Dame i gospodo, tema koja se nalazi pred Narodnom skupštinom danas veoma je značajna. Za značaj ove teme zainteresovani su građani Srbije, stručna javnost, jer od nosilaca pravosudnih funkcija i reforme pravosuđa zavisi i status i napredak Republike Srbije.
Javno tužilaštvo ima poseban zadatak u oblasti otkrivanja krivičnih dela, prikupljanja dokaza za osumnjičene i izvršioce krivičnih dela, saradnje sa policijom i drugim državnim organima da bi se što uspešnije suprotstavili organizovanom kriminalu i korupciji.
Ono što bih želeo da izdvojim posebno, to je pitanje da li je javno tužilaštvo politizovano ili nije? Da li je javno tužilaštvo produžena ruka izvršnih organa vlasti? U odnosu na prošla vremena, imali smo mogućnosti da se uverimo da su neki organi selektivno pristupali progonu izvršilaca krivičnih dela.
Kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i reforma koja je u toku, ona nije dala i ne daje željene rezultate. Sam način izbora nosilaca pravosudnih funkcija je veoma problematičan. Na to ukazuje stručna javnost, a ukazuju i brojne institucije iz inostranstva, sagledano sa aspekta uporednog prava.
Postavlja se pitanje da li su na poslednjem reizboru i izboru javnih tužilaca ispoštovani određeni kriterijumi? U nekim sredinama, od strane nekih nosilaca tužilačkih funkcija, imali ste statističke podatke kojima ne može da se pohvali niko. Nažalost, takvi su izabrani za tužioce i za zamenike tužilaca.
Njihov odnos prema stečajnoj mafiji nije bio na zavidnom nivou. Najveći kriminalitet u Srbiji jeste proces privatizacije. Koja je uloga javnog tužilaštva? Da prati, kontroliše, proverava i procesuira izvršioce krivičnih dela u procesu privatizacije. Stotine milijardi dolara opljačkano je u Srbiji kroz privatizaciju. Koliko je njih u procesu privatizacije procesuirano? Koje su njima kazne izrečene i da li su uopšte bilo kakve kazne izrečene?
Poznata stečajna beogradska mafija, u kojoj su učestvovali i sudije i advokati i neki tužioci, to je bio samo početak. To je morao da bude ozbiljan znak da se u procesu privatizacije mora izvršiti revizija i da se čak i zakonodavstvo koje predviđa privatizaciju i ti propisi moraju menjati.
Kakva vam je uloga, gospođo Dolovac, stečajnih upravnika? Ne znam da li ste imali priliku, naši poslanici u poslaničkom klubu i ja smo to pitanje nekoliko puta postavljali, pitanje stečajnih upravnika i njihovog bogaćenja. Da li, gospođo Dolovac, znate da trećina stečajne mase u Srbiji, na hiljade pravnih subjekata koji su privatizovani, ide u džepove stečajnih upravnika, a da su ministri u Vladi Republike Srbije svojevremeno doneli takav pravilnik da stečajni upravnici mogu da uzimaju koliko im treba?
Proverite Dinkićev pravilnik i proverite činjenicu da li je tačno da stečajni upravnik u stečaju „Agroživa“ u Pančevu treba da uzme 535.000 evra? Proverite. Tužilaštvo je imalo prijave, signale i informacije da se u tom stečaju odvija kriminalitet i da zamenik stečajnog upravnika ima svoju firmu u Beogradu; on sada trguje sa tom firmom i iz te firme oko deset miliona evra je u svoju firmu pretočio.
Raskinuto je od 2005. godine do danas više hiljada ugovora o privatizaciji. Radnici Srbije su opljačkani. Radnici Srbije su žrtve zbog nepostojanja adekvatnih propisa i zbog politike Vlade Republike Srbije da se po svaku cenu otarasi društvene svojine, ali kroz taj vid da se pojedinci obogate.
Da li se dele pare između stečajnih upravnika i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika? To treba proveriti.
Šta ste, gospođo Dolovac, kao tužilac uradili, a imali ste nedavno priliku da čujete u Skupštini, kada je premijer dao odgovore na naša pitanja šta je bilo sa privatizacijom Azotare, kada je nastala šteta krađom nove fabrike, koja je trebalo da bude puštena u proizvodnju, ali su novi kupci fabriku demontirali, ukrcali je u vozove i prodali u inostranstvu? Azotara je privatizovana za 13,5 miliona evra, a vrednost proizvoda u magacinima bila je devet miliona evra. Dakle, dodali su četiri i po miliona evra. Za samo taj jedan pogon i jednu fabriku, „Karbamid 2“, uzeli su 32.000.000 evra. Knjigovodstvena vrednost te fabrike je bila, bez drugih resursa, 45.000.000 evra.
Premijer Cvetković je pred narodnim poslanicima nedavno ovde odgovorio na naše pitanje i rekao da je ukupna šteta samo u procesu privatizacije Azotare, nastala za državu, radnike i grad Pančevo, 90.000.000 evra.
Gospođo Dolovac, šta je bilo sa privatizacijom i kako je privatizovana Luka „Dunav“, Pančevo, kao najprofitabilnija luka na Dunavu, od strategijskog značaja? Možda imate informacije da je jedan od tih kupaca, neki Purić, u zatvoru? Ali, postavlja se pitanje zašto se ne vrši revizija da se ta fabrika vrati radnicima? Jer, ona je za jedan ili dva zarđala, rashodovana kontejnera kupljena od strane Purića i još jednog suvlasnika iz inostranstva koji je u Srbiju došao sa tašnom i mašnom i opljačkao radnike Luke „Dunav“.
Šta je bilo sa privatizacijama „Robnih kuća Beograd“? Šta je bilo sa privatizacijom „Rekreatursa“ u Beogradu? Šta je bilo sa privatizacijom ugostiteljskog preduzeća „Sloboda“ u Pančevu? Šta je bilo sa privatizacijom trgovinskog preduzeća, najvećeg u Banatu, „Trgoprodukt“ Pančevo? Šta je bilo sa Mlekarom Pančevo? Sa Fabrikom sijalica u Pančevu? Šta je bilo sa još 50 firmi koje su prodate? Stečajni upravnici su uzeli dobre pare, navodni pošteni kupci došli do kapitala i sad taj kapital radnika krčme, rasprodaju, radnici na ulicu, a oni pare u džepove.
Hoće li vaše tužilaštvo, na svim nivoima, da pokrene postupke? Ima mesta za krivični progon. Šta je bilo sa onima koji su zaključili ugovore, prodali fabrike, pobegli i uzeli pare? Zašto se oni krivično ne gone? Jer, oni su oštetili radnike, oštetili državu. Postoji još kriminala, a tužilaštvo uopšte ne reaguje.
Moram da vam kažem, budžet Srbije bi bio daleko puniji da je neko vodio računa o tome kako se zaključuju ugovori o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milione evra tajkuni koji kupe državno poljoprivredno zemljište ne plaćaju godinama. Kako je to da nam dođu iz Hrvatske i uzmu po tri hiljade hektara u zakup? Todorić je uzeo na stotine hiljada hektara, ali zato niko iz Srbije ne može u Hrvatskoj dobiti nijedan kvadratni metar!
Depolitizacija tužilaštva mora da bude izvršena. Mnogi kažu da je tužilaštvo produžena ruka izvršne vlasti i Vlade. Kad vidite kakav je način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika upravo tako i ispada. Izbor javnih tužilaca i njihovih zamenika trebalo bi da bude u ingerenciji Narodne skupštine, nisam siguran da Državno veće tužilaca može da odabere prave kadrove koji će biti nosioci tih funkcija. Nije dovoljno da je neko išao na Zlatibor na savetovanje ili na Kopaonik i trošio pare iz budžeta Republike Srbije i napisao neke stručne radove o nekim beznačajnim temama pa da bude nosilac jedne veoma značajne funkcije. Javno tužilaštvo ima posebnu ulogu danas, u ovo vreme, u vreme tranzicije, u vreme najvećeg kriminala.
Još nešto što mi smeta. Nije jasno zašto se nosioci tužilačkih funkcija toliko oglašavaju u medijima. Ako nekoga treba politički diskreditovati, tu ćemo žutu štampu da angažujemo, tužilac će da daje izjave. Ne, tužilac prikuplja dokaze, priprema optužnicu, zastupa optužnicu pred nadležnim sudom, sud je taj koji izriče presudu. Gospođo Dolovac, vi ste prvi tužilac u Srbiji, ne dozvolite više da vam tužioci izlaze na televiziju ili u medije i da daju neke izjave. To je stvar suda, a tužilac je taj koji će da učestvuje i da prati proceduru postupka.
Još nešto, kroz te medije vidite koje su drastične kazne koje se sada izriču, koja je kaznena politika u Srbiji, u odnosu na uporedno pravo. Evo, jedan je Srbin u Kanadi uhvaćen da je ukrao 78.000 evra, osuđen na dve godine. Kod nas, ako je ukrao dve bicikle – pet godina.
Uzmite i ovaj podatak – da li je zabeleženo u sudskoj praksi bivše SFRJ, SRJ i u zemljama kontinentalnog i anglosaksonskog prava da je neko dobio 280 godina zatvora, naravno, ne možemo da to ne osudimo, ubistvo onog francuskog navijača Tatona? Gde je to zabeleženo u sudskoj praksi? Šta mi to radimo? Pa, vidite, to je jedan primer koji će ostati kao vrlo negativan u sudskoj praksi.
Drugo, vi vidite, gospođo Dolovac, kakva je politika krivičnog progona. Ovo je dosije Purde, ovo je dosije Vesne Bosanac, u kojima postoje brojni materijalni dokazi da su izvršili zločine nad srpskim stanovništvom. Purdu oslobađate... Vi ste deo, da se razumemo, tužilačke organizacije; mi znamo ko je ovo oslobodio i po kom osnovu. Znate koliko hiljada Srba ima procesuiranih u Hrvatskoj? Čemu ovo vodi? Na šta ovo liči? Puštamo Purdu, koji je ubijao vojnike u Vukovaru i u vukovarskoj bolnici ranjenike. On nije ratni zločinac. Puštamo Vesnu Bosanac, koja je činila sve da se Srbima zagorča život, da se nasilno uzima krv, da pretvori bolnicu u komandni centar ratnih zločinaca, „zengovaca“, da organizuje da se snajperska gnezda na bolnici osnuju i da dejstvuju, da se Srbi ubijaju i bacaju u Dunav, da tužilaštva iz Beograda i drugi nadležni organi lažne dokaze nude protiv Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Gospođo Dolovac, mi znamo da optužnica protiv dr Vojislava Šešelja nije pisana u Hagu, niti je nju pisala Karla del Ponte. Ona je pisana u Beogradu. Ako uzmete, kao vrsni pravnik, i pogledate samo logiku i tehniku pisanja optužnice, to nema nikakve veze sa onim optužnicama koje se u uporednom pravu mogu uporediti sa dokazima u odnosu na zemlje Evropske unije ili kontinentalnog prava. Samo zato što je zastupao nacionalne interese, samo zato što je Srbin, samo zato što je držao vatrene govore, navodno, dr Vojislav Šešelj treba da bude kriv. On mora biti oslobođen, jer je krajnje vreme, od svih dokaza koji su izvedeni do sada nijedan dokaz nije relevantan za osuđivanje dr Vojislava Šešelja.
Ali, čudo je da se nijedna pravna institucija, ni tužilaštvo, ni sud, ni advokatura u Srbiji nije suprotstavila i rekla – vi u Hagu ne možete da koristite zabranjena i nedozvoljena sredstva i lažna sredstva u odnosu na optužnicu protiv doktora Vojislava Šešelja. Sada treba držati doktora Vojislava Šešelja zato što nekom smeta, dolaze izbori, izborna je godina i sad veli – može nam zasmetati. Pa, on će da dođe. To je jedini čovek koji može da spreči ovu propast, da Srbija krene svojim putem i da stane na svoje noge, da se poštuje pravo i pravda i da se poštuju prava svih naših sugrađana.
Dakle, gospođo Dolovac, reforma koja je izvršena u pravosuđu, uključujući i tužilaštvo... Vi imate tužioce koji nisu zaslužili ni zadovoljavajuću ocenu. Oni su pomereni iz opštinskih, osnovnih i otišli u apelacione, kao zamenici. Gde to ima? Uzmite njihove rezultate rada, uzmite samo spregu nekih tužilaca i sudija sa advokatima. Kako može tužilac ili sudija da vozi BMW advokata? Reforma je trebala i treba, ali nije dobro sprovedena, kriterijumi nisu bili dobri. Nije se vodilo računa.
Najveće je zlo, a to će se otkriti, ako su u tome učestvovale političke stranke. U jednoj stranci sada kažu da nije izabrano 800 sudija, ali su se svih 800 prijavili u jednu „nazadnu“ stranku. Kažu da su sada oni članovi neke „nazadne“ stranke, a vi znate koja je to stranka. Sada vidite da li smo mi politizovani ili depolitizovani i da li su partije umešane ili nisu, da li jedan predsednik Advokatske komore trči kod političkih stranaka da bi dobio podršku, da bi eventualno bio predsednik određene komore, da bi čak bio član Državnog veća tužilaca.
Dakle, politika je najveće zlo. Neka političari dignu ruke, da nam i tužilaštvo i sudstvo postanu nezavisni. Nažalost, još uvek nisu. Neki koji se ljute zbog reforme trebalo je davno da idu iz pravosuđa. Ali, starešine pravosudnih organa su najveći krivci. Oni su saučestvovali u svim nepravilnostima koje su se događale, jer nisu kontrolisali one koje su bili dužni po Poslovniku i po zakonu.
Zato izbor morate ponovo izvršiti, reviziju, utvrditi pravila, utvrditi moral i poštenje. U pravosuđu imamo većinu poštenih ljudi. Intelektualna sposobnost naših pravnika u Srbiji, uključujući tu i sudstvo i tužilaštvo, na visokom je nivou. Naši pravnici su za one tamo, koji sude Srbima, „televizija u boji“. Oni za njih mogu biti akademici.
Nikako se ne bih složio da nam dođe EU i da nam daje ovde neka pravila kako ćemo da biramo sudije ili tužioce. To ni u kom slučaju ne treba dozvoliti, to treba sprečiti. Neka dignu ruke, neka dignu iz Venecijanske komisije, neka dignu iz Evropske komisije, neka dignu političke stranke ruke od pravosuđa, da bismo imali kvalitetno pravosuđe. Hvala.