Gospođo predsedavajuća, koristim pravo iz čl. 207. stav 3. Želio sam,  obzirom da sam prozvan, da predočim nadležnom organu ove skupštine da preispita, s obzirom da je gospođa predsedavajuća, kao predsednik Narodne skupštine, po profesiji lekar, a nije pravnik, prekoračila je i prekršila odredbe i pogrešno primenila odredbe koje se odnose na član 106. U njenu stručnost ne sumnjam, kao lekara, ali tražim da nadležni organ, pre svega Administrativni odbor, preispita opomene koje su izrečene meni i gospodinu Martinoviću, i Momiru Markoviću.
Naime, gospođo predsedavajuća, u čl. 106. sravnite, analizirajte, autentično tumačite odredbu od st. 1. do 7. i kada se primenjuju ove mere od strane predsednika Skupštine. Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine - nije bio slučaj; drugo, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč - nije bilo ni reči o tome, to nije slučaj; treće, koji i pored upozorenja predsednika narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu - govorio sam u smislu odredaba čl. 225. i 226. jer je to opšti interes naših građana, odnosilo se pitanje na imovinu Republike Srbije i kako su tajkuni iz Hrvatske imovinu dobili u bescenje.
Četvrto, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ometa slobodu govora. Gospođo predsedavajuća Čomić, vama je dobro poznato moje držanje i moje ponašanje da nemam takav običaj i u konkretnom slučaju to nisam činio.
Peto, ako iznosim činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica - nije bio slučaj. Šesto, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze - nije bio slučaj. Sedmo, ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika - ni slučajno.
Dobio sam reč dao sam obrazloženje i meni je bilo onemogućeno da iznesem i da tražim objašnjenje i obaveštenje o izuzetno važnim pitanjima imovine građana Republike Srbije.
Zbog toga tražim da se, od nadležnog organa koji odlučuje o ovim povredama, stenogram pročita i da se u tom slučaju utvrdi i oceni da li je bilo mesta izricanju opomena ili oduzimanju reči. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po odredbama čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Tražim sledeće odgovore i postavljam sledeća pitanja.
Tražim da se poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije dostavi kompletan plan obezbeđenja javnog skupa i mitinga SRS-a koji se odnosi na ovaj izveštaj koji je dostavljen narodnim poslanicima, kompletan izveštaj iz koga treba da se vidi kakva je bila bezbednosna procena izvučena od strane odgovornih u MUP-u.
Tražim spiskove jedinica koje su učestvovale na obezbeđenju, i to, pre svega, od Policijske brigade Beograd, policijskih jedinica, teritorijalnih i sekretarijata unutrašnjih poslova sa teritorije Republike Srbije i pripadnika jedinice i jedinica Žandarmerije iz cele Srbije, koja je bila angažovana za obezbeđenje javnog skupa SRS-a.
Tražim da se narodnim poslanicima dostavi elektronski snimak, koji je snimljen, komunikacije između štaba koji je rukovodio obezbeđenjem i ostalih pripadnika, komandanata i komandira, koji su komandovali i rukovodili jedinicama koje su učestvovale u obezbeđenju javnog skupa, mitinga SRS-a.
Takođe, da bi se rasvetlili određeni događaji koji su se menjali iz minuta u minut, iz časa u čas, izveštaj je dobra podloga za detaljnu analizu toga kako je došlo do upotrebe sile i ko je sve učestvovao u narušavanju javnog reda i mira, jer samo tako možemo da dođemo do dokaza o tome – ko je naredio, kome, šta da uradi i kako da postupa u konkretnoj situaciji, kada da upotrebi fizičku snagu, kada gumenu palicu, kada bojeva sredstva, a upotrebljeni su bojni otrovi na mitingu SRS-a, posebno gumeni meci. Poznajem tu službu dugo godina...

... ali ovo se nije dogodilo nikada, od 1945. godine do tog mitinga. Ovakav skandal nije se dogodio i nije se dogodilo da tri hiljade policajaca ne može da savlada i obuzda 200-300 navijača ''Crvene zvezde'', ''Partizana'' i ''Rada''. Ono što je važno jeste da i Izveštaj potvrđuje da to nisu bili učesnici tog mitinga. Dakle, to nisu bile pristalice SRS-a, nego su to bili unapred organizovani, po grupama, kako se ovde kaže, bilo ih je između 300 i 400.
Prema tome, ovo je podloga za jednu širu analizu i dublju raspravu. Samo sam postavio ta pitanja i tražim te odgovore.
Još jednu stvar, ako mi dozvolite, gospođo predsedniče...

Završiću još jednom napomenom i jednim pitanjem koje želim da postavim. Iza ovog pitanja krije se opasnost da se prikrije izvršenje krivičnog dela ubistva Ranka Panića, manipuliše se u javnosti time da je on mogao da umre i da nastupe smrtne posledice, jer je bolovao od neke bolesti ranije.
Postavljam pitanje nadležnima, zašto na strani 14 ovog izveštaja nema podatka o tome i dokaza da li je nadležni organ i podnosilac Izveštaja zahtevao obdukcioni nalaz?
Kaže se ovde, u napomeni, da članovi radne grupe nisu imali uvida u obdukcioni nalaz. Zašto? Da li su ga tražili? Od koga, ako su ga tražili? Da li su ga dobili ili nisu? Zašto nisu preduzeli odgovarajuće mere protiv onih koji treba da odgovaraju za krivična dela koja su počinjena na tom mitingu? Zašto se krije obdukcioni nalaz, a prošlo je dugo vremena? Nadležni organi moraju obdukcioni nalaz da dostave, da bi se narodni poslanici, kao predstavnici građana Republike Srbije koji su ih izabrali i u koje imaju poverenja, borili za njihova osnovna ljudska i demokratska prava i slobode. Tražim, gospođo predsedniče, da se dostavi izveštaj, jer želim lično da ostvarim uvid u njega. Hvala.

Pozivam se na čl. 225. i 226. Poslovnika i ponovo insistiram, mada ste vi, gospođo predsednice, intervenisali kada sam govorio o tome da treba dostaviti narodnim poslanicima obdukcioni nalaz, da je to iz etičkih razloga profesionalna tajna i da ovaj parlament ne bi trebalo da dobije i obdukcioni izveštaj.
Vi se sećate, gospođo Dejanović, kada je povređen Srbin Martinović na Kosovu, kada su šiptarske vlasti tvrdile da je on izvršio samopovređivanje, jer je sam uzeo flašu i naneo sebi teške telesne povrede. Zbog toga, da ne bi niko podvalio i obmanjivao narodne poslanike i građane Srbije, mora se dostaviti Narodnoj Skupštini, tj. od Vlade tražim da se dostavi obdukcioni nalaz, da ostvarimo uvid, da se ne bi slučajno dogodilo da neko na veštačenju tvrdi da je on umro od ranije bolesti. Zbog toga nije moguće dovesti ove povrede u vezu s povredama koje je on, navodno, imao ranije.
U javnosti se time špekuliše, i u stručnoj javnosti, u pravosudnim organima, pa treba da otklonimo tu nejasnoću i da se ova stvar rasvetli, da se vidi šta piše u obdukcionom nalazu. Iz obdukcionog nalaza će biti jasno da li je te povrede, možda, naneo sam Ranko Panić sebi i da li je došlo do samoubistva.
Kao što znate, svi koji sedite ovde, a znaju i građani Srbije, to nije tačno, pa niko ne može da podvali ni građanima, ni Skupštini. Potrebno je, stoga, da bude dostupan i taj izveštaj. On nije nikakva tajna. Javno tužilaštvo i sud su dužni da Vladi, na njen zahtev, dostave, ako poslanik postavi pitanje, odgovor i da dostave taj izveštaj.
Ostajem pri zahtevu da se dostave oni dokumenti o kojima je bilo reči kada je u pitanju plan obezbeđenja – da li je to bio stepen 1, stepen 2 ili stepen 3. Isto tako, molim da se dostavi narodnim poslanicima elektronski snimak radio-veza koje su održavane između terenskih pripadnika policije i njihovih komandira iz štaba, da bismo na taj način mogli da saznamo da li je tu bilo propusta ili nije.
Gospodo iz DS-a, ne morate da se smejete. To je neprimereno kada govorimo o ovako ozbiljnim stvarima. Ovde se radi o organizovanom pokušaju da se taj miting, koji je organizovao SRS, kompromituje. Tvrdim da u tome odlučujuće učešće ima vladajuća koalicija i DS. Ona mora da položi račune – šta je radio ministar unutrašnjih poslova, šta je radio koji od starešina u policiji.
Moram da tvrdim da imamo dobru policiju, ali me duša boli kada se iz ovog izveštaja vidi da treba da odgovara samo 5-6 običnih pripadnika policije, a da ne odgovara onaj koji je, po zakonu, jedini mogao da izda naređenje za upotrebu bojnih otrova i gumenih metaka.
To je evidentno, to je dokazano. Mora da se pođe od vrha, pa dole, da dovedemo u vezu, da vidimo izveštaj starešina, da vidimo broj starešina koji su učestvovali, da vidimo broj pripadnika po jedinicama, da vidimo izveštaj posle svega.

Molim vas, tražim izjave pripadnika protiv kojih se vodi postupak i koji su suspendovani. Iz tih izveštaja ćete dobiti i brojne odgovore koje danas nismo mogli ovde da saznamo, jer u ovom izveštaju nema odgovora, a te odgovore mora neko da pruži.
Imamo dobru policiju i treba je štititi. Za one koje je organizovala aktuelna vlast da učestvuju, nazivaju ih huliganima, tražimo najoštrije kazne, zato što ste ih vi ubacili u grupe, vi ste tražili i vaša je bila želja da razbijete miting SRS-a.
Prema tome, sada mora da se oglasi i Boris ''Broz'', da podnese račune i da kaže – jeste, ili nije; ako nije, da pruži za to dokaze.
Dame i gospodo, ovo ne može da bude prikriveno niti sakriveno. Oni koji su napali pripadnike policije moraju da budu najoštrije kažnjeni. Oni koji su dobili telesne povrede, pripadnici, mora da se zna od koga su ih dobili.
Ima jedno nejasno pitanje. U ovom izveštaju se kaže, ako mi dozvolite samo još 2-3 rečenice. Oprostite, molim vas. Kaže...

Hvala najlepše.
Ima još jedna stvar, kaže se – oštećeno ili izgubljeno, a u Izveštaju je to nabrojano, oko 10-12 komada opreme pripadnika policije, pa šta je oštećeno, a šta nestalo.
Kako da nestanu legitimacije policajcima, kako to, kako značka da nestane? Ko je zavlačio ruku policajcu za vreme intervencije, pa mu oduzeo policijsku legitimaciju?
Protiv onih koji su napali policiju, oštre kazne, jer to su vaši.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim odredbe čl. 225. i 226. i želim da potpredsedniku Vlade Đeliću postavim nekoliko pitanja.
Da li ste, gospodine Đeliću, čuli i da li vam je poznato da je u toku suđenje Vojislavu Šešelju pred sudom u Hagu i da je on u pritvoru skoro šest godina, čime je prekršena odredba Evropske konvencije o pravu na brzo suđenje? Taj sud očigledno krši ne samo svoj statut i pravila, već i sve međunarodne konvencije i ponovo nastoji da dr Vojislavu Šešelju nametne branioca, koji njemu nije potreban.
Poštujući princip prezumpcije nevinosti, Vlada Republike Srbije mora dići svoj glas u zaštitu prava svih njenih građana koji se nalaze u Haškom tribunalu, pa čak i pred takvim sudom kakav je Haški tribunal. Mnogim međunarodnim dokumentima propisano je pravo da optuženi može sam da se brani i to pravo se mora poštovati u svim slučajevima, pa i u slučaju dr Vojislava Šešelja. Nametanje branioca prof. dr Vojislavu Šešelju očigledno predstavlja flagrantno kršenje prava na odbranu osumnjičenog, odnosno optuženog.
Gospodine Đeliću, da li znate kakva je razlika između Haga i Nirnberga?
Razlika je ta što se u Hagu nalazi zatočenik prof. dr Vojislav Šešelj, najveći srpski patriota, rodoljub, junak, intelektualac, najveći borac za srpski narod i srpsku državu, kao i najveća srpska žrtva, a u Nirnbergu je suđeno najvećim ratnim zločincima Drugog svetskog rata.
Da li vam je poznato ili nije da je podignuta optužnica protiv dr Vojislava Šešelja, da li je podneta jedna ili tri, četiri i da li su menjane ili ne? Ona je sklepana od pretpostavki i izmišljotina, bez ijedne reči o elementima bića krivičnog dela.
Za svako krivično delo koje se optuženom stavlja na teret moraju se u optužnici izneti elementi krivičnog dela i činjenično stanje, odnosno dokazi koji postoje i koji terete optuženog. To se mora poštovati. Optužnica protiv dr Vojislava Šešelja nema ni jednog jedinog preciznog datuma i nijednog elementa krivičnog dela, a isto tako nema nijednog dokaza.
Ova optužnica izgleda kao da su je pisali Alija Izetbegović ili Franjo Tuđman. Optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja je pamflet iz koga plamti mržnja prema Srbima i Srbiji. Ta optužnica je samo parafraziranje lažnih navoda od strane samozvanog tzv. zločinačkog Haškog tribunala i njegovih lažnih svedoka.
Od početka rada Haškog tribunala najviše optužnica je podignuto protiv pripadnika srpske nacionalnosti. Tužilaštvo se stavilo na stranu Muslimana, Hrvata i šiptarskih terorista, koje ne tereti, nego čak i oslobađa najvećih ratnih zločina - Hašim Tači, Agim Čeku, Haradinaj, Naser Orić itd.
U prilog tome idu sledeće činjenice, gospodine Đeliću. Prisutna je izrazita diskriminacija prilikom podizanja optužnica, kako po broju, tako i po funkcijama optuženih. Haški tribunal nema takav stav i odnos prema Muslimanima i Hrvatima. Niko iz najvišeg rukovodstva Hrvatsko-muslimanske federacije nije optužen za ratne zločine. Kada u izuzetnim prilikama i slučajevima podignu poneku optužnicu protiv nesrba, pravna kvalifikacija nije ista kao za Srbe, već je veoma blaga i služi samo za obmanjivanje javnosti.
Navešću samo jedan primer. Silovanje Srpkinja u logoru Čelebić od strane Muslimana tužilac je okvalifikovao kao povredu običaja ratovanja, a ne kao silovanje, što inače čini kada je u pitanju neko od navodnih izvršilaca Srba.
Ovakvo postupanje tužioca bilo je prisutno od samog početka rada Tribunala. Tako se od prvih 18 optužnica protiv osumnjičenih za navedene navodne ratne zločine sa prostora bivše SFRJ 17 optužnica odnosilo na Srbe, a samo jedna na Muslimana. Je l' to selektivna primena pravde? Jeste. Ovo je jedini slučaj i on je trebalo da stvori utisak da će Tribunal imati ista merila za sve osumnjičene, što je bila samo obmana javnosti.
Postavljam Vladi pitanje – da li će haškom tužiocu Seržu Bramercu, koji uskoro navodno dolazi u Beograd, predočiti ove činjenice i da li će tražiti da Haški tribunal prekine diskriminaciju prema Srbima koji se neosnovano sumnjiče za navodne ratne zločine?
Drugo pitanje za Vladu Srbije – da li će oštro osuditi pokušaj nametanja branioca...
(Predsednik: Vreme.)
... advokata prof. dr Vojislavu Šešelju koji, kao profesor prava i doktor pravnih nauka, sa visokom stručnošću i pravničkim znanjem, može sam da se brani i njemu branilac nije potreban? Nametnuti branilac dr Vojislavu Šešelju može samo smetati, ometati njegovu uspešnu odbranu, jer je dr Vojislav Šešelj u toku ovog procesa dokazao stručnoj domaćoj i stranoj javnosti da ume i da može uspešno da se brani protiv lažne i iskonstruisane optužnice.
Odredbama člana 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima normirano je da se optuženi može braniti sam ili uz pomoć branioca koga sam izabere.
Kada je u pitanju KiM, i to kao strateško, državno i nacionalno pitanje, demokrate i vaša koalicijo, ne smete koketirati sa otmičarima Kosmeta i njega se odricati - nemate pravo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o unutrašnjim poslovima i o policiji Republike Srbije, u članu 85, normirano je: ''Ovlašćeno službeno lice ovlašćeno je da izda naređenje grupi lica da se raziđe ako se grupa protivpravno okupila''.
Pazite, da protumačim ovaj član. Nemojte ga samo tumačiti tako da se tamo sakupila grupa protivpravno, e, tad može doći do upotrebe; ovde nije bila rulja, ni grupa, ovde je bio prijavljen skup Srpske radikalne stranke na koji je došlo više desetina hiljada građana. Dakle, samo u slučaju da je došlo do protivpravnog okupljanja i da je policija opomenula okupljene, ukoliko narušavaju javni red i mir ili ugrožavaju bezbednost građana, policija može da preduzme određene mere i da primeni i upotrebi sredstva prinude, i to, pre svega, kao najblažu, fizičku snagu.
Na drugo mesto dolazi službena palica, na treće – specijalno vozilo, na četvrto – službeni psi, na peto – službeni konji, šesto - uređaj za izbacivanje mlaza vode i sedmo – hemijska sredstva. To su sredstva koja je policija mogla da upotrebi, samo ukoliko se okupio javni skup čija je bila namera da ugrožava bezbednost građana i poredak Republike Srbije.
Šta je za vas, gospodo iz Demokratske stranke, sporno? Što ne pročitate odredbe Zakona o policiji? Svaka upotreba fizičke snage, gumene palice ili bilo kog sredstva prinude mora se prijaviti pretpostavljenom starešiti odmah posle upotrebe, a najkasnije u roku od 24 časa.
Gospodo iz Demokratske stranke, ili gospodo koji činite ovu koaliciju, dajte sada odgovor na ovo pitanje.
Jel vam trebalo mesec dana, a zakonodavac, ova skupština, donosi zakone i predviđa kao normu rok od 24 časa; ko upotrebi sredstva prinude dužan je da izveštaj podnese nadležnom starešini u tom roku. Nadležni starešina, neposredni, utvrđuje da li je sredstvo prinude bilo opravdano upotrebljeno ili nije.
Imate li neke otvorene disciplinske postupke? Imate li, gospodo iz Demokratske stranke, smelosti da izađete u javnost, da građanima Srbije kažete – nismo imali upotrebu sredstava prinude, nismo imali upotrebu fizičke snage, gumene palice, hemijskih sredstava ni gumenih metaka?
Da li možete to da kažete? Da li imate broj upotrebljenih gumenih palica?
Svaki starešina policije koji je učestvovao sa svojom jedinicom na obezbeđenju morao je istoga dana da zna, posle svega toga, šta se dogodilo.
Postavljam pitanje, tj. tražim od Vlade da dostavi izveštaj Skupštini, to traži SRS i njeni poslanici koji se zalažu da se poštuje Zakon i Ustav, prvo, koje su područne jedinice učestvovale, po sekretarijatima, iz Republike Srbije, na obezbeđenju mitinga SRS-a, koji je starešina, iz kog područnog organa, bio rukovodilac te jedinice tog dana, spisak svih policajaca koji su učestvovali na tom obezbeđenju, broj izveštaja o upotrebi sredstava prinude, dakle, fizičke snage, gumene palice, hemijskih sredstava i gumenih metaka.
Dalje, tražim izveštaj i odgovore koliko je bilo zaduženja gumenih metaka po pojedincu pripadniku policije, koliko je izvršeno kasnije smotri i koliko je bilo razduženje, da bi starešina organa mogao da utvrdi koliko je, faktički, bilo upotrebljenih gumenih metaka.
Ta sredstva su opasna. Gumeni metak može da probije čak i lim. To nije dozvoljeno. Drugo, u Zakonu je predviđeno da drugo, blaže hemijsko sredstvo može da se upotrebi, a ne gumeni metak, sa dva i po ili tri metra. To ne može, dame i gospodo.
Dame i gospodo, tražim da se dostavi izveštaj i postavljam pitanje, u smislu odredaba čl. 225. i 226, ko je uhapsio Radovana Karadžića, na kom mestu, koliko je proteklo vremena od momenta kad je on lišen slobode do predaje istražnom sudiji, gde je proveo ona tri-četiri dana, a možda i više, da li postoji naredba određenog državnog organa da on mora biti priveden, lišen slobode? Pre svega, da li su pripadnici službe, i to koje službe, podneli izveštaj ili službenu belešku gde su pronašli Radovana Karadžića, jesu li nad njim izvršili pretres, jesu li izvršili snimanje, fotografsko, i da li su izvršili daktiloskopiranje u smislu daktiloskopske zbirke, da li je to dostavljeno nadležnom sudu? To su veoma važna pitanja, preko toga ne treba preći.
Dame i gospodo iz DS-a i iz vaše koalicije, ovde treba i anketni odbor da se angažuje. Vi kažete – formiranje grupe. Ukoliko je, dame i gospodo, upotrebljeno sredstvo prinude na više od tri lica i u tri slučaja, starešina mora da formira komisiju od tri člana, koja će u hitnom postupku da utvrdi je li bilo ili nije bilo zloupotrebe.
Razgovarao sam s nekim starešinama iz MUP-a, rekli su – sve je moglo da prođe da nije upotrebljena sila od strane žandarmerije. Možete da prepoznate, pošto je zamenik predsednika SRS-a i šef Poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, najavio da postoji o tome video-snimak u globalu, gde se vidi broj gumenih palica, gde se vidi kako se mlate i premlaćuju građani.
Kao iskusan čovek, godinama sam radio u toj službi, ovo nisam doživeo, da kod mirnih građana, desetina hiljada građana koji stoje, obraćaju im se predstavnici SRS-a i govornici, u jednom trenutku, dame i gospodo, dolazi do prekomerne upotrebe ovih hemijskih sredstava i gumenih metaka. Čak nije bilo ni uslova za to.
Prema tome, dame i gospodo, ovde nije teško utvrditi odgovornost. U toj službi rade časni i pošteni ljudi, većinom. Policiju treba depolitizovati. Pojedincima, za koje ne mogu da kažem da su časni, onima koji su ubili Panića, koji su pucali na Pelevića i koji su tukli ostale iz SRS-a i mirne građane Republike Srbije, tim batinašima nema mesta u policiji. Ti ljudi treba da budu uklonjeni, a oni časni ljudi koji u toj službi rade, neka ostanu, neka rade i neka se bore da se primenjuje zakon i da se poštuje osnovno ljudsko načelo i međunarodna pravila koja regulišu rad policije, a svi se zalažemo da ta konvencija o ljudskim pravima i slobodama bude primenjena i na teritoriji Republike Srbije.
Nije vam teško, samo ako imate volju. Ako to ne učinite, vi ćete biti saučesnici u izvršenju najtežih krivičnih dela i odgovaraće neko za prikrivanje počinioca i krivičnog dela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, u smislu odredaba članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Postavljam Vladi pitanje i tražim odgovor.
Pošto Opšta deklaracija o pravu čoveka u članu 8. propisuje da svako ima pravo da ga nadležni nacionalni sudovi efikasno štite od dela kršenja osnovnih prava koja su mu priznata Ustavom ili zakonima, ovo pitanje je usko vezano za osnovne slobode svakog građanina, a u vezi s tim postavljam pitanje šta je Vlada učinila od momenta saradnje sa Haškim tribunalom do današnjeg dana?
Da li je ijednom Srbinu Vlada Republike Srbije pružila bilo kakvu zaštitu? A s druge strane poznato vam je, danas je u više navrata od strane narodnih poslanika SRS istaknuto, da je život prof. dr Vojislava Šešelja ugrožen u zločinačkom Haškom tribunalu.
Dame i gospodo, znate kako su isporučeni, kako vojno, tako i političko rukovodstvo Republike Srbije. Da vas podsetim da su Slobodana Miloševića ubili u Haškom tribunalu. A da pitam Vladu zašto nije sahranila Slobodana Miloševića na mestu gde je trebalo da ga sahrani? Da pitam sada socijaliste da li će Slobodana Miloševića ostaviti tamo gde je sahranjen ili neće?
Pošto sam u timu za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, raspolažem brojnim činjenicama vezanim za optužnice koje su pisane u Beogradu. U Beogradu je pisana prva, druga, treća i izmenjena četvrta optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja za navodne počinjene ratne zločine. Haški tribunal i njegovi saučesnici iz vladajuće garniture u Republici Srbiji nisu do sada mogli da pronađu i da pruže nijedan relevantan dokaz da je Vojislav Šešelj počinio i običan prekršaj, a ne krivično delo, a pogotovo ne bilo kakav ratni zločin.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
Dame i gospodo, SRS upozorava javnost, skreće pažnju Haškom tribunalu, pošto nema nikakvih materijalnih dokaza, prof. dr Vojislav Šešelj mora biti oslobođen. S obzirom da su se našli u teškoj situaciji, vrše pritisak na svedoke, čak hapse svedoke koji su predloženi i koji su se izjasnili da budu svedoci odbrane prof. dr Vojislava Šešelja.
Ovo u međunarodnom pravu i ni u jednoj državi nije zabeleženo da neki sud hapsi svedoke i to svedoke odbrane. Eto vidite, naša Vlada SRS i stručnom timu ne pruža dovoljno podataka koje tražimo, a dužna je Vlada da sve podatke koje tražimo pruži stručnom timu za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, isto onoliko dokaza, onim putem i u onom obimu, bez obzira da li se radi o tajnim, strogo poverljivim ili državnim tajnama. Moraju nam dati, ali ne dobijamo blagovremeno i zbog toga postavljam pitanje Vladi - kada će da poštuje Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i da građani budu pred zakonom jednaki?

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za odredbu predloga ovoga zakona koja u članu 27. predviđa međunarodnu saradnju, ja bih da se podsetimo osnovnih ljudskih prava i sloboda koje su regulisane brojnim međunarodnim dokumentima, i da ovaj predlog zakona mora biti u saglasnosti, a s druge strane, da se podsetimo da li mi poštujemo međunarodno pravo i međunarodne norme ili ne, ili to činimo selektivno.
Ja bih vas samo podsetio da su ljudska prava i slobode utvrđena kao pravni položaj pojedinaca prema organima vlasti. Ljudska prava i slobode su garancija koju državna vlast ne sme da prekorači. Gde je "Sablja", gde je 2003. godina kada je neosnovano i protivzakonito uhapšeno 12.500 ljudi? Obim i poštovanje ljudskih prava su najbolji pokazatelji karaktera odnosa između državne vlasti i građana. Ljudska prava predstavljaju zonu privatne delatnosti rezervisanu za pojedinca, a s druge strane, ona su sredstvo otpora državnoj vlasti radi sprečavanja zloupotrebe i prekoračenja vlasti, velika opomena za državne organe vlasti da ne prekorače svoja ovlašćenja i ne pogaze osnovna ljudska prava i slobode.
Međutim, smisao ljudskih prava nije samo u ograničavanju države i protivljenju državnoj vlasti. Država se, kao socijalna i kulturna zajednica, stara o fizičkim i kulturnim dobrima i razvoju građana tako što za njih konstituiše odgovarajuća prava kao što su: ekonomska, socijalna i druga, čija je osnovna ideja da obezbedi građanima materijalne uslove koji im omogućavaju vršenje drugih javnih prava i sloboda.
Dame i gospodo narodni poslanici, ljudska prava i slobode mogu se deliti: prema subjektu nosiocu na individualna, znači pojedinačna i kolektivna, tj. grupna; prema postojanju u normama i stvarnosti na formalna i stvarna; sa stanovišta međunarodnog prava i odnosa pojedinaca i države na prava negativnog statusa, prava pozitivnog statusa i prava aktivnog statusa.
Dame i gospodo narodni poslanici, kroz istoriju je uobičajeno da se u prava i slobode ubrajaju, pre svega, posebna lična prava građana u koja ulaze: lična sloboda, pravo na život, nepovredivost integriteta čoveka, nepovredivost stana, što predviđa Zakonik o krivičnom postupku posebno koji je donet, a pisan je, u stvari, za vreme vladavine srpskih radikala u Saveznoj vladi, jer je taj predlog pripremljen i on je i u saveznom parlamentu, a ujedno i ovde, prihvaćen takoreći samo uz jednu izmenu.
Celokupna lista sloboda i prava mora da garantuje i štiti i da bude propisana u zakonskom postupku. To znači da se svaka pravna zaštita sudskim putem, upravnim putem ostvaruje putem odgovarajuće procedure, tj. u okviru jednog predviđenog, dakle propisanog redosleda radnji i aktivnosti koji realizuju u materijalnom obliku nadležnost odgovornog državnog organa.
Dokumenti o ljudskim pravima i slobodama su brojni.
Da se podsetimo, naime, sastavni deo borbe za prava i slobode u društvu je bila filozofska i politička misao o pravima i slobodama, a prvi plodovi te borbe su bile srednjovekovne povelje vladara, kao što je Velika povelja.
To je povelja koja je doneta u Engleskoj 1215. godine.
Zatim, peticija o pravima, Francuska deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine.
Osvrnuću se na to koja su to prava nužna, da ih vlada i državni organi moraju poštovati, kada je u pitanju ostvarivanje osnovnih ljudskih i političkih prava koja su zagarantovana brojnim međunarodnim dokumentima a ratifikovana ugovorom koji je naša država potpisala, i prethodna i ova koja je kao pravni sledbenik nastavila i usvojila.
Posebno važan dokument predstavlja Univerzalna deklaracija o pravima čoveka koja je doneta na zasedanju UN 1948. godine. Univerzalna deklaracija u osnovna prava čoveka ubraja: pravo na život, što znači da smo mi pre nekoliko godina ukinuli smrtnu kaznu, slobodu i bezbednost ličnosti... Amerika nije ukinula smrtnu kaznu, samo da vas podsetim. Zatim, pravo na jednakost pred zakonom, pravo na čovečansko postupanje, pravo ličnosti na slobodu od svake arbitrarnosti, pravo na upotrebu pravnih sredstava, pravo na nepristrasno suđenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo objavljivanja oslobađajuće presude protiv čuvenog koljača i ratnog zločinca Nasera Orića koji je oslobođen. Narodni poslanici Srpske radikalne stranke su dali autentične podatke o broju žrtava koje su Srbi doživeli, njihova sela i njihovi gradovi; koji su muslimani zaista počinili najteže zločine.
Doneću vam idućeg puta da vidite kakve fotografije o zločinima Nasera Orića posedujemo. Ujedno, tražićemo od državne televizije da prikaže video-zapis u trajanju od tri sata o ratnim zločinima u Podrinju i okolini koje su počinili vojnici Nasera Orića.
Nepristrasno suđenje – kada je u pitanju nepristrano suđenje ne mogu da zaobiđem suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke, najvećem srpskom patrioti, koji je dokazao u svim izvedenim dokazima do sada pred Haškim tribunalom da nema nijednog dokaza, nijedne činjenice da je on počinio bilo kakav zločin ili bilo kakvo krivično delo.
Kao šesto, pravo na nepovredivost stana, na čast i ugled i pravo na slobodu od proizvoljnih uznemiravanja u privatnom životu i porodici.
Kada je u pitanju nepovredivost stana, posebnu pažnju skrećem državnim organima i onima koji su po Zakoniku o krivičnom postupku ovlašćeni da samo po rešenju istražnog sudije mogu da prisluškuju vaše telefone i vašu porodicu i da zadiru u vašu privatnost. Ja vam kažem da mnoge poslanike i političare prisluškuju određene službe, a da za to nemaju odluku nadležnog državnog organa.
Pravo na slobodu kretanja, pravo na azil, pravo na državljanstvo, pravo na brak i zasnivanje porodice, pravo na imovinu, na slobodu misli, savesti i vere, pravo na slobodu skupa i udruživanja, pravo na učestvovanje u javnim skupovima i na vršenje javnih funkcija, pravo na socijalno obezbeđenje, pravo na pristojan materijalni i kulturni život, pravo na slobodu rada, na zadovoljavajuće uslove za rad, na zaštitu od nezaposlenosti, pravo na pravičnu nagradu, pravo na odmor, pravo na životni nivo dovoljan da obezbedi zdravlje i blagostanje čoveku i njegovoj porodici, pravo na obrazovanje, pravo na slobodu učestvovanja u kulturnom životu, autorsko pravo i pravo na socijalni međunarodni poredak koji jedino mogu obezbediti slobode i prava naših građana.
Da se podsetimo da je i Komisija UN posle dužeg vremena izradila Pakt o ljudskim i političkim pravima, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Ovi paktovi sadrže i odredbe o merama za njihovu primenu, njihovi nacrti su usvojeni u odgovarajućim organima UN, zatim u Generalnoj skupštini UN 16. decembra 1966. godine, zajedno sa jednim fakultativnim protokolom uz Pakt o građanskim i političkim pravima. Među mere za primenu spada i mogućnost za države koje o tome daju posebnu izjavu, kao što je to propisano i normirano u članu 41, da se zbog kršenja prava čoveka obrate Komitetu za ljudska prava, čije su osnivanje, sastav, nadležnost i delovanje detaljnije predviđeni Paktom o građanskim i političkim pravima, a koji će putem merenja moći da izglađuje takve sporove između država. Građani zemalja koje su uz Pakt o građanskim i političkim pravima prihvatile i ovaj fakultativni protokol moći će da se obraćaju Komitetu za osnovna ljudska prava.
Međutim, ono što nije prisutno u ovom predlogu zakona jesu brojni dokumenti i brojne norme iz međunarodnog prava, bilo javnog, bilo krivičnog, bilo upravnog, tako da kada su u pitanju osnovna ljudska prava i saradnja sa međunarodnom zajednicom i drugim međunarodnim organima, sa onima gde su ratifikovani ugovori između naše države i drugih zemalja... Nažalost, moramo da konstatujemo, a to je rečeno, malopre sam istakao, da je 12.500 ljudi uhapšeno u akciji "Sablja". Neki su rekli da treba da bude sledeća akcija "Skalpel". Mi nećemo ni "Sablju" ni "Skalpel", mi hoćemo da se pridržavamo i da vidimo kako je Hamurabi, kako je car Dušan sa njegovim krivičnim zakonikom, hoćemo da vidimo kako je to Magna karta libertatum 1215. godine propisala... Hoćemo da poštujemo Ustav. Tražimo da se poštuje Zakonik o krivičnom postupku koji je usvojen u ovom parlamentu. Hoćemo da sudije sude po zakonu, da budu nepristrasne, da ne sude po tome kojoj političkoj partiji pripada osumnjičeni, nego da svi građani budu jednaki pred Ustavom i zakonom.

Dame i gospodo, ovom prilikom smo svedoci da se pravo primenjuje na različite načine.
Ako imate sadržaj jednog amandmana u celosti podjednak, gospodo narodni poslanici, u tom slučaju šta treba raditi? Odbor je morao da raspravi amandman koji je po redosledu došao, a to je amandman generala Delića, i da o njemu donese odluku. Ako je drugi amandman iste sadržine, tada se, po logici, usvajaju oba amandmana, ali u zakon neće ući da je to amandman generala Delića ili ovog drugog narodnog poslanika.
Da bi se prevazišla ova stvar, najbolje bi bilo da se ova dva amandmana vrate na Odbor i da Odbor stavi van snage svoju odluku, samo sa formalne strane. Drugo, da u tom slučaju Odbor konstatuje da su narodni poslanici podneli amandmane na član taj i taj, da je sadržaj i jednog i drugog amandmana isti i da se donese odluka.
Ali, odluka mora da glasi - usvajaju se amandmani generala Delića i drugog narodnog poslanika i tada se radi o jednom amandmanu. U tekst zakona unosi se samo sadržaj jednog amandmana, a u stvari dva su amandmana povodom iste odredbe člana, iste sadržine. U zakonu će biti samo ono što Odbor donese, a to jeste da se radi o jednom amandmanu koji su podnela dva narodna poslanika.
Iz ove krize se može izaći samo utoliko da se ova dva amandmana tretiraju podjednako. Nemojte vršiti selekciju, mnim vas. Gospodo iz DS, očigledno ste na ovom primeru pokazali da je u pitanju koalicioni partner pa sad on treba da ima prioritet. Ali, čiji je amandman prethodno došao, on ima da se rešava. Ukoliko je pristigao i drugi amandman iste sadržine, donosi se jedinstvena odluka i u odredbe zakona unosi se jedna sadržina.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postavljam pitanje i tražim odgovor u smislu odredaba čl. 225. i 226. specijalnom tužiocu za ratne zločine – da li će da pokrene krivični postupak za zločine koje je počinio Naser Orić?
Pod komandom Nasera Orića je popaljeno i uništeno 180 sela u okolini Srebrenice, Bratunca i drugih mesta gde su živeli Srbi. Taj zločinac koga štiti Haški tribunal je danas konačno oslobođen od tog sramnog, nazovimo ga Haškog, ali zločinačkog tribunala. To je, po mom mišljenju, zločinački tribunal. On, pre svega, ne sudi za ratne zločine. On sudi prof. dr Vojislavu Šešelju za navodne vatrene govore u političkim kampanjama nakon uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji.
Braćo i sestre, dragi građani Srbije, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje i tražim odgovor ponovo od specijalnog tužioca za ratne zločine – je li pokrenuo i da li će pokrenuti krivični postupak protiv Nasera Orića, koji je počinio nečuvene i nezapamćene zločine, a koji je danas nagrađen, beneficiran, oslobođen svih tih zločina?
Direktoru Televizije Srbije postavljam pitanje i tražim odgovor – hoće li da objavi video-zapis na državnoj televiziji Republike Srbije, Javnom servisu, da bi građani Srbije i strana javnost mogli da saznaju koje je zločine počinio Naser Orić, kada, na kojim mestima, kako je odsecao glave Srbima, kako ih je pekao, kako ih je trpao u zamrzivače, kako je palio sela, kako je uništavao sve što je srpsko, uglavnom na pravoslavne praznike, a pre svega na Božić?
Poštovane kolege, nema pravde. Međunarodno pravo se primenjuje selektivno. Optužnica protiv prof. dr Vojislava Šešelja pisana je u Beogradu, od strane tužilaca, udbovaca, iz državnih organa, iz ministarstava. Kada uzmete optužnicu koja je tri-četiri puta menjana i dopunjavana, videćete sve, videćete o kakvim se to zločinima radi, videćete ko je pisao te optužnice (po svom sadržaju, po svojim kvalifikacijama).
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
Zamislite, saznala je Karla del Ponte da je Vojislav Šešelj bio u Surdulici, ili u Murtenici, u Jasenovu, bio je recimo u Kokinom Brodu, ili je bio u Subotici, kao političar u predizbornoj kampanji, i tom prilikom držao govore. Zato je ta optužnica sramna.
Haškom tribunalu posle svih izvedenih dokaza protiv Vojislava Šešelja ne ostaje ništa drugo nego da oslobodi dr Vojislava Šešelja jer do sada od trideset i nekoliko svedoka nijedan dokaz, kao ni pismeni dokazi koji su pruženi, ne govori u prilog da je Vojislav Šešelj počinio bilo kakav zločin. On je upravo žrtva Zorana Đinđića i ostalih iz njegove vlade koji su u to vreme njega isporučili.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog toga tražim da specijalni tužilac za ratne zločine odmah i bez odlaganja nakon saopštavanja današnje odluke veća Haškog tribunala pokrene krivični postupak, a Interpol i ostali državni organi i međunarodni ugovori privešće toga zločinca pravdi. Na taj način će Srbija biti pravna država. Neće selektivno primenjivati pravo, neće biti višestranačkog sistema u kome će se optuživati politički korisnici, pre svega zbog toga ...

Javio sam se po odredbama čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Građani Srbije imaju pravo da traže odgovore i da postavljaju pitanja narodnim poslanicima, a ja, kao narodni poslanik koji dolazi iz Pančeva, želim da obavestim narodne poslanike Skupštine i građane Pančeva i cele Srbije kako DS krši Ustav, zakon i sve pozitivne norme našega prava.
U skladu sa Poslovnikom o radu SO Pančevo i Statutom opštine Pančevo, koji još uvek nije usklađen, s obzirom da je Pančevo dobilo status grada, po Poslovniku sam bio taj koji je zakazao konstitutivnu sednicu koja je održana 29. maja 2008. godine. Na toj sednici izvršili smo verifikaciju mandata odbornika. Nakon toga smo sednicu prekinuli jer su se odbornici složili da se sednica prekine i da se izvrše pripreme za održavanje sednice u nastavku, kako bi se izabrali nadležni organi u Skupštini grada Pančeva.
Dana 30. maja ove godine potekla je inicijativa od strane DS da se sazove nastavak sednice. Ta inicijativa je potpisana od strane 25 odbornika. Kada sam dobio tu inicijativu, video sam da ona nije u skladu sa Poslovnikom, jer je dogovoreno i po Poslovniku treba da se predlože organi koji se biraju. U konkretnom slučaju, u Pančevu je trebalo da se bira predsednik Skupštine grada Pančeva.
Međutim, odgovorio sam DS-u da je potrebno da upotpune i urede svoj podnesak i svoju inicijativu utoliko što će u inicijativi za pokretanje nastavka sednice dati predlog kandidata Skupštine grada Pančeva kako bi odbornici imali vremena da se pripreme i da, u tom slučaju, otvorimo raspravu i da se daju odgovori na određena pitanja.
Sednica se zakazuje po Poslovniku SO Pančevo, kolege, pisanim putem, ali se zakazuje sedam dana pre održavanja sednice. Međutim, dobio sam informaciju pre sat vremena da je DS u Pančevu zakazala, mimo Poslovnika, mimo Zakona o lokalnim izborima, mimo Statuta, dakle, prekršen je i Ustav, prekršen je i Statut, prekršen je i Poslovnik SO Pančevo i na taj način DS ima različiti pristup kada treba formirati lokalnu vlast.