Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovu raspravu svakako da opterećuje to što nema resornih ministara koji bi trebalo da brane zakone koje su preložili Narodnoj skupštini, ali i ovde prisutni gospodin Ljajić, iako je tu, nije obrazložio zakon koji je podneo ovoj Narodnoj skupštini, tako da, gospodine Ljajiću, niste morali ni vi da dođete.
Isto je sedeli tu ili ne sedeli, vi niste obrazložili zakone koji su predloženi ovoj skupštini, a bili ste dužni, da ne govorim o onim ministrima koji se danas ne nalaze ovde.
Ali, kada ste već tu, ja sam ubeđen da ćete vi preneti vašim kolegama ono što mi poslanici budemo diskutovali, pa ćete nas udostojiti i odgovora na neka pitanja koja budemo postavili, bez obzira što to neće biti pitanja koja dolaze iz domena ovog zakonskog predloga koji ste vi podneli, dakle, Sporazuma između Republike Srbije i Crne Gore o socijalnom osiguranju.
Osvrnuo bih se na dva zakona, koja su poslednja u ovom setu, Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Predlog zakona o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, koju je podnela Vlada, a u materijalu ovlašćeni predstavnik Vlade je Dušan Petrović. Korupcija je bolest jednog društva, koja je u Srbiji, zaista, poprimila oblike epidemije i danas u Srbiji gotovo da nema ničega a da nije korumpirano.
Ako pođete od samog vrha vlasti, od republičke Vlade, pa nadole, i u druge sfere društva, doći ćete do jednog jasnog zaključka da je korupcija bolest koja razjeda Srbiju i cepa je po svim njenim šavovima. Ima je u Vladi, ima je u javnim preduzećima, ima je u sportu, estradi, kulturi, svuda. U javnim preduzećima sada očekujemo da se ona intenzivira, s obzirom na to da je Vlada konačno podelila, namirili su se koalicioni partneri. Sada su došli oni koji nisu bili na tim pozicijama. Zamislite koliki su sada njihovi apetiti, kada krenu, gospodine ministre, u narednih godinu dana samo će gledati kako da namire sebe i svoje pajtaše.
S obzirom na to da živim blizu Rudarskog basena "Kolubara", REIK-a Kolubara, možete misliti kakve su tamo zloupotrebe bile. Meni bi trebalo celo ovo jesenje zasedanje samo da vam taksativno iznosim kakve su se tamo manipulacije desile i kakva se korupcija tamo desila. Svako od onih, počevši od generalnog direktora, pa dalje, zaslužio je ne jednu, nego nekoliko doživotnih robija za ono šta je tamo radio. Kada dođe neki zakon koji se bude doticao i REIK-a "Kolubara" i ministarstava, pre svega, za energetiku, više i podrobnije ću o tome govoriti.
Da li će ove dve konvencije nešto promeniti u smislu boljitka i sprečavanja korupcije, čisto sumnjam, jer kada uzmete samo površno da ih analizirate doći ćete do zaključka da su one samo mrtvo slovo na papiru. U članu 5 – odgovornost države. Kaže se – ''Svaka Strana ugovornica treba da obezbedi u domaćem pravu odgovarajuće postupke, kako bi se licima koja su pretrpela štetu kao posledicu koruptivne radnje, izvršenu od strane njenih službenih lica u vršenju njihovih dužnosti, omogućilo da potražuju naknadu od države ili u slučaju da Strana ugovornica nije država, od njenih nadležnih organa.''
Dakle, izvršenu od strane službenih lica. Šta ako službena lica znaju za neku koruptivnu radnju, a ne sprečavaju je? Nadam se da su vam kolege koje su vas zamolile da ih zastupate u ovoj skupštini dale predloge zakona, pa da možete da pratite zajedno sa nama poslanicima, da znate o čemu govorimo. Šta ako sprečavaju? Ilustrovaću to, s obzirom na to da sam dobio više desetina pisama iz dva preduzeća opštine Ljig. Jedno je "Pobeda", a drugo je "Livnica", a da ne bih čitao sva pisma, ja sam izvukao nekoliko rečenica, koje provejavaju kroz svako od tih pisama.
Što se tiče "Pobede" – Ljig, nju je kupio brat advokata Jolovića, Želimir Jolović, svi dobro znamo šta se dešava sa advokatom Jolovićem, jer je označen kao jedan od šefova stečajne mafije. Nijedna ugovorna obaveza iz Zakona, koji je sklopila Agencija za privatizaciju sa kupcem, nije ispoštovana. Nijedna! Slovima i brojevima ni jedan jedini zakon.
Ističe rok od dve godine. Doći će u situaciju da kupac stekne apsolutna prava nad tim preduzećem, otpustiće te radnike, stotine ljudi će završiti na ulici, a on će budzašto da to rasprodaje, čak da promeni namenu ili već da uradi nešto što bi išlo u prilog tome da njegov džep bude puniji.
Radnici su me ovim pismom obavestili da su išli na sve moguće adrese. Išli su u Agenciju za privatizaciju, išli su resornom ministru, podneli su tužilaštvu na stotine prijava da njihova prava nisu zaštićena, da oni odbrojavaju dane do isteka te dve godine, koliko je predviđeno ugovorom, da mogu da ostanu bez posla, jer samo očekuju kada će završiti na ulici. Niko nije reagovao. Apsolutno niko nije reagovao.
''Livnica'' – Ljig, sličan slučaj. Iz pisama se može saznati da izvesni, sada na funkciji direktora, Radisavljević Milutin, zvani Šmit, čak pod pretnjom vatrenim oružjem prisiljava ljude da mu poklone akcije, kako bi to preduzeće kupio za sebe i za izvesnog Antona Stanaja. Čak je i izašao tekst u listu "Politika", u vezi načina na koji je pokušao, a i desilo se, kada su potrpali ljude u kombi, da je jedan preminuo usled stresa, a taj Radisavljević je tražio da čoveka izbaci iz kombija, da nastavi dalje, da odu do Agencije za privatizaciju, odnosno do mesta gde treba da upišu te akcije, jer kada je neko alav, on je alav, gazi preko mrtvih ljudi.
Naravno, i u vezi ovog slučaja, iako je podneto, ne znam koliko prijava, niko živi nije reagovao.
Sada očekujem da vi prenesete ministru Petroviću za ovaj slučaj, odnosno da ga obavestite i da znamo zbog čega, da li je to ono što proističe iz ovog člana 5, a što sam napomenuo kao problem. Ovde imamo državne organe koji ne sprečavaju, oni ne učestvuju direktno, ne izvršavaju, kako se kaže u ovoj konvenciji, to krivično delo korupcije, ali ga i ne sprečavaju.
Zbog čega? Da li je neko u tužilaštvu dobio novac i da li će neko imati korist od toga, ja sam ubeđen da hoće. Da li možda postoji neka veza u Agenciji za privatizaciju, recite to, gospodine ministre. Tu postoji problem i vi ste ekspeditivni na drugim poljima, recimo, u preduzeću ''Strela Ub'', direktora preduzeća proganjaju ko Bog đavola samo zbog toga što je došao na promociju knjige Vojislava Šešelja. Tamo neki lokalni funkcioner iz G17 plus navalio i kaže – strašno, ide na promocije knjiga Vojislava Šešelja, čak je i kupio, pa to je opasnost po državu, po demokratiju i po ne znam šta, i tu su ekspeditivni.
Evo, gospođa Radeta je bila na jednoj od tih promocija, može vam preneti, kao i u svakom gradu u Srbiji, da tu veliki broj ljudi dolazi, da se rasprodaju apsolutno sve knjige, jer Vojislav Šešelj je pisac koga treba čitati, ako želite da se obrazujete i da nešto iole znate i o društvu u kome živite i uopšte o svetu u kome živimo.
Ali, njega proganjaju bez obzira što on postiže dobre poslovne rezultate i što na jedan dobar način vodi preduzeće. Čak je sa 90 podigao na 160 zaposlenih, on ne otpušta, ali mu je mana što čita knjige Vojislava Šešelja i onda se sve ostrvilo na njega. Već godinu dana ne mogu ništa da mu pronađu, ali nema veze – mi ga pritiskamo i popeli smo mu se na grbaču i sve do onog trenutka dok on možda ne krene ili ne počne da pokazuje naklonost ka možda nekoj drugoj političkoj opciji. Član SRS nije, to vas uveravam, jer sam ja rođeni Ubljanin.
Na samom kraju, još nešto što bih želeo da prenesete gospodinu Petroviću, s obzirom na to da dolazim iz Kolubarskog okruga, da DS, tu je gospodin Ristić, možda je čak i on u tome učestvovao, aktivno vrši pritisak i sastavlja neku listu sudija za odstrel u sudovima Kolubarskog okruga, od Okružnog pa naniže, po principu, e ovi su sudili junacima ''petooktobarske revolucije''; nema veze što su oni tada pričinjavali materijalnu štetu i lupali državnu ili nečiju privatnu imovinu, oni su junaci ''petooktobarske revolucije'', njima ne sme niko da sudi, i zbog toga što su otvarali određene krivične istrage protiv čelnika NATO-a, koji su bombardujući Kolubarski okrug prouzrokovali da je nekoliko ljudi poginulo i na samoj teritoriji Kolubarskog okruga, oni su sada verovatno pretnja po vašu saradnju sa svetom.
Želim samo da to prenesete ministru Petroviću, da se ponovo ne desi slučaj kao što smo imali 2000. godine, nema ovde Čedomira Jovanovića, koji je stavio u svoj džip i dovezao tadašnjeg istražnog sudiju, koji je imao samo dve godine radnog iskustva, iako zakon striktno propisuje da mora imati šest ili sedam, on ga je postavio za predsednika Okružnog suda. Jer, on je dobar sa Čedom Jovanovićem i on mora da bude predsednik Okružnog suda.
Sada je valjda taj napabirčio, tih šest-sedam godina, da ispunjava zakonski uslov, pa sada pokušavate ponovo da ga vratite.
Mislim da je to jako loše, jer su ljudi radili svoj posao, sudili su onima koji su činili krivična dela – i neka je to razbijen prozor, i neka je to ruiniranje SO Valjevo ili, već, nekih drugih objekata koji su se našli na udaru onih koji su bili u petooktobarskoj revoluciji. To ne treba da bude minus tim ljudima, već plus, jer su se hrabro poneli i jer su sudili onima koji su činili krivična dela protiv ugrožavanja, dakle, bezbednosti i građana i imovine i ljudi koji žive u ovoj zemlji.
Isto tako nemojte da proganjate i one koji su otvarali istrage protiv čelnika NATO pakta. I oni su radili svoj posao. Neko je, gospodine Ljajiću, ubijao ljude u ovoj zemlji. Ja znam, ne mislim na vas direktno, ima onih koji bi najradije da su mogli da dignu naše avione i da nas bombarduju – da ne umaramo ove američke pilote, da se toliko ne muče, da ne doleću iz ne znam koje baze iz Evrope da razaraju Srbiju. Ja se uzdam u vaš razum i vi ste pokazali jedan korektan gest i na početku ovog zasedanja. Meni je žao što niste obrazložili svoj zakon kako vam ne bismo i to spočitavali, kao nešto što odudara od neke normalne skupštinske procedure.
Očekujem odgovore na pitanja koja sam postavio, da li će to biti u toku sutrašnjeg dana ili u neko dogledno vreme, ali nadam se da ćete biti u tom smislu korektni i da ćete preneti ministru Petroviću i da ću dobiti uskoro odgovore. Jer to je neophodno, ne samo za vršenje moje poslaničke funkcije, već, pre svega, da bi se oni građani koje sam ja spomenuo i koji rade u ovim preduzećima zaštitili od kojekakvih kabadahija, koje imaju za cilj samo da svoj džep što više napune. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada bih samo pročitao fine nazive ovih zakonskih predloga, potrošio bih dobar deo vremena koje pripada našoj poslaničkoj grupi, odnosno meni kao poslaniku u okviru Poslaničke grupe SRS-a. To samo govori o tome koliko je besmisleno ovo objedinjavanje svih zakona u jednu načelnu raspravu, jer ne dozvoljava da se na kvalitetan način razgovora o zakonima, onim redom kojim su došli, odnosno teško je da se za vrlo kratko vreme objasni nekoliko zakonskih predloga. Oni imaju određenih dodirnih tačaka, ali, za jednu kvalitetnu raspravu, to, zaista, predstavlja problem.
Ministar Marković, koji nije prisutan, imao je dovoljno vremena da obrazloži ovaj zakon, ali je, pratio sam na satu, u nepunih deset minuta, u jednom vrlo nemuštom obrazloženju, izložio nešto u šta ni sam nije bio siguran. Nadam se da vam je sve ovo jasno, a da nismo dobili, da iskren budem, pisano obrazloženje ovih zakona, teško da bismo znali o čemu razgovaramo danas sa ministrom Markovićem.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi je dobar način da se porazgovara o samoj Vladi, ili o pravcima kojima deluje ova vlada. Kada pogledate i vidite da je ovde predstavnik Vlade Milan Marković, neizbežno je da pitate - u ime koje vlade.
To što ste vi ovu, postojeću vladu Republike Srbije izdefinisali u dve vlade, to je vaš problem. Međutim, to što jednu vladu personifikuju predstavnici Demokratske stranke, a druga je okupljena oko Vojislava Koštunice, jeste nešto što čini da izgledate kao rogovi u vreći i što, zaista, opterećuje, ne samo rad Vlade, nego je počelo da opterećuje i građane. To što vi imate neki vaš problem, to nije problem građana.
Naravno, moj lični stav, a i stav SRS-a i, rekao bih, većeg dela Srbije, jeste da ste vi, u stvari, samo dva kraja jedne te iste batine i da postoji dosta stvari oko kojih se vi nalazite, a u interesu vašeg opstanka na vlasti. Jedna od ključnih je da ćete svaki zakon da iskoristite onako kako vama odgovara, da biste se što bolje ušančili, kako u lokalnim samoupravama, tako i na nivou Republike. Najbolji primer su vam ova privremena veća i dešavanja na lokalnom nivou.
Meni je drago da je tu moj kolega iz Valjeva Milovan Marković, mada je zauzet trenutno pričom. On je bio najoštriji kritičar Privremenog veća u Valjevu, kako je prekoračilo mandat i kako je to vreme izašlo iz svih zakonskih okvira, ali, kada se to završilo i otkad su ušli u Republičku vladu, gospodin Marković više to ne pominje; sada ga samo zanima koliki je udeo njegove stranke i ljudi koji predstavljaju njegovu stranku.
Još uvek se nisu dogovorili, pošto traži malo više, pa ti dogovori traju, tako da Privremeno veće u Valjevu slobodno može da promeni naziv i da bude stalno veće, jer, kako je krenulo, izguraće četvorogodišnji mandat.
Još nekoliko opština je pomenuto, pomenule su kolege poslanici raznorazne primere.
Kolega Markoviću, imate priliku da se javite za repliku, svakako, pa da probate da demantujete, ali znate da smo u nekim emisijama bili zajedno i tu smo se, čak, i složili i oštro kritikovali to što se izašlo iz zakonskog okvira i što je Privremeno veće u Valjevu prekršilo sve zakonske norme. Onda, odjednom, kako ste postali koalicioni partner u Vladi Vojislava Koštunice, tajac – sada, dajte da se dogovorimo ko će šta tamo da zauzme.
Naravno, ''drp sistem'', tako je, kolega Krasiću.
Bojim se da ti zakoni koji su predloženi, odnosno izmene i dopune ovih zakona, imaju za cilj da omoguće vladajućoj koaliciji da se na najbolji način priprema za izbore, misleći samo na sebe i na svoje partijske kadrove, ne razmišljajući uopšte kakve to posledice ostavlja na građane Srbije.
Ministar Marković je izašao, a imao sam nameru da ga pitam jako bitnu stvar.
S obzirom na to da će se uskoro razgovarati o zakonu o teritorijalnoj organizaciji, jedna vrlo kapitalna stvar - postrojenje ''Kolubare B'' ne može da krene u svoju izgradnju, što tišti ne samo građane Tamnave, već i okoline, jer, da bi se dobile određene dozvole da se krene u realizaciju tog projekta, mora postojati jedna celovita parcela na teritoriji jedne opštine, a u ovom slučaju - jedan manji, gotovo zanemarljiv, deo se nalazi na teritoriji druge opštine.
To je nešto što opterećuje izgradnju, zaista, jedne kapitalne stvari, a ja se nadam da će ministar Marković imati razumevanja, da će prilikom koncipiranja zakona o teritorijalnoj organizaciji imati to u vidu.
To je nešto iza čega svaki razuman čovek treba da stane i ne može da ospori, jer će veliki broj radnih mesta biti otvoren i jako je bitno za privredu Republike Srbije da se nađe rešenje i da se u realizaciju tog objekta krene.
Samo još nešto na kraju, nešto što govori o vama, a ja bih molio, s obzirom na to da ću ovo iskoristiti po članu 225. Poslovnika, ako možete, da zaustavite vreme.
U jedan minut, samo da pokažem kakvi ste lažovi.
Vi u opštini Stara Pazova ste ljubomorni na to što je Srđo Komazec, predsednik opštine Stara Pazova, neuporedivo bolji i sposobniji čovek od onoga koga ste doveli u vaše redove i predstavljate ga kao nekog uspešnog i vrlo bitnog predsednika opštine, koji je, tobože, nešto uradio.
Radi se o Goranu Ješiću. Srđo Komazec je kriv samo zbog toga što mu tamo građani veruju i što mu daju poverenje, zbog toga što je uspešan i što je napravio izuzetne rezultate.
Da biste nešto uradili u smislu odmaganja, dakle, pokušavanja da se uruši lokalna skupština, vi ste pribegli neverovatnoj laži. Vi ste optužili ovde prisutnog narodnog poslanika Gordanu Gajić, da je ona u Staroj Pazovi, tobože, kupljena od SRS-a da dođe i da da kvorum na toj sednici.
Moram da vam kažem, gospodine Milivojeviću, da ste vi u zabludi. Možda svesno, možda nesvesno. Gordana Gajić od rođenja ima prebivalište u opštini Smederevska Palanka i odbornik je u opštini Smederevska Palanka. Vi ste čak i njenu sliku objavili, da je ona dala kvorum na sednici Skupštine opštine u Staroj Pazovi.
Pa, kako vas nije sramota da lažete? Čak i vaš poslanik ovde, ja ga i ne poznajem, Jovan Tišma, kaže - jeste, jeste, jeste, to je ta Gordana Gajić, ona je primila 50.000 evra, mi smo videli, nosili u torbi i dali joj, kiosk i ne znam šta već, i kakve ste gluposti izmislili, a žena, od kada se rodila, živi u Smederevskoj Palanci. Valjda znate, gospodine Milivojeviću, da po zakonu ne možete da budete odbornik u dve opštine, nego tamo gde imate prebivalište.
Izgleda da mi je uzaludan trud, ali to samo govori o jednoj stvari, da ne možete da na realan način sagledavate činjenice. Ja sada šaljem poruku građanima Republike Srbije - znajte da onaj ko laže, taj i krade.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je protiv svakog oblika nasilja i nedoličnog ponašanja i o tome zaista nemam nikakve dileme. Međutim, ono što su naše krucijalne primedbe na ovaj zakon, jeste da on, određenim odredbama ili širokim tumačenjima, negde, pak, jako uskim, dovodi do toga da će i ovo malo publike koja dolazi na sportske terene otići sa sportskih borilišta.
Želeo bih da kažem nekoliko stvari onima koji glorifikuju blagostanje na terenima širom Evrope i sveta, a što smatram jednim od uzroka za stanje kod nas, jer su i naši mladi ljudi poprimili te navike.
Neko je ovde rekao da je bajno u Engleskoj, u Francuskoj itd., a ja ću vas podsetiti da je na svetskom prvenstvu u Francuskoj, navijač Nemačke udario štanglom po glavi policajca iz Francuske i obogaljio ga za ceo život. Čovek je invalid. Pre godinu dana, na svetskom prvenstvu, takođe u fudbalu, toliko su se tukli nemački i engleski navijači, koji gde god odu, prosto, naprave pustoš, da nemate nijedan grad koji godinu dana posle toga nema posledice od njihovih poseta i njihovih nedela.
Da ne pominjem Italiju, u kojoj su prošle godine oružjem rešavali svoje sukobe, a navijači upadali u trening kampove. Recimo, u trening kampu ''Lacio'' su pretukli igrača čijom igrom nisu bili zadovoljni.
Krunski primer, koji moram da pomenem, jeste Holandija, u kojoj telefonima zakazuju tuču, pa se ne potuku na stadionu, ali se potuku negde van stadiona, Portugalija, gde je, zaista, nezapamćeno u sportu da igrač drži igrača, konkretno, našeg Ivicu Dragutinovića, a da ga trener iste te Portugalije, onako mučki, pesnicom udara u lice. Mladi ljudi u uzrastu od 15 ili 16 godina, koji posmatraju tako nešto, možda dobijaju određenu pobudu da se i oni na sličan način ponašaju.
Postoji još nekoliko stvari koje su jako bitne, a koje utiču da imamo razne probleme na sportskim borilištima. Korupcija je, svakako, jedna od stvari koja razdire sve pore našeg društva, rekao bih da je u sportu, možda, i najizraženija, jer, nekako, sport je sklonjen u stranu, a i svima dobro dođe da operu neki novac ili da pribave preko sporta i računa sportskih klubova novac koji bi im poslužio za neke njihove namere.
Danas, ako pratite sport, lično sam ljubitelj sporta i gledam sve, od najobičnije druge opštinske, seoske lige, pa sam za vikend gledao svoje selo Studenicu kako igra, svaki sudija ima cenu. On na tu cenu može samo da doda još, ako je vruć teren za posledice koje može da dobije od navijača, koji ga propuste, ako tako mogu da kažem, kroz svoje šake.
Dakle, za 50 evra, kako kažu u žargonu, okrečiće ako nije bio penal, tako kažu za penal kada ne postoji, isključiće vam igrača zbog toga što je mrko pogledao i to se tako penje od ranga do ranga, do najviših liga, gde je, naravno, mnogo veći novac u igri.
Neko je pomenuo ovde da imamo još nerazjašnjenih ubistava mnogih predsednika klubova.
Rekao bih da, čak, imamo i nerazjašnjeno ubistvo prvog čoveka, tada zajedničke države, Srbije i Crne Gore, gospodina Bulatovića. Baš smo imali sednicu ovde kada se to desilo i sećam se da je to bilo u prošlom sazivu, da je ministar Jočić tada hitno izašao, bio je i tada ministar.
Dakle, tamo gde je veliki novac u igri, tamo gde postoji određeni prostor za manipulaciju, svakako da postoje i ljudi koji će, na ovaj ili onaj način, kroz korupciju, nekoga iziritirati da načini nešto što mu ne doliči.
Moram reći da je moj trogodišnji sin, kada sam ga odveo na jednu utakmicu, zapamtio jedino reči - "sudija, lopove". Ove druge ne bih ponavljao, ticale su se sudijine familije, što meni, kao roditelju, svakako nije bilo prijatno.
Postoji nešto što, ponavljam još jednom, kroz korupciju, zaista, razjeda i ovu poru društva u kojoj bi svi trebalo da se, navijajući za svoj klub, naprosto opustimo ili relaksiramo.
Na samom kraju, da ispoštujem dogovoreno vreme u okviru naše poslaničke grupe. Neko je pominjao ovde sankcije UEFA. Moram da kažem da sam na raznim sajtovima, pa čak i na sajtu fudbalskog kluba "Zrinjski", našao da taj klub u svojim službenim prostorijama, a to je klub koji je oteo stadion od FK "Velež" koji je tu igrao, pamtimo da je u onoj staroj državi "Velež Drinjski" bio zabranjen zbog ustaštva, i dan-danas drži slike Janka Bobetka, Gojka Šuška i Ante Gotovine, pa i Ante Pavelića.
To su slike koje stoje u njihovim službenim prostorijama. Oni se otvoreno diče ustaštvom, oni su nosili slike i Ante Pavelića i Ante Gotovine na utakmici protiv "Partizana", kada su isprovocirali onako, slobodno možemo reći, odbrambenu reakciju svih ljudi koji su došli da bodre svoj klub, da navijaju za "Partizan", i, naravno, "Partizan" je pretrpeo sankciju.
Sada ću vas pitati nešto, žao mi je što tu nije ministar, kako biste reagovali kada bi sada neki klubovi u Srbiji organizovali utakmicu sa koje bi kompletan prihod otišao za pomoć haškim optuženicima? Pomislili biste - strašno, katastrofa, mi hoćemo u EU, to je strašno, baš nas briga, te ljude koji su optuženi neka pobiju, iako nisu krivi ni za šta.
Pre nekoliko meseci, četiri ili pet meseci, "Dinamo" iz Zagreba je organizovao takvu utakmicu, sa koje je sav prihod, završavam u 10 sekundi, otišao za pomoć haškom optuženiku Anti Gotovini, čistokrvnom ustaši, kome su ruke krvave do lakata, čoveku koji nije samo naređivao, nego je direktno ubijao ljude. Fudbalski klub, ponos njihove države, organizovao je utakmicu na kojoj je sakupljao sredstva. Sada prodaju suvenire sa grbom svoga kluba i likom Ante Gotovine.
Ja vas pitam, kako bismo mi reagovali, mada čujemo ovde da je neko, zbog toga što je nosio majicu s likom Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića, Ratka Mladića, već unapred osuđen da podstrekuje neku mržnju itd.
Pozivam vas, ministar je obećao da će razmotriti neke amandmane, ukoliko postoji mogućnost da se ti amandmani razmotre, da se, koliko-toliko, ovaj zakon poboljša.