Dame i gospodo, kada je u pitanju Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o izvršnom postupku, moram reći da je odredba Zakona o izvršnom postupku koja se predlaže ovoj skupštini krajnje neprihvatljiva i krajnje je nerazumljivo da se brisanje zakona dozvoli ljudima koji apsolutno nisu u nekoj dubljoj praksi da bi se zakon mogao naći pred Narodnom skupštinom i pred narodnim poslanicima.
Zakon o izvršnom postupku je zakon koji predstavlja jedan sistemski zakon, koji treba da omogući da građani ostvare svoja osnovna ljudska prava i treba da finalizuju izvršnu sudsku presudu. Predložio sam amandman na član 1, kod koga ostajem i predlažem da bude usvojen, a u pojedinostima u nastavku biće više reči.

Podneo sam amandman koji se odnosi na stav 2. Ove reči "po službenoj dužnosti" mislim da treba brisati.
Gospođo ministre, ovi amandmani o kojima je prethodno bila reč, bilo bi dobro da iz tehničkih razloga i njihove bolje primene ne unosimo u zakone konfuziju i dvosmislenost ako se u velikom broju slučajeva u ovom zakonu ponavljaju reči – ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Znate kako je to značilo u prošlosti? Ako treba neki zakon da se u njemu stave određene rupe, samo recite – ako drugim zakonom nije drugačije određeno.
Ovo je logika da izbrišete i da onemogućite dvosmislenost i da se ljudi u praksi ne mogu snaći, jer da ste imali vremena, a verujem da vi u Ministarstvu niste imali vremena, možda zbog kratkog vremena, da detaljno izanalizirate ove amandmane.
Ali, ove odredbe upućuju na jednu zbunjenost. Neće moći oni koji ga lako primenjuju da kažu – ako drugim zakonom nije određeno. Zamislite jednom izvršnom sudiji koliko treba vremena da traga, da istražuje u kom to zakonu može da bude drugačije određeno.
Imamo Zakonik o krivičnom postupku, o upravnom postupku, Zakon o parničnom postupku, o vanparničnom postupku, ali ako se kaže – ako drugačije nije određeno u zakonu tom i tom i u članu tom i tom, upućujete sudiju i izvršitelja sutra da se može lakše snaći u primeni zakona.
Nemojte dozvoliti da vam ovo promakne. Vi imate ovlašćenje, ali dajte malo poboljšajte ovaj tekst prihvatajući amandmane koji su logični.

Dame i gospodo, uložio sam ovaj amandman smatrajući da ne možemo priznavati strane isprave na ovaj način kako je to predloženo u zakonu. Samo bih napomenuo ovo što je prethodno govorio kolega Čikiriz.
U članu 20. stav 4. se kaže – izvršitelj sprovodi rešenje na onim stvarima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju i izvršenju. Pazite, tu vam je advokat, ugledni i čuveni i stručan, može da vam tumači, gospođo Malović, neke stvari iz zakona. Ako sredstvo i predmet izvršenja nisu navedeni, izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu sopstvenog zaključka.
Gospođo Malović, vi neustavno prenosite sudsku vlast na izvršitelja, koji će biti taj, kako su danas kolege iznele, da progoni, teroriše, preti, batina itd. Radi se o licu koje nema ustavna ovlašćenja.
Vi ste sada izvršitelja uveli u ovaj zakon, ugradili ste ga, predlažete ga, ali narušavate Ustav i narušavate sudsku vlast. Sudska vlast je, gospođo Malović, neprenosiva. Nemojte olako prihvatati ove stvari.
Kada se kaže da će izvršitelj najpovoljnije ostvariti namirenje izvršenja, vi ste ovim zakonom uništili dužnike i poverioce, ako ga usvojite ovako kako jeste. Evo i zašto. Govorim vam ovo iz prakse, u dobroj nameri.
Izvršitelj sada treba da izvrši i sprovede odluku. On donosi zaključak, ako na prvoj licitaciji, kuća koja vredi 100.000 evra nije prodata, on je spušta na 30.000 i to sopstvenom odlukom, bez veštačenja, bez sudije. Imam samo garanciju i SRS gleda u sudove. Sudije su nama garancija i Ustav nam je garancija za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i zaštitu.
Moj uvaženi kolega Čikiriz ističe zaštitu poverilaca. Godinama sam se za to zalagao, ali sada ne moramo da idemo u drugu krajnost i dužnika da dovedemo u takvu situaciju da mu se imovina proda u bescenje od strane izvršitelja koji nije pod kontrolom sudije.
Vidite, parnica se vodila 20 godina, izvršni postupak pokrenut. Sada ako se ne može realizovati u prvoj fazi, izvršitelj dobija ovlašćenja – može da prodaje, može da oduzima, može da naplaćuje, ali nema kontrole izvršnog sudije.
Mi verujemo izvršnom sudiji i molimo vas samo izvršnog sudiju i izvršitelja sudskoga, a ovog uklonite iz ovog zakona, jer će ovaj zakon u praksi doživeti fijasko.

Dame i gospodo, gospođo ministre, predložio sam u ovom amandmanu da član bude izmenjen, da se na ime strane države ili međunarodne organizacije koja se nalazi na teritoriji Republike može odrediti izvršenje, odnosno obezbeđenje  samo na osnovu uzajamnosti, tj. na bazi reciprociteta.
U ovom parlamentu ima jedan broj advokata, ima pravnika, koji znaju šta znači izvršenje sudske strane odluke. Ali, mi ne možemo izvršavati tuđe odluke i naloge, a da naši građani ne mogu u drugim državama da svoje odluke sprovedu.
Gospođo Malović, da li ste se zabrinuli slučajno šta je s pravosnažnim odlukama kojima naši građani srpske nacionalnosti i Srbi imaju potraživanja na teritoriji Republike Hrvatske? Da li se pitate da li se te odluke izvršavaju na teritoriji Republike Hrvatske? Mi sad treba da dozvolimo da nam dođu stranci, donesu presudu i mi lako da je izvršavamo. Može samo na bazi međunarodnog ugovora i na bazi reciprociteta i uzajamnosti.

Kada je u pitanju ovo dostavljanje, mislim da će se ovde uvesti jedna nova praksa koja će da bude katastrofalna u postupku izvršenja. Imam neko iskustvo i moje kolege koje rade kao advokati imaju priliku da se uvere kako se može izvršiti jedno uspešno dostavljanje. Sada se izvršni postupak izgleda u odnosu na dostavljanje svodi na oglasnu tablu, a ako čoveka ne nađete kod kuće, ovde zakonodavac mora da vodi računa, da zaštiti prava, interese poverioca, ali istovremeno i dužnika.
Zamislite da dužnik ode na godišnji odmor, nema obaveštenje da je stiglo rešenje za izvršenje. Izvršitelj će sada na oglasnu tablu da okači i kada prođe pet dana, vraća se čovek sa godišnjeg odmora i u stanu nalazi drugoga vlasnika, kaže da je kupio stan.
Da li vodite računa ne samo o jednoj stranci, o obe stranke mi moramo da vodimo računa. Još pogotovo ako je oglasna tabla blizu WC-a u sudu, tamo gde ne zalaze stranke. Sad znajte šta čeka naše stranke. Čekaju građane zaista pogrešne norme, pogrešne odredbe i drugo izvršitelja izbacite iz ovoga zakona, on će biti najveće zlo. Sudski izvršitelj je bog, drugog nema, ako hoćemo da izvršavamo sudske odluke.
Šta ćemo doživeti s ovim predlogom zakona? Još godine i godine, deset godina se neće izvršiti. Sada hoćemo na osnovu našeg utiska, jeste da smo zaista poslednji u Evropi po pitanju izvršenja sudskih odluka. Postavlja se pitanje – da li mi sada treba da ugrozimo prava dužnika i poverilaca, da ih oštetimo, samo da bi dokazali nekome kako smo mi postigli efikasnost u parničnom i izvršnom postupku. Ova efikasnost će se obijati o glavu našim građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, konsultujući se sa većim brojem ljudi iz struke i iz prakse pravnika, u ime SRS, predložio da se promeni sadržaj ovog člana 35. Zašto? Vi tu nemate odredbu koja govori ne samo o verodostojnosti isprave, nego o izvršnosti isprave. Očigledno da vi nemate službu koja treba da čita i ljude koji treba da pročitaju amandmane, da bi ti amandmani mogli zaista s vaše strane da budu ocenjeni valjaju li ili ne valjaju.
Ceo dan mi ćemo ovde govoriti o nekim suštinskim stvarima. Ne radi se ovde o ovoj ili onoj strani, ali mi gledamo interese naših građana podjednako. Vi u ovom članu, kako ste vi predložili, dovodite u nepovoljan položaj i poverioca i dužnika.
U ovoj odredbi ovog člana morala je biti klauzula koja garantuje, pre svega, i verodostojnost, ali, pre svega, izvršnost. Ako izvršitelj uzme verodostojnu ispravu i on je upodobi, zamislite, mimo sudije, mimo veća, on je upodobljava da li je ona podobna za izvršenje ili nije. Mislim da to nije u redu.
Mi smo vam predložili da treba da ona sadrži i obaveže izvršnog dužnika u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana o dostavi rešenja da namiri potraživanja zajedno sa odmerenim troškovima. Kada su u pitanju troškovi, gospođo ministre, doći ćete u tešku situaciju, videćete kako će izvršitelji troškove da namiruju.
Izvršitelji će vam se namirivati tako što će u dogovoru s poveriocem skinuti upola cene ili čak dozvoljavate po zakonu na 30%, ali kaže prodaja najpovoljnija. Najpovoljnija prodaja biće 10% od vrednosti jedne stvari. Zamislite pogotovo kada je u pitanju nekretnina. Vi date ovlašćenje izvršitelju da on vašu kuću procenjuje. Dođe i fotografiše i kaže – ona ako vredi 100 hiljada evra, po mom ličnom mišljenju vredi 10 hiljada evra, prodajem, završavam predmet, postižem efikasnost i na taj način s poveriocem se dogovaram da bih uzeo proviziju.
Kriminala će biti ogromnog. Ošišane one gorile ne bih želeo da se nađu u svojstvu izvršitelja. Još vas jednom molim, ne udaljavajte se od Ustava, ne udaljavajte se od suda. Izvršni sudija je bog u sprovođenju, drugog boga nema. Ako se udaljite od zakona i Ustava, sve je sumnjivo, a ponavljam, mi verujemo samo sudu, zakletom sudiji, a ne ovim činovnicima koji će biti jako veliki problem u našem pravnom sistemu.

Gospođo ministre, da li ste vi uopšte znali, kad ste predložili ovaj predlog zakona, da treba da sude u drugom stepenu porotnici, laici da sude i da učestvuju u donošenju odluka gde su vrednosti možda na stotine miliona?
Zato smo predložili ovo i dobro je što ste prihvatili, uočili ste. S druge strane, da ovaj zakon ne valja govori i činjenica da su i vaši poslanici primetili brojne nelogičnosti i nepravilnosti i da ovo neće dati nikakve valjane rezultate u njegovom izvršenju.

Gospođo ministre, 2000. godine smo u Zakonu o izvršnom postupku izbacili tužbu, da se može pokretati  parnični postupak protiv izvršne i pravosnažne sudske odluke. Vidite sada učešće trećeg lica u izvršnom postupku.
Da li znate koliko ovim načinom usporavate izvršni postupak? Treće lice će stalno da smeta sada. Treće lice ima pravo da protiv izvršnog poverioca, koji poseduje izvršnu i verodostojnu ispravu, ima sudsku odluku, 20 godina je čekao i sada omogućavate trećem licu da odugovlači i da na taj način zloupotrebi pravo, a sudija će da kaže – ako učini verovatnim, dozvoliću da uloži tužbu, ali da obuhvati i poverioca. Što to sada činiti?
Gospođo ministre, verujem da vi možete ovo da razumete. Ovo treba ukinuti, jer treće lice će vam usporavati izvršni postupak. Pitajte stručnu javnost, pitajte sudije i advokate. Vi tvrdite da ćemo da postignemo veći stepen izvršnog postupka. Nećemo ga postići.
Ako brojnim mehanizmima omogućavamo trećim licima da učestvuju u izvršnom postupku, da ga ometaju, a čovek je vodio 15-20 godina parnicu i jedva dočekao presudu i sada se treće lice dogovori sa dužnikom – hajde mi da napravimo sada tužbu, tužba neka ide pred sud i sada ćemo imati još 10 godina parnicu.
Nema smisla. Mislim da morate da prekinete s ovakvom praksom. Vidite kako je to u Nemačkoj i u drugim zemljama.

Dame i gospodo, gospođo ministre, predložio sam ovaj amandman da se u članu 54. stav 1. posle reči "davanja" umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči "u visini vrednosti izvršne tražbine i izvršnog postupka".
U stavu 4. posle reči "imovini" dodaju se reči "u visini iznosa novčane kazne i troškova izvršenja pri naplati kazne".
Odredbom člana 20. Ustava Republike Srbije zajamčena su ljudska prava i njihov dostignuti nivo ne može se menjati ni smanjivati. Svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koja se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja, kao i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.
To se sve odnosi i na pravo i na imovinu, pa se predloženim rešenjem zadire upravo u imovinu, kao jedno od osnovnih ljudskih prava zajamčeno Ustavom Republike Srbije i međunarodnom konvencijom koju je ratifikovala Republika Srbija.
U delu koji se odnosi na imovinu izvršnog dužnika, koja je veća od izvršne tražbine i troškova izvršnog postupka, pa je protivno Ustavu i međunarodnim konvencijama prinuditi izvršnog dužnika da da podatke o imovini za koju nije obavezan, posebno imajući u vidu da Predlog zakona predviđa ustrojstvo javnog registra izvršnih dužnika.
To znači da bi svako lice, protivno zakonu i Ustavu, imalo uvid u ukupnu imovinu izvršnog dužnika, pa taman da je on dužan u visini vrednosti dve kokoške. Eto kako idete vi. Mi štitimo i imovinu i prava naših građana.
Mislim da ovaj amandman treba prihvatiti da se poboljša tekst.

Gospođo potpredsedniče, poslanik sam SRS. Ne stidim se i to sam izrekao i zato ne bi trebalo da snosim sankcije bilo kakve i ne treba me u tom delu onemogućavati da kažem. To imaju pravo svi poslanici da kažu.

 Predložio sam da se u članu 63. stav 4. posle reči "prigovor" doda reč "ne".
Predloženo rešenje je protivno načelu hitnosti na kome je zasnovan predloženi zakon i vodi odugovlačenju postupka, ometanju i ostvarivanju prava izvršnog poverioca i direktno je u suprotnosti sa članom 6. Predloga zakona koji sadrži normu o hitnosti i što je inače osnovni zadatak izvršnog postupka, kako bi se u što kraćem roku namirilo potraživanje izvršnog poverioca.
U svakom slučaju ovde treba usvojiti ovaj amandman, pa predlažem ministru da razmisli i da oceni ima li li potrebe ili nema, a mi smatramo da ovaj amandman ima osnova i treba ga prihvatiti.

Predložio sam da se član 70. preuredi i da se briše stav 3. Predložena norma sadržana u stavu 3. ovog predloga zakona je nejasna, neprecizno formulisana i omogućava brojne zloupotrebe od strane izvršitelja, koji je definisan kao preduzetnik u Predlogu zakona tj. fizičko lice za čiji rad ne odgovara Republika Srbija.
Kako nije propisano ovim predlogom da izvršitelj mora da raspolaže imovinom znatnije vrednosti ili da je osiguran kod odgovarajuće institucije da može da nadoknadi štetu koju pričini strankama u izvršnom postupku, to je moguće da je šteta koju izvršitelj pričini nenaplativa.
Zato odredbe o njegovim ovlašćenjima moraju biti sasvim jasne i precizno određene i njegova odgovornost u izvršnom postupku mora biti određena, kao i mogućnost naplate štete koju pričini.
Primera radi, izvršitelj pričini štetu strankama oko 50.000 evra, a ne poseduje imovinu te vrednosti, niti je osiguran od štete na taj iznos, niti ga ovaj predlog zakona obavezuje da mora posedovati imovinu ili osiguranje odgovarajuće institucije, pa se postavlja pitanje ko će štetu da plati, jer Predlog zakona ne propisuje da tu štetu plati Republika Srbija, što je ozbiljan propust ovog zakona.
Takav izvršitelj će biti doveden u iskušenje da pričini štetu strankama u postupku. To mu ne treba dozvoliti. Hvala.

U članu 72. stav 3. posle reči "lica" umesto tačke stavlja se zapeta i dodaju se reči "i po sprovedenim radnjama prostoriju zaključati i zapečatiti, a za slučaj da je nasilno otvorena promeniti bravu od ulaznih vrata i te prostorije i istu zaključati".
Gospođo ministre, vidite šta se u praksi dogodilo. U zakonu je stajalo da izvršitelj treba nasilno da uđe u prostorije nekoga lica. Po nalogu sudije otvara prostoriju, popišu se stvari, sačini se zapisnik, on izlazi, a ovaj kaže – čekaj, čoveče, pa zaključaj prostoriju, zatvori.
On na to kaže – izvinite, nemam ovlašćenje da zaključavam, imam samo ovlašćenje po zakonu da bravu nasilno otvorim, ali nemam ovlašćenje da menjam bravu i nemam ovlašćenje da zatvaram vrata i da zapečatim. Tako ostade imovina dužnika neobezbeđena, izložena krađi i riziku. Vidite sada šta se u praksi događa.
Ovo da su radili advokati, pravnici, stručni ljudi koji imaju iskustvo i sudije izvršne verujte da do ovoga nikada ne bi došlo i to bi bilo sprečeno, ali vi niste s tim upoznati jer niste imali to u sudskoj praksi.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, ne mogu sam sebi da poverujem da ima takvog predloga i takvih ljudi da izmisle nešto što je protivno zakonu i ustavu.
Naime, o upotrebi policije u izvršnom postupku može jedino da odlučuje sud kao državni organ, a ne sudski izvršitelj, kao i izvršitelj preduzetnik, odnosno fizičko lice na koga se zakonom prenose ovlašćenja suda. Takva rešenja u svakom slučaju ne mogu biti prihvaćena.
Ovom predloženom odredbom se narušavaju zajamčena ustavna prava građana, ovlašćenja policije kao organa prinude koji dovode taj organ u situaciju da se policija angažuje protivno Ustavu i zakonu kao privatni servis, ako traži neko lice mimo naloga ovlašćenog suda.
Molim vas, kako vi dajete pravo, ko je to sada izmislio? Koja je ovo novotarija da policiju sada može da angažuje izvršitelj? To može da uradi samo izvršni sudija i sud. Vi sada prenosite ovlašćenja na izvršitelja, ustavna ovlašćenja policije, ustavna ovlašćenja sudije i suda na jednog uterivača dugova, jednog gorilu koji se sutra može pojaviti u izvršenju i on radi šta hoće. Kaže – imam ovlašćenja, zakon mi ih je dao, ja sam izvršitelj. On je izvršitelj i može da radi šta hoće.
Gospođo Malović, bez suda i sudije nema apsolutne garancije za ostvarivanje ljudskih prava i sigurnosti prava naših građana. Nemojte ovo razvodnjavati. Predlažem vam da usvojite ovaj amandman. Ne morate to zbog mene, ali ga usvojite da se poboljša tekst zakona, da ne dođemo u situaciju da nam svaka džudža tamo vuče policiju za rukave i ide na izvršenje i ovakve asistencije.

Što se tiče člana 92, mi smo predložili da istovremeno sa popisom stvari treba izvršiti njihovu procenu samo ako izvršni poverilac i izvršni dužnik sporazumno utvrde njihovu vrednost.
Šta će se dogoditi u suprotnom? Ako se odmah procena ne izvrši u prisustvu i obe stranke, neko će biti oštećen. Zbog toga mi predlažemo da se to može dozvoliti kako se predlaže, ali samo ako su prisutne obe stranke da daju saglasnost jer u protivnom ode nekretnina, odoše stvari i imovina dužnika u bescenje.
Gospođo Malović, pošto se zalažete za efikasnost pravosuđa, šta vam smeta ova odredba da obavežete izvršnog sudija da mu u fiokama ne čuče predmeti, nego ako ne postupi u roku od pet dana da se ima smatrati da postupa protivno odredbama Zakona o sudijama?
Hoćete efikasnost? Imaćete sada sudije koje će da drže desetine i stotine predmeta nezavršenih u fioci. Džaba vi ovde određujete rokove, ali ako sudija ne bude snosio sankcije što ne postupa tako, džaba vi predlažete i džaba Skupština donosi zakone. Oni neće biti delotvorni i ne podiže se efikasnost u izvršnom postupku, ni slučajno, jer će izvršne sudije imati odrešene ruke da rade šta hoće, kao što su radile do sada. Neke, kažem.