Poštovani narodni poslanici, moj kolega Dragan Čolić je predložio amandman – član 20. briše se. Verovatno je video da je i ovo nepotrebno, a da je to tačno, evo ja ću i da vam dokumentujem, ali nema mi ministra.
Pošto je u vreme ove privatizacije Cvetković bio predsednik Agencije za privatizaciju, pa su se onda oni menjali, sada da vam iznesem jedan primer koji kaže ovako – privatizacija izvršena 2004. godine, stvarna vrednost imovine 4 milijarde dinara.
Privatizacija knjigovodstvene vrednosti od jedne milijarde dinara, broj zaposlenih 250 radnika, većinski vlasnici postali Holanđanin i Rumun, država i radnici postali suvlasnici samo 30% kapitala.
Stanje u brodogradilištu 2007. godine, tiče se brodogradilišta u Kladovu: vrednost imovine nula dinara, vlasnici imovine preneli na društvene osnove u krugu brodogradilišta pet novih firmi; u brodogradilištu ostalo tri zaposlena i direktor, 150 radnika otpušteno, a preostalih 100 radnika prebačeno u nove firme bez ikakvih prava iz stare firme brodogradilišta. O ovome sam već imao prilike da govorim.
U 2008. godini brodogradilištu se priprema stečaj, uz gubitak prava na akcije svih radnika koji su upisali akcije, oko 900 radnika, kao i isplatu zaostalih rata i obaveza po sudskim rešenjima. Finansijske malverzacije u izradi završnih računa za 2004, 2005, 2006. godinu, nezakonito obezbeđivanje i otuđenje imovine, falsifikovanje dokumentacije, a sve to uz pomoć advokata i državnih institucija.
Zašto kažem državnih institucija? Zato što ću to da obrazložim – pod tačkom 2. o svemu upoznati najviši državni organi i pojedinci, pokrenut je sudski postupci, ali nema reagovanja i nažalost, kako se to konstatuje, to je takva sudbina 90% privatizacije u Srbiji. To je primer otprilike da je loš Zakon o privatizaciji. Nećemo pojedinačno.
Imam još jednu firmu, bio je gospodin Cvetković, a to je firma „Gradnja“ Kladovo, gde ono malo pre što smo govorili, vlasnik je umro, direktor neki tamo nasledio, radnici nemaju platu, nemaju regres, nemaju sistematizaciju radnih mesta, radna mesta nemaju sistematizovana, ništa nemaju, 9 meseci zaostatak plata, 70 hiljada su dužni jednom običnom radniku koji dobija na sudu.
To je privatizacija: 70 hiljada ovoga, a šta ćemo za ostale strukture koje su zaposlene. Sve pravnosnažno donesene odluke, sve institucije prošlo i nema ništa. Kome ti radnici, kome mi da se obratimo i kome uopšte treba dokazati da ovaj zakon o privatizaciji ne valja. Kada dođe SRS na vlast ne samo ovaj zakon, 200 zakona moraćemo da promenimo.

Poštovani narodni poslanici, kao što vidite, akcenat je dat budžetu za poljoprivredu i naši predlozi su da subvencija ide ka poljoprivredi.
Da napravimo jednu digresiju. Mi smo imali socijalističku Jugoslaviju, koja se po uređenju zvala – socijalistička, a po ekonomiji –industrijska. Koliko vidimo, industrija nam je sad otišla u privatizaciju i od onog što je privatizovano nema ništa, znači, ostala nam je poljoprivreda.
I sami vidite da kroz ove amandmane stavljamo akcenat na ono što nam je ostalo, ono što nam je još zdravo ostalo, što nismo uništili. Stoga smo i u ovom amandmanu koji je pomenuo gospodin pre mene, a i u prethodnom amandmanu, koji je za dlaku izbegao, ali nije, predvideli, u razdelu 15, funkcija 473, ekonomska klasifikacija 451, u kolonama 6 i 8, da se dve milijarde i sedamsto miliona, koliko je, otprilike, predviđeno za turizam, smanji za 600 miliona u korist poljoprivrede. Zašto?
Zato što je veći deo turističkih organizacija sada već privatizovan, pa se postavlja pitanje kako to idemo na apsolutnu privatizaciju, a država subvencionira? Za šta?
Sada ću da vam kažem. Deo sredstava namenjen je turističkim organizacijama, destinacijskom menadžmentu, organizacijama i institucijama, organizacijama za projekte razvoja turizma i turističkim organizacijama Srbije, kao i za infrastrukturu turizma, za skijališta i modernizaciju.
Vidite, doći će trenutak kada će i skijališta biti privatna, doći će trenutak kada više nećemo imati interes, kao država Srbija, da pomažemo turističkim organizacijama, jer je to sve privatno. Trebalo bi da dođe trenutak kada se od privatnog turističkog dela vraća u budžet Republike Srbije. No, nije na odmet da se pomogne i u ovoj fazi, ali zato smatramo da ovih 600 miliona razlike treba usmeriti na subvenciju.
Kako reče moj prethodnik, subvencija je pomoć. Sada, pomoć može biti različita i ne mora biti samo u subvenciji. Moji seljaci, tamo u vlaškom kraju, ne kažu da im treba pomoć. Oni kažu da su im potrebne otkupne stanice, da li državne, ili na nivou opštinske vlasti, ili iz budžeta odvajati.
Jer, oni hoće da rade, oni hoće da proizvode, ali nemaju gde da plasiraju, kroz politiku budžeta i politiku države, svoje proizvode. Nije njima teško da urade bilo šta, ali ne znaju šta će sa proizvodima.
To je jedna pomoć, subvencija za stvaranje otkupnih stanica. Otvaranjem otkupnih stanica po mestima, mi pomažemo i sebi. Oni imaju veću proizvodnju, veće tržište, jeftinija je hrana, samim tim je zatvoren krug – i nama se pomaže. Znači, kroz budžet, ulaganje u budućnost, u poljoprivredu, nikada neće da smeta.
Mi imamo, otprilike, taj predlog i ja bih vas zamolio da i ovaj amandman kolege i ovo što sam ja rekao uzmete u razmatranje. Znači, mi ne smanjujemo budžet u masi, nego tražimo, ako može, da to ide kao subvencija poljoprivredi.

Poštovani narodni poslanici, po običaju vrlo ću kratko, kao što ste čuli i od naša prethodna dva govornika, Lidije i Đokića, tiče se penzionog fonda.
Znate, moram da počnem jednim uvodnim izlaganjem. Elektroprivreda Nemačke je prodata i ovde pojedini govornici govore o prodaji elektroprivrede, ali znate otprilike 40% elektroprivrede Nemačke je u penzionom njihovom fondu, i njihova razvojna banka, njihov penzioni fond je u njihovim investicijama. Tako da udruživanjem državnog, privatnog i poljoprivrednog ulaganja u penziju nema logike, s tim što je ovo zreo kapital, što su oni lepo to uradili.
Postavlja se pitanje - da li oni mogu da povuku novac? Znači, vi bi sa samo faktički njihovo ime uzeli, oni bi povukli svoj novac i šta bi od toga ostalo?
Da li oni mogu u stvari da povuku svoj novac, da ulože u neku drugu razvojnu banku, inostranu, pošto sada ima i tih samostalnih penzionih fondova?
Onda, šta ćete vi dobiti? Vi ćete dobiti samo ime privatnog penzionog, a nemate sredstava. Mi imamo pouku sa izgradnjom Sava centra, mi imamo pouku sa uništenim jednim penzionim fondom i nemamo poverenja, i ti ljudi i građani nemaju poverenja više da se udružuju u državni penzioni fond. Toliko, hvala.

Poštovani narodni poslanici, kao i prethodnim mojim kolegama, na predlog - briše se, ima jedno veliko obrazloženje, i to je već treće obrazloženje, ali ću opet da ga pročitam radi javnosti.
Predlaže se brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država da bi se donosili zakoni o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i države članice koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
To je bilo i na član 1, isti odgovor Vlade, a odgovor glasi: ''Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da je donošenje zakona potrebno da bi se uredile osnove sistema službe bezbednosti, a članom 1. Predloga zakona se određuje predmet uređivanja zakona.'' Član 11. nije zakon, član 11. već reguliše, on ovde uređuje šta treba da radi Biro za koordinaciju. Ovo je sad i zakon, i pravilnik i dotiče uređenje službi bezbednosti.
No, kada sam već uzeo reč oko amandmana, videli ste da je odbijen i zašto, kao i u ovim ostalim predlozima, hoću da vam kažem kako otprilike radi ova bezbednost, i državna bezbednost, i bezbednost vojske. U članu 4. se kaže: Službe bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Vidite, da je bilo u Generalštabu ne bi bila sledeća situacija koju smo imali u Zakonu o vojsci i u Zakonu o odbrani. Da vam pročitam jedan detalj zašto sam pričao ono i zašto vam sada kažem da mi ovu Vojno-obaveštajnu službu ne možemo da svrstamo u odbranu u zakonu o odbrani. Evo, gledajte.
Nalazim se preko puta jednog grada koji je u Rumuniji. Granica naše obale prema Rumuniji je tačno 232 km. Gledajte sada, da li je Vojno-obaveštajna služba informisala Stankovića, ne znam da li je to počelo od gospodina Tadića, Stankovića, pa redom, ko je bio ministar, i da li je ovaj zadnji ministar dobio ovu informaciju, te u zakonu o vojsci nismo imali mornaricu.
Gledajte sada, za obezbeđenje državne granice Rumunija angažuje snage iz sastava 10. sektora pogranične policije, Mehedinti, Grobeta, tako se zove. Smešteni su u Turn Severinu - jačina jednog bataljona. Tako je u Milanovcu, preko puta Milanovca. Tako je preko puta Velikog Gradišta i tako je preko puta Kusjaka, a Kusjak je kod Negotina. Znači, to je pet pograničnih bataljona njihove mornarice.
Za obezbeđenje državne granice koriste i plovne objekte koji se nalaze usidreni u Turn Severinu, sa sledećim plovnim objektima - komandni brod VF 50, to je brod dužine 60 metara, visine 12,30 metara; njihova ratna mornarica; dva broda tipa GRD, a to su onako malo veći brodovi, nisu 60, nego 40 m, svi su sa topovima; četiri patrolna glisera za brze intervencije; jedan pomoćni brod za brzo snabdevanje.
Preko puta Donjeg Milanovca, odnosno preko puta Tekije, Oršava naspram Tekije, dva broda tipa GB, znači dva broda po 40 m, izuzetno dobro naoružana. To su brodovi koji skupljaju mine i polažu mine, znači po Dunavu, pa i minolovci, a i polagači; dva brza glisera za intervencije, jedna stambena lađa za smeštaj mornara.
Pogledajte šta je to naspram naše granice. U Turn Severinu su locirane još i sledeće jedinice: Motorizovani puk, Artiljerijski puk PVO, Inžinjerijski bataljon, Četa za specijalna dejstva, Poletno-sletna staza za manje avione i helikoptere. Deo brodova za obezbeđenje državne granice naspram Gradišta i Kusjaka imaju po dva velika broda i po dva glisera za brza dejstva.
Sada vidite šta smo mi imali. Granica na Dunavu, locirani su u Velikom Gradištu, naši - to je ukinuto - obezbeđivali su državnu granicu dužine 232 km - šest brodova tipa RPČ 211, to su oni već poznati, već viđeni stalno, po brodovima, brzi oni brodovi; pet glisera tipa ČN 5 21, to su za intervencije. Imali smo pet karaula gde je bila vojska. Sada tu nema ništa, a naspram ove sile koju sam vam pročitao, imamo tri-četiri policajca sa dva patrolna džipa.
Eto tako, otprilike, da vidite da li obaveštajna služba ili već zadužena služba za bezbednost državne granice, vojske je informisala Generalštab, ili sve one koje smo nabrojali po ovom zakonu da treba da bude informisani, da li je to uradila pa smo ukinuli rečnu mornaricu. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, Sreto Perić je upotrebio jednu logičnu stvar da bi popravio i poboljšao malo ovaj zakon.
Pročitaću prvo član da bi bilo jasnije: "Vojnim licima, komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije mogu se dodeljivati odlikovanja, plakete, značke i druga priznanja za postignute uspehe u službi". Amandmanom je kolega Sreto Perić predložio da se posle ovog stava doda novi stav koji glasi: "Vrste i način dodeljivanja odlikovanja uređuju se propisom Vlade Republike Srbije".
Logično je, po Ustavu, da se vezujemo za predsednika države koji ima to pravo, ali predsednik države već je mnogo upleten u vojna komandovanja; pretpostavljamo da još jedna struktura može, osim ministra odbrane, da učestvuje u dodeljivanju odlikovanja, a to je Vlada Republike Srbije.
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči "priznanja" stavlja se zapeta i dodaju se reči "osim onih iz stava 2. ovog člana". Znači, ostaje i ovaj stav kao treći stav da bi se eventualno i ministar i Vlada pitali za dodelu odlikovanja. Nisam razumeo šta ste mi dobacili, ali nije bitno.
Znači, njegov je osnovni smisao da Vlada treba da ima udeo u dodeljivanju odlikovanja, osim predsednika Republike i ministra odbrane.
Kada sam već kod ovih amandmana, i o amandmanu govorim u ime kolege Srete Perića, smatram da ministar odbrane ili Ministarstvo odbrane ima preveliki uticaj i udeo u zakonu, da se mnogo pita Ministarstvo odbrane, jer u članu 72. imamo: "Profesionalno vojno lice može biti po potrebi službe privremeno upućeno u drugu komandu, jedinicu ili ustanovu Vojske Srbije radi izvršenja određenih zadataka. Privremeno upućivanje profesionalnog vojnog lica po potrebi službe u drugu komandu, jedinicu ili ustanovu Vojske Srbije može trajati najduže godinu dana u toku tri godine." Sve odlučuje Ministarstvo, ali nigde ne piše šta posle tri godine. Znate, to je pred sporom i pred sudovima; što se tiče vojnih lica, pošto nema vojnih sudova, to je jedan problem koji se stalno provlači; nema, nedostaje. To je još jedan dokaz da vojna lica i vojnici moraju biti potčinjeni i moralno i materijalno, i pod zakletvom, ali moraju biti i poslušnici.
Imamo još jedan član, član 78: "Po prestanku tih razloga, nadležni starešina odlučuje", to je stav 2, "o stanju u službi lica koje je bilo udaljeno od dužnosti." Opet nema nigde - vraća se po isteku na dužnost.
Da je ovaj zakon napisan zbog toga da moraju poslušnici da rade, govori i član 52. - vođenje disciplinskog postupka. "Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teže povrede dužnosti protekom tri godine od pokretanja disciplinskog postupka." Znači, tri godine možete držati čoveka a da se ne pokreće disciplinsko pitanje, a za to vreme on mora biti poslušan. Ako ne bude poslušan, disciplinski će odgovarati. "Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je propisano u stavu 4. ovog člana."
Znači, šest godina ne morate da mu sudite, ali zato morate da ga držite u stalno napetoj situaciji.
Javiću se po amandmanima, ima još toga što pokazuje kako je zakon loše urađen, a urađen je tako da apsolutno vojna lica moraju biti poslušnici Ministarstvu ili ministru odbrane ili predsedniku države.

Poštovani narodni poslanici, podržao bih amandman mog kolege, s tim što bih ponovo postavio pitanje u vezi sa ovim amandmanom. Znači, vidovi vojske Srbije su, po ovom zakonu, kopnena vojska i vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana. Gospodine ministre, ja sam vam postavio pitanje – zašto ste izbacili rečnu mornaricu?
Ja bih zamolio zvanično, poverljivo, tajno ili kako god vi šaljete te podatke, hoću od Generalštaba Vojske Srbije da dobijem napismeno obrazloženje zašto je izbačena rečna mornarica. Nemojte da mislite da ne može. Otac mi je bio u Generalštabu, ja sam služio vojsku normalno, hoću ili strogo poverljivo ili na potpis, kako god hoćete.
Smatram da je to nerazumna odluka, s obzirom na dužinu Dunava, reke koja se zove srpsko more, da je Dunav povremeno dubine i do 120 metara i na nekim mestima ne može da se izbori; brodovi koji prolaze su uglavnom brodovi stranih država, koji mogu da prenose svašta. Zbog nedostatka rečne mornarice može da se istovara radioaktivni teret u dubinama Đerdapskog jezera, u Đerdapskoj klisuri. Ne može to policija da spreči, samo može patrolni čamac, vojni brod; koliko smo ih već imali, ja sam saznao, pet ili šest, sedam, nije bitno, neki su stariji, neki mogu da se remontuju. Zašto se to izbacilo?
Izuzetna je potreba za rečnom mornaricom. Na kraju krajeva, i Mađarska nema more, ali ima mornaricu i stvarno mi nije jasno da takav jedan vid vojske... Ja nisam bio u mornarici, ali to je za mene jedan prelepi vid, gde ima specijalaca, diverzanata, gnjuraca, koje ta vojska može kasnije da osposobi i za privredu i za učestvovanje u raznim akcijama, ne daj bože, nekih diverzantskih potreba.
Još nešto mi se ne sviđa u ovom zakonu, a to je član 176. gde se kaže ovako: "Pripadnik Vojske Srbije može se u celosti ili delom osloboditi odgovornosti za nastalu ili prouzrokovanu štetu, odnosno može se obustaviti postupak za naknadu štete ako je do nje došlo postupanjem po nalogu pretpostavljenog lica, pod uslovom da ga je pripadnik Vojske Srbije prethodno pisanim putem upozorio da će izvršenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati šteta."
Ja sam u vojsci slušao naređenja, ali zamislite da sam ja od svog pretpostavljenog tražio pismenim putem da mi naredi, da bih bio oslobođen odgovornosti! To je za mene nelogično. Naređenje se u vojsci izvršava usmenim putem ili dnevnom zapovesti, ili kako već ide protokolom, jer to je sada izmenjeno. Ne mogu ja da tražim od pretpostavljenog da mi on pismeno napiše da ja neću da odgovaram. To je totalno nelogično.

Poštovani narodni poslanici, evo, došao sam na red i ja da obrazložim nešto, mada mi je promaklo nekoliko amandmana.
Pre nego što obrazložim ovaj, insistirao bih da se prihvati prethodni amandman, koji je gospođa Vjerica dala, i dodao bih još nešto o doktrini i o strukturi Vojske.
Vidite, ovde u članu 4. stav 3. potrebno je da piše – rečna mornarica, u doktrini odbrane. Meni nikako nije jasno zašto smo rečnu mornaricu izbacili iz vojne strategije, kada se graničimo sa nekoliko država koje imaju rečne mornarice. Znači, Bugarska, na ulazu u Dunav, Rumunija, ovamo nam je Hrvatska, i gore, Mađarska. Sve tu to države koje imaju svoje rečne mornarice i sve su to države koje plove Dunavom. Ne mogu da shvate da je u zakonu o Vojsci izbačena rečna mornarica.
Kazaću vam, kao primer, da je Dunav na pojedinim mestima dubok i do 130 metara, da je Dunav pogodan za mahinacije tih država sa raznim tovarima, a što je najopasnije, to su nuklearni tovari.
Mi smo imali slučaj, pre nekoliko godina, da je jedan brod pun buradi s nuklearnim gorivom prošao kroz Đerdap. Drugo, imamo Hidroelektranu ''Đerdap'' od izuzetnog, kako je to u Zakonu o odbrani rečeno, vojnog, privrednog i društvenog značaja, koja je, faktički, na reci. Mi nemamo odbranu, ne može tu policija, oni imaju samo čamce.
Interesantno je da je to izbačeno. Da li je to izbačeno po nečijem nagovoru, ili je to neka dugoročna strategija koja mi nije shvatljiva?
Drugo, imamo niz gradova pored samih obala i pored samih granica, koje policija ne može da kontroliše sadašnjim tehničkim sredstvima, možda, za jedno dvadesetak godina.
Ono što sam još hteo da kažem o ovom predlogu zakona o Vojsci, isto tako, i o Predlogu zakona o odbrani, jeste da mi se čini da je i jedno i drugo pisano na osnovu uslovljavanja Vojske, ili uslovljavanja vojnika, ili uslovljavanja oficira. Sve je ovo napisano tako da određeni krug ljudi ima apsolutni monopol na život i rad i na porodice vojnika.
U zakonu o Vojsci, o kasnijim članovima javljaću se za reč, videćete kako mogu razni oficiri, načelnici, predsednik Republike, Ministarstvo, da ucenjuju ljude, i vojna lica, i civilna lica. U mnogim članovima nije izjednačeno ni civilno ni vojno lice, ali o tome ćemo da govorimo u sledećem amandmanu.
Složio bih se s amandmanom Vjerice i molio bih ministra odbrane da upiše ili da mi kaže na osnovu koje strategije je izbrisana iz strategije Vojske i odbrane Jugoslavije rečna mornarica. Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče, član 226. Samo bih, pošto će gospodin Tomislav Nikolić verovatno da odgovori vama, vi ste pobrkali tu nešto. Ovde smo mi glasali za amandmane i amandmani su nešto drugo, možda nam se ne sviđaju ti amandmani. Niste do dobro objasnili.
Hteo sam da kažem, pošto mi je uskraćeno pravo u petak na poslaničko pitanje iz Borskog okruga. Hteo sam da postavim pitanje ministru „Jajiću“, za socijalna pitanja. Kako? Rasim Ljajić, je l' tako? Pa, molim. Što se smejete? Ne znam, možda sam pogrešio prezime, izvinjavam se. Pitanje za njega je bilo, pošto sam sa njim bio u telefonskom kontaktu i obećao mi je da će da ide u Bor da rešimo jedan veoma veliki problem.
Tamo, u Borskom okrugu, ljudi na penziju čekaju, u proseku, godinu dana. Znači, negde za osam meseci ko dobije penziju, on je zadovoljan, a ono sve preko godinu dana, to je katastrofa. Razgovarao sam s njim i obećao mi je da ćemo da idemo zajedno, pošto sam ja kao prvi iz tog regiona ukazao na taj problem. Međutim, on je otišao tamo, formirao Opštinski odbor Demokratske stranke i nije me pozvao. Juče sam saznao da je on bio i da je obišao. Znači, ne samo da ... da, to će gospodin Damjanović bolje da objasni šta je još tamo radio.
Hteo sam da kažem da jedan ministar koji je obećao, ja sam kao dobri srpski radikal i kao dobar domaćin, prvo hteo s njim, da ne bih sa govornice to radio, da to završimo sve onako kako to valja. Evo, vidite, čime se i kako sad mi možemo da dođemo do takvih pitanja. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, član 226, zbog izlaganja gospodina Albijanića, potpredsednika Skupštine. Interesantno je da je on spomenuo i otvorio diskusiju o onome što je Srpska radikalna stranka sa ove govornice pokušavala da ispravi kada je donošen Zakon o radu. U Zakonu o radu nigde ne stoji da samo internim pravilnikom može da se da slobodni dan sat za sat. Ako se plaća sat, on je sat i 50, ako se daje slobodan dan, on je sat za sat. Znači, ne samo da su oštećeni u mnogim slučajevima radnici, nego su oštećeni i prilikom davanja slobodnih dana.
Bez obzira što je on pokušao da ispravi neku grešku, srpski radikali su na to upozoravali, ali evo, vi posle dve-tri godine dolazite na ono, nisam tada bio narodni poslanik, ali sam pratio, nigde ne postoji mogućnost da neko gubi pola sata od sata. Ako je prekovremeni rad, zna se da je 150 posto; ako je slobodan dan, za sat je on jedan sat.
Znači, po bilo kom osnovu radnik je oštećen, i ne samo u Narodnoj skupštini, nego je oštećen u svim sferama društva gde radnik radi. Pogledajte interne pravilnike, pogledajte njihove zaključke, radnik je oštećen.
Znači, da se vratimo na ispravku Zakona o radu i da ta mogućnost uopšte ne postoji, nego ako radnik radi sat vremena, platite ga za taj sat sat i 50, kako je predviđeno zakonom.

Poštovani narodni poslanici, kao što znate, pozivam se na član 226, da vas informišem o stanju u opštini Kladovo, a ujedno, da ponešto kažem u vezi s dosadašnjim izlaganjem nekih narodnih poslanika, što se tiče pozicione strane.
Na primer, prvo bih pitao gospodina Milivojevića, predsednik sam Opštinskog odbora u Kladovu, da li ste čuli da se u Kladovu neko bije? Voleo bih odmah da mi replicirate. Ja sam tamo već 10 godina predsednik Opštinskog odbora, pa da to vidim, pošto ja ne znam, a rekli ste da nema opštinskog odbora gde se neki radikali nisu pobili. Za vas, toliko.
Drugo, hteo bih da odgovorim gospođici Jerkov. Molim vas, pogledajte ovde, ovo je karta istočne Srbije - ovo je putna mreža Vojvodine, a ovo je putna mreža istočne Srbije. Ne zaboravite da se u istočnoj Srbiji proizvodi 30% od ukupne količine struje u Srbiji, u opštini Kladovo. To zlato ili minđuše, sve što imate, proizvodi se u Boru i to je sto posto zlato u Srbiji.
Nisam nešto video da se mnogo zalažete za taj deo Srbije, za njegov razvoj, kao što se zalažete za Vojvodinu. Ne zaboravite, polovina mojih je u Vojvodini, imam pola familije u Vojvodini i dobro poznajem Vojvodinu. Ne znam zašto se toliko grčevito borite, kad je to toliko razvijeni deo. Valjda, treba nešto da se prenese, neki ravnomerni razvoj, i na taj deo Srbije, koji mnogo daje ovoj Srbiji, što je sasvim normalno.
Još nešto ću kazati za ministra pravde. U Kladovu se nalazi preduzeće koje se nekada zvalo "Brodoremont" i, uz niz krivičnih prijava od Negotina do Kladova, nikako ne može da se reši problem malih akcionara.
Naime, višestruka vrednost malih akcionara je umanjena tako što se od jedne firme pravi šest firmi, razvodnjavajući, tako da nekih 20% akcija koje su imali mali akcionari sada iznosi nekih 4%. Uzalud su sve krivične prijave koje se pokreću, stoje u fioci ad akta. Toliko, što se tiče toga.
Drugo, za ministra Cvetkovića, koji je učestvovao u privatizaciji "Termoventa", gde je njegov pašenog jedan od kupaca, dozvoljava se sada da se dva puta uknjižava hipoteka, na neke čudne načine. To se, takođe, nalazi pod Kladovskim sudom, Republičkim sudom, ima krivičnih prijava.
Posmatrajući celu situaciju, molio bih ove iz LDP-a da malo smanje strasti i da realnije gledaju na razvoj Srbije, a SRS će, u svakom pogledu, gledati da to izjednači. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, niko nije spomenuo obronke Karpata, pa pošto ja dolazi iz tog kraja, vi ste samo u izlaganju o tome govorili, ja bih samo ukratko da imate, da pribeležite.
Izgradnjom brane Kladova Đerdapa I 1972. godine, kod sela Kusjak, povećana je energetska efikasnost, ali ujedno je prouzrokovano puno posledica na ovom području.
Đerdapske akumulacije su izuzetno značajne u sferi Dunava gde se slivaju i nanosi sa teritorija od oko 600 000 kvadratnih kilometara, nedovoljno je istražena štetnost u procesu akumulacije u prostoru đerdapskog ekosistema. Srpsko more, kako se ne bez razloga naziva Dunav u prostoru Đerdapa II, pa do Beograda, uz veliko taloženje i nanošenja akumulacije teških metala, promene u ribljoj populaciji, nestale su i ribe, čuli ste za ribe, moruna, jesetra i pastruga, a sa njima i čuveni ''kladovski kavijar''.
Činjenica je da je država izgradnjom veštačkog mrestilišta u Kladovu htela da popravi stanje ''Ribarskom gazdinstvu Đerdap'', ali ono je sada, bez većih ulaganja od strane države, gotovo pred stečajem. Ovome je najviše doprinela katastrofalna odluka da se gazdovanjem vodama oduzima od ''Ribarskog gazdinstva'' i dodeli "Srbijašumama".
Ministar za ekologiju morao bi da ima sluha za ove probleme, koje je prouzrokovalo ovakvo stanje, da uvede ekološku taksu koju bi plaćala opštinama na čijoj teritoriji je ekološka katastrofa.
Posebna priča je o šumama, područje Nacionalnog parka Đerdap nalazi se na teritoriji tri opštine, Majdanpek, Kladovo i Golubac, sa ukupnom površinom gazdovanja od 63.600 ha. Ne radi se potpuna zaštita pošumljavanja, slabo se vrši pošumljavanje u Nacionalnom parku, na očigled svih nas ništa se ne preduzima. Ovom obavezom, plaćanjem ekološke takse, mnoge stvari bi se poboljšale, kao i trajna egzistencija građana Kladova i ostalih oštećenih opština. Ja sam toliko želeo da vas podsetim.

Poštovani narodni poslanici, ovaj sporazum u svojoj osnovi ima više političku ulogu i uticaj, nego što u ovom periodu odslikava pravu meru ekonomskog razvoja u regionu.
Ako bi se isključile političke osnove i dodali neki uslovi ponašanja koji bi podrazumevali da svaka članica ima apsolutno korektan nastup, kako kod uvoza, tako i kod izvoza proizvoda iz zemlje, onda bi posmatrano na duži vremenski period on davao očekivane rezultate.
Međutim, s obzirom na nejednaku ekonomsku ulogu članica i nejednak opšti stepen razvoja, kao i očekivano veliki interes kod osvajanja tržišta, nastup se očekuje ne samo oštar, već i krajnje smišljen.
Posebnu ulogu ovaj sporazum ima i u političkom smislu, s obzirom na to da nastoji da region odvoji za duže vreme, sve pod lepim izgovorom da se nalazimo u predelu EU gde nas čeka smirenost, lep život, kao da mi ne vidimo česte demonstracije u EU.
Primena sile i stvaranje sve većeg jaza u odbrambenom smislu u kome smo dovedeni do potpune zavisnosti i naturanja u ponašanju i organizovanosti, o tome govori i potpis UNMIK-a u ime Kosova na ovom dokumentu.
U Aneksu jedan Sporazuma, u samom uvodu, govori se da strane potpisnice moraju biti ubeđene da će ovaj sporazum pospešiti intenziviranje obostrano korisnih ekonomskih odnosa između strana i doprineti procesu integracije u Evropi.
Na taj način potpisnice potvrđuju svoju obavezu prema principima tržišne ekonomije, koja predstavlja osnovu ekonomskog odnosa.
Ovakav princip izgleda prividno dobar, ali samo ako se zanemare različiti stepeni razvoja svake članice, koja će pri takvim tržišnim uslovima trgovanja pretrpeti znatne materijalne štete zbog svoje nespremnosti da ravnopravno posluje sa ostalima gde je interes dominantan.
Slamanje određenih delatnosti u članice koja nije dovoljno spremna je kolaterala šteta na globalnom nivou, a sporazum te vrste štetu uopšte ne tretira.
U članu 1. Sporazuma govori se o ciljevima i pretpostavci da se oni odvajaju od principa, korektnih i jasnih, stabilnih i predviđenih pravila.
Lepo zvuči, ali su interesi ti koji stvaraju kolateralne štete, sa ovim sporazumom i ne tretiraju, jer su suviše komplikovani i za samu EU i naravno u takve odnose se ne želi ni ulaziti.
U članu 3. Sporazuma govori se o ukidanju svih količinskih ograničenja uvoza i izvoza, čime se dovodi do kolapsa dela privrede u članici koja je svoju proizvodnju do tada štitila carinama, kvotama, bilateralnim ugovorima.
U principu je dobro da se u nekom delu razvije najjeftinija proizvodnja, što će za potrošača biti posebna pogodnost i predstavljati dobar cilj, ali će u drugim delovima zatvarati možda čitave grane, ostavljati stanovništvo bez posla, a sporazum nijednom reči ne tretira ovaj problem učesnice, u smislu određene socijalne pomoći ili donacije za neki period, dok se ne snađe, sprovedene preorijentacije.
Čl. 5. i 8. Sporazuma ograničavaju članicu da ne može preduzeti nikakve mere zaštite putem carina. Ovde ćete da obratite pažnju na član 5. jer ću se na kraju ponovo obratiti.
Član 11. Sporazuma, dok članice EU vode pravi rat na polju poljoprivredne politike, ovde se ukidaju ograničenja. Ako neke članice osete da nešto ne funkcioniše i na njihovu ogromnu štetu, onda mogu da zahtevaju hitne konsultacije u cilju ispitivanja situacije.
Do tada je i rod prošao, a ispitivanje situacije neće strani zameniti glavobolju i ogromne negativne posledice, kako preko odraza na proizvodnju, tako i na gubitak dela tržišta.
Član 13. Sporazuma pretpostavlja da će članice pribegavati da usvoje određene tehničke barijere, kojima će se štititi svoja trgovina, a da u tom slučaju obaveštavaju zajednički komitet.
Zajednički komitet će pokušavati da reši tehničke barijere, ali će članice biti prinuđene da snage upru pravnim postupkom ostvarivanja interesa svojih zemalja, kako bi uspele da prežive totalnu bedu i nedostatak zaštite od nasrtaja na svoje tržište.
U članu 15. Sporazuma blago se govori o udruživanju strana od svake mere gde se pravi diskriminacije između proizvoda koji potiču sa teritorije strana u ovom sporazumu i ukinuće takve mere tamo gde postoje od dana stupanja na snagu Sporazuma.
Primer – Slovenija na isporuku "mančmeloua" je reagovala sa navodnom neispravnošću da u sebi ima, ni manje ni više, nego ''salmonelu''. Nikada više taj proizvod, kao što smo ovde čuli, neće otići na slovensko tržište. Srpski proizvod, on je samo primer kako će u budućnosti pojedine strane perfidno reagovati i smišljati stotine pakosti da zaštite svoje tržište, a sigurno biti izuzeti glasno ako se neki od njihovih proizvoda ne nađe na tržištu druge strane. Naravno, da paritet kao pravilo ili princip ne postoji.
Član 17. Sporazuma, ipak predviđa izuzetke kada se može ograničiti uvoz i izvoz ili roba u tranzitu, i kaže da ne smeju da predstavljaju sredstvo proizvoljne diskriminacije ili prikrivenog ograničavanja trgovine između strana.
Ovi izuzeci će spremnije članice samo predstavljati osnov u izbegavanju zaštite svojih ekonomija, pa će služiti posebno kao dobar ventil.
Čl. 19, 20. i 21. Sporazuma ne unose jasna pravila konkurencije ali ukazuju da strane perfidnije rade u zaključivanju sporazuma i ugovora gde će pošten ekonomski nastup izgubiti svaku trku.
Članovi 22. i 25. govore o zaštiti kontingenta i da će probleme rešavati zajednički komitet, ali u slučaju da odluke nema u roku od 30 kalendarskih dana a problem se nastavi, strana koja se žali može da usvoji odgovarajuće mere potrebne kako bi se situacija popravila.
Naravno da će takve mere kao rezultati nedoslednosti samog Sporazuma stvoriti nove nesuglasice i znatno usložnjavati probleme trgovine u kome interes igra ključnu ulogu, i u ostalim članovima se nalaze osnovi kojima se samo načelno nalaže da se stvaraju uslovi za trgovanje bez ograničenja a u cilju stvaranja što jeftinijeg proizvoda, kao i zaštita poverioca i investitora.
Sudbina razvoja zemlje, socijalni uslovi koji će biti pogoršani nisu predmet CEFTA 2006, kolateralne štete u ekonomskom delu već slabe ekonomije zemlje, jeste njihova stvar i s tim, primenjujući ovaj sporazuma, treba da se pomire.
Suština CEFTA 2006. na dugi vremenski period je kao ideja možda i dobra, ali ovaj sporazum koji pravu primenu i cilj može ostvariti samo dopunom i to da se odgovarajućom materijalnom nadoknadom od strane razvijenih zemalja nedovoljno razvijenim zemljama po ovom sporazumu u određenom periodu prilagođavanja obezbedi stvaranje uslova za pridruživanje kako bi se izbegao sindrom razvijenog Severa i zaostalog Juga, a stanovništvo zbog života na donjoj granici siromaštva.
Evo, da se vratim na onu tačku 5) zaštita CEFTA. Pročitaću. Znači da, po potpisivanju CEFTA ugovora Bosna i Hercegovina, znači Parlament je doneo zakon kojim se menjaju odredbe CEFTA sporazuma i kojim se uvodi carina od 40% na uvoz mleka, mesa i mesnih prerađevina iz Hrvatske i Srbije. Taj Dom, Parlament Bosne i Hercegovine je prethodno, u sredu 5. septembra, prihvatio Sporazum o pristupanju CEFTA da bi se samo dan kasnije narušile odredbe tog Sporazuma, uvodeći carine na uvoz hrane iz susednih zemalja. O čemu mi ovde pričamo? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, znam da predsednici opština ne moraju da znaju oko oružja, samo radi informacije, kašikara ne može da se podmeće. Kašikara, zato se i zove, onog trenutka kada se izvuče osigurač, u roku od četiri sekunde, se baca. To je informacija, tako da ne može da se postavlja iznutra. Za razliku od sadašnjih vojnika, mi smo nekada bili pravi vojnici, imali smo dodir sa svim vrstama naoružanja.
Pošto nisam našao materijal, iskoristio bih ovu priliku da, gospodine ministre, vama se obraćam, pošto sam dugo u privredi, kada su nam stalno dostavljali neke ugovore, neke pravilnike, radi sindikata, uvek sam polazio od zadnje stavke, da vidim šta se tamo zaista hoće.
Tako sam i u ovome, pa bih hteo zbog toga da vas obavestim, u ovoj deklaraciji, u ovom sporazumu pogledao sam član 30. ja ću da ga citiram: "Ukoliko ugovorna strana smatra da odobrenje za izvršenje zahteva ili bilo kakvog drugog vida saradnje može da ugrozi njenu bezbednost, druge bitne interese ili nacionalno zakonodavstvo, ona obaveštava drugu ugovorenu stranu da u potpunosti ili delimično odbija saradnju".
Sa ovim zadnjim činom, mi faktički, bilo koja država, može da poništi sve ovo ostalo pa tako onda nema smisla zašto mi prihvatamo kada bilo koja država, bilo kog trenutka, pa čak i naša, može da odbije ovu deklaraciju. Hvala.

Poštovani predsedniče, potpredsedniče, obaveštenje, član 226. Kada se ovako uvedu akcize, mi posmatramo malo drugačije. Interesantno je da niko do sada nije spomenuo ovde da se ovaj isti gas koristi i u ćevabdžinicama, u pekarama, u domaćinstvima, isti je to gas. Na mala vrata poskupljuje veliki niz proizvoda i onih usluga koje će neko da radi. Isti je to gas, propan-butan, videli ste da idu na pompe, sipaju gorivo i sipaju u boce koje koriste u domaćinstvu.
Podneo sam amandman i član sam onog Odbora za štednju i analizu, mene interesuje u kakvoj ste koliziji sa time. Moraćemo da vidimo onda, pošto je to ušteda ekološke energije, sprečavamo potrošnju električne energije i drugi vid energije. Onda ćemo na ovaj način da poskupljujemo sve zajedno. Stoga vas molim da obratite pažnju na ukupno poskupljenje i ukupan efekat poskupljenja sa uvođenjem akciza na ovaj gas.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja dolazim iz jednog malog mesta, to je Kladovo, mi ga zovemo "izvor svetlosti", i tamo se nalazi Hidroelektrana "Đerdap". Neshvatljivo mi je da neko u 21. veku nema struje. Ja sam u elektroprivredi 37 godina i mislim da je za ovo odgovoran direktora ''Elektroprivrede''.