Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu, koji glasi: ''U članu 5, Razdeo 15, funkcija 412, ekonomska klasifikacija 472 ''naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta'', tekst u koloni 5, ispod naziva ekonomske klasifikacije, menja se i glasi: ''Ovo budžetsko davanje namenjeno je za pomoć licima koja su u postupku restrukturiranja i privatizacije ostala bez posla''.
Obrazloženje i mišljenje Vlade glasi: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže promena namene sredstava, tako da bi se ova sredstva namenila kao pomoć licima koja su u postupku restrukturiranja i privatizacije ostala bez posla. Međutim, namena ovih sredstava ima za cilj preduzimanje mera i aktivnosti koje prethode prestanku radnog odnosa radnika u rešavanju radnog statusa viška zaposlenih, u smislu obezbeđivanja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje – samozapošljavanje, povećanje mogućnosti za novo zapošljavanje ili za prevazilaženje perioda traženja novog zaposlenja kroz aktivno traženje posla''.
Nije mi jasno koliko još radnika želite da ostavite bez posla da bi ova sredstva bila namenjena njima.
Svima je jasno da je ova privatizacija, u najvećem broju slučajeva, upropastila preduzeća koja su privatizovana i veliki broj radnika je ostao na ulici. U Sremskoj Mitrovici, odakle dolazim, vidljivo je to na svakom koraku, od industrijske zone, u kojoj je nekad radilo preko 10.000 ljudi, obezbeđivalo egzistenciju svojim porodicama, do Biroa, gde sada tih 10.000 ljudi boravi, u potrazi za novim zaposlenjem, a to je posledica vaše privatizacije i tranzicije. Neka mitrovačka moćna preduzeća su većim delom propala, a neka su na ivici propasti.
Ono što je zanimljivo, na šta hoću posebno da skrenem pažnju, jeste da je, u poslednje vreme, Udruženje akcionara iz Sremske Mitrovice na više adresa u Beogradu uputilo jedan dopis, tražeći odgovor na postavljena pitanja. To je upućeno i predsedniku Odbora za privatizaciju Nikoli Novakoviću, koji se potrudio i dao određeni odgovor.
Upućeno je pitanje Agenciji za privatizaciju, od koje smo dobili određeni odgovor, odnosno akcionari, ali je isto upućeno i potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, gde Udruženje akcionara zahteva intervenciju, pomoć za pokretanje postupka preispitivanja privatizacije u ADSL "Mitros" iz Sremske Mitrovice. Privatizacija je izvršena 2005. godine i preduzeće od tada nastavlja da generiše gubitke Veliki broj radnika je ostao bez posla, nagomilane su neisplaćene zarade, da ne nabrajam ostalo.
Iako manjinski akcionari imaju skoro 27% kapitala u svom vlasništvu, menadžment preduzeća se prema njima odnosi s takvim nipodaštavanjem da raspolaže kapitalom kao da je sav njegov, tako da štetu trpe samo manjinski akcionari i država. Ljudi su se obraćali raznim agencijama za privatizaciju, preko Komisije za hartije od vrednosti, i na kraju su postavili određena pitanja.
Na kraju se postavlja logično pitanje – kakva je svrha privatizacije ako daje ovakve rezultate i za sobom ostavlja sirotinju, nezaposlenost, birokratiju, koja je neefikasna, mogućnost koja je samo formalna, na papiru, tako da ne možete reći da ih nemate, ali od njih nema koristi.
Kako je moguće da svima bude bolje ako je samo pojedinima dobro? Kako sami sebi da objasnimo da je demokratski to da je pojedincima zakon majka, a većini maćeha, a u toj većini, uglavnom, nailazite na manjinske akcionare?
Na kraju, najbolje će biti Beogradskoj berzi, trgovaće po višoj ili nižoj ceni, svoj profit će, kao monopolisti, izvući, iako su prva tri osnivača, banke, u stečaju.
Kome mi da se obratimo?
Malverzacijom i nezainteresovanošću države, većinski vlasnici će za male pare doći do 100% vlasništva, ili će isisavanjem kapitala pribaviti korist za sebe, a ono ništa će ostaviti nama.
Znate li koliko takvih primera ima? Da li u tome leži smisao akcionarstva i možete li da date odgovor na to pitanje?
Znači, gospodin Nikola Novaković je uputio pitanje Agenciji za privatizaciju i dobijena je informacija o kontroli izvršavanja ugovorenih obaveza u subjektu privatizacije, pa se kaže: "U toku postupka kontrole sprovođenja ugovorenih obaveza kupaca, u sedištu subjekta privatizacije izvršene su tri kontrole, a poslednja je izvršena 8.02.2007. godine".
Ono što je zanimljivo u ovom izveštaju jeste da je na dan prodaje u subjektu bilo 913 zaposlenih, a na dan kontrole – 183 zaposlena. Posebno je zanimljivo da su određeni radnici tužili firmu i da su određeni radnici dobili sudske odluke, izvršenja i novac, a da određeni radnici nisu uspeli da to dobiju, iako su potpuno isti slučajevi u pitanju. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se u objedinjenoj raspravi nalaze četiri predloga o izmenama i dopunama zakona, Predlog zakona o budžetskom sistemu, kao i predlog zakona o sporazumu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama je još jedan pokušaj da se na određeni način dođe do veće količine novčanih sredstava, odnosno da se još dublje zavuče ruka u već prazan džep građana države Srbije.
U članu 21. u Tarifnom broju 1. tačka 1) broj: "150" zamenjuje se brojem: "200", a u tački 2) broj: "750" zamenjuje se brojem: "1.000", što znači još jedno nepotrebno povećanje iznosa od preko 30% koje se odnosi na zahtev za: 1) molbu i predlog, prijavu i drugi podnesak ako ovim zakonom nije drukčije propisano – dosadašnji iznos od 150 dinara se zamenjuje iznosom od 200 dinara, i 2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa – dosadašnji iznos od 750 dinara zamenjuje se iznosom od 1.000 dinara.
U članu 22. stav 1. navodi se: u Tarifnom broju 5. tačka 1) broj: "450" zamenjuje se brojem: "900", što znači da se u odeljku Tarifa republičkih administrativnih taksi, odeljak A - Takse za spise i radnje organa u Republici Srbiji za zahtev za otkup stana umesto 450 dinara izdvaja 900 dinara, što je takođe povećanje od 100%, a mi, odnosno vi govorite o nepostojanju inflacije i sjajnom stanju naše privrede.
U članu 102. Tarifni broj 9, koji se odnosi na izdavanje putnih isprava, odnosno viza za državljane Republike Srbije i to za izdavanje pasoša čiji je rok važenja 10 godina – 25 evra, upis deteta u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika – 15 evra, izdavanje putnog lista – 20 evra, utiskivanje klauzule "Poslovno" (koja zamenjuje vizu za neke zemlje) – 15 evra sasvim je nelogično i izuzetno nekorektno da se iznos za izdavanje putnih isprava Republike Srbije za naše građane koji žive u inostranstvu, a naročito kada se radi o upisu maloletnih lica u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, određuje u tolikom iznosu kao da vam je cilj da roditelji uopšte ne upisuju decu u pasoš, pa i da oni ne uzimaju pasoš države Srbije.
Takođe bih se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, gde se u članu 22. Predloga zakona navodi: U članu 30. stav 3. reč: "deset" zamenjuje se rečju "pet", da bi u članu 30. osnovnog zakona ova promena dobila sasvim novo značenje.
Član 30. glasi: Kapitalni dobitak uključuje oporezivu dobit u iznosu određenom na način iz člana 27-29. ovog zakona. Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje na račun budućih kapitalnih dobitaka u narednih – znači, sada po novom – pet godina. Sigurno da je rešenje iz prethodnog zakona bolje, znači – deset godina.
Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu, ono što je zanimljivo je svakako član 31. koji se odnosi na budžetski kalendar, a posebno je zanimljiv kalendar budžeta lokalne vlasti.
Gde se tačno navodi? Na strani 19, član 31. 2) Kalendar budžeta lokalne vlasti: 15. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, 1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, 15. oktobar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu, 1. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu i 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti, 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti. Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
U ovom kalendaru ništa nije sporno. Šta više, rokovi su zadovoljavajući, ali ono što je sporno i što se dešava iz godine u godinu je da određene lokalne vlasti ne poštuju određene rokove iz ovog kalendara, a svima je poznato da niko do sada nije odgovarao za posledice neispunjenja kalendara budžeta lokalne vlasti.
Takođe, u odeljku VIII. Eksterna revizija, član 89. glasi: ''završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije. Lokalna vlast može da angažuje revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti...''.
O čemu odlučuje skupština lokalne vlasti u skladu sa zakonom? U dosadašnjim rešenjima lokalna vlast je bila u obavezi da organizuje, a sada je na skupštini da odluči da li će biti angažovanja revizorskih institucija i sigurno je da niko više neće kontrolisati lokalnu vlast kako troši budžetska sredstva koja se ostvaruju na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem još jednom, pošto sam iz Sremske Mitrovice, gospođu Zlaticu Stevanović da omogući dolazak sudskog pisara u Opštinski odbor SRS Sremska Mitrovica i da ne pokušava da spreči ono što je već vidljivo, a to je pobeda Tomislava Nikolića na predstojećim izborima za predsednika republike. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu i ovaj predlog nije ništa drugo nego trgovina između stranaka vladajuće koalicije, odnosno njihovih ministara u smeru ko će više dobiti novca građana Srbije da njime raspolaže, a kao što je poznato da nikome o tome ne polaže račune.
Može se reći da je ovaj budžet, odnosno Predlog budžeta uspeo da zadovolji sve interese i potrebe stranaka vladajuće koalicije jer je više puta menjan, da bi on ipak na kraju bio ona veza koja vezuje i nepovezivo. Da li će ta veza opstati, to ćemo videti.
Ono što je važno na početku istaći su svakako primanja budžeta za 2008. godinu, koja su planirana u iznosu od 639.600.289.635 dinara i izdaci u iznosu od 654.429.163,862 dinara, što dovodi do prostog zaključka da ćete potrošiti ono čega nema, u iznosu od čak 14.828.874.227 dinara, odnosno ekonomski rečeno deficit ovog vašeg predloga budžeta je skoro 15 milijardi dinara. Kako ćete doći do 15 milijardi dinara za popunjavanje budžeta svima je jasno - preko zaduženja, podizanjem kredita po veoma nepovoljnim uslovima, a na teret građana Srbije.
Kada se pogleda ova detaljna analiza, odnosno raspored po korisnicima, ma koliko vi to pokušavali da sakrijete, neke stvari uvek isplivaju gore.
Na strani 12, razdeo 2, funkcija 110, ekonomska klasifikacije 422, koji se odnosi na predsednika Republike, planirani troškovi za putovanja iznose 43 miliona dinara, što je prosto neverovatna cifra kada se zna efekat tih putovanja, a on je ravan nuli.
Na strani 13, razdeo 3, glava 3.2, funkcija 111, koji se odnosi na potpredsednika Vlade, izdvajaju se sredstva u iznosu od skoro 92 miliona dinara, što je preko 32 miliona dinara više od sredstava koja se izdvajaju za kabinet predsednika Vlade. Postavlja se pitanje: šta to znači? Da li to znači da u kabinetu predsednika Vlade ne rade ništa pa im treba manji iznos sredstava ili je možda potpredsednik Vlade važniji i bitniji od predsednika Vlade pa dobija veći iznos sredstava?
Veoma je zanimljivo obrazloženje trošenja sredstava po pojedinim korisnicima, a koje se odnosi na kabinet potpredsednika Vlade, a ono glasi: "U okviru opredeljenih sredstava, najveće učešće u rashodima imaju troškovi putovanja vezani za ostvarivanje prioriteta i dugoročnog strateškog cilja Republike Srbije u pogledu pristupanja EU, posebno vezano za pregovore oko zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i šire podrške u pravcu bržeg integrisanja Republike u evropske tokove."
Za ove troškove putovanja nećete imati potrebe jer iko ko ima imalo morala i ljudskosti ne može biti prijatelj sa nekim ko mu otima deo teritorije.
Na strani 14. imamo Kancelariju za saradnju sa medijima, za koju se izdvaja 76 miliona 152 hiljade dinara, što je veliki iznos, posebno ako se zna da bi taj posao trebalo da obavlja generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, a ne kancelarija kao poseban organ. Razlog zbog kojih to obavlja poseban organ je stvaranje mogućnosti da zaposlite jedan određeni broj vaših kadrova.
Na istoj strani 14, u razdelu 3, glava 3.5, funkcija 110, nalazi se Kancelarija za pridruživanje EU, za koju se izdvaja 78.947.000 dinara potpuno bespotrebno, jer svima je jasno da od ulaska u EU nema ništa, bar u neko dogledno vreme, a pogotovu posle stava nekih država članica EU u vezi budućeg rešavanja statusa pokrajine Kosova i Metohije. Kao što rekoh, ulazak u EU je nemoguća misija i nema potrebe na ovakav način povećavati troškove iovako osiromašenih građana države Srbije.
Na strani 16. u raspodeli sredstava iz budžeta nalazi se i kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava učinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, sa iznosom od 53.404.000 dinara, a nigde u ovoj raspodeli sredstava nema kancelarije za pomoć odbrani lica koja odgovaraju pred Haškim tribunalom. Ovaj novac se troši samo za ispunjavanje zahteva Karle del Ponte.
Na strani 20, razdeo 5, glava 5.8, funkcija 330, svoje mesto u budžetu je zauzelo i Tužilaštvo za ratne zločine, sa iznosom od preko 67.000.000 dinara, i evo ponovo jedan razdeo za Karlu del Ponte, jer ovo tužilaštvo goni isključivo lica po nalogu Karle del Ponte, a da niko ne pokušava da pred lice pravde izvede šiptarske teroriste koji su počinili brojne zločine.
Što se tiče poljoprivrede, ona vam je kao i u prethodnom periodu na zadnjem mestu, a to se zaključuje po iznosu koji se izdvaja za poljoprivredu. Ne razmišljate vi da su poljoprivrednicima potrebna veća sredstva za kratkoročne i dugoročne kredite, za zasnivanje nove proizvodnje i nabavku mehanizacije.
Vi se poljoprivrednika setite samo pred izbore, kada određenim ljudima podelite nešto malo kredita, a zatim kod tih istih ljudi idete pa se slikate u predizbornoj kampanji. Ne znate vi stvarno stanje u poljoprivredi, jer niste nikada bili među pravim poljoprivrednicima, a kako radite ne znam da li bi smeli i da odete.
Kroz ovaj predlog budžeta vidljivo je postojanje velikog broja agencija za sve i svašta, prevedeno - za udomljavanje vaših kadrova, a takođe je vidljivo da nijedna od tih agencija nije dala potrebne rezultate, pa je stvarno nepotrebno izdvajati ogromna sredstva za rad ovih agencija, a time povećavati troškove državne administracije.
Takođe ne treba propustiti da se spomene i Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koja nije počela sa radom, a za nju se bespotrebno izdvajaju sredstva iz budžeta.
Sve u svemu budžet je veoma loše urađen, ali od ovakvih stručnjaka vladajuće koalicije bolje nismo ni očekivali. Hvala.