U ime SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, a on glasi – u članu 5, razdeo 44 i funkciji 440 brišu se. Ovaj razdeo i funkcija 440 odnose se na Agenciju za rudarstvo.
Naše obrazloženje je istovetno kao i za sve amandmane koji se odnose na brisanje stavki koje se odnose na finansiranje agencija, koje ova i prethodne vlade formiraju, praktično, svake godine.
Vidim u obrazloženju koje je dala Vlada zašto je odbijen ovaj amandman. Napisano je: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže brisanje svih sredstava opredeljenih za Agenciju za rudarstvo, koja je osnovana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu iz 2006. godine, i samim tim, ova agencija je budžetski korisnik za čiji rad se sredstva obezbeđuju budžetom Republike Srbije''.
To je ono što ste pisali za sve amandmane koji se odnose na finansiranje ovih agencija, kako mi iz SRS-a kažemo, formirate ih za sve i svašta.
Tako, na primer, imamo Agenciju za energetiku, Agenciju za zaštitu životne sredine, Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, Agenciju za osiguranje depozita i sanaciju stečaja i likvidaciju banaka, Agenciju za privatizaciju, Agenciju za privredne registre, Agenciju za razvoj infrastrukture lokalne samouprave i da ne nabrajam sve.
Neke su u ovom budžetu, Predlogu budžeta, dobile više sredstava, neke, čak, i preko 40 miliona, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, čak, 198 miliona.
Doduše, ova agencija za rudarstvo dobija samo, da kažemo samo, ako je to malo, 7.248.000 dinara.
Međutim, šta bi građani Srbije trebali da znaju? Pored ovih agencija koje formirate za razne oblasti, pa se tako dovodi u pitanje šta onda rade, čime se bave ministarstva, kao korisnike budžeta imate i druge državne, ili paradržavne institucije, imate kancelarije, imate savete, službe, uprave, direkcije, fondove, zavode, centre, komisije, komesarijat, jedan, i odbore. Znači, svi se oni finansiraju, svi su oni, po vama, korisnici budžeta, a kada biste pročitali sve nazive, videli biste da, istovremeno, imate i agencije, i kancelarije, i uprave, i ministarstvo, za iste oblasti.
Znači, smisao formiranja ovih agencija, ili paradržavnih institucija, jeste da se zaposle određeni ljudi, da se uposle strukture sa kojima ne znate šta ćete, zato što je privreda u rasulu, zato što privreda ne radi dovoljnim kapacitetom, zato što je i ono što je radilo privatizacijom uništeno, a niste bili u stanju da stvorite neku razvojnu banku.
Umesto što ova sredstva izdvajate za finansiranje i rad ovih agencija, mogli ste stvoriti razvojnu banku ili, kako biste ih već nazvali, banke koje bi pomogle razvoj privrede, koje bi pomogle građanima, investicijama, davanjem povoljnih kredita, znači, da radi privreda, ono što, u stvari, obezbeđuje i stvara dinar, a ne ono samo te agencije, koje su, u stvari, potrošači, koje troše naša sredstva.
Sve je ovo već rečeno od strane mojih kolega, ali, bez obzira na to, nije nikad na odmet da se ponovi, da građani Srbije vide na šta se sve troše novci u ovom budžetu za 2008. godinu, a oni će znati to da cene. Tako ćete videti na ovim sledećim izborima kako će to biti cenjeno od birača, građana Srbije, i to će vam biti i pokazatelj koliko je dobar ovaj budžet i sve ono čime ste se bavili do sada.
Hvala vam na pažnji.

Kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, mi danas ovde raspravljamo o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za izdavanje viza, Sporazuma između Republike Srbije i Evropske zajednice o readmisiji i lica koja nezakonito borave i Sporazuma između Saveta ministra Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Francuske o vraćanju i prihvatanju lica u neregularnoj situaciji. Iskreno vam mogu reći da stanovnici opštine Titel iz koje dolazim, gledaju danas ovaj prenos i čude se čudu, ne mogu da veruju da su ovi zakoni danas na dnevnom redu. Ne mogu da veruju da ova skupština nema važnijih zakona od ovih o kojima mi danas raspravljamo.
Zar Ustavni sud nije važniji od ovih zakona i mnogi drugi zakoni koji rešavaju njihove egzistencijalne probleme ljudi, od ovoga o čemu mi raspravljamo.
Moram nabrojati, u mojoj opštini je, nažalost, veliki broj ljudi, svi oni koji su ostali bez posla u loše privatizovanim preduzećima, kao što je ''Poljoprivredni kombinat'' u Titelu, "Agrokol stolarija", "Ciglana", kao i oni koji su pet godina radili za četiri do pet hiljada dinara u ''Hladnjači'' u Titelu bez penzijskog i socijalnog osiguranja. Većina penzionera koji u našoj opštini primi u proseku pet-šest hiljada dinara, u jednoj polovini svoje penzije, svi oni nezaposleni koji nisu u mogućnosti da se zaposle, a nemaju šansu da prime socijalnu naknadu, zato što u Centru za socijalno kaži da su sposobni za rad.
Dalje, svi oni koji su još prošle godine od Ministarstva, gospodina Lalovića, dobili rešenje da imaju pravo na pomoć i negu drugog lica, a ova država nije bila u stanju godinu dana da obezbedi sredstva da se isplate naknade na osnovu tih rešenja. Svi oni, koji nemaju sredstava da se leče u ovoj zemlji, u Republici Srbiji, a kamoli u inostranstvu, i sada se pitaju koji su ti građani ove Republike Srbije koji imaju novca da putuju i za koga se donose ovi zakoni.
Mi smo malopre, od kolege, čuli da samo 10 do 11% građana Republike Srbije ima pasoš, naravno da ga svi i ne koriste. Mnogi ga nisu iskoristili, uopšte nisu putovali, niti će biti u prilici da koriste ove povlastice, olakšano dobijanje viza. Osnovni problem ove Narodne skupštine je što ona donosi zakone za povlašćeni broj ljudi i za određenu kategoriju ljudi. Za one koji su u prilici da mogu da putuju, a videli smo i iz prethodnih diskusija da su oni i do sada putovali. Jedino njima smanjujemo broj dokumenata, da tako pojednostavim, pošto ste vi sami tako diskutovali, koja će biti potrebna kada budu predavali zahtev za dobijanje vize.
Pri tome, iz vaše diskusije koju smo do sada čuli, vi ove zakone predstavljate, to što ste potpisali Sporazum sa Evropskom zajednicom, kao da ste potpisali sa svim državama ovoga sveta.
Šta ćemo sa onim građanima koji imaju potrebu da putuju u druge zemlje koje ne pripadaju Evropskoj zajednici? Sa svima onima, koji imaju rodbinu ili imaju neke potrebe u Rusiji, Kini, Kanadi, Australiji, da ne nabrajam sve. Ovaj zakon se ne odnosi na sve, a tako ga predstavljate u Skupštini kao da on rešava sve probleme ljudi koji imaju potrebu za putovanjem. Vrhunac je bio kada smo čuli kolegu koji je, otprilike, rekao – dajte da omogućimo predsednicima opština da mogu lakše da putuju.
Mogu reći, ne znam šta rade drugi predsednici opština, ali predsednik opštine Titel, koji pripada Demokratskoj stranci, ništa drugo i ne radi nego samo putuje. Osim što pravi troškove našoj opštini, troši pare iz našeg budžeta, a ništa nije uradio i nije doprineo ni jedan jedini dinar. Nikakve koristi nismo imali od tih njegovih putovanja, nijednog investitora nije doveo, osim što imamo propala privatizovana preduzeća. Nikakvu novu fabriku nismo videli da je počela da se radi u našoj opštini.
Mogu vam reći, da je Demokratska stranka, u raznim kombinacijama, već osam godina na vlasti u opštini Titel. Što se tiče tog omogućavanja da oni putuju, verujemo da su građani prilično revoltirani kada čuju kakvo je obrazloženje za usvajanje ovog zakona.
Na kraju, da ne bih ponavljala sve ono što su moje kolege rekle, mogu vam reći, da Evropska zajednica stvarno ceni i poštuje ovu vašu demokratsku vladavinu oni bi vam verovatno odobrili ove povlastice i olakšano dobijanje viza i ranije, a ne sada nakon sedam-osam godina, od 2000. godine od kada ste na vlasti. Ne bi vam olakšavanje dobijanja viza uslovljavali, znači, ucenjuju vas time što ćete usvojiti Sporazum o readmisiji. Toliko i hvala.

Kolege narodni poslanici, pred nama je danas pet zakona koji su na neki način povezani, odnosno imaju nešto zajedničko, a to je da im je gotovo ista zakonska regulativa koja služi za sprovođenje ovih zakona, u osnovi, znači, osnovni Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o vodama, Zakon o šumama i da ih ne nabrajam sve, a u obrazloženju koje su nam ponudili uz ove zakone stoji da nakon usvajanja ovih konvencija neće boti potrebna promena zakonske regulative, odnosno misli se da je zakonska regulativa regulisala gotovo sve što je potrebno da bismo mogli sprovoditi ove konvencije.
Naravno, ovde u sali niko nije izlazio od poslanika, bilo sa koje strane, da govori nešto protiv ovih zakona, u tom smislu da nije potrebno čuvati životnu sredinu i svako normalan diskutovaće o tome da treba usvojiti svaki zakon koji će pomoći da bi se naša životna sredina zaštitila.
Meni je jedino normalno, najbitnije, to da mi svakog dana ponekad spomenemo ovde da nismo sproveli Zakon o sprovođenju Ustava, nemamo ustavnu državu, a eto, ipak se bavimo ovim zakonima koji su u neku ruku u drugom planu, u trenutnoj situaciji u našoj zemlji.
Međutim, tako kako je, pošto raspravljamo o njima, osvrnuću se na jedan od elemenata.
Naveli ste u obrazloženju da je poseban vid degradacije zemljišta nastao NATO bombardovanjem.
Naravno, nas može jedino sada da zanima da li će nam usvajanje ovih konvencija pomoći da naša zemlja ako podnese tužbu ili zahtev za naknadu i oštetu NATO-u zbog ovakvih posledica, da li će nam to pomoći da se nešto od toga realizuje i koliko ćemo u tom smislu imati koristi od usvajanja konvencija.
Međutim, jedna od mera i vi navodite u svim obrazloženjima ovih zakona mere za sprovođenje zakona i jedna od mera koje navodite je sprečavanje i ograničavanje korišćenja zemljišta nepoljoprivredne svrhe. Ja ću vam u tom smislu samo pročitati jedan deo iz vašeg obrazloženja gde vi, u stvari, konstatujete kako je sve to zakonom regulisano, a reći ću vam posle i zašto ću baš ovaj deo pročitati. ''Zakon utvrđuje da se procena uticaja na životnu sredinu obavezno izrađuje za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu da dovedu do zagađivanja činilaca životne sredine ili predstavljaju rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Procena uticaja je sastavni deo tehničke dokumentacije i izrađuje se u postupku privođenja prostora nameni i pribavljanja građevinske dozvole.''
Vi dalje u tekstu kažete: ''Da bi se uskladili suprotstavljeni interesi u oblasti zaštite i unapređivanje životne sredine neophodno je dosledno sprovoditi postupak procene, način njene verifikacije i osigurati uvid javnosti u izrađeni dokumenat.'' Ovo vam posebno čitam, zato što je ovo zakonska regulativa, tako je to regulisano zakonom i zakonima koje mi imamo, koji su već usvojeni.
Ja ću vam reći šta se dešava u praksi. Zakoni su jedno, a praksa je nešto drugo. Navešću vam primer u opštini Titel, gde se trenutno vodi jedan postupak i jedna akcija da se zaštiti životna sredina u ataru sela Gardinovci. Preduzeće ''Restrejd'' iz Novog Sada, kupilo je ''Poljoprivredni kombinat Titel'' u našoj opštini, naravno, obavi sve što je potrebno: skine letinu, koja je posle nenaplaćena, isplati male akcionare, ali usput, u selu Gardinovci, otkrije da na parceli veličine 95 hektara, druge i treće klase poljoprivrednog zemljišta, na dubini od pet do 10 metara ima peska. Normalno, vlasnik tog preduzeća izračuna vrlo lako kubikažu koliko je to na veličini od 95 hektara i koliko je to po ceni kubika peska, i shvati da je to mnogo para, miliona evra, i preračuna da mu se više isplati da eksploatiše pesak, nego da se bavi poljoprivredom.
Da bih približila slušaocima i građanima, koji možda nemaju predstavu koliko je to 95 hektara, meni su preračunavali, to je negde 250 fudbalskih igrališta. To je ipak veoma velika površina. Šta se dalje dešavalo?
Preduzeće ''Restrejd'', između ostalog, uvoznik je ''Džon Dir'' traktora za našu teritoriju, radi regularno u skladu sa zakonskom regulativom, koja postoji, obratilo se opštini da bi ishodovalo dokumentaciju koja im je potrebna.
Opština nema, ni prostornim planom ne postoji, niti je bilo kojim drugim planom predviđeno da se na takvom delu zemljišta radi bilo šta drugo osim poljoprivrede. Nezvanično i praktično, oni im daju odobrenje za dalju dokumentaciju, a u međuvremenu će to predvideti prostornim planom. I naravno, to se dešava u Nacrtu prostornog plana, mimo Komisije za planove, koja je zasedala, mimo njih, pojavila se radna zona usred atara sela Gardinovci, znači, odjednom usred ničega, baš tu gde se nalazi ta parcela, koju ima poljoprivredni kombinat.
Za to vreme preduzeće je ishodovalo dozvole i naručilo je studiju o zaštiti životne sredine, koju je radio Institut za preventivu u Novom Sadu. Pokrajinski sekretarijat, u skladu sa zakonskom procedurom, objavi javni uvid te studije i utvrdi datum kada da se obavlja javna rasprava i dostavlja obaveštenje opštini. Opština, da li slučajno, ne obaveštava mesnu zajednicu, odnosno građane kojih se konkretno tiče ono što treba da se desi u njihovom okruženju.
Sve to praktično ide svojim tokom i građani, sasvim slučajno, saznaju za to i tri dana pre nego da se okonča javni uvid dolaze do te studije i, normalno, uvek ima onih koji odreaguju ispravno. Shvatili su da je to ogromna površina i da će nakon eksploatacije biti krater neverovatne veličine, sa dubinom pet do 10 metara, ako ne i dublje, sve zavisi gde se naiđe na vodu.
Normalno, oni traže da se izrađivači te studije pojave u organima, u institucijama Opštine, da obrazlože tu svoju studiju. U toj studiji, mogu da vam kažem, kada smo je pročitali, bilo je svakakvih gluposti. To govorim, zato što se te studije praktično rade namerno i prepisuju se, a pitanje je koliko je javnost upoznata sa onim što je zakon predvideo i što se radi u skladu sa zakonom.
U toj studiji je stajalo da će biti jedan ogroman krater koji će se rekultivisati šutom i građevinskim otpadom, pa smo mi pitali gospođu koja je bila nosilac projekta koliko tu kuća i sela treba porušiti da bi se zatrpala tako velika rupa, pa je ona odgovorila da ne mora tako, da se može pošumiti.
Mi smo pitali, ko će onda rupe da pošumljava i kome to pada na pamet, a ona je rekla da ne mora, već može da bude ribnjak. U svakom slučaju, to nije prihvaćeno, ta studija nije usvojena i u toku je izrada nove studije, a za tu gospođu je pokrenut postupak da joj se oduzme licenca, pošto je neozbiljno radila svoj posao.
Međutim, to preduzeće se nije zaustavilo – jedna studija nije usvojena i izrađuje se druga. Podneli su zvanično, sve regularno, obratili su se Opštini, istražne radnje su u toku, a od Ministarstva rudarstva i energetike mislim da su dobili odobrenje ili saglasnost, u kom vidu je potrebno da se to dobije.
Zašto građani reaguju? Zato što je nenormalno da se jedno poljoprivredno zemljište takve klase, druge ili treće klase, pretvara u nešto, pri čemu niko ne zna šta će biti nakon eksploatacije peska. Zašto?
Ja vam mogu pokazati sliku u svom selu, već postoje takvi krateri, ovo su slike iz novine, na pola hektara. Verovatno je neka firma i dan i noć eksploatisala pesak, a kada je završila svoj posao oni su nestali; niko nije sanirao tu rupu; rupa je ostala takva kakva je i to na poljoprivrednom zemljištu.
Ne zna se ni ko je tu kupio, to su neke gospođe u godinama, koje više ne mogu da obrađuju, niti se zna kome da se podnese neki zahtev da se to vrati u prvobitno stanje.
U svakom slučaju reagovali su predstavnici manastira "Kovilj" i ja vam mogu pročitati šta je jeromonah Nikanor rekao na konferenciju za štampu: ''Ovakve ogromne površine skoro 100 hektara, dubine od pet do sedam metara usred plodnog zemljišta, nema nigde u Vojvodini.
Ona bi stvorila brojne probleme žiteljima okolnih naselja i samom manastiru, a posebno bi bila ugrožena kapela Svete Petke sa čuvenim hrastom, koja se nalazi uz sam put, kojim bi prolazila teška teretna vozila. On je simbol Kovilja i manastira, a samo manastirsko zdanje postoji još od 12. veka. Oni koji su ponudili ovakvu studiju totalno su neozbiljni, zato ne bi trebalo dozvoliti da ostvare svoje namere.''
Zato koristim priliku da postavim pitanje – šta ćete vi kao ministar sa vašim Ministarstvom, a nadležno je i Ministarstvo za poljoprivredu da odobri dozvolu, preduzeti da se zaštiti životna sredina u selu Gardinovci, jer jedno je zakonska regulativa, a ovde je praktično ta regulativa ispoštovana, tako po svemu kako preduzeće radi. Kada je u putanju javni uvid, oglas je objavljen u listu "Dnevnik", a verujte mi to niko ne čita, ljudi čitaju "Kurir", "Pravdu", "Blic" ili ne znam koje druge novine.
Međutim, forma se ispoštuje, a građani su slabo obavešteni o tome i ne znaju šta se dešava. Time se praktično istiskuju sve dozvole i preduzeće uradi šta želi da uradi – da zaradi i uzme profit, a posle ostane da se meštani brinu šta će biti sa njihovom životnom sredinom. Hvala vam. (Aplauz.)

Kolege i koleginice narodni poslanici, danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i on se danas našao ispred nas radi, kako stoji u obrazloženju, usklađivanja sa Ustavom.
Usklađivanje sa Ustavom je pozitivna stvar. Protiv toga se niko ne buni i ovde nemamo primedbe. Kamo sreće da je sve urađeno ranije kako treba, da je sve usklađeno sa Ustavom.
Problem je u tome što ova Narodna skupština, ovaj dom, još uvek ne radi ustavno i što nije ispoštovan čak ni Zakon o sprovođenju Ustava, a kamoli neke druge stvari.
Eto, sada imamo da uskladimo ovaj zakon o Vladi s Ustavom i u obrazloženju jednog stava stoji da novi ustav izričito ovlašćuje Vladu da se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština.
Zatim, daje Vladi pravo da obustavi od izvršenja opšte akte opštine, kada smatra da nisu saglasni sa Ustavom, i u roku od pet dana da pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta opštine.
Mene zanima, kao i druge koji su već to pominjali, kom ustavnom sudu će se obratiti ova vlada ili nadležno ministarstvo kada ustanovi da neki opšti akt nije u skladu sa zakonom ili Ustavom i koji će to sud rešavati o tom pitanju, kada mi nemamo taj ustavni sud?
Ova vlada bi trebalo da bude primer lokalnoj samoupravi, svojim radom i svojim delovanjem. Na sreću, ona nije primer čelnicima lokalne samouprave koji su iz SRS-a, jer opštine u kojima se na vlasti nalazi Srpska radikalna stranka nemaju nameru da slede primer ove vlade koja radi u protivustavnim uslovima.
Međutim, postoje mnoge opštine na čijem čelu se nalaze predstavnici iz DS-a i nekih drugih stranaka, koji učestvuju u ovoj vladi i koji, nažalost, slede primer rada ove vlade.
Zato me zanima kako će ova vlada da usklađuje i da prati zakonitost i ustavnost opštih akata tih opština, da se to, možda, neće svesti na praćenje zakonitosti i ustavnosti akata onih opština na čijem se čelu nalaze neke druge stranke, koje ne učestvuju u ovoj vladi?
Znam mnoge primere lokalne samouprave u kojima se nalaze predstavnici stranaka koji učestvuju u ovoj vladi, a da se pri tome ne pokreću nikakva pitanja i nikakvi akti se ne ocenjuju.
Dolazim, inače, iz opštine Titel. U opštini Titel, predsednik opštine je Mile Petrović, on je iz DS-a, i Skupština opštine je tako sastavljena da je na vlasti DS, sa svojim satelitima. Sada se postavlja pitanje ne akata koje oni donose, već je veoma veliki problem njihovo nečinjenje, odnosno, oni se ponašaju kao i ova vlada. Kao što Vlada ne donosi zakone i propise, kao što ne prati Ustav, tako se ponašaju čelnici opštine Titel.
Navešću vam samo neke primere, neću da vas opterećujem mnogo pojedinostima koje nemaju veze s ovim zakonom, ali su to bitni primeri, da vam pokažem da oni rade isto kao ova vlada.
Naša opština, ni posle sedam godina učešća DS-a u vlasti u opštini Titel, nije donela program razvoja opštine. Nemamo nikakav program razvoja. Radi se haotično i od slučaja do slučaja, ako se uopšte nešto radi.
Naša opština, ni posle višegodišnjeg usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji, nema usvojenu odluku o javnom građevinskom zemljištu, a to je odluka u kojoj samo treba nabrojati taksativno parcelne brojeve koji spadaju u to javno građevinsko zemljište. Međutim, nisu u stanju ni to da donesu, da ne kažem da su i skoro svi urbanistički planovi već odavno istekli, a novi nisu usvojeni.
Zakon o finansiranju političkih stranaka se ne poštuje. Mi od 2004. godine, kako imamo odbornike u Skupštini opštine Titel, već četvrtu godinu ne znamo po kom principu i po kom merilu naši odbornici treba da dobiju sredstva koja im pripadaju za učešće u lokalnoj samoupravi i ne prenose se kako je naložio zakon, nego jednom godišnje - što dobijemo, dobijemo, s tim bi trebalo da se zadovoljimo i da se složimo.
Program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta stoji godinu dana, praktično, na dnevnom redu da se usvoji u našoj lokalnoj samoupravi. Pre tačno godinu dana, u septembru prošle godine, imenovana je jedna komisija koja je imala rok od 10 dana da usvoji i donese program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i, evo, ni posle godinu dana on još uvek nije usvojen, niti je razmatran na Skupštini opštine.
Zanimljivo je da na sve to ne reaguje nijedno ministarstvo koje je nadležno za datu oblast, da ne izađe čak ni budžetska inspekcija, iako je 12 odbornika SO Titel napisalo pismeni zahtev, s obrazloženjem, sa pojedinačnim svim stavkama iz završnog računa, na osnovu kojih je budžetska inspekcija trebalo da izađe i da pretrese završni račun opštine Titel. Čak ni oni ne dolaze u našu opštinu.
Sada nas zanima, kako će ta vlada, sa svojim ministarstvima, u kojoj se nalaze skoro isti ljudi koji su se nalazili u prethodnoj vladi, pratiti zakonitost i rad tih lokalnih samouprava, kada to nisu radili ni u prethodnom periodu?
Moram napomenuti da je jedino Ministarstvo lokalne samouprave reagovalo u našoj opštini, prvi put kada se 2004. godine protivzakonito konstituisala lokalna samouprava, i tada je naloženo ponovno konstituisanje lokalne samouprave, kao i kada se SO Titel konstituisala po drugi put, i to tako što je protivzakonito otet jedan mandat, jednom odborniku iz SPO, iako je već postojala odluka Ustavnog suda da mandat pripada odborniku, a ne stranci. Nakon toga se Ministarstvo lokalne samouprave više nije oglašavalo.
Lepo je to što je zakon predvideo da se prate opšti akti u lokalnoj samoupravi i da se oni ocenjuju, jer neko mora o tome da se brine, ali nas zanima ko će to raditi i na koji način, pošto smo, iz dosadašnje prakse naše opštine, svedoci da se nadležna ministarstva nisu oglašavala i nisu pratila zakonitost opštih akata.
Ova vlada je dužna da prosleđuje to u određenom roku, u roku od pet dana.
O tom roku je sada smešno raspravljati, kada Ustavni sud ne postoji. Može se to raditi, ali će to onda završavati po nekim fiokama, sve dok ova skupština, ovaj dom i ova vlada radi ovako kako radi.
Drugo pitanje. Naravno, možemo komentarisati zašto se u ovom zakonu nalazi zakletva u kojoj članovi Vlade moraju posebno da se zaklinju da će braniti suverenitet i teritorijalni integritet naše države i da pominju Kosovo i Metohiju, da će ostati neotuđivi naš deo.
Zar to nije prirodno i normalno, zar nije prirodno da to neko smatra kao svoj deo, kao svoju državu, a da ne moramo da napominjemo, ali, izgleda da su vremena takva da čak i takve stvari moraju da se stavljaju u zakletvu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podnela sam amandman na član 29. ovog zakona.
Taj član u vašem Predlogu zakona glasi: "Pravo na refundaciju PDV iz člana 22. ovog zakona može se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji stana overenog posle stupanja na snagu ovog zakona.''
Ako bi se prihvatio moj amandman, ovaj član 29. bi glasio: "Pravo na refundaciju PDV iz člana 22. ovog zakona može se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji stana overenog posle 1. jula 2006. godine". Zašto predlažem ovakvo rešenje? Zato što se ovom izmenom veći broj građana dovodi u jednak položaj pred zakonom. Vi ste ovim zakonom, odnosno izmenom Zakona predložili u članu 22. kaže: ''Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice – punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan.
Kupac prvog stana može da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana, pod sledećim uslovima: 1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike'' i ''2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu.''
Zatim ste u članu 29. ovog zakona uskratili pravo na refundaciju PDV svima koji su ispunili uslove pod tačkom 1. i 2, kako ste naveli u članu 22. ovog zakona, znači overili su ugovor o kupovini stana u periodu od 1. jula 2006. godine do dana današnjeg, odnosno do dana kada će se usvojiti ovaj zakon. U ovom slučaju, ako date pravo na refundaciju PDV i onim građanima koji su kupili prvi stan i overili ugovor prethodne nedelje ili bilo kada, znači ranije u periodu od 1.7.2006. godine sve do danas, znači kada ćemo usvojiti ovaj zakon ovde u Skupštini, ne bi bilo nikakvih zloupotreba, jer ti ugovori su realizovani bez ikakvih kalkulacija o uslovima za pravo na refundaciju ovog PDV.
Znači, pretpostavlja se da niko nije mogao unapred da kalkuliše da će mu taj PDV biti vraćen. U svom obrazloženju, iako je Zakonodavni odbor rekao da je amandman pravno moguć, Vlada ga ne prihvata jer bi njegove odredbe imale povratno dejstvo.
Gospodine ministre, vaš tim koji je ovo radio, sami ste odredili ovaj datum 1. jul 2006. godine, on je kao neka polazna tačka uzet ovde u ovom zakonu i u Zakonu o porezu na imovinu građana. Osim toga, u svom obrazloženju kažete da bi prihvatanje ovog amandmana imalo za posledicu neplanirani povraćaj novca iz budžeta, što bi imalo efekte na prihode i rashode korisnika budžeta.
Međutim, šta bi bilo da smo ovaj zakon usvojili ranije, da smo ga usvojili odmah nakon konstituisana Skupštine, da je usvojen npr. u martu mesecu?
Pretpostavljam da su ovi planovi rađeni mnogo ranije, nego što je današnji dan u pitanju, i ne mislim da bi to imalo neku posledicu na prihvatanje ovog amandmana. Međutim, ovde se vidi da ste vi u suštini bili nepošteni prema građanima kada ste im obećavali oslobađanje od poreza, u ovom slučaju je to mogućnost da imate pravo na refundaciju PDV, a s druge strane gledate u stvari da se smanji broj onih ljudi, građana koji će imati mogućnost da podnesu zahtev za povraćaj PDV.
Ovo zakonsko rešenje mi iz SRS smatramo da je loše. Zašto? Zato što je mogućnost za povratak PDV, odnosno povraćaj PDV selektivan. U ovom slučaju vi znate da se PDV obračunava jedino prilikom kupovine novog stana, znači samo oni građani koji imaju prilike ili su to neki srećnici koji imaju dovoljno novca da kupe nov stan, imaće mogućnost da podnesu zahtev i da dobiju nazad, odnosno da im se vrati taj iznos obračunatog PDV. Svi oni građani koji nemaju dovoljno sredstava ili iz nekih drugih razloga, da ne ulazimo sada u ta razmatranja, kupuju korišćen stan, oni znači nemaju ni obračunat PDV, niti imaju mogućnost da podnesu ovakav zahtev.
Kupovinom korišćenog stana vi jednostavno pravite kupoprodajni ugovor kada se na ugovorenu cenu stana obračunava sve ono što treba za overu, što građanin mora da plati prilikom overe ugovora i drugih obaveza i na takav ugovor on je dužan da plati porez na prenos apsolutnih prava.
Sada naravno vi ste predvideli u ovom paketu zakona i smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava sa stope od 5% na 2,5% i u ovom slučaju ste za kupce prvog stana, znači to bi bili sada ti korišćeni stanovi, predvideli takođe oslobađanje tog poreza na prenos apsolutnih prava od 2,5%, ako se dalje prihvati ovaj sledeći zakon koji je na redu. Znači, građani nisu u istom položaju.
Oni koji kupuju stan, koji će imati znači po usvajanju ovog zakona mogućnost da podnesu zahtev za povraćaj PDV koji je 18%, i oni građani koji kupuju prvi stan, ali ako su to korišćeni stanovi oni će praktično biti oslobođeni samo poreza na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5%.
Priznajte da je razlika velika i zbog toga mislimo da je ovaj predlog zakona selektivan i da građani nisu u istom položaju, pa smo zbog toga smatrali da se bar nekako poveća broj građana koji će imati pravo, kada ste već predvideli ovim zakonskim rešenjem da se poveća broj građana koji će imati pravo na povraćaj PDV, time što ćete im dozvoliti da podnesu zahtev svi oni koji su overili taj ugovor od 1. jula 2006. godine, kako ste sami predvideli svojim zakonskim rešenjem.