Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Stefan Zankov podneo je amandman na član 12. koji je u direktnoj vezi sa članom 2. na koji je amandman podnela poslanik Vjerica Radeta gde predviđa da savet čine, osim predstavnika Vlade, sindikata i poslodavaca, predstavnici onih koji su najbrojniji, dakle nezaposlenih. Ovaj član prati taj amandman na član 2. i predviđa da funkciju predsedavajućeg naizmenično vrše predstavnik Vlade, sindikata, poslodavaca i nezaposlenih. S obzirom na to da mandat traje četiri godine tako bi došlo do situacije da svako od predstavnika ima po jednu godinu mandat.
Mislim da je dobro da nezaposleni čine savet, s obzirom da je to zaista armija ljudi, koja se u Srbiji gotovo iz dana u dan uvećava, i dobro bi bilo čuti njihov glas; dobro bi bilo čuti njihovo mišljenje o predlogu nacrta zakona i drugih propisa koji bi valjda trebalo da stvaraju uslove da se ti ljudi, koji su nezaposleni, zaposle - zbog toga smatramo i ostajemo pri tome da treba da čine savet i da samim tim u jednoj godini od ove četiri budu i predsednici saveta.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 279. predviđa da se u prvom stavu reč "sud" zameni rečima "Predsednik veća". Obrazloženje je vrlo kratko, u ime suda želimo da se precizno odredi da je to predsednik veća, dakle da se precizno zna ko je taj koji, u smislu stava 1. člana 279. donosi rešenja za ovih sedam pobrojanih stavki.
Videćemo da li će ovaj zakon doprineti povratku poverenja u pravosuđe, koje je zaista zadnjih godina dospelo na najniže moguće grane, i lično sam skeptik ministre, jer i sve da su ovo najbolji zakoni koje donosimo, imamo realan problem sa ljudima koji treba da sprovode ove zakone.
Mi i dalje imamo ljude koji su predsednici okružnih i opštinskih sudova, a da ne ispunjavaju zakonom predviđene norme da takvu funkciju obavljaju, i uglavnom kada se ljudi žale, i nama narodnim poslanicima, uglavnom su to primedbe na sudije koje su u tesnoj vezi sa advokatima, na bahato ponašanje baš onih koji ne ispunjavaju zakonske uslove da budu predsednici sudova. Ako neko ne posluša onda je podložan pritisku.
Ovde imam izjavu jednog sudije, koju ću vam dati, i nadam se da ćete vi ministre tu izjavu pažljivo pročitati i da ćete reagovati, koji je bio izložen pritisku zbog toga što nije hteo da sudi po diktatu jednog advokata, jedne grupe ljudi koja jednostavno želi da pravda ne bude ni brza, ni spora, ni dostižna, već da se pravda kupuje, odnosno da onaj ko ima više novca zadovolji svoje potrebe.
Toliko po ovom amandmanu i hvala.

Pošto na raspolaganju imam dva minuta, trudiću se da u nekoliko rečenica kažem nešto što sam zamislio.
Čuli smo mnogo argumenata zašto ovu tužbu ne bi trebalo povlačiti. Čuli smo i one nerazumne argumente koji su išli u kontrasmeru. Mislim da nijedan razuman građanin u ovoj zemlji ne bi povukao tužbu protiv onih koji su nas tako bezdušno bombardovali 1999. godine.
Ali, šta je to što jednog nerazumnog građanina, koji je sticajem okolnosti došao na poziciju na kojoj se sada nalazi, nagnalo da da takvu izjavu, kao i još niz izjava koje štete ne samo državi Srbiji već i svakom građaninu? Čini mi se da je to možda neki strah od Haga. Kako je krenulo, gotovo da neće biti Srbina koji neće biti optužen i izveden pred Haški tribunal.
Možda je ono što je radio početkom devedesetih godina, a tiče se formiranja paravojnih formacija i slanja na žarišta SFRJ, nešto što ga tera da se ponaša ovako kako se ponaša. Možda mu je trebalo malo hrabrosti gospodina Markovića, koji je u isto to vreme obilazio ta žarišta. Danas smo videli i neke fotografije, zajedno i sa Badžom i sa Arkanom, pa se gospodin Marković nije uplašio, i kaže da tužbu ne treba povlačiti, još samo da glasa za rezoluciju koju smo podneli.
Nadam se da gospodina Markovića nije uvredila diskusija njegovog šefa poslaničke grupe, koji je rekao da su svi ti koji su tada obilazili ratišta ratni huškači. Nadam se da se gospodin Marković nije uvredio.
Kada poslanici SPO kažu da su oni odgovorni, odnosno da ovakvim nastupom Vuka Draškovića žele da budu odgovorni prema građanima, onda molim građane Srbije da se podsete kraja prošle decenije, dakle perioda kada je SPO vladao u Beogradu. Videli smo kakvu su tada odgovornost ispoljili – "leva ruka-desni džep", trpaj sve i uzimaj sve što možeš, poslovni prostor, društvene stanove i šta su stigli to su i uzeli.
Šta dobijamo povlačenjem tužbe? Ne dobijamo apsolutno ništa. Od isporuke Miloševića Hagu pa naovamo bilo je mnogo takvih ustupaka koji ništa ovoj državi nisu doneli. Jedan ovakav ustupak bi zaista bio još jedan u nizu poteza koji bi pokazali da dalje dodvoravanje onima koji nas pritiskaju ne ide nama u prilog.
Ostavio bih nekoliko minuta i kolegi Veselinoviću da diskutuje.
Molim one koji su 2000. godine doveli svojim tadašnjim ugledom na vlast one koji su vladali do početka ove godine, za koje sam mislio da gorih nema, a koji su ove godine ponovo doveli neke druge na vlast, pa sam se u svom mišljenju da su oni od 2000. do 2004. godine najgori malo pokolebao, jer i ovi koje ste sada doveli na vlast su gotovo isti, da ne podvaljuju možda već za lokalne izbore sa Karićem ili sa nekim drugim građanima Srbije, da ponovo na prevaru dovode nekog.
Ubeđen sam da će građani posle ovih diskusija, koje smo imali ovih nekoliko dana u parlamentu, znati na pravi način da ocene koje su to političke stranke koje rade u njihovom interesu. Očekujem da građani glasaju za one predstavnike koji će raditi u njihovom interesu, a to su predstavnici SRS. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 43. sledi amandmane koje su pre njega podneli narodni poslanici SRS i predviđa brisanje svega onoga što pojedine članove ovog zakona vezuje za agenciju, za savete. Znam na šta sugerišete i objasniću to. Dakle, predviđa brisanje tog člana.
Ovim amandmanom nastavljamo ono što smo zamislili da kao svoj koncept, ispravkom ovog zakona, ponudimo građanima i čini mi se da je jasno zbog čega gotovo u svakom zakonskom projektu koji ste poverili Narodnoj skupštini predviđate osnivanje agencije, jer je to jedini način da Vlada funkcioniše. Tim agencijama vi u stvari prikrivate vaše loše odnose koje imate unutar same Vlade, jer mi nemamo jednu, nego tri vlade i jedna drugoj se ne mešaju u posao.
Jedna vlada u kojoj ste i vi, gospodine ministre, to je vlada koju čine poslanici DSS, druga je vlada DS sa ministrima iz G17 plus, treća je vlada Bogoljuba Karića sa svojim ministrima. Imamo i čuvare vlade u letnjem periodu. Dokad će oni biti čuvari, videćemo. SRS kao jedina opoziciona stranka kritikuje ovakav način vršenja vlasti.
Amandman pokušava da se donese zakon koji će biti zakon ne do prve sledeće vlasti, nego zakon koji će vremenski trajati dugo i biti primenljiv. Ovakav zakon, kako ste ga vi zamislili, nije primenljiv i nemoguće ga je sprovesti u praksi, baš iz razloga što vi u sam zakon pokušavate da ubacite nešto što bi vas izolovalo od drugih ministarstava. Sasvim je jasno da imate međusobno loše odnose i na ovakav način pokušavate da sprovedete određeni zakonski projekat.
Predlažem da ne samo ovaj, nego i ostale amandmane SRS prihvatite, kako bi zakon doveli u prihvatljivu formu.

Molio bih vas, gospodine Anđelkoviću, da pre nego što otpočnem svoju diskusije utvrdimo kvorum, jer očigledno je da nas nema ni onoliko koliko pokazuje elektronski sistem. Ne mogu da diskutujem kad nemamo kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici očekivao sam da prilikom ovog obrazlaganja i ministar Dinkić, kao i poslanici, naročito iz G17 plus, koji brane zakone koje predlaže Ministarstvo finansija, to istaknu kao neko svoje predizborno obećanje. Tako je bilo i kada smo imali u prethodnom periodu nekoliko zakona koje je Ministarstvo finansija podnosilo, da je to bilo predizborno obećanje G17, da je pšenica od 7 plus 1,5 dinar rezultat uspešnih pregovora G17, da su pregovori koje je Vlada Republike Srbije imala, da su to uspešni pregovori koje je G17 ispunio itd.
Zamolio bih i ministra Dinkića i G17 plus da više ne ispunjavaju svoja predizborna obećanja, jer kad god ispune neko predizborno obećanje, neka fabrika se zatvori, mnogo ljudi ostane bez posla i građani iz dana u dan sve gore i gore žive.
Što se tiče predloženog zakona o porezu na dodatu vrednost - potrebno je jedan ovakav zakon da se donese. Pitanje je, što su neki moji prethodnici istakli, da li je baš morao biti donet u ovom trenutku, pre nego što neki drugi zakoni urede prilike u našoj državi, da ovakav zakon zaista može imati svoju primenu.
Čini mi se da će ovako naglo uvođenje ovog zakona i kratki rokovi izazvati dosta problema, i bojim se da će osetan pad životnog standarda biti rezultat ovakvog zakona. Iz izlaganja ministra i onih koji su branili ovaj zakon nisam mogao jasno da zaključim da ovakav predlog zakona, ukoliko bude usvojen, neće biti udar na budžete građana Republike Srbije.
Usmerio bih vašu pažnju da sam podneo amandman na član 34, koji obuhvata poljoprivredne proizvođače, gde sam predvideo da se briše takav član. Nadam se da će biti sluha kod onih koji treba da se izjasne o njemu, kada bude glasanje o amandmanima, a jedan takav član bi zaista dodatno opteretio poljoprivredne proizvođače, s obzirom da je jedino što u ovoj državi koliko-toliko funkcioniše poljoprivredna proizvodnja.
Tu nekako ljudi uspevaju da se izbore i sa nametima države i sa svim onim što otežava njihov posao, pa mi se čini iz tih razloga da bi ih ovaj član 34. dodatno opteretio, i ne bi trebalo da na taj način poljoprivredne proizvođače unazađujemo, s obzirom da smo ih unazadili i ovom zaštitnom cenom žita i malina, a neko je pomenuo i višnje, jer sa tim cenama država zaista njihov rad, ako tako mogu da kažem, omalovažava.
Vi ste predvideli da ovo stupi na snagu 1. januara 2005. godine, ako se ne varam. To član 62. i 63. regulišu, ali se bojim da vi kao Vlada nećete sačekati 1. januar i da će neka druga vlada morati da donese takav zakon. To potkrepljujem činjenicom da vi imate priličnih problema i u samoj Vladi. Ako vas, gospodine Dinkiću, evo pred sobom imam dnevne novine, vaš kolega - ministar nazove i zapreti vam da će "iseći vaše mafijaške prste", vama i vašim mešetarima, onda vi imate priličan problem u toj vladi.
(Glasovi – tema.)
To je tema. To je tema, jer ministar i Vlada treba da sprovedu ovaj zakon. Ako mu kolega ministar iseče prste, njemu i njegovim mešetarima, neće moći da sprovede zakon. Ne sumnjam u to da vi nećete ostati dužni, da ćete okvalifikovati vašeg kolegu ministra onako kako treba da ga okvalifikujete.
Verujem i jednom i drugom, i onome što ćete reći jedan o drugom, ali mislim da ti vaši odnosi unutar Vlade počinju polako da opterećuju građane.
Njihov životni standard iz dana u dan biće sve teži i pokazaće se da koalicija koju ste napravili nije po volji naroda i da zaista neće ništa dobro građanima doneti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku zanimljivo je, a to su već moji prethodnici napomenuli, da ovaj predlog zakona, koji bi trebalo da obrazlaže ministar za privredu, obrazlaže ministar za pravosuđe. Čini mi se da na jedan simboličan način, s obzirom na to da još nemamo ministra za privredu, Vlada pokazuje da možda nemamo ni privredu, pa samim tim ako nemamo privredu onda nam ne treba ni ministar. A možda je i dobro što nemamo ministra; bolje da ga nemamo nego da bude kao onaj ministar koji je bio pre njega, a koji se pojavljivao za ovom govornicom, koji je mnoga preduzeća unesrećio da se to ne može brojkama izraziti.
Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o licenciranju stečajnih upravnika trebalo bi na određeni način, u smislu reorganizacije koja je u članu 1. Predloga zakona o stečaju predviđena, da omoguće da se ta preduzeća reorganizuju, da se dovedu na onaj stepen da se kako-tako spasu. Međutim, s obzirom na sve što prati ovaj zakon, Vladu Srbije i način na koji je sve koncipirano, čini mi se da će oni lanci i katanci o kojima se toliko govorilo ostati na tim fabrikama, a sa ovakvim zakonom čini mi se da će biti učvršćeni sve više i više.
Dobro bi bilo, i u članu 6. zakona koji smo prethodno razmatrali predviđeno je za koje oblasti može ići stečajni postupak, ponekad ne bi bio loše kada bi taj stečajni postupak mogao da se sprovede nad Republičkom skupštinom. Onda ne bismo imali slučaj kao u prethodnom sazivu da se poslanici koji su se javljali po ovom zakonu i diskutovali, koji su nam držali slovo za ovom govornicom, bacaju preko nekoliko klupa, glasaju, a ni sami ne znaju koliko kartica imaju u džepu i takvi poslanici da nam govore o fabrikama, o stečaju, o pravima radnika i o oporavku naše privrede.
Srpska radikalna stranka se zalaže za to da se jednom raskrsti sa takvom praksom, da se raskrsti sa načinom na koji se do sada radilo i da se zaista pokuša da se na jedan pravi način izađe iz ove situacije u kojoj se nalazimo.
Meni se čini da ćete ovom agencijom za licenciranje stečajnih upravnika samo dodatno zakomplikovati situaciju i da će biti kao kada ste delili određene resore, pa će se po ključu deliti i licence za licenciranje onih koji će da sprovode stečaj. Imaćemo sigurno jedan takav postupak, pa ćemo imati, recimo, slučajeve da oni koji su upropastili neke fabrike i doveli ih do toga da su sada u takvom stanju u kakvom jesu možda budu stečajni upravnici.
Iz iskustva u sredini iz koje dolazim znam da je bio uslov da budete član Demokratske stranke da biste bili stečajni upravnik, recimo u "Duvanu" i u još nekim fabrikama. Sada mi se čini da ćete to podeliti, pošto vas ima više, da će tu verovatno da budu i ovi koji su se hvalili da su se dogovorili sa seljacima da pšenica bude sedam dinara, iako je njena tržišna cena na svetskoj berzi 22 centa, a to je nekih 13 dinara, i to predstavljate kao uspeh. Jeste, jutros sam taj podatak pronašao da je pšenica na svetskoj berzi 22 centa.
Dakle, imaćemo i takav slučaj da možda i predstavnici tih političkih stranaka budu stečajni upravnici, ti eksperti, tako da mi se čini da vam ni Bogoljub Karić koji se sada udružio sa vama neće pomoći da privredu koja je zaista posrnula izvučete sa dna na kojem se našla. Možda bi vam Bogoljub Karić bio dobar kandidat za ministra privrede i možda zbog toga odugovlačite sa imenovanjem ministra privrede. Možda je on vaš kandidat, možda ste se to već dogovorili, možda je ta trojna koalicija, Tadić između ova dva što počinju na "K", Karić i Koštunica, možda je Bogoljub Karić vaš kandidat za tako nešto.
Čini mi se da ćete time pokazati da ste od samog početka bili na istoj političkoj liniji i zato će na prvim sledećim parlamentarnim izborima ovo malo razlike što je ostalo u vašu korist da pređe na suprotnu stranu i da konačno SRS krene sama da rešava ove probleme koji su nagomilani.
Srpska radikalna stranka, ako se desi možda još nekad, čisto sumnjam, da pobedi neko ko nije njen kandidat, nikada ga neće nazivati magarcem, kao što nazivaju oni koji su se malopre pojavili za ovom skupštinskom govornicom i svog sopstvenog kandidata; ajde što su svog kandidata, nego su predsednika Republike nazvali magarcem za ovom govornicom.

Dame  i gospodo narodni poslanici, vidim ministarka sve bliže gore bivšem ministru, a čini mi se da će zakoni da vam se približe, pa ćemo opet imati jedan loš zakon. Podneo sam amandman na član 7.
U važećem zakonu imamo članove od 18. do 24. koje obuhvata ovaj član 7. predloženog zakona o izmenama i dopunama. Poslanik Stevović je predvideo da se brišu članovi 18. do 22, a narodni poslanik Marković je regulisao materiju vezanu za član 23. Ovaj amandman je logičan sled onoga što su ova dva poslanika izlagala.
Njime je predviđeno da se naslov iznad člana 24. (glasi - stručni timovi) briše, da se zatim član 24. promeni i da glasi: "Članu stalne komisije za vreme rada u komisiji miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje." To je u skladu sa onim za šta se SRS zalaže.
Dakle, mi smo za maksimalno pojeftinjen aparat, koji bi trebalo da sprovodi jedan ovakav zakon, a suštinski se ništa nije promenilo u odnosu na prethodni zakon, što se tiče ovog aparata koji to treba da sprovodi; ranije smo imali tri saveta, a sada imamo savet i dva zavoda. Znači, i dalje ostaje obiman aparat.
Ovde imamo predviđeno da se zavod podeli i na neke centre. Obzirom da su u članu 18. predviđena četiri centra, sada mi je jasno odakle vam motiv za vaš predizborni slogan - u centar. Ako ste gađali u centar sa ovim zakonom i ako ste gađali u centar i sa vašim kandidatom, promašili ste još prilikom kandidovanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u startu ima jednu osobinu koja ga izdvaja od svih drugih zakonskih predloga koji su bili pred ovim parlamentom, a to je da i pre nego što ga pročitate i pre nego što bilo koju stavku iz ovog predloga zakona pogledate odmah u startu znate da je bolji od prethodnog zakona, jer je prethodni zakon toliko bio loš, toliko negativan po obrazovanje mladih ljudi u ovoj zemlji, da svaki drugi zakon koji se donese, a vezan za ovu oblast, odmah je bolji.
Prethodni zakon, to nije samo narodni poslanik Zlatan Jovanović za ovom govornicom istakao kao njegov utisak, to je utisak svih građana u Republici Srbiji, jeste "Gašin zakon". Tako se to uvrežilo među narodom, tako ga oslovljavaju, kao "Gašin zakon", koji je imao cilj da unazadi čitav sistem obrazovanja mladih ljudi u ovoj zemlji, koji je imao cilj i da poistoveti srpsku istoriju, značajne ličnosti srpske istorije sa Pajom Patkom, šta je već bilo u tim udžbenicima koji su se po ovom programu štampali, koji je imao cilj da verovatno Miki Maus bude svetli srpski lik svetle srpske istorije, nešto oko čega bi se verovatno mladi u Srbiji okupljali, a ne sveti Sava, a ne dosta toga što imamo iz naše istorije, što smo mogli staviti u udžbenike, oko čega smo moli da gradimo i da temeljimo čitav sistem našeg obrazovanja.
Zato razumem i hitnost ovog postupka, zaista je jako dobro da se što pre suspenduje ovaj zakon koji smo imali na snazi i nadam se da ćemo koliko danas ili sutra poslati taj zakon u istoriju, koji je simbolizovao prethodni režim DS-a gde je učestvovao gospodin Gašo Knežević, i u moru loših zakona, a svi su doslovce bili loši, ovaj se istakao po svojim negativnim osobinama i po svemu što je sadržao.
Šta je ono što bi bila moja primedba na ovaj predlog zakona koji je sadašnje Ministarstvo prosvete predložilo, osvrnuću se na nekoliko članova, a uglavnom su to poslanici SRS rekli. Što se tiče nacionalizacije samog aparata koji treba i ima cilj da unapređuje i utvrđuje sistem obrazovanja, tu mislim na nacionalni savet, dobro je što je to jedan nacionalni savet, ali naša suštinska primedba je zašto se to kasnije razvodnilo na ova dva zavoda, a samim tim i ti zavodi su se kasnije podelili na centre koji će obrađivati određene oblasti. Mi mislimo, sa našeg aspekta dakle, da bi bilo dobro da taj nacionalni savet ima svoje komisije, koje bi mogle da uređuju te oblasti koje ste predvideli da ih uređuju zavodi, odnosno centri pri tim zavodima.
Druga bitna stvar na koju bih želeo da skrenem pažnju, a vezana je za član 58. i član 59. Recimo, u članu 59. se kaže - ako ministarstvo ne da saglasnost na nečije imenovanje (samo malo da ga pronađem), smatra se da je odluka školskog odbora o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim se odbija saglasnost. Mislim da bi bilo dobro, gospođo Čolić, da prihvatite, mislim da ima u amandmanima, da takvu jednu stavku izbacite iz ovog člana zakona, jako bi bilo dobro da na svako imenovanje ministarstvo daje saglasnost.
Možemo doći u situaciju da u jednom mestu imamo direktora predškolske ustanove, direktora osnovne škole, da direktor predškolske ustanove dobije saglasnost od ministarstva, da se udostojite da date saglasnost na njegov izbor, a da direktora osnovne škole podvedete pod ovaj član 59, dakle pod ovaj stav da mu ne date tu svoju saglasnost i da ako on smatra da je u roku od 30 dana imenovan za direktora, mislim da zbog ujednačavanja, zbog uvažavanja svakoga ko bude postavljen za direktora predškolske ustanove, pa nadalje, ministarstvo mora dati saglasnost. Nadam se da ćete imati razumevanja za ovakvu primedbu i da ćete, dakle, izbeći to da se desi da neko ima saglasnost ministarstva, a da neko nema. Ljudi su malo sujetni, neko će to pogrešno da protumači.
Što se tiče člana 58. gde predviđate da za direktora vrtića može biti izabran vaspitač koji ima više obrazovanje i licencu za vaspitača, mogu vam reći iz nekog svog iskustva, obzirom da sam član Odbora za urbanizam, imao sam priliku da imam iskustva sa tim licencama, jer su tamo licencirali inženjere, arhitekte i bilo je jako velikih zloupotreba. Dakle, bilo je politizacije. Razumem da ćete vi reći da ćete vi sa vašeg aspekta ili iz vašeg ministarstva da se trudite da to izbegnete, ali gotovo je nemoguće da se u takvoj oblasti, gde vi predviđate licencu, izbegne neki monopol na to davanje licenci. Prosto mislim da neko svojim radnim iskustvom, obrazovanjem, karijerom koju ima u obrazovanju, dakle ako je sve to stekao, mislim da je to sasvim dovoljan uslov da on bude izabran za direktora neke ustanove.
Neko je ovde pomenuo da imamo jako malo kvalitetnih i obrazovanih ljudi, pogotovu u manjim sredinama, koji bi se prihvatili takvog posla i koji su sposobni da jedan takav posao iznesu. Mislim da bismo na ovaj način još više smanjili broj tih ljudi koji bi se prihvatili tog posla. Jako bi bilo dobro da se to izbaci.
Kada sam kod člana 58. isto obrazloženje i za ovo - položeni ispit. Vi ste predvideli, dakle, za direktora, da se mora posebno polagati ispit; takođe mislim da je to pogrešna odredba, jer zaista, ponavljam još jednom, preporuka ide na osnovu nekog iskustva, i vas je preporučilo za ministra vaše bogato radno iskustvo, niste licencirani za ministra, nego jednostavno nešto što je u vašoj biografiji.
Dakle, jako bi bilo dobro da kada nekoga biramo za direktora stoji u njegovoj biografiji da je 10, 15 ili 20 godina radio u prosveti, da je iskusan, da ima nešto u svojoj prošlosti što ga kvalifikuje za tako nešto. Bespotrebno je da to ograničavamo licencama i nekakvim ispitima.
Dobro je što se vraća na osam razreda. Mislim da je besmisleno ono u vezi devet razreda i da je to nešto što bi zakomplikovalo čitav sistem obrazovanja. Dobro je što je osam razreda.
Moja načelna primedba je na ocenjivanje; u članu 101. vi ste predvideli da za prva dva razreda to bude opisno, mislim da bi trebalo od samog polaska u školu deteta da to ocenjivanje bude brojčano i ujednačeno, da nemamo sada taj prelaz i da posle drugog razreda, kada dete pređe u treći razred, mora da se navikava i na taj sistem brojčanog ocenjivanja.
Mislim da se deca moraju navikavati od samog početka, dakle, da ta njihova ocena bude brojčana i svakome po zasluzi.
Kod ovih upravnih odbora, dakle kod organa upravljanja, imam tu još jednu načelnu primedbu; mislim da bi ministarstvo trebalo da daje saglasnost na upravne odbore, obzirom da su to državne ustanove, da je država osnivač i mora imati kontrolu, ministarstvo bi moralo na svaki upravni odbor da daje svoju saglasnost i da razmotri one koji su predloženi za taj upravni odbor i da na taj način ima direktnu kontrolu i direktan uvid ko su ti koji upravljaju ustanovama koje su pod nadležnošću Ministarstva prosvete.
Nadam se da ćete imati razumevanja i da ćete uvažiti ono što je SRS iznela za ovom govornicom, što je naša programska osnova i da ćete poboljšati ovaj predlog zakona da, pošto je sasvim realno da će Tomislav Nikolić pobediti 13. juna, ne bismo imali potrebu da ga mnogo menjamo. Hvala.

Uvek je nosim sa sobom.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi narodni poslanici koji su diskutovali o ovih pet objedinjenih tačaka istakli su da je zaista teško diskutovati kada imate pet ovako raznovrsnih predloga, spojenih u jednu zajedničku raspravu, i ako vam je cilj bio da se što hitnije i brže donesu ovi zakoni mogli ste svih 10 tačaka dnevnog reda da spojite u jednu raspravu.
(Iz sale: Tema.)
To je tema, jer je zaista teško govoriti o svemu ovome u vremenu koje je preostalo. Ne verujem da je ostalo mnogo vremena da bi se ozbiljno diskutovalo o svakoj tački dnevnog reda, ali, ...
(Predsednik: Imate još 13 minuta, ne brinite).
Dovoljno je. Što se tiče prvog predloga, prve tačke dnevnog reda – Predloga zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, ministar koji je obrazlagao ovaj predlog kao da nije izašao iz kampanje 2000. godine i samo to obrazloženje koje je pratilo predloženi zakon ne odudara od onih obećanja koja su data i u predizbornoj kampanji 2000. godine. Jedina je razlika u tome što je tada s druge strane bio SPS, a sada je na istoj strani na kojoj i ministar Mlađan Dinkić. To je jedina suštinska razlika što se tiče prve tačke dnevnog reda.
Što se tiče Predloga zakona o osiguranju, zaista mi se čini da je to način na koji se pokušava izvršiti uvertira za rasprodaju nacionalnih osiguravajućih kuća i da predloženi zakon zaista utire put jednom takvom postupku, koji će verovatno kasnije i uslediti.
Zadržao bih se konkretno na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da sam mislio da će on biti izdvojen i da će tu biti posebne rasprave, pa sam se njemu više posvetio. Naravno, oni koji su predlagali ovakav zakon, ako su konsultovali one koji su naručioci u smislu ovog zakona - dakle, koji su korisnici zakona, državni organi i organizacije, ustanove tj. drugi indirektni i direktni korisnici budžeta koji primenjuju ovaj zakon - znaju da je njihova prva i osnovna primedba vezana za proceduru koja se prilikom primene ovog zakona zaista otegne na jedan jako veliki vremenski period.
Predloženim zakonom ta procedura nije smanjena ni regulisana na način kojim bi se ubrzao sam taj postupak, jer svi oni koji su naručioci, u smislu člana 3. ovog zakona, kažu da, eto, pri prvom koraku, kada oglase ili upute javnu ponudu u službenom javnom glasilu, čekaju nekih 15-tak dana. Gotovo da su svi koje sam konsultovao i pitao, vezano za ovaj zakon, rekli da je to otprilike taj neki rok, a on se sada i zakonski uokviruje, s obzirom da u prethodnom zakonu nije postojala direktna vremenska odrednica, i svi kažu da je on predugačak.
Razumno bi bilo da je to bilo do nekih sedam dana. To bi dosta ubrzalo čitav taj proces. Bespotrebno se taj proces razvlači na tih 15 dana, a i sama kasnija procedura razvući će ponovo na onih dva, dva i po meseca taj proces.
U ime poslaničke grupe SRS gospodin Zoran Krasić je na najbolji način obradio ovaj Zakon o javnim nabavkama. Da ne bih ponavljao sve ono što je on govorio, mislim da to ima jako uporište, da je vrlo osnovano i da na najbolji način odslikava ovaj zakon.
Ako bih rezimirao sve ovo što je predloženo, to bi sve stalo u jednu rečenicu, da su to prilično nerealna obećanja koja vi pokušavate da plasirate sada u predizbornoj kampanji.
Narod ne želi nerealna obećanja. Narod želi realno, i mislim da će za realno i glasati 13. juna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put u ova prethodna tri meseca kada bismo imali neki predlog zakona ili predlog o izmenama i dopunama zakona podnet od strane Vlade, čuli smo kako je to ispunjavanje predizbornog obećanja. Svi poslanici koji su branili taj zakonski predlog, a uglavnom iz poslaničkih grupa iz kojih potiče i ministar koji je taj predlog podnosio, kao i moji prethodnici, isticali su kako je to predizborno obećanje.
Čovek bi prosto stekao utisak da je na osnovu svih tih predizbornih obećanja, koje ste tako često ponavljali da ispunjavate u prethodna tri meseca, narod počeo bolje da živi. Međutim, u javnosti, na ulici i uopšte u javnom mnjenju imamo zaista sasvim drugačiju sliku i narod živi isto, a čini mi se čak i gore, i živeće gore ako prođu ova tri predloga o izmenama i dopunama zakona koje je podneo ministar finansija.
Šta je predviđeno prvim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije? Ovaj zakon ostaće da važi i ove godine i s obzirom da je njime predviđeno da se nekih 0,20% sada od poreza na finansijske transakcije prihoduje u budžet, da se od toga opredeljuju sredstva koja su ranije bila namenjena i za sanaciju Kolubarskog okruga i kasnije za obnovu infrastrukture koja je uništena tokom NATO bombardovanja, prosto mi nije jasno zašto je onda (a nemala sredstva se dobijaju takvim porezom) samo 500 miliona opredeljeno za sanaciju Kolubarskog okruga, s obzirom da sam iz tog okruga.
Neuporedivo veća sredstva su potrebna da bi se saniralo ono što je tamo porušeno tokom zemljotresa i ako taj zakon važi do 31. decembra, ako će se do 31. decembra prikupljati sredstva na osnovu tog zakona, mogla su se neuporedivo veća sredstva opredeliti i u samom budžetu.
Što se tiče predloga o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, videli smo da se ovde ukidaju akcize na mlazno gorivo, avionski beznin, motorna ulja i maziva. Povećavaju se akcize na benzin sve vrste motornog benzina, i dizel goriva, na cigarete A, B i C kategorije.
Kada pogledamo ovaj prvi stav gde se ukidaju akcize, neuporedivo manji broj ljudi je pogođen i neuporedivo manji broj ljudi se oslobađa ovim ukidanjem akciza i neuporedivo manji prihod se postizao na ovaj način. Povećanjem akciza ne verujem da ćemo uspeti da održimo ovu cenu benzina, ukoliko cena benzina bude povezana. To znači da će sve ostalo da poskupi i imaćemo ponovni rast cena, a standard postaje ugrožen.
Ministar je rekao da će krenuti, kako je već istakao već je krenuo juriš na neke trafike, hvata one koji su bez akcizne markice i meni je to malo zanimljivo.
To je još jedan ministar iz Vlade koji ima problem sa trafikama, to vam je izgleda neki konsenzus koji ste postigli u vladajućoj koaliciji. Svaki ministar iz neke poslaničke grupe ima neki problem sa trafikom. Vidimo da i ministar Dinkić nešto najavljuje, juriše na trafike, pleni poneki boks cigareta, a ne suzbija šverc u samom njegovom korenu, ne suzbija one ogromne šlepere koji ulaze u Srbiju i koji omogućavaju da se na taj način razvija crno tržište i da se neko bogati.
Meni je sada sasvim jasno zašto predsednički izbori nisu bili raspisani, evo već negde tek 4. aprila, dakle, održaće se 13. juna. Da su bili raspisani onda kada je trebalo da budu raspisani, da su već održani, mi danas na dnevnom redu ne bismo imali ove zakone koji otežavaju ionako težak položaj građana. Mi bismo danas razmotrili bolju, stručniju vladu koja bi vodila računa o interesima građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman predviđa da se naslov iznad člana 17. briše, a obrazloženje je potpuno isto kao i kod ostalih poslanika iz poslaničke grupe SRS, dakle vezano za sve naslove koji su gotovo iznad svakog člana.
Predviđeno je dalje da se reč "funkcioner" zameni rečima "javni funkcioner" u odgovarajućem padežu, a da se reč "nadležnom" briše. Dakle, ovaj amandman prati sve amandmane koji su podneli poslanici SRS. Pravno - redakcijske prirode je i doteruje predviđeni zakonski tekst.
Još nešto bih rekao o samom amandmanu, osvrćući se na uvodno izlaganje ministra Lončara. Rekli ste da ste prihvatili veliki broj amandmana. To na određeni način pokazuje da na jedan indirektan način priznajete da predviđeni zakonski tekst koji je Vlada ponudila i nije dobar, čim prihvatate toliki broj amandmana koji ga u određenom smeru menjaju.
Da biste taj zakonski tekst zaista uredili i doveli da liči na zakon, mislim da treba da prihvatite i ostale amandmane koje su podneli poslanici SRS i pozivam vas kao predlagača, a i ostale poslanike da prihvatite amandmane koje smo predložili, kako bismo zaista dobili jedan valjan zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je sigurno da sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija treba na jedan zakonski način urediti i uobličiti. Pitanje je da li se to ovim zakonskim predlogom i čini.
Evo, analizirajući od člana do člana ovaj zakonski predlog, u prvom članu dolazimo do situacije da je stav 2. prilično nejasan i da unosi određenu zbunjenost u sam član 1.
"Sukob javnog i privatnog interesa postoji kada funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegove funkcije"; treba - već je suprotstavljen ili ugrožava javni interes. Takav jedan član mogao bi jasno da stavi do znanja na šta se on i odnosi.
Što se tiče člana 2, mnogi su govornici pre mene istakli, mislim da je tu propuštena jedna prilika da se u onaj broji ljudi koji podležu ovakvom zakonu uključe i sudije. Mislim da je pravosuđe oblast na koju se najviše može primeniti zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, iz prostog razloga jer na same sudije može biti vršen uticaj da oni krše svoju funkciju i da krše ovaj zakon. Mislim da bi se čak na neke sudije ovaj zakon odmah mogao i primeniti.
Konkretno, mogu navesti primer iz sredine iz koje dolazim. Imamo slučaj da je predsednik jednog okružnog suda u Valjevu izabran za to mesto iako ne ispunjava ni zakonski uslov da bude izabran za predsednika suda, iako nema godine rada u pravosuđu, čak ni polovinu od onog uslova koji zakon propisuje, ali je predsednik okružnog suda, jer mu je brat dobar prijatelj sa Čedomirom Jovanovićem, pa čovek postao predsednik okružnog suda.
Mogu vam navesti primer, kada već ovde navodite, a i za javne tužioce predviđeno je da se ovo uređuje posebnim zakonom, recimo iz opšine u kojoj živim, javni tužilac je kafedžija, čovek drži kafić, u taj kafić dolaze raznorazni tipovi koji ostavljaju ogromne sume novca i tu je sukob interesa. On ne može ni da ih goni krivično ako prekrše neki zakon, da pokreće protiv njih istrage, da ih izvodi pred sud, kada su to njegove dobre mušterije. To su njegove dobre mušterije. Javni tužilac u Ubu, Milan Ilić, koji je zauzeo pola ulice sa svojim kafićem, i to je direktan sukob interesa pri vršenju javnih fnkcija.
Zato je trebalo u ovaj zakonski predlog uvrstiti i tako nešto gde bi oni bili obuhvaćeni. A verujte mi, to sam mogao da vidim u ovih nekoliko meseci dok sam narodni poslanik, to ljude najviše tišti, problem u sudstvu. Najviše ih tište ovakvi slučajevi, gde su umešani javni tužioci, sudije u pojedinim manjim sredinama, gde javnost nije prisutna i to je toliko otišlo daleko da zaista ugrožava interes građana ove države.
Još bih par stvari prokomentarisao iz samog zakonskog predloga, obzirom da će biti amandman koji će regulisati položaj člana odbora i to ste vi rekli. Interesuje me oko ovih vrsta mera, jer zaista je besmisleno da nekoga ko je prekršio zakon kažnjavate javnom opomenom i to mi liči, malo na sportski žargon prevedeno, dajemo mu žuti karton. Šta je to, ako on ponovo uradi, što mu daje crveni karton, što ga diskvalifikuje, da li je to ta preporuka za razrešenje ili možda čak direktno razrešenje nekoga ko je definitivno prekršio zakon.
Naravno, kolege poslanici iz moje poslaničke grupe izrekli su zaista dosta kritike na član 33, gde se zaista komplikuje procedura, obzirom da je predviđeno da lokalne skupštine formiraju svoje odbore, a oni bi konrolisali sprovođenje ovog zakona i zaista bi mnogo jednostavnije i celishodnije bilo kada bi jedan republički odbor kontrolisao i sprovodio ovakav zakon.
Nije dovoljno navesti to da je sankcija moralnog karaktera za nekoga ko prekrši zakon. Zaista, ako neko prekrši zakon i ako direktno vrši svoju funkciju suprotno ovom i svim drugim zakonima koji su predviđeni da on na osnovu njih vrši svoj posao, i kazniti ga moralno, eto, sada se apeluje na njegov moral, a zašto: neko ko krši zakon i ko je sklon korupciji, tu morala nema.
Možete vi njega da prozivate koliko god hoćete, možete da ga na taj način etiketirate kao nekoga ko je sklon kršenju zakona, a on za to neće mnogo hajati, jer ako čovek nema morala, on ga nema i to ga sigurno neće sprečiti da i dalje to krši.
Mi ćemo vam na našem primeru pokazati kako jedan odgovoran i moralan političar treba da vrši funkciju, da nema sukoba interesa, da ne krši zakone, a to ćete videti nakon 13. juna. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je jasno na osnovu diskusije koja je juče i danas vođena i na osnovu onoga što održava sliku javnog mnjenja da ova vlada zaista ne predstavlja narodnu volju, onu volju koja je iskazana 28. decembra prošle godine.

U analizu ekspozea gospodina Koštunice bih se upustio od samog njegovog početka, dakle, od pitanja kojim je otvorio ovaj ekspoze - šta Srbija od nas traži. Ako smem da parafraziram, šta Srbija očekuje od njenih narodnih predstavnika i šta Srbija očekuje od onoga što su bili rezultati glasanja 28. decembra. Mislim da su na to pitanje građani veoma jasno dali odgovor na izborima 28. decembra i na onim izborima koji su bili uvertira za te parlamentarne izbore.

Čini mi se da su zaista utrli jedan put i pokazali određenim političkim strankama šta treba da čine, kako bi počeli da rešavaju zaista goruća pitanja u ovoj državi, pa da se napravi jedna jednostavna, funkcionalna vlada, koja ne bi bila opterećena raznoraznim kalkulacijama unutar same koalicije; vlada koja bi bila programski slična i zaista bi mogla da reši ona pitanja koja su goruća.

Čini mi se da su to svi razumeli, jedino nije DSS, a ne znam iz kog razloga i ne znam šta je ono što ih je opredelilo na ovakav način koncipiraju vladajuću većinu. Da li je to sujeta, da li je to strah ili nešto treće, vreme će pokazati najbolje.

Čini mi se da su tri osnovne karakteristike onoga što karakteriše ovu vladu koja će, sasvim je izvesno, biti izabrana. To su zaista velike koncepcijske razlike unutar samih koalicionih partnera. Ne bih tu nabrajao, zaista, javnost vrlo dobro zna i poslanici su upućeni iz koje i do koje to krajnosti ide, i koje su to koncepcijske razlike. Vrlo nejasan cilj ova vlada ima, pa mi se čini da je skriveni cilj bežanje od izbora po svaku cenu. Treće, što daje tračak nade građanima Srbije, a to je njen sasvim izvesno veoma kratak rok trajanja.

Sam ekspoze je prilično nedorečen, uopšten i zaista ne nudi nijedno konkretno rešenje ni na jedno pitanje. Ako bih krenuo da ga analiziram redom po stavkama koje je mandatar za premijera naveo u svom ekspozeu, zadržao bih se na nekoliko stavki.

Kosovo i Metohija i podela na entitete, odnosno kantonizacija Kosova i Metohije. Zaista mi je nejasno u čije ime i na koji način mandatar predviđa da tako nešto uradi, gde će biti povučena ta granica i ko će zastupati interese građana Kosova i Metohije, ko će biti taj koji će biti njihov predstavnik. Da li će to ostati Nebojša Čović i dalje?

Evo, danas imamo priliku u štampi da vidimo da ste vi, gospodine Koštunica, obećali Nebojši Čoviću da će i dalje biti predstavnik Vlade. To je on danas izjavio. Imali smo priliku da vidimo u svim dnevnim novinama, a znate, reč je reč, nisam siguran da li ćete je vi pogaziti ili ćete zaista ostati pri onome što ste njemu obećali, da će on i dalje biti predstavnik Srba na Kosovu i Metohiji.

Ako zaista uvažavate izborne rezultate, onda treba da znate da je preko 70% građana izašlih na izbore na Kosovu i Metohiji poverenje dalo SRS-u, programu koji je ona nudila za teritoriju čitave Republike, a pogotovo za rešavanje njihovog pitanja na Kosovu i Metohiji. Mislim da ako zaista želite da uvažite njihovo mišljenje, ne bi trebalo da imate dilemu koga ćete konsultovati prilikom rešavanja pitanja na Kosovu i Metohiji.

Od ostalih stavki zadržao bih se na ovome, a ono mi je omiljeno, pravosuđe. Činjenica je da je pravosuđe bilo izloženo i politizaciji i veoma velikom pritisku političkih moćnika u prethodnom periodu. Nadam se da ćete vi prekinuti sa tom praksom.

Imate sjajnu priliku da to pokažete javnosti jednostavno: prostorije SRS-a, koje su na legalan i legitiman način zakupljene i u kojima se SRS na jedan zakonom osnovan način nalazi, da više oslobodite opsedanja onih koji svakodnevno dolaze da nas isele, tobož pozivajući se na nekakav zakon, a zaista zloupotrebljavajući poziciju na kojoj se nalaze.

Dalje, nadam se da ćete raskrstiti i sa pritiscima u sudovima. Imam zaista sjajan primer iz sredine iz koje dolazim. Mislim da bi taj početak raščišćavanja same korupcije i pritisaka u sudstvu mogao krenuti i od samog raskrinkavanja mnogih afera. Kada biste se suočili sa duvanskom mafijom i kada biste taj vrh ledenog brega krenuli polako da topite, mislim da bi vam se mnoge stvari i u pravosuđu otvorile, kako biste ih regulisali.

Recimo, primer kako; jednom sudiji u Valjevu je prećeno, a reći ću vam ko je pretio, pa će vam biti mnogo jasnije zašto pominjem duvansku mafiju. Dakle, sudija koji je morao da se povuče sa tog slučaja u svojoj izjavi, a mogu vam i dostaviti izjavu, kaže da je bila prinuđena da sudi po diktatu straha, pretnje i ugroženosti lične egzistencije. Pretio joj je advokat Stanka Subotića.

Veoma vam je poznato ko je Stanko Subotić i sasvim je jasno onda kako se ponašaju oni koji su uz njega i na koji način svoju pravdu isteruju. Ljudi tamo žele da svoju pravdu zadovolje na zakonom zasnovan način, a ne onaj koji ima određenu moć i koji ima određena finansijska sredstva, koji ima te metode prisile i da nekog može da prinudi ili da ga natera da presudi onako kako oni žele.

Što se tiče podatka koji ste izneli, da je blizu milion ljudi nezaposleno, to je činjenica, a mislim da odgovor za toliki broj nezaposlenih leži i u vašem kabinetu. Ako pogledate prvog do sebe, potpredsednika Republičke vlade Miroljuba Labusa, onda ćete znati da dobar deo od ovih milion nezaposlenih je njegovo autorsko delo, ako smem tako da kažem.

Kada ste stavili van snage odluku o izboru guvernera Kori Udovički i kada ste se s pravom pozvali da je bilo priličnih neregularnosti, pa da je zaista došlo do nečega što se slobodno može nazvati krivotvorenjem volje Skupštine, krađom glasova, morali ste da znate, a verujem da znate, da je isto to učinjeno i kada je Zakon o radu donošen.

Neki logički sled bi bio, ako je prvo prekršeno i prva manipulacija načinjena kada je donet Zakon o radu, da prvo njega stavite van snage, ali čini mi se da kao što je vaša vlada koncipirana da je to bila neka usluga, da je to bilo, ako tako smem da kažem, kupovanje određenog broja poslanika, koji bi dali podršku za ovo što vi ovde iznesete.

To je opšta karakteristika čitave Vlade, to je jednostavno vlada vaših međusobnih ustupaka, vlada koja će biti toliko opterećena tim međusobnim trvenjima, međusobnim razmiricama, da zaista mislim i gotovo sam ubeđen da ne može rešiti ni jedno goruće pitanje.

Još samo nešto na kraju; prošli put, na prethodnom zasedanju, kada sam govorio, demantovao i dokumentovao da ste ipak i vi i vaša stranka učestvovali u pojedinim opštinama u kriznim štabovima, sada vam to nije bio dovoljan nauk, pa je poslanik Šormaz dobacio Nataši Jovanović, poslaniku SRS-a, da laže, kada je iznela tvrdnju da DSS i DS vrše vlast u nekim lokalnim sredinama. Morate znati, uvaženi poslaniče, da poslanici Srpske radikalne stranke nikada ne lažu. Evo vam sada i dokaz za ovo.

Jasno ste rekli da Nataša Jovanović laže kada kaže da DSS vrši lokalnu vlast sa Demokratskom strankom. Ona nije rekla u svim opštinama, nego u desetini opština, izvinjavam se ako sam pogrešno rastumatičio, ali ću završiti, čisto da vam dokumentujem, da javnost ne pomisli da se to odnosilo na sve opštine.

Pored vas sedi gospođa Vojić-Marković, koja je potpredsednik skupštine opštine Valjevo, član DSS-a, skupštine opštine čiji je predsednik član DS-a i predsednik izvršnog odbora član DS-a. Nije baš da ste vi toliko gadljivi jedni na druge, kao što bi se reklo "stara ljubav zaborava nema". Čini mi se da vi zbog toga nećete moći da rešite ni jedno goruće pitanje i zbog toga je možda ponajbolje da se što pre raspišu izbori za predsednika Republike Srbije, da dobijemo konačno tu instituciju, a najbolje bi bilo o istom trošku da budu i izbori za pokrajinsku skupštinu.

Dakle, to govorim zbog vas, jer ako to razvodnite, izgubićete prvo predsedničke, pa onda pokrajinske, pa lokalne, dobićete kompleks onda. Lakše se to preboli kada u jednom danu izgubite izbore na svim nivoima, lakše će biti vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da imam tu čast da se prvi put obratim sa ove skupštinske govornice, red je da kažem da sam izabran za narodnog poslanika na pobedničkoj listi Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj i da dolazim iz opštine Ub.
Opštinu Ub nisu baš po lepom zapamtili građani, obzirom na neke pojedince koji su često pominjani u medijima. Ne po Džajiću, rekao bih po Subotićima, koje ste često pominjali, koje su srpski radikali često pominjali, i to s pravom. Dospeli smo malo na rđav glas, ali su valjda zbog toga građani masovno glasali za Srpsku radikalnu stranku. Mi smo tamo ubdljivo pobedili, baš zbog toga da tu negativnu hipoteku malo skinu sa svog imena.
Zaista sam stekao utisak dolazeći u ovaj parlament, obzirom da su zaista 82 poslanika u ovom republičkom parlamentu, po nekom ponašanju predstavnika drugih političkih opcija, da ćemo prekinuti sa onom praksom koju smo imali u prethodnom sazivu, sa onim ponašanjem, sa onim načinom rada koji je bio u prethodnom sazivu.
Imali smo jedno pokajanje iz Demokratske stranke, da su oni muvali malo sa tim glasovima, da su malo radili gimnastiku preko klupa i sada se ispostavilo da su zaista krivotvorili to sa karticama. Dakle, očekivali smo neku bolju atmosferu, da će se poštovati neka osnovna demokratska načela. Međutim, od samog izbora predsednika Narodne skupštine pokazalo se da se od prakse odstupilo i da ćemo zaista nastaviti po starom.
To se pokazuje prilikom diskusije, sazivanja i same procedure koja ide uz ovo vanredno zasedanje, tako da mi se čini da će stari sistemi i stari način rada zaista karakterisati i ovu skupštinu. Predsednik Skupštine je isti kao i onaj od pre tri godine i Poslovnik koji imamo je zaista Poslovnik koji je obesmislio apsolutno ovaj parlament.
Zaista su u pravu srpski radikali kada su tražili da se prvo Poslovnikom uredi rad ove skupštine, da se donese jedan zaista demokratski poslovnik na osnovu koga bismo mogli da radimo, da diskutujemo, da se na pravi i pravilan način odnosimo prema parlamentu.
Mi sada idemo u izbor novog guvernera, a nismo razrešili prethodnog guvernera. To još jednom potvrđuje onu praksu koju ste do sada praktikovali. Ako smo ranije mogli u jednom trenutku da imamo više od 250 poslanika, zašto ne bismo sada mogli da imamo dva guvernera, mada mislim da su prve dve tačke dnevnog reda zaista izlišne.
Ukoliko želite da uspostavljate institucije, onda zaista mislim da je institucija predsednika Republike mnogo bitnija i da su prve tačke dnevnog reda trebalo da budu promena Zakona o izboru predsednika Republike, da se raspišu izbori, da imamo tu prvu i najvažniju instituciju izabranu, pa tek onda da krenemo u izbor guvernera.
Drugi razlog zbog koga smatram da su ove dve tačke suvišne je pogotovo kada sam video ko je predložen za guvernera Narodne banke Srbije. Čuli smo da su mu osnovne karakteristike da je dobar saradnik Mlađana Dinkića, da su njih dvojica maltene jedno, da nema razlike između jednog i drugog.
Ako je Mlađan Dinkić pre tri ili četiri godine na onakav način ušao u Narodnu banku Srbije, mogao je tako i Radovan Jelašić da uđe. Džabe gubimo vreme ovde, samo se pokazuje koliko kršite proceduru, samo se pokazuje da ne znate neka osnovna i elementarna načela u funkcionisanju ovog parlamenta. Mogli ste na juriš, kao što ste i onda uradili i da sačekamo onda neke nove izbore da dobijete još veću kaznu od ove koju ste dobili na ovim izborima.
Čini mi se, a to je isticao i zamenik našeg šefa poslaničke grupe, a zaista je tako, da sve ovo što radite su kompromisi za formiranje republičke vlade.
Demokratska stranka Srbije, da bi dobila poverenje od stranke G17 plus, ide prvo da im da mesto guvernera i njima ovim čini da bi se dobilo njihovo poverenje prilikom glasanja o republičkoj vladi. Nisam vidovit, i što reče gospodin Maršićanin, nisam ni Vanga, ali sve mi se nešto javlja da će sledeći korak biti sazivanje parlamenta državne zajednice da izaberete ministra inostranih poslova. Nešto mi se javlja da će to biti gospodin Vuk Drašković. Vi idete tako, pravite taj korak po korak, da pribavite svoju većinu. Ne znam šta je ostalo za SPS, verovatno to da se još neko vreme zabrani Slobodanu Miloševiću da ih zove, da ih ne uznemirava u onome što su naumili da urade.
Na samom kraju hteo bih nešto da kažem, a vezano je za ono što je juče gospodin Dejan Mihajlov rekao reagujući na izlaganje gospodina Zorana Krasića, poslanika Srpske radikalne stranke. Gospodin Dejan Mihajlov je rekao da gospodin Krasić nije rekao istinu kada je tvrdio da su pripadnici Demokratske stranke Srbije učestvovali u kriznim štabovima. Ni jedan poslanik Srpske radikalne stranke ne laže, pa tako ni gospodin Krasić.
Sada ću da vam dokumentujem da je ono što je gospodin Krasić rekao istina: učestvovali ste u kriznim štabovima. Dana 2. novembra 2000. godine organizovana grupa demonstranata upala je u Skupštinu opštine Ub, pretukla poslanike Socijalističke partije Srbije, izbacila ih napolje i preuzela vlast na jedan zaista nelegalan i nezakonit način. Vi ste, gospodine Dejane Mihajlov, vaša stranka, učestvovali u tome, jer je predsednik izvršnog odbora te pučističke vlasti bio Dragan Ranković, član Demokratske stranke Srbije. Dakle, nije istina to što ste vi rekli da niste učestvovali.
Potpuno ste isti kao i oni sa kojima sada pokušavate da napravite vlast, potpuno ste identični njima i zaista ne bio vam ja u koži za prve sledeće izbore, jer sa ova 82 očekujem sigurno, pošto pre toga izaberemo gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije, da ćemo vas počistiti i na parlamentarnim izborima i da ćemo onda zaista pokazati kako se vlada u skladu sa zakonom i kako se ova Srbija vodi na jedan pravi domaćinski način.