Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
U ime SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, a on glasi – u članu 5, razdeo 44 i funkciji 440 brišu se. Ovaj razdeo i funkcija 440 odnose se na Agenciju za rudarstvo.
Naše obrazloženje je istovetno kao i za sve amandmane koji se odnose na brisanje stavki koje se odnose na finansiranje agencija, koje ova i prethodne vlade formiraju, praktično, svake godine.
Vidim u obrazloženju koje je dala Vlada zašto je odbijen ovaj amandman. Napisano je: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže brisanje svih sredstava opredeljenih za Agenciju za rudarstvo, koja je osnovana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu iz 2006. godine, i samim tim, ova agencija je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju budžetom Republike Srbije''.
To je ono što ste pisali za sve amandmane koji se odnose na finansiranje ovih agencija, kako mi iz SRS-a kažemo, formirate ih za sve i svašta.
Tako, na primer, imamo Agenciju za energetiku, Agenciju za zaštitu životne sredine, Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, Agenciju za osiguranje depozita i sanaciju stečaja i likvidaciju banaka, Agenciju za privatizaciju, Agenciju za privredne registre, Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave i da ne nabrajam sve.
Neke su u ovom budžetu, Predlogu budžeta, dobile više sredstava, neke, čak, i preko 40 miliona, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, čak, 198 miliona.
Doduše, ova agencija za rudarstvo dobija samo, da kažemo samo, ako je to malo, 7.248.000 dinara.
Međutim, šta bi građani Srbije trebali da znaju? Pored ovih agencija koje formirate za razne oblasti, pa se tako dovodi u pitanje šta onda rade, čime se bave ministarstva, kao korisnike budžeta imate i druge državne, ili paradržavne institucije, imate kancelarije, imate savete, službe, uprave, direkcije, fondove, zavode, centre, komisije, komesarijat, jedan, i odbore. Znači, svi se oni finansiraju, svi su oni, po vama, korisnici budžeta, a kada biste pročitali sve nazive, videli biste da, istovremeno, imate i agencije, i kancelarije, i uprave, i ministarstvo, za iste oblasti.
Znači, smisao formiranja ovih agencija, ili paradržavnih institucija, jeste da se zaposle određeni ljudi, da se uposle strukture sa kojima ne znate šta ćete, zato što je privreda u rasulu, zato što privreda ne radi dovoljnim kapacitetom, zato što je i ono što je radilo privatizacijom uništeno, a niste bili u stanju da stvorite neku razvojnu banku.
Umesto što ova sredstva izdvajate za finansiranje i rad ovih agencija, mogli ste stvoriti razvojnu banku ili, kako biste ih već nazvali, banke koje bi pomogle razvoj privrede, koje bi pomogle građanima, investicijama, davanjem povoljnih kredita, znači, da radi privreda, ono što, u stvari, obezbeđuje i stvara dinar, a ne ono samo te agencije, koje su, u stvari, potrošači, koje troše naša sredstva.
Sve je ovo već rečeno od strane mojih kolega, ali, bez obzira na to, nije nikad na odmet da se ponovi, da građani Srbije vide na šta se sve troše novci u ovom budžetu za 2008. godinu, a oni će znati to da cene. Tako ćete videti na ovim sledećim izborima kako će to biti cenjeno od birača, građana Srbije, i to će vam biti i pokazatelj koliko je dobar ovaj budžet i sve ono čime ste se bavili do sada.
Hvala vam na pažnji.
Kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, mi danas ovde raspravljamo o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji i lica koja nezakonito borave i Sporazuma između Saveta ministra Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji. Iskreno vam mogu reći da stanovnici opštine Titel iz koje dolazim, gledaju danas ovaj prenos i čude se čudu, ne mogu da veruju da su ovi zakoni danas na dnevnom redu. Ne mogu da veruju da ova skupština nema važnijih zakona od ovih o kojima mi danas raspravljamo.
Zar Ustavni sud nije važniji od ovih zakona i mnogi drugi zakoni koji rešavaju njihove egzistencijalne probleme ljudi, od ovoga o čemu mi raspravljamo.
Moram nabrojati, u mojoj opštini je, nažalost, veliki broj ljudi, svi oni koji su ostali bez posla u loše privatizovanim preduzećima, kao što je ''Poljoprivredni kombinat'' u Titelu, "Agrokol stolarija", "Ciglana", kao i oni koji su pet godina radili za četiri do pet hiljada dinara u ''Hladnjači'' u Titelu bez penzijskog i socijalnog osiguranja. Većina penzionera koji u našoj opštini primi u proseku pet-šest hiljada dinara, u jednoj polovini svoje penzije, svi oni nezaposleni koji nisu u mogućnosti da se zaposle, a nemaju šansu da prime socijalnu naknadu, zato što u Centru za socijalno kaži da su sposobni za rad.
Dalje, svi oni koji su još prošle godine od Ministarstva, gospodina Lalovića, dobili rešenje da imaju pravo na pomoć i negu drugog lica, a ova država nije bila u stanju godinu dana da obezbedi sredstva da se isplate naknade na osnovu tih rešenja. Svi oni, koji nemaju sredstava da se leče u ovoj zemlji, u Republici Srbiji, a kamoli u inostranstvu, i sada se pitaju koji su ti građani ove Republike Srbije koji imaju novca da putuju i za koga se donose ovi zakoni.
Mi smo malopre, od kolege, čuli da samo 10 do 11% građana Republike Srbije ima pasoš, naravno da ga svi i ne koriste. Mnogi ga nisu iskoristili, uopšte nisu putovali, niti će biti u prilici da koriste ove povlastice, olakšano dobijanje viza. Osnovni problem ove Narodne skupštine je što ona donosi zakone za povlašćeni broj ljudi i za određenu kategoriju ljudi. Za one koji su u prilici da mogu da putuju, a videli smo i iz prethodnih diskusija da su oni i do sada putovali. Jedino njima smanjujemo broj dokumenata, da tako pojednostavim, pošto ste vi sami tako diskutovali, koja će biti potrebna kada budu predavali zahtev za dobijanje vize.
Pri tome, iz vaše diskusije koju smo do sada čuli, vi ove zakone predstavljate, to što ste potpisali Sporazum sa Evropskom zajednicom, kao da ste potpisali sa svim državama ovoga sveta.
Šta ćemo sa onim građanima koji imaju potrebu da putuju u druge zemlje koje ne pripadaju Evropskoj zajednici? Sa svima onima, koji imaju rodbinu ili imaju neke potrebe u Rusiji, Kini, Kanadi, Australiji, da ne nabrajam sve. Ovaj zakon se ne odnosi na sve, a tako ga predstavljate u Skupštini kao da on rešava sve probleme ljudi koji imaju potrebu za putovanjem. Vrhunac je bio kada smo čuli kolegu koji je, otprilike, rekao – dajte da omogućimo predsednicima opština da mogu lakše da putuju.
Mogu reći, ne znam šta rade drugi predsednici opština, ali predsednik opštine Titel, koji pripada Demokratskoj stranci, ništa drugo i ne radi nego samo putuje. Osim što pravi troškove našoj opštini, troši pare iz našeg budžeta, a ništa nije uradio i nije doprineo ni jedan jedini dinar. Nikakve koristi nismo imali od tih njegovih putovanja, nijednog investitora nije doveo, osim što imamo propala privatizovana preduzeća. Nikakvu novu fabriku nismo videli da je počela da se radi u našoj opštini.
Mogu vam reći, da je Demokratska stranka, u raznim kombinacijama, već osam godina na vlasti u opštini Titel. Što se tiče tog omogućavanja da oni putuju, verujemo da su građani prilično revoltirani kada čuju kakvo je obrazloženje za usvajanje ovog zakona.
Na kraju, da ne bih ponavljala sve ono što su moje kolege rekle, mogu vam reći, da Evropska zajednica stvarno ceni i poštuje ovu vašu demokratsku vladavinu oni bi vam verovatno odobrili ove povlastice i olakšano dobijanje viza i ranije, a ne sada nakon sedam-osam godina, od 2000. godine od kada ste na vlasti. Ne bi vam olakšavanje dobijanja viza uslovljavali, znači, ucenjuju vas time što ćete usvojiti Sporazum o readmisiji. Toliko i hvala.
Kolege narodni poslanici, pred nama je danas pet zakona koji su na neki način povezani, odnosno imaju nešto zajedničko, a to je da im je gotovo ista zakonska regulativa koja služi za sprovođenje ovih zakona, u osnovi, znači, osnovni Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o vodama, Zakon o šumama i da ih ne nabrajam sve, a u obrazloženju koje su nam ponudili uz ove zakone stoji da nakon usvajanja ovih konvencija neće boti potrebna promena zakonske regulative, odnosno misli se da je zakonska regulativa regulisala gotovo sve što je potrebno da bismo mogli sprovoditi ove konvencije.
Naravno, ovde u sali niko nije izlazio od poslanika, bilo sa koje strane, da govori nešto protiv ovih zakona, u tom smislu da nije potrebno čuvati životnu sredinu i svako normalan diskutovaće o tome da treba usvojiti svaki zakon koji će pomoći da bi se naša životna sredina zaštitila.
Meni je jedino normalno, najbitnije, to da mi svakog dana ponekad spomenemo ovde da nismo sproveli Zakon o sprovođenju Ustava, nemamo ustavnu državu, a eto, ipak se bavimo ovim zakonima koji su u neku ruku u drugom planu, u trenutnoj situaciji u našoj zemlji.
Međutim, tako kako je, pošto raspravljamo o njima, osvrnuću se na jedan od elemenata.
Naveli ste u obrazloženju da je poseban vid degradacije zemljišta nastao NATO bombardovanjem.
Naravno, nas može jedino sada da zanima da li će nam usvajanje ovih konvencija pomoći da naša zemlja ako podnese tužbu ili zahtev za naknadu i oštetu NATO-u zbog ovakvih posledica, da li će nam to pomoći da se nešto od toga realizuje i koliko ćemo u tom smislu imati koristi od usvajanja konvencija.
Međutim, jedna od mera i vi navodite u svim obrazloženjima ovih zakona mere za sprovođenje zakona i jedna od mera koje navodite je sprečavanje i ograničavanje korišćenja zemljišta nepoljoprivredne svrhe. Ja ću vam u tom smislu samo pročitati jedan deo iz vašeg obrazloženja gde vi, u stvari, konstatujete kako je sve to zakonom regulisano, a reći ću vam posle i zašto ću baš ovaj deo pročitati. ''Zakon utvrđuje da se procena uticaja na životnu sredinu obavezno izrađuje za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja činilaca životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procena uticaja je sastavni deo tehničke dokumentacije i izrađuje se u postupku privođenja prostora nameni i pribavljanja građevinske dozvole.''
Vi dalje u tekstu kažete: ''Da bi se uskladili suprotstavljeni interesi u oblasti zaštite i unapređivanje životne sredine neophodno je dosledno sprovoditi postupak procene, način njene verifikacije i osigurati uvid javnosti u izrađeni dokumenat.'' Ovo vam posebno čitam, zato što je ovo zakonska regulativa, tako je to regulisano zakonom i zakonima koje mi imamo, koji su već usvojeni.
Ja ću vam reći šta se dešava u praksi. Zakoni su jedno, a praksa je nešto drugo. Navešću vam primer u opštini Titel, gde se trenutno vodi jedan postupak i jedna akcija da se zaštiti životna sredina u ataru sela Gardinovci. Preduzeće ''Restrejd'' iz Novog Sada, kupilo je ''Poljoprivredni kombinat Titel'' u našoj opštini, naravno, obavi sve što je potrebno: skine letinu, koja je posle nenaplaćena, isplati male akcionare, ali usput, u selu Gardinovci, otkrije da na parceli veličine 95 hektara, druge i treće klase poljoprivrednog zemljišta, na dubini od pet do 10 metara ima peska. Normalno, vlasnik tog preduzeća izračuna vrlo lako kubikažu koliko je to na veličini od 95 hektara i koliko je to po ceni kubika peska, i shvati da je to mnogo para, miliona evra, i preračuna da mu se više isplati da eksploatiše pesak, nego da se bavi poljoprivredom.
Da bih približila slušaocima i građanima, koji možda nemaju predstavu koliko je to 95 hektara, meni su preračunavali, to je negde 250 fudbalskih igrališta. To je ipak veoma velika površina. Šta se dalje dešavalo?
Preduzeće ''Restrejd'', između ostalog, uvoznik je ''Džon Dir'' traktora za našu teritoriju, radi regularno u skladu sa zakonskom regulativom, koja postoji, obratilo se opštini da bi ishodovalo dokumentaciju koja im je potrebna.
Opština nema, ni prostornim planom ne postoji, niti je bilo kojim drugim planom predviđeno da se na takvom delu zemljišta radi bilo šta drugo osim poljoprivrede. Nezvanično i praktično, oni im daju odobrenje za dalju dokumentaciju, a u međuvremenu će to predvideti prostornim planom. I naravno, to se dešava u Nacrtu prostornog plana, mimo Komisije za planove, koja je zasedala, mimo njih, pojavila se radna zona usred atara sela Gardinovci, znači, odjednom usred ničega, baš tu gde se nalazi ta parcela, koju ima poljoprivredni kombinat.
Za to vreme preduzeće je ishodovalo dozvole i naručilo je studiju o zaštiti životne sredine, koju je radio Institut za preventivu u Novom Sadu. Pokrajinski sekretarijat, u skladu sa zakonskom procedurom, objavi javni uvid te studije i utvrdi datum kada da se obavlja javna rasprava i dostavlja obaveštenje opštini. Opština, da li slučajno, ne obaveštava mesnu zajednicu, odnosno građane kojih se konkretno tiče ono što treba da se desi u njihovom okruženju.
Sve to praktično ide svojim tokom i građani, sasvim slučajno, saznaju za to i tri dana pre nego da se okonča javni uvid dolaze do te studije i, normalno, uvek ima onih koji odreaguju ispravno. Shvatili su da je to ogromna površina i da će nakon eksploatacije biti krater neverovatne veličine, sa dubinom pet do 10 metara, ako ne i dublje, sve zavisi gde se naiđe na vodu.
Normalno, oni traže da se izrađivači te studije pojave u organima, u institucijama Opštine, da obrazlože tu svoju studiju. U toj studiji, mogu da vam kažem, kada smo je pročitali, bilo je svakakvih gluposti. To govorim, zato što se te studije praktično rade namerno i prepisuju se, a pitanje je koliko je javnost upoznata sa onim što je zakon predvideo i što se radi u skladu sa zakonom.
U toj studiji je stajalo da će biti jedan ogroman krater koji će se rekultivisati šutom i građevinskim otpadom, pa smo mi pitali gospođu koja je bila nosilac projekta koliko tu kuća i sela treba porušiti da bi se zatrpala tako velika rupa, pa je ona odgovorila da ne mora tako, da se može pošumiti.
Mi smo pitali, ko će onda rupe da pošumljava i kome to pada na pamet, a ona je rekla da ne mora, već može da bude ribnjak. U svakom slučaju, to nije prihvaćeno, ta studija nije usvojena i u toku je izrada nove studije, a za tu gospođu je pokrenut postupak da joj se oduzme licenca, pošto je neozbiljno radila svoj posao.
Međutim, to preduzeće se nije zaustavilo – jedna studija nije usvojena i izrađuje se druga. Podneli su zvanično, sve regularno, obratili su se Opštini, istražne radnje su u toku, a od Ministarstva rudarstva i energetike mislim da su dobili odobrenje ili saglasnost, u kom vidu je potrebno da se to dobije.
Zašto građani reaguju? Zato što je nenormalno da se jedno poljoprivredno zemljište takve klase, druge ili treće klase, pretvara u nešto, pri čemu niko ne zna šta će biti nakon eksploatacije peska. Zašto?
Ja vam mogu pokazati sliku u svom selu, već postoje takvi krateri, ovo su slike iz novine, na pola hektara. Verovatno je neka firma i dan i noć eksploatisala pesak, a kada je završila svoj posao oni su nestali; niko nije sanirao tu rupu; rupa je ostala takva kakva je i to na poljoprivrednom zemljištu.
Ne zna se ni ko je tu kupio, to su neke gospođe u godinama, koje više ne mogu da obrađuju, niti se zna kome da se podnese neki zahtev da se to vrati u prvobitno stanje.
U svakom slučaju reagovali su predstavnici manastira "Kovilj" i ja vam mogu pročitati šta je jeromonah Nikanor rekao na konferenciju za štampu: ''Ovakve ogromne površine skoro 100 hektara, dubine od pet do sedam metara usred plodnog zemljišta, nema nigde u Vojvodini.
Ona bi stvorila brojne probleme žiteljima okolnih naselja i samom manastiru, a posebno bi bila ugrožena kapela Svete Petke sa čuvenim hrastom, koja se nalazi uz sam put, kojim bi prolazila teška teretna vozila. On je simbol Kovilja i manastira, a samo manastirsko zdanje postoji još od 12. veka. Oni koji su ponudili ovakvu studiju totalno su neozbiljni, zato ne bi trebalo dozvoliti da ostvare svoje namere.''
Zato koristim priliku da postavim pitanje – šta ćete vi kao ministar sa vašim Ministarstvom, a nadležno je i Ministarstvo za poljoprivredu da odobri dozvolu, preduzeti da se zaštiti životna sredina u selu Gardinovci, jer jedno je zakonska regulativa, a ovde je praktično ta regulativa ispoštovana, tako po svemu kako preduzeće radi. Kada je u putanju javni uvid, oglas je objavljen u listu "Dnevnik", a verujte mi to niko ne čita, ljudi čitaju "Kurir", "Pravdu", "Blic" ili ne znam koje druge novine.
Međutim, forma se ispoštuje, a građani su slabo obavešteni o tome i ne znaju šta se dešava. Time se praktično istiskuju sve dozvole i preduzeće uradi šta želi da uradi – da zaradi i uzme profit, a posle ostane da se meštani brinu šta će biti sa njihovom životnom sredinom. Hvala vam. (Aplauz.)