Gospođo potpredsedniče i gospođo ministre, ono što je istakao gospodin Miković, nije sporno da se o sudiji Ljiljani Sinđić u Pančevu radi o časnom, savesnom i odgovornom sudiji. Kada bi mi imali takve sudije kao što je Ljiljana, u tom slučaju ne bi imali ovakve slučajeve za izuzeća.
Postavlja se i jedno delikatno pitanje. Nisu ni Nemci bili naivni. Moram napomenuti ponovo. Vidite kako oni kažu – zahtev se može podneti sudiji usmeno na ročištu, zbog same sumnje u pristrasnost, sudija to mora zabeležiti u zapisnik i prekida se rasprava. Sve ove priče što su bile od kolege Mikovića mislim da ne odgovaraju i ne možemo nikako da se uskladimo sa pravom jedne zemlje koja ima razvijeno pravo, mi da budemo pametniji od njih. Nisu ni oni, gospođo ministre, toliko naivni. Da oni nisu mislili o svedocima i veštacima i ovome, onome, imali sudsku praksu i iz iskustva i doneli ovakve odredbe.
Mogu vam reći, ko ceni? Kada vi podnesete sada u jednom sudu da se traži izuzeće na ročištu sudije, zamislite, gospođo ministre, ko je taj ko ceni da on može da preuzme određene radnje koje ne trpe odlaganje? On ceni. Ne može on da ceni. To može da ceni predsednik suda, to mogu da cene druge sudije, ali on ne može da ceni tog trenutka.
Kaže – za izuzeće sudija će da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost odlaganja. Voleo bih ovde da je normirano šta predstavlja opasnost za odlaganje i ko to ceni. Ako to prepustite sudiji koji sudi, molim vas, kada on nije hteo sam da se izuzme kao Ljiljana Sinđić u slučaju, onda nema druge, u njega se i dalje nastavlja sumnjati i tu sumnju treba otklanjati, prekidati svaki rad u predmetu, dostaviti predsedniku suda. Postoji čak i procesna radnja da se istog momenta taj zahtev dostavlja predsedniku suda, čak i on može da ga reši isti dan.
Ministre, ovo vam skraćuje postupak, jer ako vi budete dozvolili da manipuliše sudija, kaže – smatram sada da je neophodno da iz pisarnice priključim još taj i taj predmet, ostvarim uvid ili preti opasnost od odlaganja zato što ću sada da pozovem telefonom da dođe veštak, da bi on u nalazu i mišljenju veštaka, mimo poziva, a to se u praksi dešava, da dođe što pre da da mišljenje i kada on da mišljenje, prekinuću i dostaviti spise sudu. Sada vi sa tim novim, izvedenim dokazima od onog trenutka kada je traženo izuzeće do momenta donošenja rešenja o njegovom izuzeću ili do kada je on saznao za izuzeće ili kada je on dobio zahtev za izuzeće, dve su stvari u pitanju, kad sazna i kad primi zahtev, a ovo na ročištu, i saznao je i već je postojao zahtev u zapisniku.
Dobro ste rešenje rešili, problem ubrzanja postupka. SRS je na strani predlagača u onim svim normama koje se odnose na ubrzanje postupka, jer i mi želimo da građani što pre ostvare svoja prava pred sudom. Ne pada nam na pamet, kao advokat nikad nisam dozvoljavao niti ću dozvoliti da se odugovlačenje postupka odvija. Zamislite ono što je rekla gospođa Vjerica, zna se, privremena mera od strane tog sudije, druga strana kaže – podnosim izuzeće, vi kažete – molim vas, protivim se, ali predlažem da se donese privremena mera. I vi donesete privremenu meru. Privremena mera se zabeleži i stavi se na nepokretnost i taj čovek ima da umre dok bude skinuo zabeležbu privremene mere.
Onog trenutka, manje će biti zahteva za izuzeće, onog trenutka kada je sudija, ako je imalo savestan i odgovoran, i nije pristrasan, kad mu stranka postavi zahtev za izuzeće, on prekida, lakše će i njemu biti, lakše strankama, a predsednik suda odlučuje, to je njegova nadležnost. Ta praksa kada se uvede u jednom sudu i te kako će da bude primenljiva i građani će znati, a i advokati i zlonamerni.
Ovo što je rekao gospodin Miković, ima brojnih slučajeva gde advokat ako mu ne odgovara ono što je izvedeno na ročištu, ne odgovara mu nešto, ili je sudija malo skrenuo, sudija ispituje svedoke i u toku ispitivanja svedoka očigledno možete da vidite da on navija za presudu, usmerava parnicu kako će da presudi. To je problem. Onemogućite mu. Jer, ako se utvrdi da je bio osnovan zahtev za izuzeće, idemo "Jovo, nanovo", sve što je on uradio za tri godine, ne samo što je uradio tog dana, nego ako je vodio parnicu, ne daj bože, 40 godina, a i taj slučaj postoji, i da je četvoro advokata umrlo, i da su stranke pomrle, a naslednici i dan-danas parniče.
Zato, gospođo ministre, ako hoćemo da ne dozvolimo odugovlačenje postupka, a što je cilj ovoga zakona, koliko sam ja shvatio, izvolite, usvajajte one predložene norme koje su delotvorne i onemogućavaju da se manipuliše od advokata, a sa druge strane da naterate sudiju da bude pristrasan.
Samo, ja bih dao još veća ovlašćenja nekim organima, po sudskom poslovniku, da se kontroliše šta radi sud. Da je neko kontrolisao sud, ne bi ova parnica o Beogradu na Vračaru 40 godina bila vođena. Hvala.