, to je čuveni partner Mlađana Dinkića, i kada su u farmerkama i kada nisu u farmerkama. Šta je bilo kod Fahrete već ne znam.
Dakle, izašao je hrabri Mlađan Dinkić, i to bez farmerki tad, izašao je ovde, napao je Jorgovanku Tabaković i rekao je kako je njen član porodice falsifikovao neke činjenice tražeći kredite, pa će on sada da podnosi krivične prijave, prepošteni ministar u farmerkama, on će da podnosi krivične prijave.
Mi smo se malo u međuvremenu raspitali. Saznali smo se šta se tu zaista događalo. Ministar Dinkić je, po ko zna koji put, kako bi to naš narod lepim rečnikom rekao, zaobilazio istinu. To je onako kada onako blago i fino kažete ono što naš narod drugim imenom naziva. Zaobilazio istinu, jer ćerka gospođe Tabaković nije uzela kredit, a tražila je kredit kao i svaki drugi, a kredit nije mogla da dobije zbog samo tri meseca radnog staža. Dokumenta su povučena. Ništa nije falsifikovano. To ste izmislili kao i sve drugo.
Inače, to je jedna sitnica, budalaština, uopšte ne znam zašto vam je bila potrebna. Bilo je potrebno i mnogo je potrebnije bilo, a reći ću vam zašto vam je to bilo važno. Zato što u nizu laži protiv SRS, koje se iznose poslednjih dana, još jedna nikom ništa strašno se nije dogodilo i ništa posebno. Ovde je malopre govorio Ljubomir Kragović o vili o 380.000 evra. Sada otkrivam za građane Srbije da ta vila nije koštala, gospodine Kragoviću, 380.000 evra. Ta vila guvernera Narodne banke košta milion i 400 hiljada evra. On je platio 1.400.000 evra.
Nije on platio, da znate, nego je dobrim delom platila jedna banka u Beogradu, a on je dao jedan veoma mali iznos novca i nema nikakvo opterećenje na toj kući. Laže da je stavio pod hipoteku bilo kakav drugi objekat ili bilo šta. U pitanju je delimični poklon i delimični kredit jedne beogradske poslovne banke, koja najviše voli da se reklamira na jednoj antisrpskoj televiziji.

A zašto da me prekinete?

Apsolutno.

Nikada ne iznosim privatne podatke, niti me to interesuje. Govorim o onome što može i što mora da bude dostupno javnosti. Vidim da vas gospodin Dinkić ne sluša, još nije otišao da skine farmerke i da obuče pristojne pantalone. Mi ovde nismo spremni da trpimo...

Nemojte mene da molite. Molite njega, gospodine Markoviću, ne možete samnom da se ponašate kako ste sa nekim drugima naučili. Neka ide i neka iscepane farmerke zameni pristojnim pantalonama.

Nalazi se u Narodnoj skupštini Republike Srbije.