Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu, koji glasi: ''U članu 5, Razdeo 15, funkcija 412, ekonomska klasifikacija 472 ''naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta'', tekst u koloni 5, ispod naziva ekonomske klasifikacije, menja se i glasi: ''Ovo budžetsko davanje namenjeno je za pomoć licima koja su u postupku restrukturiranja i privatizacije ostala bez posla''.
Obrazloženje i mišljenje Vlade glasi: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže promena namene sredstava, tako da bi se ova sredstva namenila kao pomoć licima koja su u postupku restrukturiranja i privatizacije ostala bez posla. Međutim, namena ovih sredstava ima za cilj preduzimanje mera i aktivnosti koje prethode prestanku radnog odnosa radnika u rešavanju radnog statusa viška zaposlenih, u smislu obezbeđivanja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje – samozapošljavanje, povećanje mogućnosti za novo zapošljavanje ili za prevazilaženje perioda traženja novog zaposlenja kroz aktivno traženje posla''.
Nije mi jasno koliko još radnika želite da ostavite bez posla da bi ova sredstva bila namenjena njima.
Svima je jasno da je ova privatizacija, u najvećem broju slučajeva, upropastila preduzeća koja su privatizovana i veliki broj radnika je ostao na ulici. U Sremskoj Mitrovici, odakle dolazim, vidljivo je to na svakom koraku, od industrijske zone, u kojoj je nekad radilo preko 10.000 ljudi, obezbeđivalo egzistenciju svojim porodicama, do Biroa, gde sada tih 10.000 ljudi boravi, u potrazi za novim zaposlenjem, a to je posledica vaše privatizacije i tranzicije. Neka mitrovačka moćna preduzeća su većim delom propala, a neka su na ivici propasti.
Ono što je zanimljivo, na šta hoću posebno da skrenem pažnju, jeste da je, u poslednje vreme, Udruženje akcionara iz Sremske Mitrovice na više adresa u Beogradu uputilo jedan dopis, tražeći odgovor na postavljena pitanja. To je upućeno i predsedniku Odbora za privatizaciju Nikoli Novakoviću, koji se potrudio i dao određeni odgovor.
Upućeno je pitanje Agenciji za privatizaciju, od koje smo dobili određeni odgovor, odnosno akcionari, ali je isto upućeno i potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, gde Udruženje akcionara zahteva intervenciju, pomoć za pokretanje postupka preispitivanja privatizacije u ADSL "Mitros" iz Sremske Mitrovice. Privatizacija je izvršena 2005. godine i preduzeće od tada nastavlja da generiše gubitke Veliki broj radnika je ostao bez posla, nagomilane su neisplaćene zarade, da ne nabrajam ostalo.
Iako manjinski akcionari imaju skoro 27% kapitala u svom vlasništvu, menadžment preduzeća se prema njima odnosi s takvim nipodaštavanjem da raspolaže kapitalom kao da je sav njegov, tako da štetu trpe samo manjinski akcionari i država. Ljudi su se obraćali raznim agencijama za privatizaciju, preko Komisije za hartije od vrednosti, i na kraju su postavili određena pitanja.
Na kraju se postavlja logično pitanje – kakva je svrha privatizacije ako daje ovakve rezultate i za sobom ostavlja sirotinju, nezaposlenost, birokratiju, koja je neefikasna, mogućnost koja je samo formalna, na papiru, tako da ne možete reći da ih nemate, ali od njih nema koristi.
Kako je moguće da svima bude bolje ako je samo pojedinima dobro? Kako sami sebi da objasnimo da je demokratski to da je pojedincima zakon majka, a većini maćeha, a u toj većini, uglavnom, nailazite na manjinske akcionare?
Na kraju, najbolje će biti Beogradskoj berzi, trgovaće po višoj ili nižoj ceni, svoj profit će, kao monopolisti, izvući, iako su prva tri osnivača, banke, u stečaju.
Kome mi da se obratimo?
Malverzacijom i nezainteresovanošću države, većinski vlasnici će za male pare doći do 100% vlasništva, ili će isisavanjem kapitala pribaviti korist za sebe, a ono ništa će ostaviti nama.
Znate li koliko takvih primera ima? Da li u tome leži smisao akcionarstva i možete li da date odgovor na to pitanje?
Znači, gospodin Nikola Novaković je uputio pitanje Agenciji za privatizaciju i dobijena je informacija o kontroli izvršavanja ugovorenih obaveza u subjektu privatizacije, pa se kaže: "U toku postupka kontrole sprovođenja ugovorenih obaveza kupaca, u sedištu subjekta privatizacije izvršene su tri kontrole, a poslednja je izvršena 8.02.2007. godine".
Ono što je zanimljivo u ovom izveštaju jeste da je na dan prodaje u subjektu bilo 913 zaposlenih, a na dan kontrole – 183 zaposlena. Posebno je zanimljivo da su određeni radnici tužili firmu i da su određeni radnici dobili sudske odluke, izvršenja i novac, a da određeni radnici nisu uspeli da to dobiju, iako su potpuno isti slučajevi u pitanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se u objedinjenoj raspravi nalaze četiri predloga o izmenama i dopunama zakona, Predlog zakona o budžetskom sistemu, kao i predlog zakona o sporazumu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama je još jedan pokušaj da se na određeni način dođe do veće količine novčanih sredstava, odnosno da se još dublje zavuče ruka u već prazan džep građana države Srbije.
U članu 21. u Tarifnom broju 1. tačka 1) broj: "150" zamenjuje se brojem: "200", a u tački 2) broj: "750" zamenjuje se brojem: "1.000", što znači još jedno nepotrebno povećanje iznosa od preko 30% koje se odnosi na zahtev za: 1) molbu i predlog, prijavu i drugi podnesak ako ovim zakonom nije drukčije propisano – dosadašnji iznos od 150 dinara se zamenjuje iznosom od 200 dinara, i 2) davanje mišljenja o primeni republičkih propisa – dosadašnji iznos od 750 dinara zamenjuje se iznosom od 1.000 dinara.
U članu 22. stav 1. navodi se: u Tarifnom broju 5. tačka 1) broj: "450" zamenjuje se brojem: "900", što znači da se u odeljku Tarifa republičkih administrativnih taksi, odeljak A - Takse za spise i radnje organa u Republici Srbiji za zahtev za otkup stana umesto 450 dinara izdvaja 900 dinara, što je takođe povećanje od 100%, a mi, odnosno vi govorite o nepostojanju inflacije i sjajnom stanju naše privrede.
U članu 102. Tarifni broj 9, koji se odnosi na izdavanje putnih isprava, odnosno viza za državljane Republike Srbije i to za izdavanje pasoša čiji je rok važenja 10 godina – 25 evra, upis deteta u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika – 15 evra, izdavanje putnog lista – 20 evra, utiskivanje klauzule "Poslovno" (koja zamenjuje vizu za neke zemlje) – 15 evra sasvim je nelogično i izuzetno nekorektno da se iznos za izdavanje putnih isprava Republike Srbije za naše građane koji žive u inostranstvu, a naročito kada se radi o upisu maloletnih lica u pasoš jednog roditelja ili drugog zakonskog zastupnika, određuje u tolikom iznosu kao da vam je cilj da roditelji uopšte ne upisuju decu u pasoš, pa i da oni ne uzimaju pasoš države Srbije.
Takođe bih se osvrnuo i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, gde se u članu 22. Predloga zakona navodi: U članu 30. stav 3. reč: "deset" zamenjuje se rečju "pet", da bi u članu 30. osnovnog zakona ova promena dobila sasvim novo značenje.
Član 30. glasi: Kapitalni dobitak uključuje oporezivu dobit u iznosu određenom na način iz člana 27-29. ovog zakona. Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.
Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog člana iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje na račun budućih kapitalnih dobitaka u narednih – znači, sada po novom – pet godina. Sigurno da je rešenje iz prethodnog zakona bolje, znači – deset godina.
Što se tiče Predloga zakona o budžetskom sistemu, ono što je zanimljivo je svakako član 31. koji se odnosi na budžetski kalendar, a posebno je zanimljiv kalendar budžeta lokalne vlasti.
Gde se tačno navodi? Na strani 19, član 31. 2) Kalendar budžeta lokalne vlasti: 15. jun - lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti, 1. septembar - direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, 15. oktobar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu, 1. novembar - nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu i 20. decembar - skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti, 25. decembar - lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti. Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
U ovom kalendaru ništa nije sporno. Šta više, rokovi su zadovoljavajući, ali ono što je sporno i što se dešava iz godine u godinu je da određene lokalne vlasti ne poštuju određene rokove iz ovog kalendara, a svima je poznato da niko do sada nije odgovarao za posledice neispunjenja kalendara budžeta lokalne vlasti.
Takođe, u odeljku VIII. Eksterna revizija, član 89. glasi: ''završni račun budžeta Republike Srbije i završni računi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja obavezno podležu eksternoj reviziji u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje nadležnost Državne revizorske institucije. Lokalna vlast može da angažuje revizora sa odgovarajućim kvalifikacijama za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta lokalne vlasti...''.
O čemu odlučuje skupština lokalne vlasti u skladu sa zakonom? U dosadašnjim rešenjima lokalna vlast je bila u obavezi da organizuje, a sada je na skupštini da odluči da li će biti angažovanja revizorskih institucija i sigurno je da niko više neće kontrolisati lokalnu vlast kako troši budžetska sredstva koja se ostvaruju na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem još jednom, pošto sam iz Sremske Mitrovice, gospođu Zlaticu Stevanović da omogući dolazak sudskog pisara u Opštinski odbor SRS Sremska Mitrovica i da ne pokušava da spreči ono što je već vidljivo, a to je pobeda Tomislava Nikolića na predstojećim izborima za predsednika republike. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu i ovaj predlog nije ništa drugo nego trgovina između stranaka vladajuće koalicije, odnosno njihovih ministara u smeru ko će više dobiti novca građana Srbije da njime raspolaže, a kao što je poznato da nikome o tome ne polaže račune.
Može se reći da je ovaj budžet, odnosno Predlog budžeta uspeo da zadovolji sve interese i potrebe stranaka vladajuće koalicije jer je više puta menjan, da bi on ipak na kraju bio ona veza koja vezuje i nepovezivo. Da li će ta veza opstati, to ćemo videti.
Ono što je važno na početku istaći su svakako primanja budžeta za 2008. godinu, koja su planirana u iznosu od 639.600.289.635 dinara i izdaci u iznosu od 654.429.163,862 dinara, što dovodi do prostog zaključka da ćete potrošiti ono čega nema, u iznosu od čak 14.828.874.227 dinara, odnosno ekonomski rečeno deficit ovog vašeg predloga budžeta je skoro 15 milijardi dinara. Kako ćete doći do 15 milijardi dinara za popunjavanje budžeta svima je jasno - preko zaduženja, podizanjem kredita po veoma nepovoljnim uslovima, a na teret građana Srbije.
Kada se pogleda ova detaljna analiza, odnosno raspored po korisnicima, ma koliko vi to pokušavali da sakrijete, neke stvari uvek isplivaju gore.
Na strani 12, razdeo 2, funkcija 110, ekonomska klasifikacije 422, koji se odnosi na predsednika Republike, planirani troškovi za putovanja iznose 43 miliona dinara, što je prosto neverovatna cifra kada se zna efekat tih putovanja, a on je ravan nuli.
Na strani 13, razdeo 3, glava 3.2, funkcija 111, koji se odnosi na potpredsednika Vlade, izdvajaju se sredstva u iznosu od skoro 92 miliona dinara, što je preko 32 miliona dinara više od sredstava koja se izdvajaju za kabinet predsednika Vlade. Postavlja se pitanje: šta to znači? Da li to znači da u kabinetu predsednika Vlade ne rade ništa pa im treba manji iznos sredstava ili je možda potpredsednik Vlade važniji i bitniji od predsednika Vlade pa dobija veći iznos sredstava?
Veoma je zanimljivo obrazloženje trošenja sredstava po pojedinim korisnicima, a koje se odnosi na kabinet potpredsednika Vlade, a ono glasi: "U okviru opredeljenih sredstava, najveće učešće u rashodima imaju troškovi putovanja vezani za ostvarivanje prioriteta i dugoročnog strateškog cilja Republike Srbije u pogledu pristupanja EU, posebno vezano za pregovore oko zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU i šire podrške u pravcu bržeg integrisanja Republike u evropske tokove."
Za ove troškove putovanja nećete imati potrebe jer iko ko ima imalo morala i ljudskosti ne može biti prijatelj sa nekim ko mu otima deo teritorije.
Na strani 14. imamo Kancelariju za saradnju sa medijima, za koju se izdvaja 76 miliona 152 hiljade dinara, što je veliki iznos, posebno ako se zna da bi taj posao trebalo da obavlja generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, a ne kancelarija kao poseban organ. Razlog zbog kojih to obavlja poseban organ je stvaranje mogućnosti da zaposlite jedan određeni broj vaših kadrova.
Na istoj strani 14, u razdelu 3, glava 3.5, funkcija 110, nalazi se Kancelarija za pridruživanje EU, za koju se izdvaja 78.947.000 dinara potpuno bespotrebno, jer svima je jasno da od ulaska u EU nema ništa, bar u neko dogledno vreme, a pogotovu posle stava nekih država članica EU u vezi budućeg rešavanja statusa pokrajine Kosova i Metohije. Kao što rekoh, ulazak u EU je nemoguća misija i nema potrebe na ovakav način povećavati troškove iovako osiromašenih građana države Srbije.
Na strani 16. u raspodeli sredstava iz budžeta nalazi se i kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava učinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, sa iznosom od 53.404.000 dinara, a nigde u ovoj raspodeli sredstava nema kancelarije za pomoć odbrani lica koja odgovaraju pred Haškim tribunalom. Ovaj novac se troši samo za ispunjavanje zahteva Karle del Ponte.
Na strani 20, razdeo 5, glava 5.8, funkcija 330, svoje mesto u budžetu je zauzelo i Tužilaštvo za ratne zločine, sa iznosom od preko 67.000.000 dinara, i evo ponovo jedan razdeo za Karlu del Ponte, jer ovo tužilaštvo goni isključivo lica po nalogu Karle del Ponte, a da niko ne pokušava da pred lice pravde izvede šiptarske teroriste koji su počinili brojne zločine.
Što se tiče poljoprivrede, ona vam je kao i u prethodnom periodu na zadnjem mestu, a to se zaključuje po iznosu koji se izdvaja za poljoprivredu. Ne razmišljate vi da su poljoprivrednicima potrebna veća sredstva za kratkoročne i dugoročne kredite, za zasnivanje nove proizvodnje i nabavku mehanizacije.
Vi se poljoprivrednika setite samo pred izbore, kada određenim ljudima podelite nešto malo kredita, a zatim kod tih istih ljudi idete pa se slikate u predizbornoj kampanji. Ne znate vi stvarno stanje u poljoprivredi, jer niste nikada bili među pravim poljoprivrednicima, a kako radite ne znam da li bi smeli i da odete.
Kroz ovaj predlog budžeta vidljivo je postojanje velikog broja agencija za sve i svašta, prevedeno - za udomljavanje vaših kadrova, a takođe je vidljivo da nijedna od tih agencija nije dala potrebne rezultate, pa je stvarno nepotrebno izdvajati ogromna sredstva za rad ovih agencija, a time povećavati troškove državne administracije.
Takođe ne treba propustiti da se spomene i Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava, koja nije počela sa radom, a za nju se bespotrebno izdvajaju sredstva iz budžeta.
Sve u svemu budžet je veoma loše urađen, ali od ovakvih stručnjaka vladajuće koalicije bolje nismo ni očekivali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju ili, bolje reći, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ''DDOR''-a i ''Dunav osiguranja'', jer su ove izmene i dopune Zakona, u stvari, priprema za privatizaciju ova dva osiguravajuća društva.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o osiguranju je donet krajem maja 2004. godine, a ove izmene dolaze na dnevni red posle više od tri godine, kako vi kažete, iz potrebe podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti osiguranja. I sve bi to bilo u redu da se iza ovoga ne krije nešto drugo, odnosno prvo - provizija.
Da, ipak, krenemo redom. U članu 1. Predloga zakona, odnosno u članu 3. osnovnog zakona, stav 1. glasi: "Delatnost osiguranja obavlja društvo za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti", i dodajete: "kao i ogranak stranog društva za osiguranje koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje te delatnosti."
Postavlja se pitanje, šta se dobija ovom dopunom Zakona? Ne mogu da kažem da se ne dobija ništa, jer da je ništa, bili bismo na nuli, a ovako dobijamo, ali samo negativne posledice, koje će se videti kroz određeno vreme.
Ista situacija je bila i pre par godina, kada su na naše tržište ušle inostrane banke, ali su pre toga morale da budu uništene naše banke, a to je učinjeno na dobro poznati način. Od tih banaka smo dobili veliki broj kredita, ali pod neverovatnim uslovima, koji ne važe nigde u Evropi, nego samo u Srbiji, a ti uslovi se ogledaju kroz najveće kamatne stope u Evropi.
U članu 2. Predloga zakona, odnosno članu 15. osnovnog zakona, predlaže se brisanje, u stavu 4, reči: "kod društva za reosiguranje" i stav 5 se briše.
Stav 4. glasi: "Društvo za osiguranje je dužno da deo rizika iznad samopridržaja reosigura", pa brišete – ''kod društva za reosiguranje'', a stav 5. glasi: "Društvo za reosiguranje dužno je da deo rizika koji ne može pokriti svojim sredstvima ili reosiguranjem u zemlji reosigura u inostranstvu".
Postavlja se pitanje, šta se dobija ovom izmenom Zakona? Opet dobijamo negativne posledice, jer je dosadašnjim zakonom društvo za osiguranje bilo upućeno da reosiguranje vrši u zemlji, a tek onda u inostranstvu.
Mi ovom izmenom ukidamo neku vrstu zaštite i dopuštamo da društva za reosiguranje iz inostranstva mogu da rade šta hoće u tržišnoj utakmici. Poznavajući stanje u našem društvu, mi ćemo biti gubitnici. Ovaj član zakona je, svakako, preuranjen, jer Srbija još uvek nije članica STO i ta ograničenja koja predviđa STO treba postavljati onda kada Srbija postane članica.
U članu 3. Predloga zakona, odnosno u članu 26. osnovnog zakona, stav 2. glasi: "Strana pravna i fizička lica mogu", pa se briše - "pod uslovima uzajamnosti'', ''osnovati akcionarsko društvo za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarsko društvo za osiguranje".
Ovim brisanjem uslova o uzajamnosti, nijedno naše osiguravajuće društvo neće osnovati društvo za osiguranje u inostranstvu, jer je opštepoznato da pojedine zemlje iz bližeg okruženja, samo kada se posumnja da postoji kapital iz Srbije, na raznorazne načine pokušavaju, a i uspevaju, da izvrše diskriminaciju i ne dozvole pristup na njihovo tržište. Takođe je poznato da princip uzajamnosti primenjuju sve ozbiljne države.
U članu 15. Predloga zakona dodaje se novi član 180a, čiji stav 1. glasi: "Narodna banka Srbija i zaposleni u Narodnoj banci Srbije, kao i lice koje po nalogu Narodne banke Srbije vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom."
Ovaj stav 1, a i kompletan član, nepotrebni su, jer svako treba da odgovara za svoj rad i da se zna stepen odgovornosti. Takođe se postavlja pitanje - kako će se dokazati da li je šteta prouzrokovana namerno i šta znači - krajnjom nepažnjom.
Da li to znači da će ovaj član služiti za selektivno terorisanje radnika, pa će nekima biti utvrđena krajnja nepažnja, a nekima ne?
U čl. 17. i 18. Predloga zakona, odnosno u čl. 234. i 235. osnovnog zakona, produžavate rok za promenu statusa i poslovanja do 31.12.2009. godine i to je izuzetno dug rok. Kao što znamo, Zakon je donet maja 2004. godine i bilo je dosta vremena da se učine pomaci na tom polju. Poslanici SRS-a će kroz amandman zatražiti skraćivanje tog roka do 30. juna 2008. godine.
U članu 20. Predloga zakona menja se celokupan kapital iznosom od 70% društvenog kapitala. Znači, 70% društvenog kapitala je preveliki iznos koji se prodaje i sigurno je da taj iznos ne bi trebalo da pređe 49%, da bi država mogla da zadrži uticaj u ovako bitnoj oblasti, odnosno u svim strateškim delatnostima.
Posebno je zanimljiv član 21. Predloga zakona, odnosno član 243v, gde se pojavljuje i reč - provizija. Ono što je sigurno, to je da će neko uzeti proviziju prilikom prodaje ovih osiguravajućih društava, ako je već i nije uzeo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, amandman glasi – član 5. se briše. Brisanje člana 5. predlažem iz razloga što je rešenje u osnovnom Zakonu dovoljno i sveobuhvatno.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja, kao predsednik Odbora za omladinu i sport moram da obavestim Narodnu skupštinu i građane Srbije da ovaj predlog zakona nije prošao kroz Odbor za omladinu i sport, iako je to bilo potrebno.
Odbor za omladinu i sport zakazivan je dva puta, znači 10. septembra 2007. godine u 13,00 sati i 17. septembra 2007. godine u 14,00 sati.
Ali, vladajuća koalicija ni za jednu sednicu Odbora nije uspela da obezbedi potreban kvorum, tako da se Odbor nije održao i nije se raspravljalo o Predlogu zakona.
Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je stupio na snagu jula 2003. godine, a očigledno je da se ovaj zakon nije primenjivao na način na koji je trebalo, a u slučajevima kada je primenjivan bilo je selektivno.
Navešću vam sada citat iz otvorenog pisma FK ''Partizan'', koje je upućeno predsedniku PSS Zvezdanu Terziću; kaže – ''Pre četiri godine Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i s obzirom na to da u proteklom periodu ponašanje gledalaca u sportskim arenama u Srbiji ne samo da nije poboljšano, već je i drastično pogoršano, moramo da se složimo da nadležni državni organi pomenuti Zakon ne primenjuju ili ga ne primenjuju podjednako dosledno prema svim prekršiocima.
Samim Zakonom pokušano je da se, po ugledu i uzoru na Englesku, na sportskim terenima stvori pristojna pozorišna atmosfera. Ali, vidljivo je da to nije uspelo. Na stadionima u Engleskoj postoji od 13 do 14 kamera, od kojih svaka pokriva po jedan segment tribina, i policija tačno zna ko je krivac.
Kod nas to nije slučaj. Policija kod nas hapsi koga stigne, pa čak budu uhapšeni i ljudi koji nisu bili na sportskoj priredbi, koji su se slučajno našli tu. Kod nas policija krene u akciju, pokupi prvih 10 do 15 ljudi, uopšte ih ne interesuje da li su krivi ili ne, a u stanici će razjasniti ko je kriv, a ko nije. Na ovakav način se primenjuje Zakon kod nas.''
Dame i gospodo narodni poslanici, stanje na sportskim terenima i priredbama je realan odraz stanja u društvu. I vi iz vladajuće koalicije ste odgovorni za to stanje.
Dana 15. juna 2006. godine, iz izvora, znači, vaše televizije B92 navodi se da je došlo do sukoba navijača i policije na košarkaškoj utakmici Partizan – Crvena Zvezda.
Ministar tadašnji i sadašnji, Dragan Jočić, odbacio je tvrdnje da je policija upotrebila prekomernu silu, iako je ograda u hali pukla pod pritiskom sabijenih navijača, iako je veći broj osoba pao sa visine od četiri metra, a policija je nastavljala da tuče navijače. Situacija se smirila tek posle intervencije igrača ''Crvene Zvezde''.
Posle te utakmice oglasila se i DS sa sledećim saopštenjem: ''DS smatra da su nemili događaji još jedan od razloga da ministar unutrašnjih poslova, Dragan Jočić, podnese ostavku.''
Dalje u tekstu se navodi, ova stranka je podsetila, dok je ona imala vodeću ulogu u Vladi Srbije, da je donet moderan, evropski Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim terenima, koji se ne primenjuje. Da je Zakon sprovođen na sportskim priredbama ne bi bilo incidenata, izgrednici bi odavno došli pod udar Zakona i ne bi dolazili na utakmice.
Ovako, sportski tereni u Srbiji nisu mesta na kojima su građani bezbedni i na koje se dolazi samo zbog sportske igre. Iz ovog saopštenja se vidi sve o vama iz ''žutog'' preduzeća.
Šta se to promenilo u radu bivšeg, odnosno sadašnjeg ministra, Dragana Jočića, pa ste vi glasali za njega da on i dalje bude ministar policije? Nije se ništa promenilo. Rad ministra je ostao isti, ravan je nuli. Ali, vi ste ispunili vaše želje, dobili ste fotelje, zaposlili rođake, prijatelje, pa možete da trpite i nekog čiju ste ostavku pre tražili.
Dame i gospodo narodni poslanici, sam zamenik načelnika Uprave policije Beograd, Slobodan Luković, istakao je da sudovi treba da odrade najveći deo posla, ali postupci tapkaju u mestu zbog sporosti sudova.
Ovo sve nam govori da ni Ministarstvo pravde, a ni Ministarstvo policije ne rade svoj posao kako treba.
Ovim izmenama Zakona pokušavate da izjednačite paljenje baklje na sportskim terenima sa silovanjem, tuču na sportskim terenima sa rasturanjem droge, a same navijače sa ubicama. Očekujete da ćete ovim izmenama Zakona učiniti nešto dobro, da više neće biti nereda na sportskim terenima, ali imaćete takav efekat da više ljudi neće ni dolaziti na sportske manifestacije i priredbe.
Postavlja se pitanje zašto bi bilo ko išao na sportsku utakmicu kada postoji mogućnost da samo iz razloga ako se u određenom trenutku nađe u jednoj grupi ljudi koja pravi nerede može da dobije kaznu zatvora do osam godina. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, CEFTA - 2006, ali se ne nalazi ministar koji treba da brani taj Sporazum. U članu 4. koji se odnosi na stupanje na snagu ovog sporazuma navodi se da Sporazum stupa na snagu 1.  maja 2007. godine, kao što vidimo danas je 13. septembar 2007. godine i zbog vas iz vladajuće koalicije i vašeg brčkanja po svetskim letovalištima ovaj sporazum ne može da stupi na snagu, a pitanje je da li će ova skupština prihvatiti ovaj sporazum.
Potpisivanje ovog sporazuma je vođeno ličnim i pojedinačnim interesima i raznim vrstama pritisaka kako spolja tako i iznutra. Ministar vam nije rekao ništa značajno šta će značiti potpisivanje ovog sporazuma, da li će dovesti do razvoja naše privrede, do otvaranja radnih mesta, povećati konkretnost naše robe na svetskom tržištu ili do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, pa naravno da nije rekao, jer će dovesti do sasvim suprotnih efekata.
Posebno je zanimljiva tačka 7) u članu 4. gde se navodi: ''Bilo koja ugovorna strana može primenjivati ovaj Sporazum privremeno ukoliko je to u skladu sa njenim Ustavom''. Postavlja se pitanje šta znači reč "privremeno" da li to znači da kada odgovara Sporazum, primenjivaće se, a kada ne odgovara nema primene Sporazuma.
Posebno je važno istaći da građani Srbije znaju koje su to zemlje potpisnice ovog sporazuma, a to su: Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Moldavija, UNMIK u ime Kosova i Srbije. Koliko znam, Kosovo nije država nego sastavni deo Srbije, pa se postavlja pitanje kako potpisujemo sporazum sa delom svoje teritorije.
U Aneksu 1. Sporazuma o izmenama i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi u članu 1. navode se ciljevi ovog sporazuma i prvo što se vidi jeste da se meša ćirilično-latinično pismo, ali bitnije je ono što se navodi pod tačkom b) ''da se poboljšaju uslovi za dalje unapređenje ulaganja, uključujući direktne strane investicije''.
Šta to znači? Da li ćete da rasprodate ono što je još malo ostalo Srbiji budzašto, da napunite svoje kofere jer kako ste do sada radili jedino vam je to interes. Ne interesuje vas što naša preduzeća nisu ravnopravna u okolnim zemljama prilikom kupovine firmi u tim istim zemljama, jer se dešavaju situacije da kada se bar i posumnja da neke firme imaju srpski kapital one bivaju diskvalifikovane na osnovu raznoraznih objašnjenja.
Pod tačkom c), takođe, latinicom navodi se kao cilj ovog sporazuma ''da se proširi trgovina robom i uslugama i podstakne ulaganje putem korektnih, jasnih, stabilnih i predvidljivih pravila''. Postavlja se pitanje na koji način će se proširiti trgovina robom i uslugama. Da li to znači da ćemo biti zatrpani raznoraznom robom iz susednih zemalja koja će biti jeftinija od naše i na taj način ćemo ugušiti i ono malo proizvodnje što je ostalo u Srbiji, jer ste vi uništili sve što se moglo uništiti.
Dame i gospodo, svi mi znamo u kakvom je stanju naša privreda, koliko su naši proizvodi konkurentni na svetskom tržištu. Zna se da je proizvodnja zastarela i veliki su troškovi po jedinici proizvoda. Takođe, opšte je poznato da je svaki naš proizvod dosta skuplji od proizvoda koji se proizvodi u drugim državama. Postavlja se pitanje na koji način ćemo mi biti konkurentni na tom novootvorenom tržištu.
Takođe, postavlja se pitanje šta će nama značiti i da dobijemo manje carinske stope na izvoz ili da ih uopšte nema ili da dobijemo određene kvote za izvoz kada mi od toga nećemo imati ništa. U stvari, hoćemo, imaćemo samo štete. Poznato je da smo u proteklom periodu dobili izvozne kvote za izvoz mesa u inostrane zemlje, ali, gospodo iz vladajuće koalicije vi ništa niste uradili da se taj izvoz i realizuje.
Ne mogu a da ovom prilikom ne spomenem i Sremsku Mitrovicu, grad koji je bio gigant što se tiče industrijske proizvodnje, u industrijskoj zoni nalazile su se firme koje su se bavile raznim delatnostima i zapošljavale oko 15.000 građana Opštine Sremska Mitrovica, a danas, posle sedam godina vaše vlasti, imamo oko 15.000 nezaposlenih lica na Zavodu za zapošljavanje.
Upravo, sada u Sremskoj Mitrovici aktuelan je problem Javnog preduzeća "Matroz" koje je otišlo u stečaj, radnicima se ne dozvoljava da uđu u fabriku da uzmu lične stvari, dovedeno je obezbeđenje koje nikome ne dozvoljava ulazak u krug fabrike. Ali, jedno je sigurno da je preko hiljadu ljudi završilo na Zavodu za zapošljavanje, odnosno ostalo bez zaposlenja. Takođe, zanimljivo je i preduzeće "Mitrovačka industrija ventila" koja je u vreme sankcija proizvodila ventile za prvu gradnju za svetski poznate marke automobila "Pežo" i "Citroen", ali ste i to vi uspeli da upropastite, pa danas i od te firme gotovo da nema ništa.
U Sremskoj Mitrovici je u prethodnom periodu vrlo uspešno radila i Mesna industrija "Mitros", kojoj nije trebalo CEFTA da bude konkurentna na svetskom tržištu, jer samo ime i robna marka "Mitros" je značilo nešto na svetskom tržištu. Danas od tog mitrovačkog giganta nemamo ništa, osim velikog broja radnika na Zavodu za zapošljavanje. U Sremskoj Mitrovici bez posla je ostalo oko 15.000 radnika, ali se zato vi na sva usta hvalite kada uspete da zaposlite dva-tri radnika, a ja postavljam pitanje šta će biti sa ovim hiljadama ljudi. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze novi nameti i opterećenja za budžet i primanja već osiromašenih građana Srbije.
Upravo tako, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu i finansiranju između KFW, odnosno Nemačke razvojne banke, Frankfurt na Majni, i Republike Srbije, rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, faza III.
I, gle čuda, čim je neka milionska cifra tu je Boža ili Mlađa. U ovom slučaju cifra je 20 miliona evra, a tu je na početku bio Mlađa, kojeg je u međuvremenu zamenio ministar Mirko Cvetković. Verovatno je tu i neki PDV od 5, 10, 15 ili 18%.
Šta reći za ovaj sporazum o zajmu i finansiranju između KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije, osim toga da je on veoma loš za državu Srbiju i da će dovesti do zaduživanja Srbije, a pogotovo ako se ima u vidu da budžet Republike Srbije ima dovoljno sredstava da se isfinansira ovaj projekat.
Takođe, postavlja se pitanje zašto je predloženi Nacionalni investicioni plan iz koga treba da se finansiraju ovakvi projekti.
Da pređem u konkretno na sporazum o finansiranju.
U članu 1, stav 1, tačka 2. navodi se - zajmoprimac će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koja će biti agencije za izvršenje projekta.
Postavlja se pitanje, koja su to odabrana preduzeća? Da li je to možda DS žuto preduzeće ili je to DSS preduzeća, ili možda čak neko šifrovano preduzeća?
Kada se malo bolje pogleda ovaj sporazum, opet će biti agencija za izvršenje projekta, a sa agencijom ide i mogućnost zapošljavanja vaših kadrova, kumova, supruga, rođaka.
U članu 2, stav 2, tačka 1. navodi se - zajmoprimac će u potpunosti usmeriti sredstva na REA (agencije za izvršenje projekta) shodno posebnim sporazumima o zajmu, po kamatnoj stopi od 2% godišnje, za period od dvanaest i po godina, uključujući grejs period od dve i po godine, počev od datuma prvog povlačenja shodno odgovarajućim posebnim sporazumima.
Ovde se navodi kamata od 2% godišnje, ali nije to sve što će građani Srbije platiti. Biće tu još koji procenat. Zajmoprimac se obavezuje da će platiti 0,5% kao naknadu za poslovanje na ukupan iznos zajma, a to je 60.000 evra.
Takođe, u članu 4. stav 4. tačka 3. navodi se - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam po stopi koju odredi KFW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajama, na osnovu efektivnih troškova finansiranja KFW na evro tržištu kapitala u vreme isplate za najpribližnija moguća dospeća u delu zajma koji treba da se isplati, plus maržu od 1,2% godišnje, što iznosi 144.000 evra.
Takođe, fiksirana kamatna stopa će biti obavezujuća za ceo period odgovarajućeg dela zajma. Eto nama još 1,2% koji će platiti građani Srbije.
I pored toga, ne znamo kolika je stvarna kamata na ovaj zajam.
U članu 4. stav 4.1 zajmoprimac će platiti troškove za nepovučena sredstva u iznosu od 0,25%. Poznavajući vaš rad i zalaganje, ne bi me začudilo da nas zakače članovi 4.6 i 4.7 i eto nama još 2%, plus 2% na teret građana Srbije.
U članu 5, koji se odnosi na obustavu, povlačenje i privremenu otplatu, a vi ga verovatno nećete mnogo koristiti, veoma je zanimljiv stav 5.1, gde se navodi – zajmoprimac može odustati od povlačenja iznosa zajma samo uz prethodno odobravanje od strane KFW, što znači da samo uz prethodno odobrenje od strane KFW zajmoprimac može odustati od povlačenja iznosa zajama.
To znači da ako KFW ne odobri nema odustanka od povlačenja i sve se mora platiti.
Takođe, u članu 5. stav 5.2 navodi se da zajmoprimac može, uz pridržavanje prethodnog obaveštenja od 30 dana, privremeno otplatiti zajam u iznosu jedne ili više rata otplate zajedno sa plaćanjem kompenzacije za prevremenu otplatu koju će odrediti KFW i ona će biti računata na osnovu situacije na tržištu kapitala koja preovlađuje u to vreme. U obzir će se uzimati izgubljena zarada od kamate i mogućnost ponovnog investiranja za originalni preostali period zajma.
Ovo nam govori da, i ako bude mogućnosti da se prevremeno otplati zajam, i to će se morati platiti. Pošto će sve odrediti KFW, nemačka razvojna banka, koliko oni budu tražili toliko ćete vi dati, odnosno kako oni budu svirali tako ćete vi igrati.
Veoma zanimljiv je član 5. stav 3. alineja e), koja se odnosi na vanredne okolnosti i mogućnost KFW da može da obustavi povlačenje iznosa. Postavlja se pitanje koje su to vanredne okolnosti, okolnosti koje mogu da sprečavaju ili ozbiljno ugrožavaju primenu, izvršavanje ili svrhu projekta ili izvršavanje obaveza plaćanja koje se očekuju od zajmoprimca po ovom sporazumu.
Postavlja se pitanje koje su to vanredne okolnosti, jer za vas i vaše prijatelje sa zapada, pored vanrednih okolnosti, postoje i dodatne vanredne okolnosti, koje bi sigurno trebali da unesete u ovaj sporazum, a vi vrlo dobro znate koje su to okolnosti.
Vi ćete izglasati ovaj sporazum o zajmu i finansiranju između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije. To je rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji, faza tri, ali treba da znate da je faza tri završna faza vaše vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi amandman koji je podneo moj kolega Nebojša Stefanović, kojim se u članu 5. razdeo 3 funkcija 110 briše, znači Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, gde se izdvaja 63.668.000 dinara iz budžeta, 13 miliona iz donacija međunarodnih organizacija i 240.000 iz donacija inostranih zemalja.
Dame i gospodo poslanici, trenutno raspravljamo o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu u pojedinostima, a to je informacija za vladajuću koaliciju odnosno njihove poslanike, pošto dobar deo poslanika vladajućih stranaka ne učestvuje u raspravi i ne prisustvuje sednici, nego se šetaju po hodnicima, borave u kancelarijama ili su u gradu.
Ali, nije to ništa čudno, dešava se to u svim skupštinama, od skupštine opština do republičke Skupštine, dok god su na vlasti nazovidemokrate. Odbornici i poslanici vladajuće koalicije DS, DSS, G17 plus su stranački vojnici koji čekaju da im se da mig za glasanje, a oni samo podignu ruku ili pritisnu odgovarajući taster i ne razmišljajući da tim potezom vraćaju našu zemlju, našu privredu i naše ljude unazad. Samim tim potezom oni, znači, guraju napred sebe ispred svih.
Poslanici Srpske radikalne stranke su u raspravi u načelu pokušali da skrenu pažnju i ukažu na sve negativnosti ovog vašeg Predloga budžeta Srbije za 2007. godinu, ali ministar i Vlada ostali su gluvi na sve te naše pokušaje. Važno je da su ministri podelili pare iz budžeta po svojim ministarstvima i po onoj narodnoj mislite "i vuk sit i ovce na broju", samo je narod Srbije na gubitku ili, bolje reći, narod Srbije je na gubitku od 5. oktobra 2000. godine, kada ste zaseli u fotelje i ništa vam nije bitno, ništa vas ne interesuje osim toga da se što duže zadržite na vašim mestima i vašim foteljama.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, poslanici Srpske radikalne stranke su i sa velikim brojem amandmana pokušali da vam skrenu pažnju na veliki broj grešaka koje su vam promakle slučajno ili će pre biti namerno. I sada kada se raspravlja o amandmanima koji su podneti na veliki broj članova ovog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, velika je šteta što nema ministara da čuju šta se predlaže tim amandmanima, a ne da samo sedi ministar Cvetković i još poneki ministar.
Uz dužno poštovanje, moje mišljenje je da ne može jedan čovek kompletno da isprati sve primedbe na zakon o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu i da da prave odgovore na postavljena pitanja. Možda je to i deo taktike da ministar da odgovore samo na pojedina pitanja, a da na neka pitanja ne da odgovor i jednostavno prećuti.
Dame i gospodo narodni poslanici, treba reći da je kod nas PDV 18%, a da je u svim zemljama u okruženju u proseku oko 15%, i da o smanjenju tog PDV-a još uvek nema govora. Takođe, treba reći da će povećanje rashoda u ovom novom budžetu za 20% sigurno izazvati rast inflacije, a inflacija će sigurno uvećati akcizu na gas od šest dinara, koja do sada nije postojala, i samo će povećati troškove građana koji koriste ovaj energent.
Predstavnici vladajuće koalicije se hvale smanjenjem poreza prilikom kupovine prvog stana, a ne govore građanima da će povećanje akcize na gorivo koje koriste građevinske mašine koje učestvuju u izgradnji tih stanova dovesti do povećanja cene tih stanova, tako da od te vaše pogodnosti neće biti ništa, još će građani koji prvi put kupuju stan imati štetu. Da ne govorim o tome kakve ste pogodnosti dali za kupovinu prvog stana, samo jedan problem ne možete nikako da prevaziđete, a to je da osobe koje nemaju stan ne mogu da podignu kredit jer nemaju na šta da stave hipoteku koja je neophodna prilikom podizanja kredita. Priča o kreditima je posebna stavka, jer cena kredita u Srbiji je mnogo veća nego u okolnim zemljama, a građani koji podignu kredit za jedan stan kroz otplatu kredita otplate i dva stana.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje šta je sa 17 milijardi neutrošenih sredstava koja su prikazana u prvom Predlogu budžeta za 2007. godinu, a onda na volšeban način nestala u vašem novom Predlogu budžeta za 2007. godinu. Takođe, govorite o povećanju zaposlenosti. Stvarno ste u pravu. Povećanje zaposlenosti se vidi, ali u Vladi, kod predsednika Republike, a to je verovatno u većem broju savetnika, možda će neki kum ili pašenog da se zaposli. Svi će oni dobiti velike plate, službene automobile, a građani Srbije, odnosno milion ljudi koji su nezaposleni u Srbiji, neće videti ništa i neće osetiti boljitak. Ne razmišljate vi o tome da se smanje doprinosi na plate, a to bi bio put ka novom zapošljavanju radnika.
Nekoliko puta je postavljeno pitanje da li je moguće da je avio-služba Vlade dva puta prošla kroz budžet, i to jednom u iznosu od 149.711.000 dinara, a pre toga kroz troškove putovanja. Veoma je zanimljivo da će Vlada i Kabinet predsednika Vlade na troškove putovanja potrošiti 200.000 dinara, a da će Kabinet potpredsednika Vlade na troškove putovanja, a to je ekonomska klasifikacija 422, potrošiti 6.700.000 dinara, iz čega se može videti da će Kabinet potpredsednika potrošiti 33 puta više nego Kabinet predsednika Vlade.
Da li to znači da predsednik Vlade neće putovati ili da će potpredsednik Vlade putovati i tamo gde nema potrebe da putuje?
Građani Srbije treba da znaju da će naše Ministarstvo unutrašnjih poslova, pored sredstava iz budžeta, biti finansirano i od donacija nevladinih organizacija i pojedinaca, u iznosu od sedam i po miliona dinara. To je jedno veliko pitanje, kome treba posebno da se obrati pažnja.
Takođe treba reći da će ustanove koje su na budžetu dobiti oko milijardu dinara i od donacija međunarodnih organizacija i donacija inostranih zemalja, pa se postavlja pitanje koliko je realno da će ta sredstva stići do korisnika. Još veće je pitanje šta treba ova vlada i predsednik države da urade da bi ta sredstva stigla.
Posmatrajući šta se dešava u zemlji Srbiji i kako se hapse generali, isporučuju u Hag i kako ova vlada vladajuće koalicije beži od rasprave o Kosovu i Metohiji, jasno je svima nama i građanima Srbije šta treba da urade. Ali, to se neće dogoditi, jer će poslanici Srpske radikalne stranke, koristeći sva parlamentarna sredstva, pokušati i uspeti da to spreče.
Na kraju, šta reći za ovaj budžet, nego da nije ni razvojni ni socijalni, već je samo na štetu naših građana. Zato svima vama poslanicima iz vladajuće koalicije posebno skrećem pažnju da glasate za amandmana Srpske radikalne stranke, jer ćete tako spasiti ono što se još uvek može spasiti u Srbiji. Nemojte misliti samo na sebe, mislite malo i na građane Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu koji je trebalo da se nađe u ovom visokom domu pre više od osam meseci, ali zbog vas, nazovidemokrata, kojima ništa nije važno osim vaših fotelja, on je pred nama sa osam meseci zakašnjenja.
Zakon o budžetu Republike Srbije nam pokazuje kako nova vlada namerava da vodi državu Srbiju u narednom periodu, a samo dostavljanje zakona o budžetu za 2007. godinu tri dana pre održavanja sednice Skupštine dovoljno govori o tome da Vlada pokušava, na raznorazne načine, da sakrije i prikrije stvarno trošenje sredstava koja su prikupljena kroz poreze i akcize od građana Srbije.
Kada pogledamo prvu stranu Predloga budžeta za 2007. godinu, može se videti da budžet prikazuje deficit u iznosu od preko 13 milijardi dinara, mada je u prvom predlogu budžeta za 2007. godinu koji je dostavljen poslanicima planiran suficit od 23 milijarde dinara, što nam govori da novoj vladi treba mnogo više novca, kao i to da je svaka DOS-manlijska vlada gora od prethodne i da od goreg može biti gore.
Na strani 2. - izdaci budžeta za 2007. godinu, izdaci budžeta koji su obuhvaćeni zajedničkim atributom - ostali, odnose preko 23 milijarde dinara. Veoma je neozbiljno da toliki iznos ne bude objašnjen.
U članu 2, na strani 3, napisali ste - potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i izdatke po osnovu otplate duga i nabavke finansijske imovine iznosi preko 64 milijarde dinara i obezbediće se iz privatizacionih primanja, kredita, donacija i prenetih sredstava iz prethodne godine.
Ovaj podatak nam govori da država preraspoređuje ne 595 milijardi, koliki su izdaci budžeta, nego 646 milijardi dinara i da će iznos od preko 64 milijarde dinara, u stvari, postati javni dug i teret svim građanima Srbije.
Kažete, obezbediće se iz privatizacionih primanja. Pretpostavljam da će to biti kroz prodaju onoga što je preostalo još vredno u državi Srbiji - NIS-a i EPS-a, iz kredita, što znači da ćete našu državu, već prezaduženu, zadužiti još više. Takođe, iz donacija, verovatno, od vaših prijatelja sa Zapada, kada budete prodali još neki deo naše teritorije ili isporučili nekog Haškom tribunalu.
Na strani 81. zakona o budžetu Republike Srbije navodite makroekonomski okvir za sprovođenje fiskalne politike. Osnovni ciljevi ekonomske politike u 2007. godini, kao i u narednom srednjeročnom periodu, jesu makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i rast zaposlenosti i standarda građana.
Makroekonomska kretanja u proteklom periodu obeležena su niskom inflacijom, visokim rastom privrednih aktivnosti, izvoza, uvoza i prosečnih zarada. Ostvareno makroekonomsko kretanje u proteklom periodu može se oceniti kao povoljno, izuzev visokog rasta spoljno-trgovinskog deficita.
Makroekonomska kretanja, kažete, obeležena su niskom inflacijom. U tabeli 2, na strani 83, pokazujete projekciju od 6,5%.
Postavlja se pitanje, kolika će inflacija stvarno biti, odnosno kolika bi ona bila da statistika ne radi ono što radi, odnosno da ne ispunjava želje naručilaca? Uostalom, to najbolje znaju građani Srbije, kroz svakodnevne troškove.
Inflacija je iz godine u godinu sve veća i posledica je jedne kratkoročne ekonomske politike koju sprovodi nova vlada, a sprovodila je i stara vlada Srbije.
Kažete - visoki rast privredne aktivnosti. Dame i gospodo, koga vi zavaravate i pričate bajke o visokom rastu privredne aktivnosti, kada i sami znate u kakvom su stanju naša privreda i preduzeća.
Ne mogu da se ne osvrnem na stanje privrede u Sremskoj Mitrovici, odakle dolazim, gde su sva preduzeća rasprodata, radnici se otpuštaju, a oni koji nisu otpušteni prilikom privatizacije, otpuštaju se sada. Preduzeća koja nisu prodata postepeno se gase, a nema intervencije od strane državnih organa.
Jedan od takvih primera je i Preduzeće za proizvodnju papira "Matroz", koje je u procesu privatizacije započete pre tri godine. Do sada ništa nije urađeno i trenutno se nalazi pred stečajem.
Taj gigant mitrovačke privrede je u srećno vreme brojao preko 3.500 radnika, a trenutno ih ima oko 1.100 koji nemaju osnovno pravo na rad, da svojim radom obezbede sredstva za život svojim porodicama.
Ali, to vas ne interesuje. Ne interesuje vas što 1.100 porodica neće imati parče hleba, ne interesuje vas ni što građani Srbije neće imati uslova za život. Dobro je vama, vas drugo ništa ne interesuje.
Takođe, u makroekonomskom okviru za sprovođenje fiskalne politike, kao cilj navodite rast zaposlenosti i standarda građana. Mogu vam navesti samo jedan primer.
U Sremskoj Mitrovici, sa 80.000 stanovnika, ima preko 20.000 nezaposlenih. Gde vam je tu onda rast zaposlenosti? Ništa nije bolja situacija ni u celoj Srbiji.
U tabeli 6, na strani 87 - Struktura izdataka budžeta u 2006. i 2007. godini, veoma su zanimljive stavke pod ekonomskom klasifikacijom 423 - usluge po ugovoru, u iznosu od preko pet milijardi dinara, i 424 -specijalizovane usluge, u iznosu od preko 10 milijardi dinara, koje, poznavajući tu materiju, mogu da budu uvek nešto neopipljivo i nerealno i predstavljaju mogućnost za raznorazne manipulacije.
Takođe bi trebalo da se izdvoje veća sredstava za poljoprivredu, jer je situacija u poljoprivredi jako loša i tu treba dosta učiniti kroz davanje većih subvencija poljoprivrednim proizvođačima, ali ne po principu - ko je član G17 plus, DSS-a ili DS-a dobiće kredit, a ostali ne mogu.
Gospodo iz vladajuće koalicije, obećali ste po 100 evra subvencije po hektaru, pa me interesuje kojom je pozicijom u budžetu to regulisano?
Ako je verovati onoj narodnoj - što je brzo, to je i kuso, vaš budžet, gospodo iz vlasti, je vrlo brzo izašao iz neke DOS-ovske radionice i gotovo sigurno neće biti realizovan kako ste zamislili, pa nas u nekom narednom periodu očekuje rebalans budžeta.
Hvala.