Opet se vrtimo oko ovih skupština. SRS je smatrao da će Ministarstvo imati sluha za to zbog čega smo predložili dve skupštine, a predložili smo zbog toga što dijaspora, ljudi koji žive u Kanadi, Australiji, Americi i širom sveta, u svakom slučaju imaju druge probleme nego Srbi koji žive u okruženju države Srbije. Naravno, te dve skupštine bi imale totalno različito bavljenje problemima.

Vidim da se taj naš predlog ne uvažava, tako da mislim da je nevažno da čitam amandman. Prema tome, neka ministar sam odluči šta će dalje i kako će rešavati ove probleme koji će doći sigurno, a vreme će da pokaže.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, amandman sam podneo smatrajući da će se u zakon ugraditi naši predlozi da postoje dve skupštine i dva saveta. Na član 28. sam podneo amandman o čemu treba da se stara Savet za odnose sa Srbima u regionu.

Međutim, vidim da je o tome apsurdno diskutovati, jer se to apriori odbija i ne prihvataju se takvi predlozi, tako da mislim da je apsurdno i čitati ovaj amandman i šta bi sve trebalo Savet da radi.

Dodao bih samo jednu stvar. Gospodin Srećković je malopre čitao članove Saveta. To su: predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade, ministar nadležan za spoljne poslove, ministar nadležan za dijasporu, ministar nadležan za prosvetu, ministar nadležan za kulturu, ministar nadležan za vere, ministar nadležan za finansije, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik SPC, komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.

Pričali smo malopre da ovde nema predsednika Skupštine. Verovatno predsednik Skupštine nije zaslužio da bude u ovakvom savetu, ali zato predstavnik Izvršnog veća AP Vojvodine ima posebnu funkciju. Samo je ministru jasno zbog čega.

Naravno, ovde nema ni predstavnika Odbora za Srbe izvan Srbije. U ovom zakonu je kompletno zaobiđena Skupština Srbije kao zakonodavno telo. Zaobiđen je Odbor za Srbe izvan Srbije, koji se bavi ovom tematikom. U ovom zakonu je sve to izbačeno. Direktno ide veza Vlada-Ministarstvo. Šta dodati uopšte na sve ovo? Odgovor nismo dobili, ali dobio sam odgovor na pitanje zašto nema predstavnika Kosova. Rekli ste, ako se ne varam, da bi, ako bismo to rekli, priznali da je to nezavisno… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pre nego što pređem na amandman koji sam podneo na zakon koji je na dnevnom redu, zamolio bih da koristim i vreme koje je predviđeno za SRS.
O ovom zakonu se već dosta vodila diskusija i javna rasprava. Naravno, i na Odboru za Srbe izvan Srbije je vođeno dosta razgovora. Ministar je imao svoje izlaganje koje je davalo neku nadu da će ovaj zakon dobiti nekakav konsenzus, da ćemo nastupiti u najboljem interesu za Srbe, kako u državi tako i u regionu, kojih ima tri do četiri miliona. Nadali smo da bar ovde neće biti nekakvih političkih i stranačkih interesa, da ćemo naći zajednička rešenja koja bi najviše odgovarala narodu zbog koga se i piše ovaj zakon.
Međutim, kako je tekla ova rasprava i kako se odvija situacija, došao sam do zaključka da sve je to na neki način bila, da ne upotrebim tešku reč - demagogija, ali zar je moguće da je od 125 amandmana koji su dati od strane opozicije i par amandmana od pozicije svega devet amandmana prihvaćeno?
Mi kao predstavnici SRS i ja kao predsedavajući Odbora za Srbe van Srbije pokušali smo i na Odboru da ukažemo gospodinu ministru i članovima njegovog ministarstva na određene pogubne odredbe ovog zakona. Znamo da ovaj zakon ne može rešiti sve probleme Srba u dijaspori i regionu, ali postoji bar 15-20 članova zakona koji će stvarno sprečiti da ovaj zakon uopšte može da zaživi.
Međutim, sve je ostalo samo na našoj želji da ministar i članovi Ministarstva to razumeju, možda i ne žele da razumeju, pa se skupštinski odbor završio tako što je većinom glasova potvrđeno ono što je Vlada donela i što je ministar prihvatio, svega devet amandmana na zakon o dijaspori i Srbima u regionu. Naravno, od tih devet amandmana, prihvaćeno je pet ili šest njegovog stranačkog kolege gospodina Aleksandra Čotrića. Nemam ništa protiv, gospodin Čotrić poznaje dobro dijasporu, ali se pitam šta mi sada ovde radimo. Šta mi danas ovde radimo kada su svi ovi amandmani, o kojima treba da pričamo, pregledani i diskutovani?
Ministarstvo za dijasporu je, na čelu sa gospodinom Srećkovićem, imalo prilike da ih vidi, a sada smo na početku. Navodno ćemo danas u Skupštini, ili sutra ako nastavimo jer nećemo stići, uspeti da ubedimo gospodina ministra Srećkovića i njegovo ministarstvo da su izvršene strašne greške pri donošenju ovog zakona.
Bilo bi možda lično moje mišljenje kada bi se radilo o par amandmana koje sam podneo ja ili neko od mojih kolega, ali ovde se radi o 125 amandmana. Zar je moguće da od 125 amandmana na zakon koji ima svega 45 ili 46 članova ništa ne valja? Pitam se da li samo ministar i njegovo ministarstvo znaju i najbolje poznaju problematiku dijaspore ili još neko u ovoj zemlji zna nešto.
Ako su oni jedini eksperti, oni jedini to znaju, onda da završimo raspravu, da nemamo izlaganja i da to ide u paketu, pa ćemo neke referate da čitamo ovde na sednici, da izađemo u javnost u novinama da poručimo našim ljudima koji žive u dijaspori – evo, sada je med i mleko, doneli smo zakon i sve će taj zakon da reši – i da to na neki način traje dok smo mi na vlasti, a sutra šta će biti, nema veze.
Ovde se potkradaju mnoge stvari o kojima ću govoriti kasnije, kada budem iznosio amandmane na određene članove zakona. Radi se o stvarima koje su da čovek stvarno ne poveruje. SRS se ozbiljno spremao pre nego što smo počeli da pišemo amandmane.
Konsultovali smo se s istoričarima pošto ovde ima i istorijske građe, jer se radi o Srbima koji žive vekovima u okruženju i o Srbima koji žive ko zna koliko dugo po celom svetu, pa smo pokušali da to amandmanima na neki način razdvojimo na Srbe u dijaspori i Srbe u regionu, kako i zakon kaže. Tu se ispostavilo da Srbi koji žive u Bugarskoj i Grčkoj ne pripadaju ovom regionu, jer ministar i njegove kolege smatraju da Srbi tamo nisu autohtoni narod. Da bismo dokazali da jesu proučili smo istorijsku građu iz Akademije nauka i Arhiva Srbije, pogledali malo u knjige Srpske pravoslavne crkve, potrudili se da prikupimo neke činjenice i s njima izađemo pred Ministarstvo. To smo doneli. Međutim, ostalo je da to ne važi.
Želim nešto da pitam ministra i njegove kolege iz Ministarstva. Prošle godine je Ministarstvo za dijasporu izdalo knjigu čiji su autori Mića Jakšić i Simo Đuretić. Ovde se spominju Srbi u Bugarskoj u 7. veku. Oslanjaju se na dokumenta u knjizi koju su izdali Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo kulture. To je „Ilustrovana istorija srpske dijaspore“, gde se isto pozivaju na određene istorijske činjenice, Akademiju nauka i ostale institucije koje su na neki način i dale podatke da se knjiga objavi.
Prošle godine je bila konferencija „Položaj i perspektive srpskog naroda u zemljama okruženja“. Na toj konferenciji sam bio i ja, kao predsednik Odbora. Tu je bio i predstavnik Bugarske. Bili su mnogi predstavnici naših udruženja, predstavnici Srba u regionu. Ministarstvo je tada na neki način uvažavalo i predstavnike Albanije, Bugarske, Grčke. Tada nije bilo da nisu autohtoni narod, da bi samo godinu dana kasnije u zakonu taj narod jednostavno nestao. Želim da pitam – gde je nestao taj narod koji je naseljavao Balkan u 7. veku, koji je živeo na prostorima Bugarske, gde je kralj Milutin sahranjen u Sofiji, kad je južna Srbija bila na granici sa Grčkom? Gde smo mi to nestali? Ali, to je priča koju će kasnije verovatno nastaviti i moje kolege. Podneo sam amandman na član 1, pa da pričam dalje da ne bih oduzimao vreme, a biće dosta interesantno da se ovde diskutuje danas.
Tražio sam da se član 1. promeni i glasi: ''Ovim zakonom uređuju se način očuvanja, jačanja i ostvarivanja veza dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom, nadležnost i međusobni odnos organa Republike Srbije u obavljanju poslova u oblasti odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu, konstituisanje i nadležnost Skupštine dijaspore i Skupštine Srba u regionu, osnivanje Budžetskog fonda za dijasporu i Budžetskog fonda za Srbe u regionu, osnivanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu i Saveta dijasporu, evidentiranje organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu i dodela nacionalnih priznanja u oblasti odnosa Republike Srbije i dijaspore, kao i Republike Srbije i Srba u regionu''.
Obrazloženje je da SRS smatra da termin ''matična država'' treba zameniti terminom „Republika Srbija“. Iako se to pojavljuje u članu 2, gde kaže da to znači Republika Srbija, to treba promeniti zbog toga što je istorijska činjenica da Srbi nisu državotvoran i konstitutivan narod samo na području današnje Republike Srbije, nego širom Balkana (Republika Srpska, Crna Gora, Republika Srpska Krajina...). Tako da ima dosta razloga da se ''matična država'' zameni sa ''Republika Srbija''. To bi bio moj amandman na član 1. Za sada toliko.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva za dijasporu, slušajući juče i danas izlaganja narodnih poslanika o Predlogu zakona o dijaspori, dolazim do zaključka da stvarno treba da se zapitamo da li neki ljudi ovde koji predstavljaju narodne poslanike misle da ona druga polovina narodnih poslanika baš stvarno ništa ne zna i da žive na Marsu.
Ovde se čulo par političkih referata, koje su neki narodni poslanici pročitali. Lepo je to spremiti sve kod kuće, sve je to u redu. Ti referati me podsećaju na one udvoričke referate partijskim šefovima, predstavnicima vladajućih koalicija, predsedniku države i tome slično. Vrlo malo njih je dotaklo suštinske probleme u ovom zakonu o dijaspori.
Opozicija je pokušala da na jedan konstruktivan način direktno utiče, da pomogne da se donese ovaj zakon, koji je sigurno potreban državi Srbiji i ljudima koji žive (oko tri-četiri miliona) van Srbije. On ne može biti idealan, ne može rešiti sve probleme naših ljudi u dijaspori, ali ne može biti ni ovakav kako ste ga vi predložili. On je poguban. Bolje je nemati ga, nego ga imati ovakvog.
Zašto to kažem? Zato što vidim da vi opoziciju gledate kao nekakvu suprotstavljenu stranu i postavljate se kao da vi jedini ovde želite dobro ovom narodu i onima što žive van Srbije. Nemojte tako. Tražite konsenzus. Tražite da se usaglasimo svi zajedno. Sigurno je da naši predlozi, koje ovde iznosimo, nisu stranački, nisu partijski obojeni. To sigurno mogu da kažem u ime SRS, a verujem da i ostala opozicija tako razmišlja.
Međutim, koliko vidim u diskusijama ovde u Skupštini, nije tako. Mi možemo pričati u načelu mnogo o ovom zakonu. Molio bih određene narodne poslanike iz vladajuće koalicije da ne vrše zamenu teza, zbog javnosti, zbog ljudi koji žive u dijaspori. Jer, kao, bože moj, samo vladajuća koalicija želi da se ovaj zakon donese, samo vladajuća koalicija želi dobrobit svim građanima, i onim tri-četiri miliona širom sveta, a opozicija želi da sruši ovaj zakon.
Ne. Neka znaju građani iz Srbije i građani koji žive (tri-četiri miliona) van Srbije, širom sveta, da opozicija isto želi da se reši ovaj problem i da se koliko-toliko urede kroz ovaj zakon problemi svih tih ljudi koji žive širom sveta.
Nemojte da vršite zamenu teza. Prepoznaju to ljudi koji slušaju i prate prenos. Imamo kontakte sa velikim brojem ljudi širom sveta, u udruženjima, asocijacijama, gde god hoćete. Slušamo mi njihov glas i znamo šta oni misle o ovom zakonu.
Nemojte kritiku i naše predloge gledati kao da mi sada želimo da srušimo nešto što ste vi predložili. Ne. Mi želimo da damo svoj doprinos da se to poboljša, da učestvujemo na neki način, svojim mišljenjima i iskustvom, da ovaj zakon može sutra da se primeni i u praksi. Ako mislite da taj zakon treba da bude samo tako ''eto, prošao je, mi smo ga pisali, mi ćemo dobiti poene za to, a nije važno šta će biti prekosutra'', to je vrlo neozbiljna postavka od strane Ministarstva za dijasporu, koje to predlaže, pa do samih narodnih poslanika, koji to slepo podržavaju.
Mi isto podržavamo i želimo da se zakon donese, naglašavam još jedanput, ali imajte sluha, pa sve ove naše konkretne predloge... Dosta sam se naslušao ovde konkretnih predloga različitih političkih stranaka koji se čak preklapaju, potpuno su identični, koji traže da se nešto ispravi, dopuni. Pa, i šef poslaničke grupe DS-a je isto, na neki način, dala do znanja da treba dograditi neke stvari, razmotriti, pogledati.
Nešto ne štima. Ima dosta konfuzije, ima dosta stvari koje uopšte nisu razjašnjene. Ne možete pustiti zakon u proceduru i doneti ga, a mnoge stvari ostale su da vise u vazduhu. Šta će biti sutra, prekosutra – videćemo. Neko od narodnih poslanika kaže – mi ćemo to rešavati podzakonskim aktima. Možete rešavati neke stvari podzakonskim aktima, ali ključne stvari ne možete tako rešiti.
Da sada ne bih ponavljao, pošto je toga dosta rečeno u tom pravcu i dosta toga ćete još čuti, nadam se da ćete imati sluha i vremena da to sagledate i uvažite, u interesu baš toga za šta se svi navodno zalažemo, a zalažemo se.
Vi ste predvideli članove Saveta iz onog dela gde je Skupština iz dijaspore. Članovi Saveta koji se pojavljuju iz regiona, čuli ste to toliko puta od svih ovde narodnih poslanika, to je državni aparat. Gde su tu ljudi iz regiona koji treba da učestvuju u radu toga? Njih nema. Vi ste ovde nabrojali predsednika Republike, sva određena ministarstva... Mogu to ponovo da pročitam ako treba, da bude jasnije.
Naravno, u celom ovom zakonu provlači se da nema nigde predstavnika Skupštine Srbije. Prvo, što je vrlo neozbiljno, predsednika Skupštine Srbije nigde ovde ne stavljate. Nigde se ne pojavljuje predsednik Odbora Skupštine Srbije za Srbe izvan Srbije.
Pazite sada drugu stvar. Vrlo je bitno da su ovde postavljene neke institucije kao što je, pazite, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine. To ste čuli već dosta puta i od drugih narodnih poslanika. Predsednika Skupštine Srbije nema, predsednika skupštinskog Odbora za Srbe izvan Srbije nema, a zato imate predsednika IV AP Vojvodine. A sada, još veća tragedija, Kosovo i Metohija se nigde ne pominje. Predstavnika sa KiM nema.
Molim vas, ne mogu da verujem da je to slučajno urađeno. Ako je urađeno namerno, verovatno imate ''debelo'' obrazloženje, pa ovde pred Skupštinom i javnošću kažite zašto ste to uradili. Vi to morate objasniti. Zbog čega u vašem zakonu nema predsednika Skupštine, predsednika Odbora i zašto nema predstavnika sa KiM? Ne može to ostati da visi u vazduhu, prećutno, pa ćemo ići dalje.
Dalje, ovde imate kako se biraju članovi te skupštine. Imali ste dosta primedaba na taj deo zakona. Kako ste došli do broja 44? Po jedan predstavnik iz pojedinačne zemlje, ali niste nigde razjasnili, a to se zakonom mora razjasniti, kako se oni biraju.
Vi dobro znate situaciju u našoj dijaspori. Radi se o tri-četiri miliona ljudi. Ne može sada neko da kaže kako samo on zna dijasporu, niko drugi ne zna. Pa, ako vi ne budete ovde, kao Ministarstvo i kroz ovaj zakon, na neki način dali smernice kako treba da se to organizuje širom sveta (što reče jedna koleginica, samo u Švedskoj imate 30, 50 udruženja i klubova naših ljudi), ko će njih da organizuje? Da ne govorim o Americi, Australiji, Nemačkoj. Kako će se oni između sebe dogovoriti? Ko je taj koji će da kaže - ej, bićeš ti predstavnik toga.
Nažalost, slika podeljenosti i haosa u Srbiji preslikava se i na dijasporu, što vi dobro znate. I umesto da se potrudimo da smanjimo njihove nesuglasice, kroz određene akte koje ćemo mi doneti, da ih usmerimo kako lakše da dođu do toga, mi ćemo ih ostaviti tako u vazduhu, pa nek se snalaze, nek se biju, neka rade šta hoće, kako hoće. Ko će da dođe, nije bitno. Imaćemo jednu skupštinu koja će biti samo forme radi.
Ili, ja vrlo dobro poznajem dijasporu, u takvoj situaciji, koja će se dešavati ne samo ovde u okruženju, nego širom sveta, vi ćete morati da kažete - dobro, uzećemo čoveka tog i tog. I to je ono o čemu je opozicija malopre pričala, da vi automatski politički birate određene ljude iz dijaspore koji će biti u toj skupštini.
Ne treba mi da se mešamo u izbor njihovog delegata, ali moramo kroz zakon provući kako će oni to raditi. Ljudi moji, oni tamo žive toliko udaljeni jedni od drugih da nisu čuli jedni za druge ni da postoje. Kako će se oni organizovati? Ko će njih organizovati? Morate se potruditi da sve regulišete kako bi to bolje išlo. Imate vremena da razmislite i nađete neko rešenje kako biste poboljšali i taj deo zakona.
Malopre ste dali odgovor konkretno jednom našem poslaniku. Tražim isto jedan odgovor, na pitanje koje se postavlja već na Odboru za Srbe van Srbije – kako ste došli do činjenica da u Bugarskoj i Grčkoj Srbi nisu autohton narod?
Kako je moguće da oni u zakonu budu izbačeni iz regiona? Da li ste se potrudili možda, verujem da jeste, ali niste na pravo mesto išli, da sagledate činjenice?
Ja sam se, u ime SRS, potrudio da vas na neki način ubedimo, ali nema šta da se ubeđujemo, to su činjenice. Dobili smo podatke iz Akademije nauka, iz Arhiva Srbije istorijsku građu, dokumenta Srpske pravoslavne crkve da samo u Bugarskoj živi preko 30.000 Srba i da su oni tamo autohtoni narod, naseljeni u sedmom veku.
Prema istraživanjima profesora Slavenka Terzića, čoveka za kojeg mislim da najbolje poznaje istorijsku građu Balkana, u Bugarskoj živi čak preko 100.000 Srba.
Molim vas, Bugarska se graniči sa našom zemljom, vezana je i teritorijalno i ekonomski i kulturno i pravoslavno, a vi te Srbe odbacujete, izbacujete ih u zakonu iz regiona, kao da ne postoje. Stavljate ih u dijasporu. Tamo ih stavljate, sa nekom Južnoafričkom Unijom, sa Australijom. Da li je to moguće da vi ne potražite mišljenje od najveće institucije u ovoj zemlji?
Da li znate da dole kod nas, na jugu Srbije, gde je Bosilegrad, postoji negde oko 20.000 Bugara koji žive ovde u Srbiji. Da li znate koja sva prava imaju ovde? Znam da znate - i škole i jezik i učestvuju u političkom životu Srbije. Znači, sva prava imaju ovde. Vi 30.000, ili tih 100.000, prema podacima koje dobijamo iz Arhiva i Akademije nauka, otpisujete da ne postoje.
To isto se odnosi i na Grčku. Sa Grčkom je ista priča, potpuno preslikana. Srbi se pojavljuju u sedmom veku, stvaraju i Grčku, naseljavaju dole čitav Balkan. Vekovima i godinama ovi su se zajedno borili sa Srbima, stvarali državu. Makedonija nije postojala. Molim vas, bila je južna Srbija. Dokle se protezala južna Srbija? Vi izbacujete i to iz regiona.
Hilandar, koji je vertikala pravoslavlja, srpskog naroda, vi gurate negde na stranu dole. Da li vi to stvarno ne znate? Ne verujem da ne znate. Verovatno imate neki razlog. Koji je to razlog, to morate objasniti ovom narodu. Morate objasniti Akademiji nauka, istoričarima, morate objasniti srpskom narodu.
Ne počinje istorija sa vama. Ne znamo ni mi srpski radikali sve detalje te istorije, ali zato postoje institucije koje se bave tim stvarima. Za donošenje ovakvih zakona obratite se tim institucijama, pa kad dobijete prave informacije, idite dalje.
Hvala vam lepo. Mislim da će biti dosta priče i kroz amandmane koje smo podneli, pa ćemo nastaviti diskusiju.

S obzirom na to da sam tri puta pomenut, hoću da kažem da i ovde i na Odboru za Srbe van Srbije zastupam stav SRS i trudimo se da što konkretnije, što bolje doprinesemo i tom odboru i ovom zakonu, da bi se on mogao bolje primeniti. Vaše namere nisu ništa bolje od naših namera, da se razumemo. To sam i na samom početku rekao. Nemojte vršiti zamenu teza u smislu - opozicija ne želi zakon, mi želimo. Tu da budemo jasni.
Sada bih dodao još nešto u vezi s ovim što je predstavnik DS-a Nada Kolundžija iznela, o tome da li Srbija treba ili ne treba da se meša, kroz ovaj zakon, u to kako će se birati dijaspora. U svakom slučaju, Srbija ne treba se meša, ali treba da propiše određeni mehanizam kako će se to tamo sprovoditi. Tako ćete olakšati tim ljudima rasutim po celom svetu da se organizuju. Ovako, ako ih ostavite same, kao neko ko poznaje dijasporu, kažem - napravićete još veći problem. Prema tome, nisam za to da se mešamo, ali ne možete ih ostaviti same.
Dodao bih još nešto, što je veoma važno. Tražio sam odgovor na pitanje. Da li je moguće, gospodine ministre, da mi odgovorite ovog trenutka – kako su u zakonu iz regiona izbačene Bugarska i Grčka? Koji su razlozi da njih ne svrstate ovde i da smatrate da u njima ne živi autohtoni srpski narod?
Malopre sam ovde javno, pred kamerama, govorio o ciframa i dokumentima, koje ću vrlo rado dostaviti vašem ministarstvu. Ta dokumenta su dobijena iz Akademije nauka, iz Arhiva Srbije, Srpske pravoslavne crkve.
To su istorijska i validna dokumenta najviših institucija u Srbiji. Zbog toga tražim da mi odgovorite na pitanje – zašto ste ih stavili van regionalnih država u zakonu, koji su razlozi?

Kolega iz DS-a me je u izlaganju pomenuo, a mislim da me nije dobro razumeo, pa bih samo da repliciram. Nisam imao nikakav poseban dijalog sa gospodinom ministrom, jednostavno sam tražio da mi se odgovori konkretno na pitanje zašto u zakonu o dijaspori i Srbima u regionu ne postoji u Savetu predstavnik sa KiM, a postoji za AP Vojvodinu. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje na koje sam tražio od ministra da odgovori jeste zašto su u zakonu iz regiona izbačeni Srbi koji žive u Bugarskoj i Grčkoj. Tražio sam konkretan odgovor, s obzirom na to da sam doneo istorijsku građu da tamo živi preko 100.000 Srba još od sedmog veka.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre i poštovani predsedavajući, i ja sam izdvojio svoje mišljenje na Odboru za Srbe izvan Srbije koji smo imali pre neki dan zajedno sa predstavnicima ministarstva, na čelu sa gospodinom ministrom.
Imao sam dosta razloga da to uradim, s obzirom na ovaj zakon koji smo toliko dugo čekali i koji je, kako kaže ministar, od istorijskog značaja.
U svakom slučaju, što reče moj kolega, mnogo je zakona bilo od istorijskog značaja, ali prošli su kako su prošli. Bolje neka bude taj zakon dobro urađen, da ima dobru primenu, da dobijemo zajednički konsenzus, da jedni druge saslušamo i da za sve ove stvari, za koje mislim da ovde dobronamerno izlažu naše kolege parlamentarci, nađemo najbolja rešenja da bi ovaj zakon mogao sutra da ima i neku svoju funkciju u praksi.
Moram da kažem da smo u određenim neformalnim razgovorima koje smo vodili na Odboru, pre i posle Odbora, pokušavali na neki način da izmenimo neke stavove, zajedničke i različite, da ukažemo na neke propuste koji se ovde pojavljuju. To nisu mali propusti, ima nekih sitnih a ima i dosta krupnih propusta. Došao sam do zaključka da ministar sa svojim saradnicima baš nije mnogo zainteresovan za nekakve ustupke i razumevanja, pa sam zbog toga izdvojio mišljenje.
Pošto je sada kratko vreme da sve se to kaže, mi smo, SRS, kroz amandmane sve to dostavili. Vi ste to dobili. Nadam se da ćete to ipak dobro pogledati, razmisliti, jer ovaj zakon jeste mnogo važan kako za državu Srbiju, tako i za naše građane, njih tri-četiri miliona, koji žive raseljeni po celom svetu.
Kratko bih se osvrnuo na par ključnih stvari u ovom zakonu. Koliko sam video, vi i vaši saradnici ste na neki način saglasni da prihvatite određene izmene i dopune ovog zakona, ali u onim članovima, koliko vidim iz svog ugla, koji bi na neki način svemu dali kozmetičko ulepšavanje, a za ključna rešenja se niste baš mnogo potrudili.
Potrudio sam se da dođem do jednog zaključka, da se pitam zašto ste vi uopšte zauzeli stav da bude zajednička skupština dijaspore i Srba u regionu, kada dobro znamo i vi i mi da ljudi koji žive u Kanadi, Americi, Australiji, širom sveta, koji nisu dolazili po 30-40 godina u Srbiju i Srbi koji žive u okruženju, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji, nemaju baš nikakvih dodirnih tačaka sa svojim životnim problemima sa kojima se svakodnevno sukobljavaju.
Zar je to bilo teško razdvojiti, da bi lakše funkcionisali, da bi se bolje i lakše razumeli, da bi na neki lakši način zajedničke probleme mogli da rešavaju? To je samo vaša dobra volja. Mi to sa ovim našim amandmanima praktično pokušavamo da vam prikažemo. Problemi su totalno različiti, jedni sa drugima nemaju veze.
Druga stvar, vi ste izbacili i Grčku i Bugarsku iz zakona, tvrdeći da Srbi tamo nisu autohtoni narod. Pokušao sam da utičem na vas u neformalnim razgovorima sa vašim kolegama u hodniku, posle Odbora, ali vidim da ste ostali pri stavu da nisu.
Potrudio sam se da dobijem jednu knjigu koju ste baš izdali, Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo za kulturu. Naravno, ova knjiga je izdata u saradnji i uz konsultacije sa određenim institucijama istoričara.
Vidite ovu knjigu, koju ste vi izdali. Evo, pokazujem je. To je knjiga „Ilustrovana istorija Srpske dijaspore“. U njoj se ovde vrlo jasno opisuje naseljavanje Srba u Grčkoj, u kom veku se šta sve dešavalo. Vreme mi je kratko da sve to ovde pročitam. To biste vi mogli da uzmete da pročitate pre nego što uđemo u sledeću raspravu. Ovde tačno piše i kada se Srbi pojavljuju u Bugarskoj, isto u 7. veku, kako oni tamo žive i kako gravitiraju… (Predsedavajuća: Pet minuta, narodni poslaniče, vreme na raspolaganju je iskorišćeno.) Izvinjavam se, pošto je vreme kratko, molio bih samo još jednu rečenicu.

Podneo sam amandman na član 1, za koji sam smatrao da treba da se dopuni. Međutim, s obzirom da vidim da je Vlada već to odbila, ne samo taj amandman nego kompletno amandmane koje su podneli predstavnici SRS, biću vrlo kratak, jer mislim da nema svrhe iznositi svoje mišljenje ni u najboljoj nameri. U ovome što smo dobili sada od Vlade smo pre pola sata videli smo na brzinu da su mnogi amandmani određenih naših kolega narodnih poslanika potpuno identični prihvaćeni, a da takvi amandmani SRS su odbijeni.
Sada ću da pročitam, da ispoštujem tu proceduru, član 1. mislio sam da se promeni i da glasi: ''Ovim zakonom, zasnovanim na načelu da kultura u svojoj prosvetiteljskoj ulozi ne spada u oblast potrošnje već predstavlja jedan od osnovnih činilaca društvenog razvoja, utvrđuje se opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i opština, gradova i grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave) u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih subjekata u kulturi.''
Mislio sam da je neophodno da se zakonom definiše da kultura ima prosvetiteljsku ulogu i da ne spada u oblast klasične potrošnje, već je osnovni činilac razvoja naroda i države i zaštita njegovih sloboda i kulturnog identiteta.
To je bio moj amandman koji je odbijen i ne znam šta bih drugo mogao da dodam s obzirom da su svi amandmani SRS po ovome što smo dobili odbijeni. Verovatno, biće prilike da kasnije pričamo i o tome. Toliko za sada.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dokaz koliko vladajuću koaliciju interesuje ovaj zakon o kulturi pokazuju i ove prazne klupe. Koliko vidim, samo dva narodna poslanika iz vladajuće koalicije ovde sede. No, to je tako kako je.
Podneo sam amandman na član 80. i smatram da je on identičan amandmanu koleginice Janković i on je odbijen. Evo, vidite, i mi tražimo da postojeća udruženja, koja su ovlašćena po Zakonu o samostalnom obavljanju umetničkih delatnosti, nastave svoj kontinuitet.
Ima tu mnogo razloga zbog toga što već imate u Predlogu zakona drugo udruženje. O tome smo već imali raspravu ovde u Skupštini. Prisustvovali ste tome. Dosta naših kolega smatra da smo u pravu i da ne treba to rušiti, a koliko vidim to je već rešeno da se ruši i da se na neki način obrazloženje startuje da sva udruženja imaju istu polaznu tačku. To znači da svi ljudi koji su protokolisani godinama preko ovih udruženja, koji su ostvarivali pravo na socijalno i uplaćivali zdravstveno osiguranje, da će to sada morati sve iz početka da se radi.
Verovatno se iza toga kriju neke stvari koje ne bih želeo da tumačim, ali nameće se da mnoga udruženja koja su sada ovlašćena po zakonu nisu po volji Ministarstva kulture i sada ćemo tražiti neke njihove zamene, pa ćemo da vidimo iz početka, nije bitno što će se rušiti ceo sistem, ali ajte da tražimo ispočetka.
Druga stvar, žurim zbog vremena, jer je kratko vreme, da što više iznesem svojih stavova. Preskočio se član 61. Predloga zakona koji smo dostavili, nigde se niko nije osvrnuo na lica koja, pored svojih redovnih zaposlenja, obavljaju umetničku i drugu delatnost. Takvih lica je u Srbiji bar 50% u ovoj umetničkoj delatnosti koju obavljaju iz drugih profesija... (isključen mikrofon)

Podneo sam amandman na član 83. i smatram da treba da se doda član 83a koji bi glasio: "Za kulturnu delatnost zaštite kulturnih dobara, kinematografiju, pozorišnu delatnost, muzičko-scensku delatnosti i delatnost kulturno-umetničkog amaterizma doneće se posebni zakoni koji moraju biti u skladu sa ovim zakonom".
Zašto to smatram? Smatram da se moraju doneti posebni zakoni u roku od godinu dana za ove određene delatnosti u kulturi, kao što je kinematografija, pozorište, muzičko-scenske delatnosti, kako bi se tim zakonom razradili svi problemi koji se dešavaju u delatnostima u ovim oblastima kulture, pa smatram da bi ovaj amandman trebalo da bude prihvaćen, jer bi mnoge stvari rešio u neko dogledno vreme.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ne znam šta bi moglo novo da se doda od jučerašnje rasprave, kada su narodni poslanici, pogotovo iz opozicionog bloka, iznosili svoje mišljenje o novom zakonu o kulturu i izmeni i dopuni Zakona o informisanju. Mnogo toga je ovde rečeno, mnogo toga bi moglo još da se kaže.
U svakom slučaju, moj lični stav je, iako ne sumnjam da su bile dobre namere da se posle 17 godina donese novi zakon o kulturi, da se mnoge stvari ako treba dopune i u Zakonu o informisanju, ali mislim da to nije urađeno dobro iz mnogo razloga. Stalno se pozivamo na tih 17 godina da je taj zakon morao da se promeni, što je tačno. Vidite, nešto sam računao, taj Zakon o kulturi donesen je 1992. godine i Zakon o slobodnim delatnostima 1993. godine, on je funkcionisao i donesen je u vreme Slobodana Miloševića i vlasti SPS-a, funkcionisao je dok su oni bili na vlasti, to je negde sedam-osam godina. Za vreme demokratskih promena i vlasti DOS-a u Srbiji funkcioniše skoro punih devet godina, taj isti zakon za koji kažemo da ne valja.
Imam mišljenje da taj zakon sigurno nije bio potpun i da taj zakon je morao da se menja, jer i se vreme promenilo, okolnosti su se promenile, što je sasvim normalno. Mogu da kažem da taj zakon, kakav je bio, nije primenjivan, on je čak zloupotrebljavan, kako do 2000, a tako i od 2000. godine naovamo.
Kao čovek koji je u ovoj profesiji i materiji dosta godina, sada govorim u ime svoje lično, u ime SRS i u ime mnogih ljudi koji se bave ovom delatnošću, slobodnih umetnika, ljudi koji su zaposleni u javnim ustanovama kulture, razmišljao sam kako sve ovo da uobličim kako bi dao svoj doprinos, ukoliko to uopšte vredi, pa mislim da ima jedna zajednička crta svih ministara koji dođu na vlast, da postanu nedodirljivi, vrlo teško se s njima komunicira, iako imate najbolje namere.
Tako je jedna zajednička crta od dolaska ministra, moram da se vratim unazad, gospodina Branislava Lečića, što je i on još tada najavljivao novi zakon o kulturi. To je bilo pompe, televizija, medijski je sve to bilo propraćeno. Od toga se ništa nije maklo.
Naprotiv, gospodin Branislav Lečić, za vreme njegovog mandata ako se sećate, ovde su bili veliki protesti ispred Doma sindikata, ispred Ministarstva za kulturu. Veliki broj umetnika je učestvovao na protestima i naravno ništa se nije desilo.
Desilo se to da je gospodin Branislav Lečić dosta para uložio na filmove, čak na neke u kojima je i on igrao, a nemamo ništa protiv, on je glumac. Ostaće upamćen samo po tim protestima i verovatno po slikama onim njegovim koje su u to vreme izašle sa nudističke plaže.
Posle njega dolazi gospodin Dragan Kojadinović. Šta se dešava za vreme njegovog mandata? Ne dešava se ništa. Nastavlja se isto po starom sistemu. Gospodin Dragan Kojadinović tada dovodi i maltene puni Ministarstvo kulture sa svojim stranačkim prijateljima iz SPO. Sada kreće od njega novi život. Sve što je bilo do sada više ne valja, sada se tek kreće u budućnost.
Tu počinje druga priča. Tada se novac od tzv. tendera ili projekata koji se podnose Ministarstvu kulture za određene da li filmove ili izdanja, manifestacije, isto se odigrava kao što se dešavalo za vreme Branislava Lečića, dobijaju određeni ljudi koji su bili bliski vlasti, određene javne ustanove koje su bile bliske vlasti, određeni umetnici i pojedinci koji su bili bliski vlasti. Na neki način se vrši pritisak određenih ljudi, umetnika da ako nisi blizak vlasti nećeš moći da učestvuješ na određenim tenderima ili projektima da tvoji projekti prođu.
Sve se to na neki način podvlačilo da su to rešavale neke komisije pri Ministarstvu kulture, a u svakom slučaju jesu rešavale. Komisije znamo kako su se pravile, a da svi umetnici ili predstavnici određenih javnih ustanova, umetničkih udruženja i mnogi ljudi koji obavljaju ovu delatnost u ovoj zemlji, koji nisu želeli da budu bliski vlasti, imaju pravo i da drugačije misle, za njih su bila zatvorena vrata u tom ministarstvu.
U jednom razgovoru, to pred kamerama govorim, gospodin Dragan Kojadinović je izdavao neka dokumenta nekim udruženjima koja čak nisu uopšte u zakonu ovlašćena da vrše određene delatnosti. To je u suprotnosti sa zakonom i to do danas funkcioniše suprotno zakonu i nikom ništa. Gde su pare otišle, kako su otišle, nikom ništa.
Isti su problemi bili što se tiče pozorišta, muzeja, svih javnih mnogih ustanova. Samo da vas podsetim, za vreme Dragana Kojadinovića su bile demonstracije i protesti ispred Ministarstva kulture, jer su tada protestovali, vi se toga sećate, svi zaposleni u pozorištu. Toga se sećam, jer sam dao podršku, i ja i mnogi umetnici svojim kolegama oko toga.
Dragan Kojadinović je imao neke svoje komentare, neka protestuju tri dana i posle toga kolega Bora Đorđević-Čorba, kao savetnik Dragana Kojadinovića je izlazio, molio umetnike i pokušao da se sve to odloži. Već znate celu priču, da sada ovde ne pričam. Opet se to završilo nekim obećanjima i tako se išlo dalje. Dolazi gospodin Voja Brajović. On kako je došao – a ništa ovo ne govorim lično, mnoge poznajem dobro, s mnogima sam i u dobrim odnosima, ali ima jedna istina – čovek je došao, on je odlučan glumac i on se tu uopšte nije snašao.
Pokušao sam jedan razgovor s njim ovde u Skupštini nakratko i vidim čovek za pola stvari ne zna o čemu se radi, što je sasvim normalno, treba mu vreme da uđe u celu problematiku, jer Ministarstvo za kulturu, to mnogi ljudi koji kažu kultura i ne znaju koliko je to Ministarstvo vrlo važno za ovo društvo i ovu zemlju, i koliko je to problema u Ministarstvu kulture. Gospodin Voja Brajović kako je došao tako je otišao. Ništa se nije desilo i idemo dalje.
Došli ste vi. Vi ste čovek, imate ime i prezime, vi ste u svom poslu vrhunski, u svakom slučaju znate problematiku mnogu koja se ovde kod nas u Srbiji dešava i verovatno ste rešili da sada nešto učinite, a to pozdravljam. Šta sada?
Taj zakon o kulturi, hoću da vas podsetim i javnost, sticajem okolnosti bio sam predsednik Saveza estradnih i muzičkih umetnika četiri godine, pa drugi mandat, učestvovao sam u svim tim kulturnim dešavanjima i problemima koji se dešavaju za umetnike. Zakon o kulturi, on je počeo za vreme Branislava Lečića. Zaposleni u kulturi koji su radili su nešto toga uradili, došla je druga garnitura i oni su rekli da to ne valja i mi ćemo to ovako i onako. Došla je treća garnitura koju su isto nešto prepravljali, dograđivali i sve je to bilo u cilju evropskih zakona. Svi su oni slično pričali i medijski sebe promovisali.
Na kraju ispostavila se jedna stvar, da su svi oni imali malo sluha da čuju umetnike i ljude iz sfere kulture, javnih ustanova, koji nisu bili njima bliski. Kada bi ti ljudi došli da daju određene kritike, sugestije, u najboljoj nameri, za njih su bila zatvorena vrata.
To je velika greška, gospodine ministre. Opoziciju morate čuvati, negovati. Prava opozicija ne želi ništa loše ovom narodu. Ovde nastupam kao umetnik, nastupam kao član jedne političke stranke SRS. Sve ovo iznosim u dobroj nameri ne za mene, ne za pojedince, možda neki moji stavovi nisu u redu, možda su pogrešni. Ali, morate taj pristup imati, a ne što dođe od strane opozicije, da li bio umetnik ili radnik u privredi, to se automatski odmah odbacuje.
Svi predlozi, dopune zakona, ne samo ovde u kulturi što danas razgovaramo, nego svakodnevno što se dešava u Skupštini ovde, što dođe od strane opozicije, to vladajuća koalicija maltene odmah odbaci, fuj, ne važi. To će se olupati o glavu. Za to vreme ispaštaju građani Srbije.
Sada pričamo o Zakonu o kulturi. Tako se i ovo dešava sada. Napominjem, neka zna javnost, imate određeno okruženje vaših savetnika i ljudi u pravnoj službi. Sad tvrdim javno da nisu oni tako nestručni. Oni su pravnici. Jača je njihova partijska, stranačka zaslepljenost od realnosti, od jednog demokratskog duha o dobroj nameri ovog društva.
Oni usmeravaju ne samo vas kao ministra sadašnjeg, oni su usmeravali i druge ministre pre vas. Oni su im pravili kojim putem da idu. Da vam kažem, i to je ljudski, ako njih ima 10-15 tamo koji tako pritisak vrše na vas, verovatno svaki čovek podlegne pod uticaj.
Teško se odupreti. Svaki dan vam oni serviraju informacije, koje su, bože moj, takve kakve su, a za sve to vreme zatvore vrata da vi budete nedodirljivi, da do vas ne mogu da dođu prave informacije i vi kao ministar povlačite takve poteze.
Niko ne zna ko je tamo oko vas, izvinjavam se, ne želim nikoga da vređam lično, ali određeni ljudi u Ministarstvu koji tamo rade, službenici, svi će prozivati vas kao ministra kulture, gospodina Bradića, da je za vaše vreme doneto takvo i takvo rešenje zakona o kulturi, takvo i takvo rešenja zakona o informisanju.
To što je to tako kako je sada, da vam kažem, oni će sačekati sledećeg ministra i biće i dalje u Ministarstvu kulture. Njih ne znaju u njihovoj ulici čime se bave, ne želim da ih vređam, ali u principu, a da ne kažem o njihovom poznavanju problema u kulturi. To je posebna priča. Jedan dobar gest koji ste učinili, ali zakasneli, kada ste pozvali ovde u Skupštinu sve predstavnike javnih ustanova, gospođa Mojović ih je nabrajala, da ih sada ne nabrajam, iz cele Srbije, iz Kragujevca, iz Niša, iz Beograda, predstavnike udruženja, ljude od struke.
Vi niste bili na prvom sastanku, ali imate stenogram, moglo se čuti mnogo dobrih stvari u dobroj nameri kako da se popravi taj zakon, kako da se donesu nova rešenja. Ljudi su nastupali dobronamerno. Takav je bio i drugi sastanak kada ste vi bili, ali vi ste prethodno uradili već zakon o kulturi u nacrtu, on je prošao Vladu.
Posle toga kada ste videli da ima dosta pritisaka i da već javnost kreće, što se kaže i medijski sud i umetnici, u dogovoru sa predsednikom Odbora za kulturu, Vesnom Marijanović, vi ste uradili to, ali kasno.
Vođena je navodno javna rasprava o Predlogu zakona o kulturi. Znam da je vođena godinu dana, pola godine. To je menjano hiljadu puta. Niko nije znao šta to postoji. Verzija novog Predloga zakona o kulturi od vremena Voje Brajovića do vas 40 članova je izbačeno iz tog zakona.
Ne kažem da su svi oni valjali, ali je trebalo možda neke druge članove ubaciti. Danas ovde ne bih želeo o pojedinostima i predlozima tog zakona da pričam, s obzirom da smo mi, SRS, podneli amandmane u najboljoj nameri da se to popravi, da se pokuša nešto spasiti.
I kroz amandmane ako budete želeli vi lično da se uključite, da vam ne budu savetodavci stranački to rušili, određene institucije, mislim da se to može popraviti. Ako budete dozvolili da vas i dalje oni pritiskaju, vi ćete biti upamćeni i zabeleženi za sve ovo što se dešava u Srbiji što se tiče kulture i javnog informisanja.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, podneo sam amandman na član 77. Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond necelishodan, trošadžijski potez Vlade Srbije.
Mislim da ovo nije trenutak, u ovakvoj ekonomskoj krizi, da se ovakvi fondovi osnivaju, pa stoga smatram, u svoje ime i u ime SRS, da ovaj član 77. treba da se briše.
Hvala lepo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 93. Tražimo da se naslov iznad tog člana briše.
Obrazloženje je da SRS smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje još jednog državnog organa kao što je garantni fond necelishodan i trošadžijski potez Vlade Srbije. Hvala lepo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, podnosim sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Smatram da u članu 13. stav 3. reč "ministar" treba zameniti rečju "ministarstvo".
Obrazloženje tome je da SRS smatra da je ministarstvo, a ne ministar nadležan za obavljanje poslova iz ovog delokruga rada. Smatramo da je ministar samo jedno fizičko lice, a ne može fizički da stigne da obavlja sve te poslove zbog svojih obaveza. U suštini, šta bi radili ostali pomoćnici i stručne službe pri Ministarstvu i ostali zaposleni. Na kraju, ministar može biti i promenjen, a ministarstvo ostaje, pa stoga i smatram da u članu 13. stav 3. treba reč "ministar" zameniti rečju "ministarstvo".

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima podneo sam amandman na član 27. i smatram da on treba da se briše.
Obrazloženje: međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima regulisana je odredbama Glave 32 – Postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći i izvršenje međunarodnih ugovora o krivičnopravnim stvarima (čl. 530 – 538) i Glave 33 – Postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica (čl. 539 – 555) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 70/01, 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), kao i odredbama ratifikovanih i potvrđenih bilateralnih ugovora koji su postali deo pravnog sistema Republike Srbije.
Međunarodna pravna pomoć, pored krivičnopravne, obuhvata i poslove u oblasti spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, državne uprave i slično. Predlagač zakona je izabrao pogrešan put u pravnom regulisanju, opredeljujući se za parcijalno regulisanje ovako široke pravne materije.
Politički pritisci koje trpi aktuelna vlast od strane njenih mentora, kao što je Haški proces, ''slučaju Kovačević'' i mnogi drugi, ne mogu biti valjana osnova za opravdanje propusta koji se čine u pravnoj regulativi.
SRS smatra da je neophodno izvršiti inoviranje i usklađivanje odredaba Zakonika o krivičnom postupku i isti uskladiti s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, te se zato i predlaže brisanje ovog člana. Hvala lepo.