Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je predložila da se član 77. stav 1. menja. Pročitaću predloženi član 77. stav 1: „Za slučaj prestanka sportskog udruženja kao primalac njegove imovine statutom se može odrediti samo domaća nedobitna organizacija u oblasti sporta“.
Srpska radikalna stranka predlaže: „Statutom sportskog udruženja određuje se primalac njegove imovine u slučaju prestanka sportskog udruženja“. Srpska radikalna stranka smatra da je primereno da se ostavi sportskom udruženju da samo reguliše svoju imovinu u slučaju njegovog gašenja ili stečaja.
Gospođo ministre, očevici smo svakog dana da se gasi po jedno udruženje ili neki klub. Jedan problem je finansiranje klubova. Danas sam čuo od narodnih poslanika koji su predlagali amandmane da se različito, zavisno od lokalnih samouprava, finansiraju klubovi. U načelnoj raspravi sam govorio da država mora da donese zakon gde lokalne samouprave moraju da izdvajaju da li 3 ili 5% za sport u tim lokalnim samoupravama ili gradovima.
Navešću vam jedan primer. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo se izborili u Kruševcu da to funkcioniše. Naš predlog je bio da se izdvoji za sport sto miliona dinara. Lokalna vlast, koju čini druga koalicija, prihvatila je da to bude 63.000.000 od budžeta. To je oko 3%, ali je tu nastao drugi problem: od 63.000.000, 37.000.000 ide fudbalskom klubu „Napredak“, a Savezu za školski sport ide 300.000 dinara na godišnjem nivou.
Vi ćete mi sada reći da treba da se pišu programi da bi sportski klubovi dobili pare. Verovali ili ne, napiše se program... Navodim vam primer: vaterpolo klub napiše program da mu treba 1.600.000 dinara za jednu takmičarsku sezonu, od tih 1.600.000 dinara dobije 380.000 dinara, a fudbalski klub napiše da mu treba 39.000.000, dobije 37. Pitao sam vas, po kom zakonu može profesionalni klub da dobija novac?
Mi se zalažemo za školski sport. Rekao sam kako to treba da funkcioniše i predlog Srpske radikalne stranke broj jedan je – profesori DIF-a moraju od prvog osnovne da predaju fizičko u školama.
Ovim novcem, kako smo mi raspoređivali na predlog Srpske radikalne stranke u Kruševcu, mogu svi da raspolažu, po svim lokalnim samoupravama; problem je samo ko je na vlasti, jer svaka politička partija ima uticaj na to kom klubu će se davati novac. Ovo država mora zakonski da reguliše. Ne smemo ovo da dozvolimo, da nam ne funkcioniše školski sport. Vi ste malopre rekli, ministre, da su deca i školski sport nešto najbitnije. Svi se slažemo, ali kako?
Rekao sam vam, da li ćete vi preko Ministarstva prosvete ili kako god hoćete, profesori fizičkog vaspitanja od prvog osnovne moraju da predaju fizičko u školama, i to najmanje dva puta nedeljno, i imaćemo zdravu decu, nema ni gojaznosti, ni krive kičme, ni ravnih tabana. Nijedan profesor fizičkog neće biti na birou. Školske sale će nam biti pune dece, sekcija, a neće biti rekreativci, kao do sada, i da se izdaju sale za 1.000-2.000 dinara na sat vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o zakonu sportu. Ovaj zakon ste najavljivali kao jedan od najboljih zakona o sportu i na njemu je rađeno u poslednjih deset godina. U jednoj rečenici se može reći, kao što su rekle moje kolege poslanici, ovo je sigurno zakon protiv sporta.
Sportska javnost, profesori, doktori DIF-a, bivši sportisti i sadašnji sportisti pitaju nas u SRS ko je pisao ovaj zakon o sportu. Mi pitamo ministra, a ministar nam je već u načelnoj raspravi odgovorio ko je pisao ovaj zakon o sportu. Rekli ste da su u izradi zakona o sportu učestvovali Španci, tu su bili četiri-pet dana, savete su dali Italijani i Šveđani. Jedno je sigurno, zakon o sportu mora da piše struka. To moraju da rade ljudi iz Srbije, profesori, doktori DIF-a, bivši i sadašnji sportisti.
U današnjoj raspravi niko nije rekao, a ja ću vam reći – koliko god se vi iz vladajuće većine trudili da ne prikažete stanje u sportu, jedno je sigurno, sport u Srbiji od 2000. godine je uništila politika. To se najbolje vidi u košarkaškom klubu „Crvena zvezda“, a da ne govorim o drugim klubovima i sportovima.
Požurili ste sa predlogom ovog zakona o sportu. Nekome se sigurno žuri da donese ovaj zakon, da bi počela procedura privatizacije, a ona se odnosi, jedno je sigurno, na fudbalske klubove „Crvenu zvezdu“ i „Partizan“. Mada, u ovom predlogu zakona piše da privatizacija može, a ne mora.
Privatizacija je nemoguća, po ovom predlogu zakona. Dok se ne utvrdi čija je imovina, ko je radio, ko je učestvovao u svemu tome, proći će mnogo vremena. Govorim vam o jednom primeru: dolazim iz Kruševca i neka mi neko objasni kako će se privatizovati fudbalski klub „Napredak“? Na jednom papiru piše da stadion pripada gradu, u drugom – sportskom centru, a na trećem – državi. Šta mislite, doći će čovek da kupi prljave, pocepane dresove, kopačke, klub koji ima pet računa, u kojem je korupcija i kriminal? Neće. Gde je poveden stečajni postupak? Neće.
Takvi su vam klubovi u Srbiji u 80% slučajeva, to je sigurno i to morate da priznate, od fudbala, rukometa, košarke. Nemojte da nam pričate ovde o tenisu i plivanju, tenis i plivanje su posebni sportovi; tu ljudi sami finansiraju svoju decu, država se samo hvali kada se osvoje medalje i prva mesta, to je realnost.
Ali, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, u predlog ovog zakona vi ste morali, pod broj jedan, da stavite školski sport, a ne da ga stavite u dva člana, 143. i 144. Morali ste da razmišljate kako da deca koja počinju da se bave sportom od prvog osnovne, od predškolskog, budu zastupljena na prvom mestu u ovom predlogu zakona. Trebalo je da razmišljate, da se dogovorite sa Ministarstvom prosvete, a to je najbitnije u ovom zakonu.
Da profesori DIF-a od prvog osnovne predaju fizičko vaspitanje u osnovnim školama, i to najmanje dvaput dnevno, ne bismo imali ni gojaznu decu, ni ravne tabane, ni krivu kičmu. Jedno je sigurno, tada bismo imali, kao i nekada, pune škole sekcija: košarkaške, fudbalske, rukometne, odbojkaške, karate, borilačke veštine itd. To je sigurno. Jedno je još sigurno, profesori DIF-a ne bi bili na birou za zapošljavanje u ovolikom broju. Ovo je najbitnije za ovaj zakon.
Šta je bitno drugo? Od čega počinje sport? Od onih najmanjih. Ovde je najbitnije da se donese zakon da bi počela privatizacija. Gospođo ministre, u ovom zakonu morali ste jasno reći i napisati kako da se finansira sport iz budžeta Republike i lokalnih samouprava.
Navešću vam primer kako ne treba da se radi. Ali, ovde je trebalo doneti zakon da lokalne samouprave iz budžeta moraju da izdvoje 5% za finansiranje sporta i sigurno ćete imati sport. Evo vam primera: u Kruševcu se iz budžeta grada Kruševca za sport izdvaja 62.000.000 dinara; od toga, verovali ili ne, na fudbal ide 42.674.000 dinara, na fudbal, košarku i rukomet 57.641.000, a na sve ostale sportove 3.400.000. Neka mi neko od vas objasni, ministre, po kom zakonu; po kom je zakonu, da mi objasnite ovde odmah, moguće da se fudbalu i fudbalskom klubu „Napredak“ izdvoji 39.000.000 dinara? Po kom zakonu, gde to piše? Šta nam kažu ovi iz vladajuće većine? Da bi opstala koalicija, moramo davati pare fudbalskom klubu „Napredak“.
Postavljam pitanje, da li bi nam trebale pare iz Republike? Ne bi. Hajde da rasporedimo ova sredstva. Kada je bila na vlasti neka druga opcija godinu dana, SRS, DSS i SPS, za sve klubove je ravnomerno bilo raspoređeno iz budžeta. Kada bi ovaj novac, umesto 39.000.000 fudbalu, izdvojili npr. svim ostalim sportovima i ostalo bi trideset miliona, sa trideset miliona iz gradskog budžeta, da li bi svi ostali sportovi mogli da se finansiraju? Pa bi. Imali bi i u osnovnim i u srednjim školama, i sređene fiskulturne sale i opremu, i ne bi nam bile te sale pune rekreativaca, nego bi bili đaci ...

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u ovom zakonu nisu obuhvaćeni sportski centri; samo ih u Beogradu ima četrdeset, a u Srbiji da i ne govorim. U ovom zakonu naveli ste samo u jednoj rečenici, nema onih ljudi koji se ne bave sportom u tim sportskim centrima. Sada vas pitam, šta je sa tim ljudima? To su ljudi koji rade na održavanju, i oni pripadaju sportu: bravari, električari, oni koji prečišćavaju vodu, knjigovođe, blagajnici, stražari.        
Mi ovde, na kraju ću vam reći otvoreno, hteli vi to da prihvatite ili ne, moramo priznati – kod nas je u sportu korupcija i kriminal. Gospođo ministre, nemoguće je da je u jednoj državi bivši predsednik Fudbalskog saveza u zatvoru, generalni sekretar je ubijen, košarkaš Haris Brkić je ubijen. Šta to znači? Da nama sportske saveze vode problematični ljudi.
Postavljam vam samo jedno pitanje – da li vi znate ko je gospodin Karadžić? Kako je napravljena „Kuća fudbala“ u Pazovi? Ko je gospodin Petričević, koji je izvodio radove? Da li je to bliži rođak gospodina Karadžića? Da li je otvorio firmu na mesec dana pre nego će početi izrada „Kuće fudbala“? Da vam ne govorim ko je gospodin Dragan Đorđević. Namerno govorim imena jer posle ovoga bi trebalo da se pozabave nadležni organi... Potpredsednik Fudbalskog saveza, koji zajedno sa Bogoljubom Stepanovićem, zvanim Bogi, učestvuje u nameštanju fudbalskih utakmica.
Primer nameštanja fudbalskih utakmica smo izneli u Kruševcu pre malo manje od godinu dana, rekli smo ime i prezime onoga ko je učestvovao u tome. Čitava javnost u Srbiji zna da je nameštena utakmica „Crvena zvezda“ - „Čukarički“, gde je „Čukarički“ dobio 2:0 u Kruševcu.
Ponovo pitam vas, gospođo ministre, a takvih slučajeva u Srbiji ima svake nedelje, od ove nedelje kada je počelo fudbalsko prvenstvo, pa dok traje, zašto se ne odgovori, kada smo mi iz SRS postavili pitanje, da je u tome učestvovao golman Pustinjaković, da su samo dvojica ljudi u Beogradu mogla da podignu pare i znala rezultat na kladionici? Niko u Kruševcu nije mogao da uplati na toj kladionici. Ovo vam namerno govorim, iz tog razloga.
Samo ću još jedan primer navesti, šta vam se dešavalo. Kada je trebalo da se izabere trener rukometne reprezentacije za ovo svetsko prvenstvo koje je prošlo, vi dobro znate da je tada Branko Gardašević, predsednik stručnog saveta, podneo ostavku i rekao da on neće da učestvuje u prljavim radnjama i nameštanju ko će biti trener rukometne reprezentacije i da nam se sprema ono najgore. Potpuno je bio u pravu. Tada je politički Demokratska stranka, uz pomoć Petrovića iz Šapca, postavila Veselina Vukovića. Šta smo dobili? Upropastila nam je Demokratska stranka sport u poslednjih deset godina. Da vam ne nabrajam sve ostale sportove. To ćemo kada budu amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka. Predlažem vam da povučete ovaj zakon iz procedure na doradu, da imamo jedan pravi i dobar zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS predložio sam amandman na član 15. Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Član 15. Zakona o vazdušnom saobraćaju koji je predložila Vlada glasi: "Republika Srbija utvrđuje strategiju bezbednosti u vazduhoplovstvu. Strategijom bezbednosti u vazduhoplovstvu utvrđuju se načela za dostizanje prihvatljivog nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu, u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva. Strategiju bezbednosti u vazduhoplovstvu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja".
Predlažem da se stav 1. člana 15. menja i da glasi: "Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, utvrđuje strategiju bezbednosti u vazduhoplovstvu Republike Srbije".
Zašto ovo predlažem? Zato što vam se stav 1. i stav 3. preklapaju i onda rečenica iz stava 1. ovog zakona nema nikakvog smisla, ali ovde je neverovatno kako je Vlada dala obrazloženje zašto ne prihvata ovaj moj amandman i obrazloženje je – zato što moj amandman, ako se prihvati, menja koncepciju ovog zakona.
Gospodo, mislim da vi u Vladi, ili neko u Vladi ko čita ove amandmane, nije ovo ni pročitao i ako pročita videćete da ste vi ovim predlogom ovakvog člana sami promenili koncepciju ovog zakona i ovog člana.
Evo, neka neko pročita i neka vidi kakav je predlog koji sam predložio ispred SRS, a kakav je vaš, pa ćete videti da to potpuno nema nikakve veze, to što ste vi predložili.
Zašto sam predložio da se u stavu 2. član 15. posle reči "civilno vazduhoplovstvo" stavi tačka? Zato što vam je, gospodo iz Vlade, ovo rešeno Zakonom o jeziku i pismu i ako hoćete da nam pišete zakone na engleskom jeziku, vi nam onda recite jer posle reči – civilnog vazduhoplovstva u stavu 2. člana 15. šta će vam na engleskom jeziku isto ono što imamo u stavu 2 – standardi i preporučiva praksa i skraćenica na kraju za međunarodnu organizaciju civilno vazduhoplovstvo?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kako mislite da vam ovaj zakon o vazdušnom saobraćaju ne prođe isto onako kao i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, kada ste odmah posle donošenja Zakona o bezbednosti i regulisanju saobraćaja na putevima vršili odmah posle četiri ili pet meseci njegove izmene i dopune.
Kako se to vidi? Vidi se što ste na isti zakon napisali 41 amandman, ako zakon ima 267 članova, a na njega je predloženo 299 amandmana, sigurno da nije dobar. Da bi poboljšali ovaj zakon prihvatite amandmane SRS i jedino tako i sigurno ovaj zakon će biti bolji.
Zato sam predložio na član 22. ovog zakona stav 2. amandman. Taj stav, koji je predložila Vlada, glasi: ''Identifikacija vazduhoplova vrši se na jedinstven način, a na osnovu sporazuma između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada.''
Predlažem u članu 22. stav 2. da se reči ''sporazuma između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada'' zamene rečima – propisa koje donosi Ministarstvo odbrane.
Zašto to predlažem? Zato što identifikacija u vazdušnom prostoru je posao i obaveza vojske u cilju zaštite države i ne može se pripisati na dobru volju i sporazumevanje preduzeću za pružanje usluga, koje može biti po ovom zakonu i privatno. Zbog toga mora biti zakonska, a ne samo sporazumna obaveza.

Dame i gospodo  poslanici, predlažem amandman da se posle člana 14. dodaje član 14a. U prethodnom zakonu član 56. stav 5. glasi – izbor članova studentskog parlamenta održava se svake godine u aprilu tajnim i neposrednim glasanjem.
Ovo je, po nama, u SRS toliko nedefinisano i nejasno i ovde je bilo dosta neregularnosti oko izbora članova studentskog parlamenta, jer se iz neposredne prakse pokazalo da se u mnogo slučajeva, kada se biraju članovi studentskog parlamenta, sve odvijalo pod sumnjivim okolnostima.
Zato predlažem mere od zajedničkog interesa za studente i za visokoškolske ustanove i one glase: Raspisivanje izbora za studentski parlament vrši organ upravljanja visokoškolske ustanove i isti imenuje komisiju za sprovođenje izbora za studentski parlament, a u čiji sastav ulaze, pod broj 1 – predstavnik studenta sa svake godine studija, upisan na studije u tekućoj školskoj godini, koga biraju studenti javnim glasanjem na zboru studenata odgovarajućeg broja studenta; pod broj 2- po jedan predstavnik nastavnika sa svake godine studija koga biraju stručni organi visokoškolske ustanove i nastavno-naučno veće, nastavno-umetničko veće ili nastavno veće, javnim glasanjem na sednici odgovarajućeg stručnog organa visokoškolske ustanove.
Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, ako ovaj moja amandman ne prihvatite, vi ste i do sada imali vašar i haos po Srbiji u visokoškolskim ustanovama. Samo ću vam reći nekoliko primera iz Rasinskog okruga u tim visokoškolskim ustanovama. Na primer, studenti koji su završili ovu školu, a bili su članovi studentskog parlamenta ili predsednici, oni ponovo upišu istu školu, samo drugi smer, da bi opet obavljali ovu funkciju. Ima primera, i to su vam primeri u pet ili šest slučajeva u našem okrugu, Kruševac, Trstenik itd. Zato vas molim da ovo razjasnite i vidite da se ovaj moj amandman prihvati.
Na kraju, gospodine ministre, stvarno moram da vam se zahvalim, jer ste mi dali odgovor na poslaničko pitanje koje se odnosilo na izbor direktora u Muzičkoj školi "Stevan Hristić" u Kruševcu i Dečijoj ustanovi "Nata Veljković".
Tu ste vi, gospodine ministre, odradili onako kako treba i zato tako treba da radi svaki ministar, jer ste vi sprečili bahato ponašanje Jedinstvene Srbije i DS u izboru direktora u tim ustanovama. Na primer, u Muzičkoj školi je izabran direktor koji je imao završen Dif, a u "Nati Veljković" je dva puta biran direktor koji je imao višu školu i nije imao godine radnog staža. Još jednom vam se zahvaljujem, tako treba da radi svaki ministar.

Poštovani narodni poslanici, samo ću govoriti o gradu Kruševcu iz kojega dolazim, o propadanju kruševačke…

Moje izlaganje je vezano za ovaj amandman, ali ću dati prvo uvodnu reč, pa ću onda reći o amandmanu. Izvinjavam se. Samo da vam kažem, počeo sam da pričam. Mogu samo da kažem o propadanju kruševačke privrede otkada je došla…

Poštovani narodni poslanici, SRS ukazuje na predložene odredbe i članove Predloga zakona o učeničkom i studentskom standardu i predlaže, s pravom, amandmane za njegovo poboljšanje. Smatram da bi prihvatanjem amandmana koji predlaže SRS, ovaj zakon, kada bude usvojen, bio mnogo kvalitetniji i prihvatljiviji za učenike, studente, njihove roditelje i, naravno, građane.
Što se tiče amandmana koji sam predložio, da se u članu 26. st. 8, 9. i 10. Predloga zakona o učeničkom i studentskom standardu reč "ministar" zamenjuje rečju "Ministarstvo", smatram da će ga predlagač zakona usvojiti. Predloženi amandman, gospodo narodni poslanici, ukazuje na činjenicu da organ državne uprave nije ministar, kao politika ili nesporno stručna ličnost, već da je to nadležno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije.
Imam obavezu da, u ime građana koje predstavljam u ovoj skupštini i SRS, ukažem i upitam predlagača ovog zakona za neke važne činjenice, koje su ili namerno ili bez dovoljno iskustva u ovoj oblasti propuštene. Prvo, zašto se u ovom predlogu zakona govori isključivo o učenicima srednjih škola, a eliminišu učenici osnovnih škola, pre svega oni od petog do osmog razreda? Zar ti učenici nemaju pravo na organizovan smeštaj, ishranu i vaspitni rad van svog mesta boravka?
Ako se ima u vidu opadanje nataliteta u Srbiji, doći će do opadanja broja učenika po odeljenjima od petog do osmog razreda i ti đaci, ako žele da nastave svoje obavezno osnovno obrazovanje, ostaće kod svojih kuća ili će biti privatno smešteni u mestu gde postoji osnovna škola. Ministarstvo prosvete mora ovu činjenicu da ima u vidu i već ovim zakonom da ponudi rešenje.
Takođe, ovim predlogom zakona učenici srednjih škola imaju pravo na učenički kredit, stipendiju, odmor i druga prava. Zar učenici, primera radi, sedmog razreda koji imaju sve petice i prvi su u Republici Srbiji iz matematike, ne mogu da imaju ova prava kao srednjoškolci?
Zašto se u ovom zakonu ne govori o smeštaju i ishrani učenika bez roditelja? Imamo primer u Kruševcu, gde su u Domu za decu "Jefimija" smešteni od predškolskog uzrasta do srednjoškolaca.

Poštovani poslanici, predložio sam u amandmanu na član 3. stav 2. da se u tački 4) brišu reči "i druge namene od značaja za razvoj lovsta", da se tačka 8) briše, a da tačke 9) i 10) postaju tačke 8) i 9). Bez obzira na sve jezičke i humanitarne oblande u koje ga umotavaju oni koji se njime bave, lovstvo je po svojoj suštini ubijanje divljači i nedopustivo je isto promovisati, a još manje tu promociju podvoditi pod opšti interes i stvarati zakonske okvire za razvoj istoga.
Samo da pitam gospodina ministra. Gospodine ministre, moje je mišljenje, a i oni ljudi koji nisu u ovoj materiji, kao što sam ja, kada pročitaju ovaj zakon, a i većina kolega narodnih poslanika će se složiti, da ste vi neozbiljno shvatili ovaj zakon o divljači i lovstvu.
Vaša rečenica u načelnoj raspravi kada kažete da ste ovaj zakon pripremali pet godina, mnogo mi je nejasna. Ako je ovako loš zakon pripreman pet godina, za jedan dobar zakon vam verovatno treba 55 godina. Ne mogu da shvatim da u Srbiji ima preko 70 lovačkih udruženja, da ima preko 100.000 lovaca, da svaki lovac ima najmanje po tri vatrena oružja, to je 300.000 ljudi pod oružjem, a da je ovako loš zakon napravljen.
I moje je mišljenje, kao što je rekao i moj kolega narodni poslanik Milan Veselinović, da ste vi ovim zakonom uspeli da posvađate sve koji se ovim bave, a da vi stavite ruku na sve i da time rukovodite. Ovde je jedino sigurno da će ovim sportom, ili bilo kako ga nazovete, moći da se bave samo oni bogati. Hvala vam.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman na član 5. stav 1. tačka 1) Predloga carinskog zakona – posle reči „fizičko“ reč „lice“ briše se. Amandmanom se predlaže pravno-tehnička korekcija kojom se upotpunjuje stvarni naziv državnog organa.
Pošto su danas na dnevnom redu amandmani o zakonu o carini, pitam ministra kada će Kruševac dobiti carinu, pošto sada ima carinsku ispostavu, a sedište carine je u Kraljevu? Zašto ovo pitam? Zato što u poslednjih šest godina DS i državni sekretar Miodrag Đidić za svake izbore, da li to bili lokalni, republički, predsednički, u kampanji građanima Kruševca obećavaju carinu, a još je nismo dobili.
Kruševac ima velikih problema sa carinskom ispostavom. Poslednjih pet godina carinska ispostava se selila tri puta. Poslednja lokacija je bila u „Metalprometu“ (vlasništvo Amze Kaplanija), i tu je bila dve godine. Pre četiri meseca se preselila u Jug Bogdanovu ulicu, kancelarije, a kamioni i šleperi se carine na otvorenom, pored železničke stanice, bez video nadzora, i to najviše predveče i noću.
U privatizaciji „Metalprometa“ učestvovali su gospodin Miodrag Đidić i Goran Krasić, članovi DS-a, i pomogli Amzi Kaplaniju da kupi „Metalpromet“. Gospođo ministre, tamo se dešavaju velike zloupotrebe. Mi smo na to ukazivali poslednje dve godine i rekli smo da carina ne može biti u privatnoj firmi, kad-tad će nastati problemi.
Problemi u DS-u u Kruševcu su nastali zbog carine i istupanja 1900 članova iz Demokratske stranke. U maju 2009. godine sa carine su nestala dva šlepera epruveta. Epruvete služe za proizvodnju plastične ambalaže. Vrednost je preko 200.000 evra. Da li je slučajno to što sadašnji koalicioni partner DS-a jedini proizvodi plastičnu ambalažu u Kruševcu?
To što vam pričam, evo vam dva CD-a, koja ću vam predati posle mog govora, sa dve emisije lokalne televizije – Patrola 1 i 2, posvećene carini. Za ovo neko mora da odgovara, ili državni sekretar Miodrag Đidić ili vlasnik privatne firme „Metalpromet“ Amza Kaplani ili ljudi koji rade na carinskoj ispostavi. Hvala vam.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman na član 6. stav 4. Predloga carinskog zakona da se reči „osim u slučajevima iz člana 89. stav 3. tačke 1) i 2) ovog zakona“ brišu. Amandmanom se predlaže pravno-tehnička korekcija, kojom se predlaže brisanje nepotrebnih reči.
Povodom prethodnog amandmana pričao sam o carini u Kruševcu i reći ću vam još neke stvari u vezi s carinom u Kruševcu, pa će i ministar i ljudi iz Vlade videti da li govorim istinu ili neistinu. Grad Kruševac je pre sedam-osam godina dao na poklon zemljište stare „Merime“ u centru grada za carinsku ispostavu. Od toga je carinska ispostava u Kruševcu odustala. Zašto, ne znamo, a građani Kruševca hoće da znaju i traže odgovor od ministra ili Vlade Republike Srbije.
Onda su počele velike igre oko carinske ispostave u Kruševcu. U februaru 2009. godine dogovoren je sastanak u Ministarstvu finansija da se carinska ispostava preseli u Hemijsku industriju „Župa“, pošto je „Župa“ posle propale privatizacije postala državna. Sastanku su prisustvovali: gospodin Miodrag Đidić, sekretar Ministarstva finansija, gospodin Petronijević, direktor Uprave carina, gospodin Radosavljević, direktor Poreske uprave.
Na sastanku je dogovoreno (i urađeno je): deo upravne zgrade Hemijske industrije „Župa“ preuređen je za upotrebu carinarnice u Kruševcu, urađena je kompletna šalter sala, sa svim potrebnim elektronskim priključcima za nesmetan rad. Obezbeđene su kancelarije za carinske radnike, kao i pomoćne prostorije. Sređeno je prizemlje zgrade za rad špeditera. Završen je parking za 80 kamiona.
Svaki ulazak kamiona u krug firme „Kaplani“, gde je bila carina, vlasnik je naplaćivao 1200 dinara. Dnevno je bilo između 80 i 90 kamiona, preračunato na nivou meseca to je oko tri miliona dinara. „Župa“ je prihvatila da taj ulazak kamiona bude besplatan. Od „Župe“ se odustalo, ne znamo zašto. To nije radila Srpska radikalna stranka, nego Demokratska stranka, gospodo. Nismo mi ni na republičkom nivou bili u vlasti tada, ni na lokalu. Ko je odustao od „Župe“, ne znamo.
Sada je nova lokacija zemljište iza „14. oktobra“. Čije je to zemljište? Otvoreno vam tvrdim, oko carinarnice u Kruševcu se vrši velika zloupotreba. Tu učestvuje DS.
Ako sam nešto slagao, ovde imate dva CD-a koja sam predao. U tome nije učestvovala Srpska radikalna stranka. Samo sam izneo ono što građani traže.
Još samo da kažem, da gospodin poslanik ne bi o meni govorio laži, ja sam Momčilo Duvnjak, zanatlija 31 godinu, privatnik, u Kruševcu živim od 1982. godine. U bivšoj Jugoslaviji, ne valja kada čovek priča o sebi, to je mnogo loše, četvorostruki prvak u autogenom zavarivanju. Ponosim se što sam Moma Bosanac, što me tako zovu.
Tačno je što je rekla gospođa Vjerica Radeta, rat u Republici Srpskoj počeo je napadom Hrvata na selo Donji Malovan, gde sam rođen, 2. aprila 1992. godine. Tačno je da je tog dana izginulo 16 moje braće, rođaka, prijatelja, kumova. Nikada o ovome nisam govorio i ne bih govorio. Mnogi su odvedeni u zloglasnu luku Loru. Bio sam na ratištu, opet ću ići, ako me pozove bilo vlast Milorada Dodika, bilo koja, jer tamo su moji dedovi, očevi, stričevi, svi živeli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 25. stav 2. Predloga zakona, posle reči „zarada“ dodaju se reči “i ostali troškovi“.
Amandmanom SRS predlažem ovu pravno-tehničku korekciju, jer smatramo da će pored troškova zarada istraživača isti imati i druge vrste troškova, kao što su materijalni, tekući i drugi, koji će plaćati sa klasifikacije 423. Ovim amandmanom samo želimo da preciznije definišemo ovaj član zakona.
Pošto imam vremena po ovom amandmanu, pitam ministra finansija, da li zna kako se troše novci građana Srbije na projekat proširenja fabrike vode „Majdevo“ iz Kruševca. Ovaj projekat se radi po teći put, radi ga isti projektant, Institut „Jaroslav Černi“, vrednost poslednjeg projekta je bila 33 miliona dinara.
Gradsko veće grada Kruševca pre mesec i po dana bez tendera donosi odluku da izvođač radova bude Institut „Jaroslav Černi“. Da li je slučajno da su direktor „Srbijavoda“ Marjanović i direktor Instituta rođena braća? Pitam ministra da nam da odgovor radi građana Kruševca.
Samo bih podsetio ministra finansija da je taj projekat proširenja fabrike vode „Majdevo“ u Kruševcu urađen devedesetih godina i radio ga je „Energoprojekt“, odsek „Hidroinženjering“ sa odgovornim licem Androm Tucovićem. Mi ništa nemamo protiv, iz SRS, proširenja fabrike vode „Majdevo“ u Kruševcu, ali tražimo da se radi po tenderu i da se projekat iz devedesetih godina uvaži i da se po tom projektu radi proširenje fabrike vode „Majdevo“ Kruševac.

Poštovani poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima, o kome vodimo raspravu. Član 39. stav 7. pomenutog zakona treba da se briše kod reči ''kao i informacije o broju učinjenih kopija''.
Bez obzira na brojne konsultacije i sprovedene javne rasprave o ovom zakonu, kako se navodi u njegovom obrazloženju, očigledno je da Predlog nije imao u vidu konkretno primenjivost zakonskih odredbi u praksi. Da li je moguće da po ovom zakonu vlasnik svakog fotokopir aparata vodi službenu evidenciju o svakoj fotokopiji, pa po ovom predlogu zakona vlasnik svakog fotokopir aparata mora da sačini i podnese izveštaj nadležnim o fotokopiji nekog autorskog dela, bilo da je to pesma, priča, novela, skeč, fotokopija ili drugog autorskog dokumenta i to ako se uradi samo u jednom primerku.
Smatram da je to besmisleno i da navedene reči treba da se brišu iz Predloga zakona. Očekivali smo od predlagača ovog zakona da detaljnije i konkretnije ukaže na dosadašnju primenu Predloga zakona, kako o pozitivnim, tako i o negativnim efektima koji su prisutni u ovoj oblasti. Naime, svedoci smo bezbrojne, čak organizovane piraterije, odnosno umnožavanja i prodaje autorskih dela, pre svega muzičkih i filmskih. Toga ima skoro na svakom koraku, na ulici, u raznim prodavnicama i uslužnim radnjama. Ali nam nije takođe poznato ko su u gradovima i naseljenim mestima, koji organi, upravni, državni, inspekcijski, odnosno koje mere oni preduzimaju da se ovakvo stanje zaustavi i da se dobije pravi i organizovani, na zakonu zasnovani put.
U obrazloženju ovog zakona navodi se da važeću dozvolu za obavljanje delatnosti i srodnog prava na teritoriji Republike Srbije imaju četiri organizacije čije je sedište u Beogradu. Izgleda da se gradovi i lokalne samouprave u Srbiji van Beograda izuzimaju od obavljanja ovih delatnosti.

Poštovani narodni poslanici, SRS smatra da je potpuno različita problematika sa kojom se sreću Srbi u regionu i Srbi u rasejanju. Zato je u ovom predlogu zakona potrebno ugraditi posebne članove za formiranje i osnivanje odvojenih skupština koje bi se bavile raznim problemima.

Neophodno je, na šta se odnosi i moj amandman na član 24, gde se dodaje novi član 24a, radi operativnosti formirati i odvojene ekonomske savete Srba u dijaspori i Srba u regionu i savete za kulturu, prosvetu, nauku i sportsku saradnju, dok bi ostao samo Savet za statusna pitanja dijaspore.

Dame i gospodo poslanici, očekivao sam od ministra za dijasporu da, radi šire javnosti, ukaže otkud potiče reč dijaspora. Mnogi su to znali, ali našli smo pojašnjenje u srpskoj enciklopediji da je reč dijaspora grčkog porekla i da znači - rasejanje, rasejavanje naroda posle osvajačkih ratova, odnosno verske opštine pripadnika istih vera rasute u oblastima i zemljama druge vere.

Kao poslanik poslaničke grupe SRS, ukazujem da je tema koju obrađuje Predlog zakona o dijaspori i Srbima u regionu, o kome vodimo raspravu, od izuzetnog značaja kako za Srbe u Srbiji, tako i za Srbe u rasejanju i regionu. Zbog toga je svaki Srbin, ma gde živeo i radio, značajan za državu Srbiju.

S tim u vezi, očekivali smo da će Ministarstvo za dijasporu da prikaže približan broj Srba koji žive i rade u rasejanju i regionu. Ovaj podatak je i te kako značajan ne samo za nas koji živimo u Srbiji i koji vodimo raspravu o Predlogu zakona, već i za širu građansku javnost.