Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, nadam se da će ministar da se vrati kad se upristoji. Niste u pravu, shvatio sam da ste pokušali da nađete izlaz za sebe i da kažete - ne sme da izađe za govornicu, a sme tobože da bude u poslaničkim grupama nepristojno odeven. Ne bi smeo da bude ovde uopšte, ali pošto razumem razlike u stranačkoj hijerarhiji, razumeo sam da niste mogli drugačije da reagujete.
Što se tiče člana 37...

Gospodine Markoviću, nemojte vi meni da dobacujete, zato što dobro znam kakve su vam funkcije i dobro znam kakav je rejting unutar stranke svakog od vas, ali ne moram o tome naročito da govorim. Ne tražim od vas da mi objašnjavate to i da dobacujete dok govorim. Ne morate da prekidate bilo koga, sam ću zamoliti svakoga od onih koji su nestrpljivi ili koji pričaju, koji me ometaju, da to ne čine. Molim vas da me više ne štitite u toku mog izlaganja.
Što se tiče člana 37, u njemu se kaže da banka u svom poslovanju ne može licu, povezano sa bankom, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana sa tom bankom. Takva vrsta zakonske norme postojala je i do sada. Zašto nije primenjivana? Zašto su povezana lica bila apsolutno povlašćena? Zašto su mogla da rade šta hoće?
Kako je moguće da nekoliko lica, vezanih za "Evroaksis banku", nekadašnju "Veksim banku" i Nacionalnu štedionicu, uz podršku Mlađana Dinkića, uz podršku Vlade Srbije, pljačkaju šta stignu, koliko stignu državne imovine, a da za to nema nikakvog odgovora? Da li je moguće da niko u Srbiji još nije pružio odgovor na ono što predstavljaju najveće afere u našoj državi? Da li je moguće da niko više ne pita za zdravlje Vuka Hamovića, osim što s vremena na vreme, kada ne znate više šta da kažete, izmislite priču - dali pare radikalima, pa zato ćute? Pošto razumem da ne znate šta ćete da izmislite i šta da kažete, onda se služite i takvim neverovatnim lažima.
Kada govorimo o tome, zanimljivo je da u našoj zemlji nijedna afera nije isterana do kraja. Zašto? Zato što, ne znam da li znate podatak, otkad smo uveli izmenama i dopunama Krivičnog zakonika krivično delo protiv korupcije, na godišnjem nivou cele Republike imamo tri procesuirana slučaja; nijedan nije završen pravosnažnom presudom. Ako neko hoće da mi kaže da u Srbiji nije bilo uopšte korupcije u prethodne tri godine, onda mislim da će se građani prilično slatko nasmejati.
Sa druge strane, u svim drugim aferama, kada je reč, vlast ih proizvodi, kako je Albijanić nazivao - afera milenijuma, ili pancir afera, šta je bilo na kraju? Jedan poručnik, jedan kapetan završili su u pritvoru, gonili jednog biznismena, a ministri, predsednici Saveta ministara, ministri finansija, predsednici vlada - ni krivi, ni dužni. Imamo satelit - dug od 45 miliona evra i niko ne zna gde smo se, kako, kada i zašto zadužili. Za vašu informaciju, tim satelitom, jedino u šta nemam uvid, to je ono zašto nam je bio potreban. Nemamo uvid u BiH i Kosovo i Metohiju; slika nam stiže sa 24 sata zakašnjenja.
Dakle, o toj vrsti bezobrazluka i neodgovornosti prema svojoj državi prosto ne mogu da govorim. Šta će nam snimak Norveške, da gledamo kako je "Tromso" pobedio "Zvezdu", ili da gledamo iz Grčke kako se sunčaju na ostrvima itd. Kakve to veze ima sa našim narodom i sa našom zemljom?
Ono što nam je potrebno da imamo odmah, sve snimke, sve što se zbiva u BiH, da možemo da pomognemo i zaštitimo naš narod, da imamo sve obaveštaje podatke, da to možemo da imamo na Kosovu i Metohiji, e to nemamo, a pare dajemo. Građani Srbije, ni krivi, ni dužni, moraće da plate ogroman novac ili ćemo da ulazimo u sukobe sa velikom svetskom silom, kao što je Izrael, a pretpostavljam da to niko ne želi.
Šta je rešeno po tom pitanju? Nije rešeno ništa. Šta je rešeno po pitanju "Evroaksis banke"? Ništa. Šta je rešeno po pitanju Nacionalne štedionice? Ništa. Zašto? Pošto mene često pitaju, gospodine predsedniče, kažu - ti si vodio onaj anketni odbor povodom električne energije i finansijsko-bankarskog poslovanja, povezanih sa tim slučajem, onda kažem - sve što sam mogao i sve što smo mogli mi u SRS smo uradili, ali mi se čini da neki nisu imali razumevanja za to, pa su nas, na pomalo perfidan način, preglasali, izmišljajući da se jedan član Nove Srbije saglasio sa njihovim stavom, na prevaran način izglasali to 3:2.
Interesuje me, gospodine predsedniče, zašto taj izveštaj i dalje nije na sednici Narodne skupštine Republike Srbije? Morao je da bude još pre godinu dana. Zašto Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji nije na dnevnom redu? Podneo sam lično pre godinu i po dana to. Zašto na dnevnom redu nema Predloga zakona o planiranju i izgradnji? Zašto nema svega onoga što mislimo da je užasno važno za građane, a za vas to nije važno?
Da bi građani Srbije shvatili, sada je prošla ponoć 15 minuta, mi sada u sali imamo 25-30 poslanika SRS i tačno sedam poslanika koji nisu u SRS, plus Predrag Marković - osmi. Izvinjavam se gospodinu Markoviću, tačno osam poslanika vladajuće koalicije mimo SRS. Šta svima ostalima se spava?
Ostale ne interesuju zakoni koji treba da se usvajaju u Narodnoj skupštini, umorili su se, ili možda nisu podigli dnevnicu danas. Zato nisu hteli baš da se muče i ostaju do kasno. Danas živimo u društvu u kome povezana lica, u kome bande, mafija radi šta hoće, upravlja ovom zemljom na način na koji hoće, kupuje gde koga, kad i kako stigne. Dovoljno je da odnesu u jednom ili dva koverta, bilo u neki Vladin organ ili instituciju, bilo pojedincima.
Dakle, ako budemo nastavili da trpimo takvu vrstu najteže moguće korupcije i najgoreg mogućeg kriminala, u kome će ljudi da se bore samo za mrvu vlasti, pa će svaki opštinski službenik ili gradski službenik, koji se dočepa prilike da odlučuje o nečijem zemljištu, da odlučuje o nečijem građevinskom objektu, da živi dobro zato što će da uzme hiljadu, dve, tri ili pet, a ostali deo našeg naroda, oni ljudi koji rade za strugom, oni koji rade na njivi, koji rade u toj istoj opštini a nisu u poziciji da bilo šta uzmu, ili oni koji jesu u poziciji a nisu lopovi i neće da uzmu ništa, oni će jedva da preživljavaju.
Zato je za nas užasno važno da ovakvu vrstu mafije, da tu vrstu povezanih lica koja funkcionišu u najznačajnijim bankama kod nas, koji funkcionišu u najmoćnijim firmama danas u Srbiji, da to zaustavimo.
Danas u našoj zemlji imamo toliko biznismena, koji imaju više novca nego pojedine države na prostoru bivše Jugoslavije, a zemlja nam je najsiromašnija, a imamo gotovo najniži dohodak po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Imamo najniži bruto društveni proizvod na godišnjem nivou, ali zato imamo deset njih koji su bogatiji od pojedinih država.
Sada mi recite da to nije istina i da država tu nešto ne može da uradi. Ako ne može drugačije, neka to država napravi na način na koji je to uradio Vladimir Putin. Neka pozove nekoga, Romana Abramoviča, a mi ih imamo ovde, hvala bogu, koliko hoćete. Neka ga pozove, pa neka kaže - sada ćeš da izgradiš ovo, sada ćeš da uradiš ono, i to je državno, zato što si od ove države i od kože ovog naroda sve to napravio; neko ko će da ima dovoljno hrabrosti i sposobnosti.
A ne Vojislav Koštunica, pravi fand rejzing (fund raising) za Kosovo, treba da se skupi novac za našu pokrajinu, da vidimo kako od tog novca da lobiramo, kako da utičemo i kako da menjamo stavove tzv. međunarodne zajednice. Nemojte da nam se dogodi to da na to izvanrednoj večeri, izuzetno značajnoj za našu zemlju, mi skupimo 80.000 evra. Ne bi one barabe onolike, bilo je tu i poštenog sveta, a i mnogo mafijaša, a onolike barabe ne bih pustio bez 800.000 da uđu unutra, jer su ovu državu pokrali za stotine miliona evra.
Oni došli, dali po pet hiljada evra i još se hvale svuda kako su mnogo izdvojili za Kosovo i Metohiju.
To su ti, povezana lica i po bankama, i po svim drugim firmama i preduzećima, i niko im ništa ne može zato što oni mogu sve, zato što mogu da kupe bilo koga, mogu i da ubiju koga hoće, mogu da urade šta hoće, a najveći problem će svima vama u državi i dalje da bude SRS.
Ne postoji način kojim bi se to objasnilo, ne postoji razlog zbog kojeg to može da se objasni. Znate zašto se to dešava? To se dešava samo zato što ne znaju šta da rade sa srpskim radikalima. Pet godina nismo na vlasti, pet godina im se ni u šta ne mešamo, osim što kao opoziciona politička stranka kritikujemo. Tih pet godina oni i dalje napadaju samo radikale, sa izmišljenim stanovima, sa izmišljenim ubistvima, sa ne znam ni sam čime.
Doneo sam sutrašnje "Novosti" samo da vidite koliko hohštapleraj ljudski, koliko bezobrazluk nema granice. Vas poslanike vlasti sam mnoge pitao, poslanike skupštinske većine, da li ste gledali juče emisiju u kojoj je gost bio Tomislav Nikolić. Skoro svi ste rekli da je to užas i da to nikada niste videli, da nikada takvu vrstu bezobrazluka, laži, falsifikata bezobzirnih niste videli.
Taj novinar se usudio da kaže u sutrašnjim novinama - to je samo moje pravo na pitanje, to je samo njegovo pravo na pitanje, nešto potpuno normalno. Kaže - ako ih štiti imunitet, možda i novinare zakon treba da zaštiti kod postavljanja pitanja. Znam da u ovoj zemlji mnogi društveno-politički radnici, koji sebe nazivaju novinarima, a to nisu i to se pokazalo po tome što imate danas više novinara ambasadora, i to polupismenih, koji nijedan jezik ne govore.
Gde ste ih Anđeliću sve smestili? Da li je istina ovo što pričam? Od Havane do Manile, nema gde nema nekog od tih polupismenih, koji ni jedan jezik na kugli zemaljskoj ne umeju da govore, čak ni srpski kako valja i kako treba. Građani Srbije ih plaćaju odavde, da bi se oni ponašali bezobrazno, bezobzirno i da bi govorili kako imaju pravo da kažu - znate, imamo indicije, pa smo proveravali telefonom i ustanovili da se vodi na ime Tomislav Nikolić. Pitam vas: šta biste vi radili?
Možda nekim ljudima danas u Srbiji to ne izgleda naročito značajno, ali posle one priče o ubistvima u Antinu, gde je tobož Toma Nikolić ubijao nekog, pa se ne zna više ni koga, ni kada, niti je jedno ime napravljeno, a kamoli neki dokaz iznet, rekli smo da će se to nastaviti, znali smo da će sa time da nastave. Šta je sledeće? Kažu - nismo mi rekli, rekao je neko drugi. Šta je sledeće? Šta će sutra da bude?
Vi onda govorite o profesionalizmu, o objektivnosti. Vidim da vas je sramota, znate i sami da sam u pravu, znate i sami da vam govorim istinu. Šta sutra hoćete, da mi kažemo ljudima da idemo u medijsku šetnju. Ko da zadrži te ljude? Šta će da urade? Kako da im kažete - smete samo jajima da gađate. Ne smemo da organizujemo protest zato što se plašimo šta bi ljudi sve napravili, koliki je bes u narodu zbog takvih.
To su oni isti koji su opravdavali linč Dragoljuba Milanovića, oni isti koji su govorili - ih, kud ga nisu ubili i to bi zaslužio. To su ti društveno-politički radnici, koji su sebi dali za pravo da sole pamet svakome i da se ponašaju - mi smo mnogo pametni, pa ćemo mi da vam kažemo, a vi ne smete da nam odgovorite. Ma je li, čuj ne smemo da odgovorimo, ti si mnogo hrabar, vi ste mnogo hrabri svi i pametni.
Došlo je vreme da se menjaju stvari u Srbiji, istina će morati da ispliva na videlo i ona polako isplivava. Vi koji ih podržavate, i u lopovluku i u kriminalu, i u tome kako će državnu imovinu da otimaju budzašto, vi koji podržavate takve stavove samo razmišljajte o tome.
A mi vam uvek kažemo: mi smo vam najbolja opozicija, mi smo ljudi koji volimo na pristojan način da se obračunavamo sa našim političkim protivnicima, ovde u parlamentu, ne motkama, ne sekirama, ne puškama, kao što ste vi radili, nego ovde u Narodnoj skupštini, bez naroda, jer ne treba narod da se bije i nijedna glava srpska ili bilo čija ne treba da strada zbog naših fotelja. Ali vas upozoravamo, ako mislite da batina ima samo jedan kraj, grdno ste se prevarili.
Nastavi li se to na takav način niko neće moći da spreči ne samo naše članove i simpatizere, već građane Srbije da uzmu pravdu u svoje ruke. Onda razmišljajte gde će ko i kako i na koji način da završi. Ovo vam unapred kažem, nije nikakva pretnja, jer ćemo sve učiniti da se završe u institucijama sistema stvari, ali gledajte da vodite računa vi iz vlasti koji takvo ponašanje podstičete, kako i na koji način neko može da odgovori, jer sutra može neko vas da optuži da ste nekoga ubili večeras, a da vi sa tim nemate nikakve veze. Kako biste se osećali? Da kaže da je to bilo samo pitanje, a vi kažete - ne, nisam nikog ubio. Neka onda cela Srbija razmišlja jeste li ili niste.
Za nas je danas u našoj zemlji najvažnije da pokušamo da racionalno razgovaramo, da pokušamo da smirimo strasti i da pokušamo da se dogovaramo oko Kosova i Metohije. Očigledno je da nekima iz vlasti ne pada na pamet, oni razmišljaju o tome kako da preskoče cenzus, oni razmišljaju kako da spuste rejting srpskim radikalima.
Nećemo vam to dozvoliti. Nije nam teško da se i u ovim posleponoćnim satima borimo za istinu, za svoje birače i za građane Srbije. To ćemo nastaviti. Razmislite dobro zašto sve te laži i obmane ne pomažu da se vaš rejting poveća, a naš smanji. Naprotiv, naš rejting je iz dana u dan sve veći, čak i zbog tih laži biće sve viši i uveren sam da građani Srbije takvu vrstu hajki i kampanja i takvog kriminalnog odnosa prema nekome ko to apsolutno ne zaslužuje umeju da kazne.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, mi smo očekivali da će ministar Dinkić da se vrati sa presvlačenja. Nisam znao da je to veliki problem obući odelo, zameniti farmerke, ali očigledno da on nije želo da poštuje ni vas, ni Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Te je besmisleno da narodni poslanici bilo šta govore o predloženim amandmanima, kada ovde nije ministar koji je u mogućnosti da prihvati ili odbije ponuđeni amandman na bilo koji član i stav predloženog zakona. Ne može to nijedno drugo lice u njegovo ime da učini, i zbog toga, i zbog načina na koji se odvija ova sednica, u kojoj ima ukupno sedam poslanika skupštinske većine, što bi Albijanić rekao, dva šefa – dobri ste vi šefovi kada vas je samo sedam ukupno, veliki šefovi. Ne brine mene što vam je vojska tako mala, nego što nam se to i na državu odnosi sve.
Ovo zaista predstavlja jednu vrstu pravnog nasilja i pokušaja da mi svi, a ovde ima 30 poslanika SRS koji su se spremali da govore po amandmanima, ali ovo nema više nikakvog smisla i ne želimo da vi kažete sutra da smo mi odgovorni za nekakvo mrcvarenje i maltretiranje vas, ali zbog činjenice da vi ne poštujete Narodnu skupštinu, da ministar Mlađan Dinkić ne poštuje skupštinu, građane Srbije, narodne poslanike, zbog činjenice da mislite da ćete vampirskim sednicama nešto da postignete, a mi nemamo kome da se obraćamo u dva ujutru, jer normalni ljudi spavaju, pripremaju se za posao od šest, sedam i osam ujutru, neki rade i od devet, pošto ste uveli ovo evropsko radno vreme.
Dakle, niti njima možemo da govorimo, niti vama možemo da govorimo, niti vi nama možete da odgovorite, niti želite da slušate ono o čemu govorimo, niti je ovaj presvukao farmerke i mi nemamo ništa drugo da radimo nego da napustimo sednicu, dalje nećemo da prisustvujemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem, nisam u stanju na istom civilizacijskom i leksičkom nivou da razgovaram sa gospodinom Anđelkovićem, ali sam dužan nekoliko stvari da kažem koje su neistinite.
Dakle, kaže se da nema nijednog amandmana koji bi govorio o nekom procentu manje. Nema, ima zakon, ima predlog zakona SRS, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji smo podneli krajem februara i početkom marta 2004. godine. Godinu i po dana čekamo da stavite to na dnevni red, gde SRS traži da u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala predmet prodaje iznosi najviše 49 procenata državnog kapitala koji se privatizuje.
Kako vas nije sramota da govorite da to nije istina i da takva rešenja ne postoje. Nije, zato što vam je to svejedno, zato što možete da kažete bilo šta.
Čudim se mojim prijateljima iz SRS koji su očekivali da će, ne znam, Vlada da padne ili šta? Nije valjda neko mislio da će ovde da budu neka uslovljavanja Vlade. Siguran sam, slušao sam Vjericu Radetu, znali smo svi, naravno, da će da prođe i budžet, naravno da će sve da im prođe. Gde će svi ovi da idu na izbore, "kud su pošli s' krmeljive oči", da idu na izbore i da niko ne dođe do 5 posto, pa šta onda da rade?! A ovako vladaju! A onda smo krivi mi što nismo baš na ovaj član i ovaj stav podneli amandman, a podneli ceo zakon. Podneli smo ceo zakon, a godinu i po dana ga nema na dnevnom redu.
Ceo zakon smo podneli koji se ne stavlja na dnevni red. Podneli smo im Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, popularnog u narodu kao zakon o legalizaciji. To nije stavljeno na dnevni red. Niko ga ne stavlja na dnevni red. Uz to smo predali više od 900 hiljada potpisa. Baš briga većinu u Narodnoj skupštini da to stavi na dnevni red, ne sekira se niko. Onda kažu da nema tih predloga.
Ima predloga, ali su predlozi u fioci, godinu i po dana se iz fioke ne vade i ne idu pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Malopre sam dobio jedno pismo od gospođe koja se potpisala kao Vera Tomanović iz Užica, odnosno iz Sevojna. Pročitaću vam iz tog pisma samo jednu stvar, nije vezana za neko od pominjanih javnih preduzeća. Kaže se: ''Molim vas da u ime manjinskih akcionara Valjaonice aluminijuma Impol Seval pročitate ovaj naš apel da se, bar dok se ne izvrši nova procena kapitala, čuje istina o još jednoj otimačini firme koja je od evropskog značaja. Firma je kupoprodajnim ugovorom, naravno štetnim za nas, prodata za 20 puta manju cenu. Cena za koju je prodata je 6,5 miliona dolara.
U Medija centru u Beogradu bili smo da bi država, odnosno neko ko se bavi ovim problemom, Trgovinski sud, Agencija za privatizaciju, javni tužilac, Narodna skupština, posvetili pažnju ovom velikom problemu. Ali, mediji u Srbiji su strogo cenzurisani. Osim šturih tekstova od nekoliko redaka u dnevnim listovima, nikakav drugi efekat nije izazvao. Problem je ogroman.
Firma Impol Seval, čiji je većinski vlasnik Impol, Slovenska Bistrica, sa demontažom linije za finalizaciju, koji je, i sami znate, rudnik novca u Sevojnu, planiraju da proširuju livnicu. Plan je 100 hiljada tona godišnje samo pretopljenih aluminijskih blokova. Srbiji je zatrovana životna sredina, a Slovencima, naravno, novac.
Gospodine Vučiću, ovo pišem dok gledam prenos skupštinskog zasedanja."
Pa onda idu molbe, pa se kaže: "Tražimo prostor u medijima za nas male akcionare koji imaju 15 posto kapitala u Impol Sevalu. Probali smo da razgovaramo sa članovima poslovnog odbora većinskog vlasnika. Bili smo ismejani i rečeno nam je da smo mi dno dna i da su oni kupili gomilu gvožđa".
Ovo vam je samo jedan primer kako to funkcioniše.
Tačno je da je privatizacija regulisana posebnim zakonom, ali je takođe tačno da vi dobro znate da su vaši ključni potezi, i da već o tome raspravljate, kako i na koji način NIS, kako i na koji način EPS da privatizujete, kako da otmete što više za sebe i kumove mafije, kako i na koji način taj novac da se podeli i to je suština cele priče. Da li će da se dobije milijardu, milijardu i po ili dve milijarde, nešto malo će državi da se vrati, vi ćete da potovarite na kamione, a građanima Srbije od svega toga ništa, a neka naredna vlada izdržavaće se od vazduha. Pošto više neće da bude najvećih prihoda, onoga što danas izdržava državu, ona će da se izdržava od vazduha, a penzije će da se isplaćuju ni od čega.
To ko će koga da podržava, sada kažem, šta god da bude i kako god da bude, podržavaćete se sve dok narod konačno ne bude rekao da to više neće da trpi, dok turbulencije u društvu ne budu toliko narasle i kada narod bude rekao, čak ni zbog Kosova i Metohije nismo spremni sve ostalo da vam opraštamo, lopovluk, kriminal, korupciju i sve drugo, i kad budu rekli da hoće promene. Onda kada budu rekli jasno i otvoreno svuda u Srbiji, a što danas osećaju, onda ćete da vidite kako ćete da budete svi zajedno "počišćeni" sa političke scene i onda ćete ovu Narodnu skupštinu da gledate negde na razglednici i da razmišljate zašto ste i na koji način odgovarali radikalima.
Mi vas podsećamo i žao mi je što izađe Predrag Marković, da bi bilo dobro da ove naše predloge stavi na dnevni red, jer onda ne biste imali mogućnost bilo koje zloupotrebe u postupku privatizacije koje ste do sada imali. Uveren sam da građani Srbije baš čekaju takav zakon na dnevnom redu, jer sve moguće prevare smo predvideli u tom zakonu i direktno im se suprotstavili.
Da li znate da je moguće da, kada idete na javne licitacije do određene sume novca, dovoljno je da isplatite 50 plus jedan posto i da nikada ne isplatite ostatak. Vi ste postali vlasnik većinskog paketa akcija i sami sebi ne morate dalje ni da isplaćujete.
Lažni investicioni ugovori i ostala čuda, ništa vam ne važi od onog trenutka kada ste postali većinski vlasnik 50 posto plus jedan. Građani Srbije to treba da znaju. Zato je vreme da se stane na put ovakvim prevarama, a vi na radikale vičite i govorite da su vam radikali krivi, ali se uporedite negde sa radikalima.
Tamo gde ste za manje od deset puta slabiji od radikala, ja vam odmah čestitam, to je veliki uspeh za svaku od vaših stranaka. Mislim da je takvih mesta u Srbiji veoma malo ali da ih neće biti nijedno do izbora. Mislim da građani Srbije jedva čekaju te izbore i da, baš, zato hoće promene. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam prvo pitanje za gospodina predsedavajućeg – gde vam se izgubio ministar?

Koji odbor, gospodine predsedavajući?

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS na Odboru za Kosovo i Metohiju, kada smo svojevremeno raspravljali o Izveštaju o radu i utrošku sredstava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, imala je brojne primedbe. Tu smo videli koliko nelogičnosti, koliko neverovatnih podataka. Zanimljivo je da, iako je to naišlo na osudu dela vlasti, pre svega predstavnika DSS, niko posle toga na to nije reagovao.
Niko nije reagovao da jedna septička jama u selu kod Novog Brda košta 350.000 dinara. Pitam se šta to košta 350.000 dinara, koje radnike da platite da iskopaju septičku jamu za jedno posle podne pa da toliko košta? Posebno što imamo izgradnje nepostojećih objekata i raznih drugih čuda, o troškovima za gorivo, telefonskim troškovima onih koji ne predstavljaju nikog na Kosovu i Metohiji i da ne pričamo.
Imamo slučaj danas u zemlji Srbiji da neki kažu – da se pitaju predstavnici Srba sa Kosova! Mi pitamo – ko su predstavnici Srba sa Kosova? Mi baš tražimo da se pitaju predstavnici Srba. Kažu: koje ti ljudi sami izaberu, a ne razne tipove koji su bliski određenoj obaveštajnoj službi neke druge zemlje. On je sam sebe izabrao za predstavnika Srba.
Sve vas u sali pitam: da izađete i da mi kažete koga predstavlja Oliver Ivanović? On je član jedne male beznačajne stranke, Karić ili Čović, ne znam koje, kakve veze to ima sa predstavljanjem našeg naroda na Kosovu i Metohiji? Ko su ti koji ga zovu svakog dana da ga pitaju nešto, da taj tobože negde nešto komentariše? Da li su bili neki izbori da ga neko izabere? Jesu bili izbori, izašlo je 300 ljudi na te izbore, a 120.000 nije htelo ni da ga vidi, ni da ga čuje. Rođena žena nije htela da glasa za njega, a ne neko drugi.
Kada govorimo o ovom razdelu budžeta imamo apsolutno nenamensko trošenje novca. Ne štedimo mi i ne žalimo novac koji se daje za Kosovo i Metohiju. Ne mislimo mi da ne treba da se novac daje ni za Kosovo i Metohiju, ni za Preševo i Bujanovac, ili bilo koju regiju u Srbiji, ali imamo protiv toga da u ime Kosova i Metohije, da u ime Preševa i Bujanovca, neki pune svoje džepove i ne samo svoje džepove, nego kako to volim da kažem "tovare u kamione", a da od toga država Srbija i građani Srbije nemaju nikakve koristi.
Mi vas pitamo, kakve su to koristi imali Srbi na Kosovu i Metohiji ili Srbi i Albanci u Bujanovcu, Preševu ili bilo kom drugom delu naše zemlje?
Mi smo ovde tražili da u skladu sa onim za šta je novac određen u budžetu, da se taj novac prebaci u Fond za razvoj Republike Srbije. Ne znam da li znate, danas Rusija, sem što ima 150 milijardi dolara devizne rezerve, četvrta je u svetu; zemlja koja je bila 80. u svetu, došla je na četvrto mesto po deviznim rezervama, a u stabilizacionom fondu ima 400 milijardi dolara. Njihov stabilizacioni fond je nešto što bi u našoj zemlji trebalo da predstavlja Fond za razvoj. Dobro bi bilo kada bismo to mogli da koristimo na takav način i kada bismo imali više novca u Fondu za razvoj, kada bi ta finansijska sredstva trošili na namenski način.
Što se tiče rada samo Koordinacionog centra i načina na koji se troši taj novac, moram da kažem da baš uvek ne razumem ni kako ni za šta se taj novac troši. Za ljude koji nisu bili u tim mestima, recimo, u bujanovačkoj i preševskoj opštini, imate selo, mislim da se zove Osmaci, možda sam i pogrešio u jednom slovu, tačno vidite deo, pošto je to mešovito selo, koji je srpski i koji je albanski. U albanskom delu izgrađena je potpuno nova škola, sve je napravljeno, a u srpskom delu nije izgrađeno ništa.
Nemam ništa protiv toga što se Albancima gradi. Oni su naši građani, pretpostavljam da su lojalni Srbiji, bar bi tako trebalo da bude i nadam se da se ovaj talas separatizma i ovaj talas napada na Srbiju neće širiti geometrijskom progresijom, kao što neki najavljuju da se već danas sastaju i traže mnogo veća prava, sem mađarske partije u Vojvodini itd, vidim da danas imaju neki sastanak zakazan.
To su oni koji govore da se svakog dana ugrožavaju ljudska prava, da su najsrećniji kada se Srbiji namakne omča oko vrata i kada samo neko čeka da izvuče stolicu ispod naše zemlje i da konačno država više ne postoji.
Što se tiče ovog mesta, dakle, Srbi su u tom mestu neuporedivo siromašniji nego Albanci i dobro bi bilo da Vlada Srbije pogleda malo kako i na koji način se taj novac troši.
Sa druge strane, jučerašnja sednica Skupštine Srbije je pokazala tačno kako i na koji način će se odigravati stvari u Srbiji, kako i na koji način oni koji žele uslovnu nezavisnost Kosova mogu da je donesu i uz čiju pomoć će pokušati to da urade.
Posle jučerašnje sednice partija ministra spoljnih poslova je poslala jedno saopštenje (pošto su ovde ćutali kao miševi, kao obično, jer ne smeju nikada ništa u lice da saopšte, takvi su ljudi) protiv SRS, u kojem su nas optužili za raspravu, nisam ni razumeo, mogli ste to da pročitate u današnjoj "Politici", bila je informacija i na BETI i na TANJUG-u. Smetalo im je to što smo uopšte govorili, ne smeta im što su u koaliciji sa SPS, ni to što je zahvaljujući Slobodanu Miloševiću Vuk Drašković postavljen za ministra spoljnih poslova. To je sve u redu, ali im je smetalo to što smo mi slobodno iznosili ideje i svoje političke stavove.
S druge strane, pokazalo se kakva se koalicija pravi u Srbiji uz pomenutog Draškovića: tu će biti Tadić i Karić i tu će biti ta osovina koja će pokušati da, ne samo razjedini, već da razbije Srbiju, da prihvati otimanje Kosova i Metohije uz obrazloženje kako Kosovo i Metohija treba da budu evro regija ili ne znam ni ja šta sve.
Evo, postigli smo specijalni status za Srbe na Kosovu i Metohiji, dobili ste vaše četiri opštine, severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan. Dobili smo mnogo para za crkve i manastire. Dobili smo bezbednost, a sada idemo na uslovnu nezavisnost, a svi ćemo mi biti u Evropi vrlo brzo, pa granice neće ni postojati. Biće svejedno gde ko živi.
Ja vam unapred saopštavam kakav će to plan da bude i to će biti na javnoj šoping listi, a neke strane zemlje će ponuditi našoj zemlji i očigledno će naći svoje saveznike. Za sve to mnogo je bolje, pošto je očigledno da ćemo sa tim imati ogromne probleme i da će se i građani Srbije i država Srbija suočiti sa strahovitim problemima, mnogo je bolje da nam novac ne troše na gluposti i da mogu da koriste na način na koji oni hoće.
Mnogo je bolje da novac trošimo namenski, da se taj novac na najbolji mogući način upotrebljava i koristi u interesu države Srbije i građana Srbije, a ne da pojedini lopovi to koriste za svoje dalje bogaćenje.
Kao da im je malo to što danas imaju vile, 10 automobila, nekoliko kuća, na bankovnim računima i u sefovima ne možete ni da otkrijete koliko imaju para.
Dakle, Srbija je sita takvih i sita je besmislenog trošenja para, para o kojima će da im se govori kako se stalno velika dela postižu, a nikada ništa građani od toga nisu videli.
Mogu da vam kažem, svakog dana gledamo kako se hvali i Tadić i Koštunica, kako velike investicije stižu u Srbiju. Najveće investicije sižu u opštinu Zemun u Srbiji.
Završen je posao i za mesec dana očekujem da firma "Knauf", jedna od najpoznatijih u svetu, uloži više od 30 miliona evra u fabriku.
Dakle, imate livadu, ne gde je lopovska privatizacija, ono što neko stavi sebi dva ili pet miliona evra u džep kada uzme "Sartid" ili neku drugu firmu i ta firma onda dobro posluje, nema tu velike filozofije, da uzmete livadu i da napravite novu fabriku i da zaposlite stotinu novih ljudi, to očigledno ima samo u radikalskim opštinama, jer su se ljudi mučili dve ili tri godine da dobiju sve dozvole.
Dve ili tri godine ih je jedan potpredsednik Vlade zavlačio, dakle, najmoćniju austrijsku firmu, to je firma koja je najača u ovom delu Evrope i ima oko 440 milijardi evra promet, ja ne znam da li vi znate šta je to.
Njihov će izvoz da bude najveći u Srbiji, uz "Sartid", naravno, a vi gledajte da li ima toga u drugim opštinama, pa se takođe hvalite svojim grinfild projektima, gde su, opet u Zemunu. Sve veće investicije su tamo gde su radikali, pa pitajte njih sa kim su najzadovoljniji, ko im je najpre izašao u susret, da li Gordana Pop–Lazić ili Nenad Bogdanović.
Dobro je, došlo je vreme da prekinete sa pričom o tome kako samo zbog političke podrške, zbog toga što im se mnogo svidelo kako spaljujete Skupštinu i linčujete Dragoljuba Milanovića dobijate novac, a nama nije potrebna milostinja. Nama su potrebne fabrike, potrebne su nam strane investicije, direktne investicije za proizvodnju. Nama je potrebna država koja će da vodi računa o sebi, a ne država koja će da gleda kako će da nestane što pre i zato je ovaj stav SRS veoma važan.
Zato vas pozivam da glasate za ovaj amandman, zato što nismo mi ovde došli u ovu Narodnu skupštinu Republike Srbije da ukinemo sopstvenu zemlju, da ukinemo našu državu i da se sami hvalimo kako postajemo nekakva regija. Nećemo da postanemo regija. Možda je nekome lepa plavo–žuta ili žuto–plava zastava. Moja zastava i naša zastava, zastava ove skupštine i ove zemlje je, da vas podsetim, crveno–plavo–bela. To je zastava Srbije. Vodite o tome računa. Ne uništavajte Srbiju za bilo čije druge interese, jer kao što sam juče rekao, rezervnu otadžbinu nemamo, imamo samo jednu Srbiju.

Najpre, ja sam neko ko dobro zna izborne rezultate, nije bilo 17% nego 11%.
Drugo, moram da Vam kažem nešto, slažem se sa vama da imamo predstavnike Srba sa Kosova i Metohije, ali nemojte da predstavljate onda Olivera Ivanovića kao predstavnika Srba sa Kosova i Metohije, nego ga predstavite kao predstavnika SDP-a, zato što ga nisu birali Srbi sa Kosova nigde i nigde ga nisu izabrali, nego ga je birao SDP. Nemojte kada se pojavi onaj drugi, Gojko Savić, da kažete, evo ga još jedan predstavnik Srba sa Kosova, kakav je njegov komentar, jer on nije predstavnik Srba sa Kosova, nego je predstavnik SDP-a. Tu nema velike filozofije.
Najveći predstavnik Srba sa Kosova i Metohije je Tomislav Nikolić. Ako ćete o Srbinu sa Kosova i Metohije, to je Ljuba Kragović. Nigde ne vidite Ljubu Kragovića da ga zovu i kažu, predstavnik Srba sa Kosova i Metohije. Je li to tačno? Je li to govore elementarne činjenice sa svih izbora, koje god okrenete? To je tačno.
Gde ste čuli da je neko negde Ljubu Kragovića ili Dragutina Perića predstavljao kao predstavnika Srba sa Kosova? Nigde niko, zato što u tome jeste prevara. O tome govorim sve vreme.
To je najobičniji trik, i ne mislim vaš, ne zbog toga što se plašim da vama bilo šta kažem ili odgovorim, nego mislim mnogo većih i jačih struktura da je to ozbiljna prevara, zato što će oni da uzmu svoje i da kažu – predstavnik Srba je to rekao.
Ma nemoj, ko ga je to izabrao? Gde ga je to birao? Na kojim izborima, neka govori predstavnik svake partije, nikada to nikome nećemo da zabranimo i neka iznesu svoj stav kakav god hoće, o čemu god hoće. Zato mora da dobije poverenje naroda i određene glasove.
Znači, majstore, hoćeš da budeš predstavnik taj i taj, može, a za to moraju Srbi sa Kosova i Metohije da glasaju, a Srbi sa Kosova i Metohije za to nisu glasali. Pozvali ste Srbe na izbore: Petković, Oliver Ivanović, Tadić i ne znam ko. Nije izašlo 500 ljudi na te okupacione izbore. Da li je to taj legitimitet?
Nemojte da smetnete s uma, to je bilo u vreme kada su pod svojom kontrolom imali Koordinacioni centar sa mnogo finansijskih sredstava, koje su trošili u izbornoj kampanji, i uslovljavanja, i ucena i svega drugog, i opet su ljudi u najvećoj meri glasali za SRS. I to ne u najvećoj, nego ubedljivo najvećoj za SRS. Ljuba Kragović nije predstavnik Srba sa Kosova i Metohije, nego je on predstavnik SRS, a ovo su sve predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, i udruženja i raznih skupina koje nikog živog ne predstavljaju.
Koga predstavlja onaj Slaviša Petković, sem što Šiptarima pomaže? Nekad mi dođe da poverujem u Feri i Lombrozovu teoriju. Dođe taj kriminalac na jednu televiziju u Srbiji i gledate ga, prosto se čudom čudite da li je moguće da vam ovaj čovek priča to što priča. On kaže: jeste, ja sam više struje i goriva odneo Srbima itd. Jesi genije, ali si zbog toga uništio državu. Zbog toga nestaje Srbija na Kosovu i Metohiji, zbog toga što si ti odneo 100 litara goriva u neku lokalnu radio stanicu. Zbog toga što si odneo struju u jedno selo. Ne zbog toga, nego zato što radiš s Albancima protiv države Srbije, zato nestaje država Srbija. U tome je stvar.
Da stvari postavimo na čistac. Neka idu predstavnici Srba sa Kosova i Metohije – hoćete da sada organizujemo neke izbore na Kosovu i Metohiji? Hoćete bilo šta, bilo kad? Da vidite kakav bi odnos ljudi bio, da vidimo ko su im predstavnici. Onda te ljude da nazovemo predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije. Mi se sa ovim problemom, sa ovom vrstom prevarom suočavamo već 10 godina.
Kada treba nešto da se ruši, buši u Srbiji, onda imamo samozvane eksperte, to su ovi danas u Vladi, oni su sebe proglasili za eksperte. Ko im je dodelio tu titulu? Sećate se 1997, 1998. kada je to nastajalo? Ovi su eksperti, ovi su geniji za ovo, ovi su predstavnici Srba sa Kosova, sve sami sebe izabrali. Ovi su sebi dodelili titulu akademika, ovi su sebi dodelili to i to.
Da li ima neko u ovoj zemlji da je zaradio nešto pošteno, pa makar na izborima, da mu narod nešto da? Mi samo to tražimo i ništa više.

 Dame i gospodo narodni poslanici, evo priznajem, šta ona reče, dabar, glodar, nešto tako, priznajem. Lepo, to su plemenite životinje, vrlo su značajne za očuvanje biosfere. Moram da vam kažem nešto. Ne znam šta vam je to vremenska rupa. Samo ste vi upali u najdublju političku rupu iz koje se više nikada nećete izvući. Ta rupa je toliko duboka da sada, koliko god para onih što ste pokrali za sve ove godine narodu Srbije, ne možete da domanete do 1,5%.
Vi ćete da govorite o onima koji danas imaju podršku 40% naroda u Srbiji. Nije vas stid i sramota da izlazite i da govorite, da pljujete našem narodu u lice, vi koji nemate nikoga iza sebe, koji imate ministra spoljnih poslova koji gleda gde će i kao će da napakosti Srbiji na svakom mestu. Vi koji ste vladali u Beogradu, sve što ste stigli opljačkali ste, vi koji danas vladate uz pomoć Slobodana Miloševića i Socijalističke partije, a govorili ste – oni su vam izabrali ministra, oni vam drže sve ove ministre i državne sekretare. I to ubice, kako vi kažete, ubice vas izaberu, pa vam je to lepo.
Vi o moralu pričate, o čemu pričate. Kako vas nije stid i sramota, da nam držite ovde lekcije. Nemojte da gledate istraživanja javnog mnjenja, gledajte izbore bilo gde. Da li ima ijedno mesto u Srbiji u kojem ste dobili više glasova od dabrova, ovakvih ili onakvih? Izgleda ti dabrovi mnogo popularni u Srbiji; a vi to pljujete narodu u lice, vi kažete – narod glasa za dabrove. Možda narod glasa za dabrove, ali razmislite koja ste vi sorta. To je neka sorta koja je jako malo popularna u našoj zemlji.
(Poslanici dobacuju iz sale.)
Nisam hteo to da kažem. Mislio sam. Tačno je, ali vi da kažete – slušali ste pa ste upali u ne znam kakvu vremensku rupu. Pa mi vas slušamo svaki dan, imate jedan i po posto i svako veče, koje god vesti da upalimo, moramo da čujemo Vuka Draškovića. Ćutimo i ne govorimo ništa i puštamo nesrećnika, računamo zadovoljiće se, pred penzijom je, završio je čovek, gotovo je sve, pa 'ajde videće i on sam. Neće čovek da vidi i nećete vi da vidite.
Sada vam kažem, kažite šta god hoćete. Možemo da budemo i beli medvedi i šta god hoćete. Ne samo dabrovi, bilo šta.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ne bi gospodin Mihailović, vidite jedan ozbiljan čovek, ne bi on napustio vašu stranku da je video da tu ima bilo kakve budućnosti. I njemu i svima drugima je jasno da tu nikakve budućnosti nema. Nisam vas razumeo, vi ste pričali o vremenskoj rupi povodom Kosova i Metohije, povodom Srba na Kosovu i Metohiji, vi koji tamo niste dobili nijedan glas. Glasao je samo Ranđel Nojkić i niko više, sam za sebe, a i on je predstavnik Srba.
Nikada niko nije za vas glasao, jedan posto nemate. Možda biste kod Hašima Tačija dobili mnogo više, to sam siguran, ali kod Srba na Kosovu i Metohiji ne možete nikada. Evo gospodine Mihailović, hvala vam što ste Vi na vreme ukazali srpskoj javnosti da ta stranka nema budućnosti, mnogo pre nas, ja im to danas govorim, a to će tek da vide na narednim izborima. Ja vam dajem do 2%. Sve preko 2% vodim na ručak celu Skupštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem da sam pacov, mali, veliki, kakav već.
Vi znate šta je Wait in the Corner u britanskoj doktrini, kad već o tome govorite? Sada ću da vam kažem.
Najopasniji su i političari i političke stranke kada se nalaze u takvoj poziciji. Izgleda da to niste znali. Trebalo je nekoliko knjiga po tom pitanju da pročitate, iako je gospođa Blagica jedna od najobrazovanijih u tom poslaničkom klubu. Dakle, to je kad pritisnete vojnog ili političkog protivnika u ugao.
Računam da niste hteli da nas uvredite i da kažete da smo te životinje. Malo smo viši i malo više kila imamo, ako ništa drugo. Dakle, kad ih pritisnete pa nemaju gde drugo, onda se brane i rukama i nogama i svim svojim mogućim znanjem, svim svojim sposobnostima.
U tom smislu, hvala vam, da, to radimo, samo što ne branimo sebe, nego branimo Srbiju od takvih kao što ste vi i od vaših pomagača. Baš to radimo. Prihvatam i tu vrstu uloge. Siguran sam da vi nikada niste imali nameru da nam kažete nešto ružno ili da nas uvredite.
Sa druge strane, vi ste imali 15 posto, ovi imali 17 posto, oni 22 posto, SPS 30 posto i na kraju radikali imali ''nula'' posto. Mi koji smo ubedljivo pobedili imali smo ''nula'' posto, koliko ste svi vi procenata imali. Možda smo i u minus otišli tamo gde smo najubedljivije pobedili. Meni se čini da se nešto sa vama ozbiljno dešava.
Što se tiče Mionice, hvala što ste to pomenuli, sada će da stigne Darko Glišić. Pogledajte šta ste vi zloupotrebili. Mi smo dobili određeni broj mandata u Mionici, čak, tačno ne znam koliko. Ima Zoran Dimitrijević, o tome je B92 pravio priču, reč je o nekoliko ljudi iz romskih porodica koji su svi rođaci i svi znaju za koga su glasali, ali je došlo u jednom dopisu, dakle u onom prvom, da li oko državljanstva ili oko ne znam čega, do zamene dokumenata. Nikakve veze to nema, niti to menja izbornu volju. Ne razumem zašto ste to govorili. Niko ne razume zašto ste to govorili. Nikome to nije jasno, sem čiste zlobe i pakosti da nešto kažete, ništa drugo nisam shvatio šta ste hteli da saopštite.
Da vam još nešto kažem, da pređemo na ozbiljnu stvar, o onome što će nam se događati u budućnosti. Nisam ovde izašao da bih vašu stranku lako pobeđivao, jer vi sami kažete da to nije za poređenje i slažem se sa tim. Kad poredite 42 posto, zaista nije za poređenje. To vam je kao kvota kad igra Čelzi protiv, ne znam koga da vam nađem, nema toliko slabog tima kao što je SPO u Srbiji, ali neki Vlaznimi, otprilike to je ta kvota, gde mu mi dođemo Čelzi, sa sve Žoze Murinjom, a vi Vlaznimi, pa sad bi vi da bude derbi. Ne može da bude derbi nikada!
Sad nešto drugo što je mnogo ozbiljnije za budućnost Srbije, a ne oko našeg prepucavanja i pobede nad nekim ko ne predstavlja nikoga ili malo koga u Srbiji. Nas u budućnosti očekuju teški i ozbiljni razgovori oko Kosova i Metohije.
Mi u SRS smo se dogovorili da budemo neko ko će na ozbiljan i konstruktivan način da učini sve što je u njegovoj moći da Kosovo i Metohija ostanu sastavni deo Srbije. Mi smo zato juče i prenebregavali činjenicu i sve to što se veliki političar Vuk Drašković toliko puta izjašnjavao protiv srpskih radikala u timu za pregovore. Što mu je samo to važno? Kao da mu je neko rekao – samo nemoj da ti budu u timu.
Rekli smo – u redu, nećemo, nećemo ni da tražimo, nećemo da uslovljavamo, nećemo da ucenjujemo, glasaćemo i za rezoluciju na koju smo imali primedbe, ne samo pravno–tehničke, već i ozbiljnije primedbe, da ne bismo narušavali nacionalno jedinstvo po pitanju Kosova i Metohije.
Završi se sednica – mi to izglasamo, vaša stranka napada SRS umesto one stranke koje su glasale protiv, nisu glasale ili bile uzdržane. Zbog čega? Zato što ste neiskreni i u toj rezoluciji, zato što ste neiskreni u tome da hoćete da Kosovo i Metohija bude u Srbiji.
(Predsedavajući: Vreme.)
Zato što je to ono što vas boli, zato što biste da snage koje su za uslovnu nezavisnost Kosova pobeđuju u Srbiji i zato što gledate na čiju listu ćete da se smestite da još jednom uđete u Narodnu skupštinu, a ne da je gledate samo sa razglednice. To vam je jedini posao. To je jedino što možete i što umete da uradite, ništa drugo.
Evo, rekao sam vam do dva posto, to sam vam mnogo dao. Preko dva posto sve ove ljude ovde na ručak vodim, a za razliku od ovih "žutih" ja opklade ispunjavam. Oni se klade za izbore u Kuli, sve izgube i onda beže iz Skupštine, ne mogu da se vrate. Časni ljudi se time ne bave.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.)
Hoću da dovedu nekog ozbiljnijeg političkog suparnika, ne gospođu Blagicu, nju izuzetno poštujem lično i znam da njoj na pamet nije palo da nas uvredi ili kaže neku ružnu reč o nama, već računam da dođe neko ko predstavlja ozbiljniju političku stranku, ozbiljniju političku opciju, pa makar sa mnogo više para. Čujem da neke stranke sa mnogo više para danas hoće ponovo da mešetare i po Skupštini i da određuju budućnost Srbije.
Građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je težak period. Mi ćemo se sa ovakvim napadima suočavati svakodnevno. Mi iz SRS ćemo im biti meta. Zbog čega? Pet godina smo u opoziciji. Mi nismo hteli da učestvujemo ni u onoj prelaznoj vladi. Šta je to problem u SRS? Ima jedan ključni problem – što našim dolaskom na vlast, to treba svi poslanici srpskih radikala da znaju, prestaju njihove trange-frange; ovaj mu je direktor, ovaj mu je predsednik upravnog odbora, pa ću da mu postavim kuma za PR, pa će ovaj da mu radi tamo, pa ću celo Bijelo Polje da postavim da radi ovde i onde.
Ne može više tako. I zato što će lopovi morati da idu u zatvor. To je ono što oni znaju i zato se toliko bore protiv SRS. Zato ćemo da ih pobedimo.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo više puta podnosili amandmane slične sadržine i nikada ih nisu prihvatali, a i ko da nam ih prihvati. Prvo je otišao ministar u nepoznati odbor, a onda i potpredsednik Skupštine, sve zajedno sa predsednikom Skupštine je otišao u nepoznatom pravcu. Tako da nam je sada sve nepoznato.
Da li vi imate ovlašćenje da nam kažete da li prihvatate amandman? Nemate. Evo, žene ni krive, ni dužne ovde sede i moraju da slušaju šta sve imamo loše da kažemo o Vladi, o njihovom Predlogu budžeta. Niti ima ministra, niti ima ikoga ko je u stanju da bilo šta kaže po ovom pitanju, pa vas molim gospodine predsedavajući da pozovete predsednika Narodne skupštine i da ga pitate šta on misli dalje da radi, da li neko hoće da prihvati naše amandmane.
Naime, mi bismo prihvatanjem ovog amandmana uštedeli mnogo para koje se troše ni za šta, 49, dakle, 50 miliona bismo uštedeli. To nije za državu. Ne znam koliko, ali nije ni malo. Za tih 50 miliona koliko bi moglo da se popravi položaj sirotinje u Srbiji i koliko bi moglo da se popravi položaj deci u obdaništima, koliko bi moglo para za naše vojnike, policajce, pa bi im bilo makar nešto lakše.
Šta će nama Kancelarija za pridruživanje EU. Imamo Ministarstvo, Vladu Srbije koja to radi, šta će nam posebna kancelarija? Da se prave pametni? Da imaju i oni da odu negde na televiziju.
Da li ima neko iz ove sale da izađe i da kaže za šta to služi. Razumem političko opredeljenje, razumem sve. Kažite mi za šta to služi? Šta je njihov posao? Kaže, mašine i oprema – četiri miliona. Vi samo glasate za to. Kakve su to mašine i oprema četiri miliona? Šta kupuju za četiri miliona?
Kaže, usluge po ugovoru – 13 miliona. Šta ugovaraju to? U čije ima i za šta ugovaraju, pa 13 miliona. Nije to ministarstvo. Ministarstvo može da ima usluge po ugovoru od 13 miliona, gde oni da imaju 13 miliona. Ko im daje to? Zašto im dajete to? To da bi se pojavio onaj genije, šef Kancelarije za pridruživanje, ako nisam pogrešio, a ne znam joj ime, da vam pravo kažem, pojavila se u Beogradskoj hronici i tamo ima jedna što čeka 6. oktobar i dalje, a što je nama veoma značajno pošto je ona velika medijska zvezda, ta što vodi Beogradsku hroniku.
Pošto je ona vrhunski novinar, čeka 6. oktobar i dalje, a mnogo je značajno građanima šta ona misli o svemu tome, pa je pozvala u goste baš šeficu te Kancelarije i pita tu šeficu kancelarije: vidite kako se sada Austrija založila za Hrvatsku, da li imamo i mi prijatelja? Vi očekujete neki racionalan i normalan odgovor, a ona joj kaže – vidite, to što je Austrija stala na stranu Hrvatske, time je podržala zapadni Balkan, znači i Srbiju, to je dobro i za nas. Shvatim da žena nije normalna. Nema nikog od vas ko će da kaže da je to istina.
Takva budalaština košta ovu zemlju 49 miliona, a da ne pričam iz kojih sve aspekata je to glupost i kakva je neistina. Kada dobijete takav odgovor pitate se, da li to građani Srbije plaćaju, a onda dobijete Predlog budžeta pa vidite da vi to plaćate 49 miliona.
Teško je Srbiji kada se vidi šta se sve finansira i na koji način. Naravno, i sutra kada budemo usvajali budžet biće mnogo primedbi i svako će da govori, nekada ste govorili ovako, a danas govorite onako itd. Siguran sam da će biti i umesnih primedbi. Ali, postoje neke stvari koje apsolutno ne možemo da razumemo – čemu služi Kancelarija za pridruživanje EU, a imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Šta će nam to Ministarstvo? Da li to Ministarstvo nas seli na Antarktik, a ovi nas sele ovamo? Da li neko može da nam objasni ili ono što nam kažu – ne razumeš ti to, to su sofisticirani poslovi, različite prirode, vi radikali to ne razumete. Mi smo mnogo glupi "pacovi", "dabrovi", sve smo mi to, ali objasnite građanima Srbije o čemu se tu radi.
Molim vas, zovite ovog ministra da dođe ovamo, ne znam kome objašnjavam. Ne mogu da tražim, reći će – radikali su opstruisali, od našeg čoveka, pa da mu kažu da smo namerno to izveli na takav način, nego zovite predsednika Narodne skupštine da njemu to kažem da da pauzu dok se ne pojavi taj ministar.
Molim vas, treba da se da 49 miliona za genija koji će da se pojavi i da kaže – da, vidite, kako Austrija lobira za Hrvatsku, to je super vest i za nas. Da nije dama rekao bih nešto ružno, ali ovako ne mogu. Kaže, super je vest to što je Austrija podržala Hrvatsku, znači da oni podržavaju nas, i tako će uvek da bude i za to građani Srbije dajte 50 miliona, dajte da oderemo male privrednike, privatnike, da im skinemo kožu s leđa da bi ona mogla da lupeta gluposti i da se smeje cela nacija. Nemam pojma kako se ona zove, nije ni bitno. Sve je to moguće zato što je samo važno da se nađe mesto gde će pare da se peru, kako će neko da ih troši.
Molim bilo koga u sali od predstavnika vladajuće većine da nam kaže kakvih je to 13 miliona usluga po ugovoru u toj čuvenoj kancelariji ili kakve su to mašine i oprema od četiri miliona? Ja mislim da ga u sali nema.
Molio bih vas gospodine predsedavajući, kada prozovete sledeće, da izađete malo i da pozovete tog predsednika Narodne skupštine da ga pitamo da li je moguće da se rasprava vodi pred 50 ljudi, a od toga 60% su radikali, a predstavnika vlasti nema ni dvadesetak u ovoj sali. Gledajte na šta nam je Skupština svedena.
Uzgred, imam jedno pitanje iz Demokratske stranke. Juče su rekli da su oni u Skupštini kada su najvažnija pitanja, pa su došli kada je na dnevnom redu bila tema Kosovo, a jedan od njih je juče rekao da nije Kosovo najvažnija tema nego ekonomija. Evo, danas je ekonomija a njih nema. Neka se dogovore da li je Kosovo ili je ekonomija ili su potpuno poblesavili da više ni tu šizofrenu politiku sami ne mogu da prate. Hajde što građani Srbije ne mogu da prate nego ne mogu ni oni više, ne mogu da se uhvate šta su sve izgovorili i šta su rekli i obećali.
Gledajte gde, kako i na koji način da uštedite pare. Recite ovom vašem Dinkiću kada se pojavi ovde da ukida ovu kancelariju i neka je
prebacuje na Ministarstvo za ekonomske odnose, em će biti manje gluposti u javnosti a biće više i pare za građane Srbije koje će se trošiti na pametniji način. Tako bi racionalna i pametna vlada postupala.
Ako mi bilo ko u sali kaže jedan pametan potez koji je ta Kancelarija napravila, ja ću da izađem i da kažem, evo 50 miliona narodnih para koje su s mukom prikupljene "odrana koža narodu", "derite kožu i dalje". Evo ga ministar – ministre hoćete da ukidate ovu kancelariju koja ima usluge po ugovoru od 13 miliona, a ne zna se šta, ili da nam odgovorite za šta su te usluge po ugovoru za Kancelariju za pridruživanje EU, kada imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom?
Kakve su to mašine od četiri miliona i da nam kažete kakav je to genije, a vi znate ime žene koja to vodi, koja je rekla, a evo i vas ću da obavestim pošto ste imali pametnija posla, siguran sam, od Narodne skupštine, na pitanje novinara da li mi imamo ljude u Evropi koji će da lobiraju za nas, šefica te Kancelarije kaže – da, to je super vest što su Austrijanci lobirali za Hrvate, to znači da oni pomažu ceo zapadni Balkan, što znači da su i oni naši lobisti. Gde nađoste takve genije? Gde rastu? Šta jedu takvi? Čime se hrane, da idemo i mi da postanemo tako pametni i da shvatimo to da kada Austrija podržava Hrvatsku, ona u stvari podržava i Srbiju.
To nije vaša odgovornost, nego odgovornost nekih drugih genija, ali vaša odgovornost je zašto dajete pare na to i zašto 50 miliona ne utrošimo na drugačiji način, a imamo desetine boljih načina od ovog koji je pomenut.
Siguran sam da i vi tako mislite, ne znam da li ćete smeti na takav način da kažete, ali nikakve koristi od toga nismo imali. Onda ukinite Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, ako niste u stanju da ukinete ovo. Očekujem odgovor ministra i nadam se da ćete vi, gospodine ministre, biti prisutni do kraja rasprave o amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, svašta smo slušali sa govornice poslednjih dana. Jedan kaže, samo po najvažnijim pitanjima i najvažnijim temama vraćamo se u Skupštinu, doći ću samo na zasedanje o Kosovu. Izađe za ovu govornicu i kaže – nije nam najvažnija tema Kosovo, nego nam je najvažnija tema ekonomija. Na dnevnom redu ekonomskih zakona nema ih u Skupštini.
Onda izađe čovek koji kaže – baš me briga za to što se zbiva u Crnoj Gori. To je tvoja zemlja. Srbija i Crna Gora se zove zemlja u kojoj živiš, čoveče božiji, ako te neko nije obavestio.
Kaže – interesuje ga Užice i njegov region, ali neće da razmišlja šta se zbiva u Bosni. Imaš tamo znak gde ti piše Višegrad, na nekoliko desetina kilometara, isti narod živi kao narod kojem ti pripadaš, treba da se stidiš, baš te briga za ovoga ili onoga. Neću da se mešam i neću da gledam oko toga šta se zbiva. Treba da se stidite, zato što isti narod živi i nikakve razlike nema. Ne može replika, ovo je replika. Naučite se bar nečemu.
Vi koji razbijate ovu zemlju na svaki način pričate o tome kako treba državnički da se odnose, mene interesuje Užice, region, šta me briga za Bosnu, a tamo je Republika Srpska, ni to vas ne interesuje, ni to vas ne zanima. Šta vas zanima onda: javne nabavke, tenderi, banke, šta vas zanima? Da li ima nešto bez javnih nabavki, banaka i tendera da vas zanima?
Čuj, baš lepo da se na referendumu otcepe. Ma nemoj! A kakva je razlika između Srbina iz Pljevalja i Srbina iz Prijepolja, kakva, da li je znate, osim što je Tito napravio tu granicu? Tačno je neko rekao – najgori Titovi komunisti, ali ne pravi komunisti, ne iskreni komunisti, nego Titovi su postali danas najgori EU-munisti, a sutra kada Kina bude glavna sila na svetu ili neka druga, onda ćete da budete kinezisti, šta li već. Samo da bude uz najveću silu na svetu, samo da vi budete neko i nešto ko će da učestvuje u javnim nabavkama, tenderima, bankama i svemu drugom.
To je jedino što vas zanima. Znam da vas to mnogo više zanima, ali zarad građana Užica i ljudi iz Užica koje Republika Srpska interesuje, interesuje i Crna Gora, nije dobro da ih vi zastupate i da na takav način govorite u ovom parlamentu.
Pitajte Muslimane, kakva je razlika između Muslimana iz Prijepolja i Pljevalja? Nema je. Kakva je razlika između Srbina iz Herceg Novog i Srbina iz Kragujevca? Dakle, osim što ovaj živi na moru a ovaj nije na moru. Da li je znate ili ne znate? Vaše vreme brzinom munje ističe, a doći će vreme i za promene.
Jer sve što je G17 plus uradio protiv Srbije, protiv našeg naroda i protiv naših građana, toliko je loše i toliko je toga zlo bilo učinjeno uz toliko lopovluka, kriminala i svega drugog, da građani Srbije samo čekaju kada će leđa da vam vide.
Što se tiče vašeg opredeljenja za jedan ili drugi narod, naš narod i u Užicu i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori jednako misli o vama. Sve sa motkom ne možete da dobacite 2%, a ta mera će da vam se smanjuje, verujte mi na reč, a vi gledajte da se odričete svog naroda što je moguće više. Sreća u Srbiji ima onih koji neće da se odriču svog naroda, koji neće da blate svoj narod i koji neće da idu protiv interesa svog naroda.
Drugo, video sam da je ovo stav i protiv Vlade Republike Srbije. Koštunica se drugačije izjašnjava o Đukanoviću. Da li je to nešto protiv predsednika Vlade? Ili je predsednik Vlade opet poblesavio, pa da vas slušamo. Kažite konačno šta je vaša politika. Juče je ovoliko falilo Labusu da bude na Tadićevoj strani, a danas vama ovoliko fali da budete na Đukanovićevoj strani, pa da li vas to samo javne nabavke i tenderi drže na tom mestu?
Izađite, kažite više jednom šta mislite, kažite šta hoćete, kažite šta je vaša ideja. Hoćete Srbiju i Crnu Goru bez Crne Gore? Znači, ne treba Crna Gora. Hoćete bez Kosova? Kažite, hoćete bez Republike Srpske, kažite sve šta hoćete i niko vam zbog vašeg političkog stava neće ništa, ali nemojte da na svemu tome radite iza leđa ovom narodu, iza leđa ove države, a da, tobož, pričate da se za nešto drugo zalažete, zato što se sada otvaraju sve karte.
Juče je pao sneg, da bi neki pokazali svoj trag, da bi se tačno videlo kakvi su i šta su i dobro je da je to Srbija videla. Dobro je da ste danas izašli da vidi kakvi ste vi. Zato su nam mnogo pre bilo kakvih razgovora o bilo čemu, u to smo uvereni, potrebni izbori da bi narod pokazao koga hoće, a vas, budite uvereni, neće ni slučajno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se, gospodine predsedniče, što ste kao furija utrčali unutra, kao tajfun u stvari, nije potrebna zaštita vašim poslanicima, niko im neće ništa.
Samo ćemo malo narodu da ukažemo na to kakva vam je politika, gospodine predsedniče. Lepo vas je videti tako zadihanog kako trčećim korakom ulazite u našu salu. Nije to česta prilika.
Da sada razmotrimo nešto što su predstavnici G17 plus rekli. Uz dužno poštovanje, ja volim sa ljudima koji lepo razgovaraju da razgovaram i razmenjujem argumente. Da vas pitam, da li je taj Kajmakčalan, gde se nalazi to?
(Ivan Živadinović, sa mesta: U EU.)
U Evropskoj uniji Kajmakčalan?! Vaš deda je išao da brani EU na Kajmakčalanu?! Ljudi moji, svašta sam čuo, ali da je išao da brani na Kajmakčalanu EU, to nisam znao. Uspeli ste da nasmejete sve poslanike u Narodnoj skupštini. Uspeli ste da ih nasmejete iako se vaš deda nije smejao na Kajmakčalanu, a nije mu bilo ni do EU, bilo mu je do Srbije i srpskog naroda i zato se danas u grobu prevrće kada čuje šta mu unuk priča i kakvu mu EU pominje na Kajmakčalanu
Svašta je danas moguće. Na pametan način ste pokušali da moje reči izmenite. Moje reči nisu bile da vi ne zastupate nečije interese, niste vi to ni rekli, nego ste rekli da vas baš briga šta se zbiva u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj itd. Na to sam reagovao i to je istina.
Vas ne interesuje šta se zbiva sa našim narodom, zato što vas to nikada nije interesovalo. Nikada nikoga iz vaše stranke, zato što, neka se lepo odvoji Milo Đukanović, šta nas briga što on vodi 40% Srba sa sobom, ljudi koji su iste vere, iste nacije, potpuno isti kao i mi, samo Tito napravio i rekao – ovo više nije Srbije nego Crna Gora ili neko drugi.
Ne znate ni sami razliku. Kakva je razlika između Višegrada i bilo koga od nas? Između ljudi iz Višegrada i bilo koga od nas, između ljudi u Banjaluci i bilo koga od nas? U tome što su nesrećno rođeni 300 ili 400 kilometara zapadnije ili istočnije mi od njih, pa mi nesrećno rođeni. Bilo ko od nas, istom rodu pripadamo, čoveče božiji! Kakva vam je to razlika između čoveka iz Bjeljine, Trebinja, Subotice, Novog Sada, Pirota, Pljevalja, Prijepolja ili bilo kojeg drugog mesta. Za nas je nema. Za vas je ogromna, jer vam je Tito u glavama, jer vam je on nacrtao da su to različiti. Nisu. To su isti ljudi.
Albijaniću, nemoj da mu pomažeš. Znam ja da si ti mnogo opasan i da bi to teško bilo, ne pomaži mu. Ali, oko toga ko je izazivao ratove za nešto što je veoma ozbiljna stvar. Vi kažete da smo mi izazvali ratove. Izvinite ko vas podržava? U to vreme kada su ratovi počinjali, mi
nismo bili u vlasti nikakvoj. Vi ste danas tu gde jeste, ovaj čovek sedi ovde zahvaljujući glasovima SPS. Kako vas nije sramota, a vi državu Srbiju optužujete da je kriva što je počinjala ratove.
Ne bi vam bilo ni javnih nabavki, ni tendera, ni bilo čega da nisu za vas glasali ovde. Našli ste SRS da pominjete. Ne znate ni zašto ni kako.
Sad vam je, odjednom, da biste svoj nemoralni obraz oprali, za sve kriva SRS, a neki koji vas podržavaju naglo su postali dobri. Nemam ništa protiv njih, sve što su tada uradili branili su Srbiju što se toga tiče, imam za neke druge stvari. Šta govorite više čoveče? Setite se ko vas podržava. Neka se i oni sete ko je izabrao ministra spoljnih poslova. Samo vi o tome razmišljajte i onda vidite kako vam je mnogo lepo i drago kada vas za javne nabavke i tendere izaberu oni koji su krivi za rat. Ja ću da branim vaše koalicione partnere.
Nisu oni krivi, nego hrvatski, slovenački i ostali separatisti, koji su hteli odvajanje teritorije od međunarodno–pravno priznatog subjekta kakav je bila SFRJ, koji su hteli sa sobom da povedu i Srbe, a oni su samo hteli da ostanu da žive u jednoj zemlji i ništa više od toga. Nemojte da nam stigne telegram i od porodice vašeg ujaka da vas se odriču. Šta privatno? Da li je on sam ovde pominjao dedu, pa nam javio da je deda branio EU na Kajmakčalanu?

Nemojte da me molite, nego to kažite svojim poslanicima. Kaže – evo, EU branio na Kajmakčalanu! Ja sam mislio da je Srbiju branio na Kajmakčalanu.

Da vi ne vičete na mene, pošto teško da ćete da me uplašite. Jeste me malo ovaj tajfunski ulazak onespokojio i zabrinuo sam se malo, ali nema potrebe da povisujete ton, sasvim sam koncentrisan, vrlo uljudno i pristojno govorim. Samo sam govorio ono o čemu je poslanik pre mene već pričao.
Postavim pitanje – nije valjda deda na Kajmakčalanu branio nešto drugo sem Srbije, a on kaže: Evropsku uniju. Evo, ljudi kažu da je bitka na Kajmakčalanu čuvena bitka za EU. Upišite to u sve udžbenike istorije, građani Srbije. I takvi vode Srbiju danas.