Poštovani narodni poslanici, predložio sam da se u članu 192. Predloga zakona doda stav 8. koji će glasiti: „Ako poverilac nema podataka o organizaciji, kod koje se nalazi štedni ulog dužnika, pozvaće dužnika da dostavi o tome podatke pod pretnjom novčane kazne, s tim što žalba odnosno prigovor ne odlaže izvršenje”.
Mislim da dužnik u praksi izbegava da pokaže svoj račun, što odugovlači izvršenje i postupanje, pa i sam postupak, pa predlažem da sud po službenoj dužnosti zatraži i od dužnika da ovaj dostavi gde se nalazi račun dužnika pod pretnjom novčane kazne, jer u praksi se najčešće dešava da dužnik krije račun, a sve u nameri da bi odugovlačio postupak i onemogućio izvršenje poveriočevog potraživanja. Ovo je celishodno rešenje i poboljšalo bi zakonski tekst. Zato vas molim da ga prihvatite.

Poštovani narodni poslanici, predložio sam amandman na član 245. stav 4. koji se odnosi na obavezu organizacije za prinudnu naplatu da bez odugovlačenja dostavi tražene podatke, tj. matični broj, poreski broj, imena banaka i brojeve računa izvršnog dužnika, ime banke i broj računa, tako što se na kraju stava 4. dodaju sledeće reči: „ako ne dostavi u roku od tri dana, sud će pozvati dužnika da iste dostavi u roku od tri dana, što ako ne učini, sud će postupiti u skladu sa članom 46. zakona sve dok dužnik ne postupi po nalogu suda, s tim što žalba odnosno prigovor ne zadržavaju izvršenje”.
U praksi je poznato da dužnici neće da daju podatke, tj. podatke iz člana 245., kriju račune, brojeve, tako da je logično da to treba sankcionisati tako što će dužnik novčano biti kažnjen u smislu člana 46. Ovo rešenje bi bilo samo korisno i vodilo bi skraćenju postupka. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ja podržavam ovaj predlog uvaženog kolege Jovanovića, koji je predložio brisanje ovog člana, jer je zaista ovaj član nejasan, neprecizan i konfuzan.
Izgleda da je predlagač ovim zakonom, a posebno ovim članom hteo da ubrza donošenje presuda, koje će biti loše, a često nezakonite i ako je to mislio, onda je ovaj zakon dobar. Ako je mislio nešto drugo, da presuda treba da bude zakonita i dobra, onda ovaj zakon nije dobar i ovaj član nije dobar.
Uskraćena je ovim zakonom, ja bih rekao izmenama i dopunama, jer sve niste menjali, osnovno načelo procedure, ono je materijalno, utvrđivanje materijalne istine. Zatim u velikoj meri uskratili ste istražno načelo suda, iako parničnog, a sada ovim članom uskraćujete potpuno načelo koje je osnovni princip naše procesno-pravne procedure, bez kojeg je nezamislivo suđenje.
Pre svega, postoji pravna maksima, audiatur et altera pars (neka se sasluša i druga strana), princip saslušanja i druge strane. Kako ćete vi doneti presudu, ako niste saslušali drugu stranu. Hteli vi da priznate ili ne, svaki podnesak, svaki odgovor iako ne sadrži formalno-pravne, odnosno ako ne sadrži određene nedostatke, on je odgovor na tužbu, ali vi u stvari onemogućavate parničnoj stranci da se izjašnjava, da dođe da stvarno raspravi u sudu. Praktično, ovim se gaze tri osnovna načela građansko-procesne procedure. Zato mislim zaista dobronamerno, gospodine ministre, makar ovaj član brišite.

Poštovani narodni poslanici, ja sam u ime SRS predložio da se član 7. Zakona o izvršnom postupku promeni tako što će se brisati stav 2. i stav 3. Moram ga pred vama prezentirati, pa ću citirati stav 2. i stav 3. Ako je potraživanje određeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi u suprotnosti sa prinudnim propisima, izvršni sud će zastati sa odlučivanjem u predlogu i inicirati kod Republičkog javnog tužioca pokretanje postupka za zaštitu zakonitosti.
Ukoliko Republički javni tužilac ne pokrene postupak za zaštitu zakonitosti u roku od tri meseca od prijema inicijative, izvršni postupak će se nastaviti, a ukoliko pokrene postupak zastoj će trajati do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Ove stavove sam predložio da treba ukinuti i treba brisati. Time se poboljšava tekst zakona, jer javni interes i javni poredak su već zaštićeni Zakonom o parničnom postupku, odnosno članom 3 stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Uvođenjem javnog interesa i javnog poretka, u predlogu ovog zakona, bi se omogućile mnoge brojne zloupotrebe izvršnog dužnika, koje bi bile sračunate samo na odugovlačenje postupka i namere dužnika da osujeti i spreči izvršenje. Dakle, čak i da prođe i ovaj rok od deset godina, koji je opšti rok zastarelosti izvršenja pravosnažnih presuda, o čemu je govorio gospodin Ristić, ovim bi se direktno, bez potrebe odlagalo izvršenje direktno na štetu poverioca i zato apelujem na vas, gospodo narodni poslanici, da moj amandman usvojite. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, podneo sam amandman na član 15. Zakona o krivičnom postupku gde reč "žalba" treba zameniti rečju: "prigovor".
Smatram da postojeće rešenje važećeg zakona treba zadržati, jer postojećim zakonom, žalba nije bila dozvoljena, već samo prigovor. Prigovorom dužnik može navesti dokaze za koje smatra da su za njega relevantni, radi zaštite svojih prava u izvršnom postupku. Ovo pitanje postojeći zakon rešava na celishodan način i praktičan način, uređuje da dužnik rešenja o izvršenju potpuno i delimično može pobijati samo prigovorom, a prigovor u izvršnom postupku treba da bude isključivi pravni lek. Dakle, protiv rešenja o izvršenju, čime se uskraćuje i ubrzava izvršni postupak.
Nadam se da ćete ovaj moj amandman usvojiti.

Gospodo narodni poslanici, meni kao advokatu bi ovaj stav 2. odgovarao, ali ne odgovara procesno-pravnoj proceduri i pravnoj nauci, jer se direktno diskriminišu ostali punomoćnici.
Nije mi jasno kako jedan npr. bivši ministar, vrstan sudija, advokat, koji je uložio mnogo revizija i zahteva za zaštitu zakonitosti, nije u mogućnosti da zastupa stranku. Tvrdim da će taj kvalitetnije uraditi i reviziju, kao vanredni pravni lek, kao i zahtev za obnovu postupka, bolje od 70% advokata.
Ne mogu se građani dovoditi u neravnopravan položaj, pogotovu kada se radi o ovako krucijalnoj stvari i o ovako krucijalnom zakonu. Zato tvrdim i garantujem da bi ovo bila i protivustavna norma. Ne napadam gospodina ministra, jer znam da to on nije pisao, ali napadam one koji su mu ovo podmetnuli, profesore koji nisu konsultovali praksu. Mislim da je ovaj amandman dobar i molim Vladu da ga usvoji.

Poštovani narodni poslanici, podržavam predlog gospodina Stevovića i smatram da taj član treba brisati, jer se kaznama neće postići ništa, to smo naučili na četvrtoj godini fakulteta od poznatih profesora,  već se samo kaznama poskupljuje i odugovlači postupak.
Samo brz i jeftin postupak obezbeđuje efikasnost prava, što se postiže uštedom u vremenu, u radu, u novcu. To se postiže koncentracijom dokaza, pravilnim izborom dokaznih sredstava, a da se pre početka rasprave na pripremnom ročištu reše sva centralna pitanja od kojih će zavisiti ishod spora i na osnovu službenog zahteva, jer bez toga sav uloženi trud, novac i vreme biće bačeni u vetar.
Smatram da se Zakonom o parničnom postupku, kao procesnim zakonom, ne može izricati kazna zatvora iz razloga što to nije predviđeno nigde u svetu i protivno je svim međunarodni pravnim standardima i međunarodnim pravnim propisima. Mislim da je ovaj amandman dobar i da ga treba prihvatiti.

Poštovani narodni poslanici, ja sam uložio amandman na član 106. stav 5. Tačno sam predvideo da se član 106. stav 5. briše. Ja bih citirao član koji sam predložio da se briše. Kaže: ''Odredbe stava 4. ovog člana primenjuju se na rok o kome se po posebnim propisima mogu podići tužba kao i na rok zastarelosti i potraživanja ili nekog drugog prava''. Ovde se radi o rokovima ili ročištima.
Rokovi zastarelosti mogu se predvideti samo Zakonom o obligacionim odnosima i drugim materijalno-pravnim propisom, a ne mogu se rokovi zastarelosti uređivati procesnim zakonima, pa i u delu načina računanja samih rokova. Mislim da bi bez ovog stava 5. ovaj član bio dobar i prihvatljiv. Apelujem na vas da usvojite moj amandman. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, SRS smatra da poglavlje od člana 176. do 180. treba ukinuti, brisati, jer se predlogom zakona uvodi postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja, što potpuno odstupa od našeg pravnog sistema i sudsku praksu, tj. sudski precedent, kako reče profesor Gaša Knežević, uvodi na mala vrata. To je tačno, ali sudska praksa nije i ne može biti izvor prava.
Dakle, incidentalno ili prethodno pitanje nije i ne sme biti pitanje, odnosno stanovište Vrhovnog suda. Koga obavezuje stanovište Vrhovnog suda, samo tu sednicu, na kojoj zauzima stanovište Vrhovni sud. Prema tome, ono bi već dodatno degradiralo sudijsku dužnost i potcenjivalo naše dobre sudije, koji jedino moraju da sude isključivo na osnovu zakona. To je sav besmisao ovog predloženog rešenja.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, podržavam amandman uvaženog gospodina iz SRS Šarovića, a evo iz kojih razloga. Predlagač zakona članom 7. ukida osnovna načela građansko-pravne procedure kao najveću tekovinu u procesu zakonodavstva, dakle, načelo materijalne istine u postupku. Predlagač izbacuje iz stava 1. starog zakona koji je obavezivao sud da utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi i osnovanost službenog zahteva.
Ovim predlogom sud nije dužan da istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost službenog zahteva, što će se, ako se usvoji ovo nakaradno rešenje, predstavljati sumrak naše procesno-pravne procedure. Sud neće biti obavezan, niti će mu biti zadatak kao do sada da utvrdi sve sporne činjenice. Uloga suda, treba da znate gospodine ministre, je aktivna, dominus litis. Kada je ovo načelo materijalne istine u pitanju, sud će biti nemi posmatrač umesto da bude podstrekač za prikupljanje procesne građe da bi se došlo do istine.
Ako ovo rešenje ostane, presude će se možda zasnivati na neistinama, jer neće biti u obavezi da utvrdi sporne činjenice, neće biti u mogućnosti da se rasvetle sva sporna pitanja, niti da se dopune nepotpuni navodi stranaka, niti da se dopune dokazna sredstva, niti da se pruže sva potrebna razjašnjenja da bi se potpuno istinito utvrdilo činjenično stanje od strane koja je vezana za odluku suda.
Dakle, umesto da proširujete ovlašćenja suda, vi ih sužavate. Vi ovim sužavate raspravljanje, a ako uskratite raspravljanje koje podstiče sud, nikada nećete doći do istine. Samo kroz raspravljanje, uz praktičnu i aktivnu ulogu suda, istina najbolje izbija na svetlost dana i sve pukotine u iskazima stranaka se otkrivaju. Takva rasprava je najbolja brana protiv svih nesavesnih parničara i efikasno sredstvo tj. preventivno sredstvo za sprečavanje zloupotreba procesnih prava kojima se postupak odugovlači.
Dakle, načelo materijalne istine treba da bude ne samo po sebi cilj, već da bude u skladu sa drugim načelima, da bude racionalna kombinacija više principa, imajući u vidu opšti cilj parnične procedure – da se zaštite ugrožena prava i uspostavi pravni poredak. Zato poštujte struku koju niste konstatovali, niste konsultovali ni stručnjake. Sada imate mogućnost da popravite vaš zakon ovim amandmanom.

Poštovani narodni poslanici, podržavam amandman gospodina Šarovića, iz razloga što ovaj predlog zakona predviđa mogućnost da se sporovi rešavaju medijacijom, kaže, u toku i pre postupka. Sud ne može pre postupka nikako, jer ne zna ni stranke, ni za spor, jer se postupak pokreće tužbom i sud nikad nije ovlašćen na pokretanje parnice, već je to izraženo kroz načelo dispozicije koje daje pravo strankama da pokreću parnicu i da određuju parničnog protivnika, sadržinu i granice građansko-pravne zaštite. Dakle, bez tužbe nema ni parnice, pa nije jasno kako će to moći parnični sud da izvrši medijaciju, odnosno mirno rešavanje spora pre samog spora.

Poštovani narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je uložila više amandmana na ovaj zakon, jer smatramo da je zakon koncepcijski loš i da u praksi neće biti primenjiv.
Pre svega, ovaj zakon je protivustavan jer su nove institucije koje on uvodi, kao što su poverenik i zamenik poverenika, protivustavne. Poverenik i zamenik poverenika nisu Ustavom utvrđeni.
Praktično, to će u stvari biti paralelan organ vlasti koji će biti iznad predsednika Narodne skupštine, iznad predsednika Vlade, iznad predsednika Vrhovnog suda.
Dame i gospodo, esencijalni deo svakog zakona jeste pravna norma koja mora biti jasna, precizna, mora biti koegzistentna sa drugim zakonima i mora biti primenjiva. U ovom konkretnom slučaju nema ništa od toga. Morali ste voditi računa o tome kada ste prepisivali, ako ste prepisivali, a mislim da ste prepisivali. To će vam svaki pravnik, iole iskusniji, reći.
Što se tiče mog amandmana, mislim da mogu da branim taj svoj predlog da se briše član 33, iz razloga što smatram da su poverenik i zamenik poverenika protivustavne kategorije. Srpska radikalna stranka će uvek biti protiv protivustavnih i protivzakonitih rešenja.
Čak se predlagač, dame i gospodo, nije udostojio da naznači nadležnosti zamenika poverenika. Nije, i samo krajnje volonterski i laički kaže, ja ću vam to citirati: "Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skupština, na predlog poverenika" – ovo je besmisleno.
Poverenik ima svog zamenika, zamenik poverenika bira se na period od sedam godina, i isto lice može biti birano za zamenika poverenika najviše dva puta. Zamenik poverenika obavlja dužnosti poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti poverenika da vrši svoje nadležnosti.
Dakle, šta radi zamenik poverenika? Čovek prima platu, ne radi ništa i čeka, ne daj bože, da umre poverenik ili da se razboli. Dakle, da nije zaista žalosno, bilo bi smešno.
Gospodine ministre, za ovo što ste predložili pravnici kažu da je apsolutni pravni promašaj. Ovaj zakon vam neće biti primenjen u praksi, a delovi zakona biće primenjeni i zloupotrebljeni od strane tog vašeg poverenika. Narod kaže, jednostavno, ovo ne drži vodu.
Zato, gospodo narodni poslanici, ustao sam kao pravnik sa višedecenijskim iskustvom da ukažem na ovo i da ne bi smelo da prođe. Zato vas molim da usvojite ovaj moj amandman da se briše član 33. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pred ovim visokim domom želim, pre svega, kao advokat, da podržim Predlog rezolucije o zabrani povlačenja tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a koju je naša zemlja podnela protiv NATO pakta, zbog genocida koji je NATO izvršio nad našom zemljom.
Tokom 78 dana varvarskog razaranja naše zemlje, našem narodu i državi oni zlikovci naneli su neprocenjivu štetu.
Dame i gospodo, niko nema prava da donese odluku o povlačenju tužbe protiv NATO pakta, jer je suvereno pravo naše države i našeg naroda da podnese tužbu koja ima utemeljen pravni osnov, sa pravom da traži da se osude agresori za genocid i da našoj zemlji nadoknade štetu.
Pored pravnog osnova, koji je nesporan, i visina štete koju naša zemlja traži određena je u iznosu od 100 milijardi dolara. Mišljenja sam da je treba povećati, u skladu sa nalazima eksperata i veštaka odgovarajuće struke.
Ova tužba, koju je naša zemlja podnela protiv NATO pakta, predstavlja i predstavljaće kako kaznu tako i opomenu i upozorenje za sve one koji se u budućnosti drznu da pokušaju da nekažnjeno kroje pravdu, vršeći nad našim narodom i zemljom stravičan zločin.
Naša zemlja ni po koju cenu neće i ne sme odustati od tužbe, jer bi odustajanje od tužbe za našu osiromašenu i uništenu zemlju bilo ravno novoj agresiji. Značilo bi da dželat postaje žrtva, a žrtva zločinac. To bi značilo kapitulaciju prava nad silom i nad nepravom.
Ova rezolucija treba da bude politički stav koji će biti za sve obavezujući. Odustajanje od tužbe podržava niko drugi već Vuk Drašković i njegovi istomišljenici. Nijedna država, gledano kroz istoriju, nije odustajala od ratne odštete, pa ni naša. Posle Prvog svetskog rata, da vas podsetim, Nemci i Italijani plaćali su ratnu štetu. Ona se plaćala u milionima zlatnih dinara.
Ova zločinačka organizacija, pod imenom NATO pakt, nanela je ogromnu materijalnu i nematerijalnu štetu našem narodu, a ona se ogleda u uništenoj infrastrukturi, uništenju puteva, pruga, mostova, uništenju prirodnih bogatstava, zagađivanju prirodne sredine, teškoj humanitarnoj katastrofi koja je zadesila naš narod, kao i 350 hiljada proteranih Srba sa Kosova.
Na kraju, ona se ogleda u patnjama miliona naših ljudi. Našu zemlju, gospodo narodni poslanici, srušili su varvarski, bez povoda, krijući se iza ljudskih prava, prema svojim merilima 19 svetskih sila, svrstanih u terorističku organizaciju NATO, kojom komanduju američki jastrebovi. Ne znamo ni kako se zove ono što nam je ostalo od države. Još hoće da nam sude što smo se branili i što smo bili tvrd orah.
Koga su Srbi to terorisali? Nikoga. To svi u svetu znaju, ali to se zove demokratija zapadnog sveta. Ima i naših, poput Vuka Draškovića, koji hrle u zagrljaj, bez obzira na poniženje i sve što se desilo. Nadam se da to neće dugo potrajati i da će i toj sili, kao i svakoj drugoj do sada, doći kraj i stići je zaslužena kazna.
Mi ne smemo povući tužbu, ako ništa, samo zbog žrtava i zbog njihovih najmilijih, a sve radi sprečavanja zločina, zverstava i tiranije, kao i zbog odvraćanja od pomisli da ubuduće ti zločinci i njima slični, samo zato što su oružano jači, mogu proći nekažnjeno, te silom, po svojoj meri, krojiti pravdu, suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i svim drugim međunarodnim pravnim aktima.
Na kraju, to je upozorenje onima koji zakon drže u topuzu. Mi znamo da njima tragovi smrde nečoveštvom, ali za to nečoveštvo moraju da odgovaraju i za to nečoveštvo moraju da plate. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam, u ime SRS, amandman na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, u kome sam predložio da se tom članu dodaju dva nova stava: " Direktora dečijeg vrtića bira upravni odbor, na osnovu javnog konkursa; Direktora škole bira školski odbor, na osnovu javnog konkursa."
Dakle, mišljenje vaspitno-obrazovnog veća nije obavezujuće po ovom zakonu za organ upravljanja, pa upravni i školski odbor jedino mogu biti nadležni za izbor direktora vrtića, odnosno direktora škole. Tu nije potrebna saglasnost vaspitno-obrazovnog veća i Ministarstva, već je to nadležnost organa upravljanja.
Poštovani narodni poslanici, mišljenja sam da saglasnost ministra na odluku upravnog odbora o izboru direktora nije potrebna. Naime, Predlog ovog zakona ovim izmenama i dopunama vrši svojevrsnu deregulaciju odnosa, daje ministru određena ovlašćenja koja on, inače, po zakonu nema i koja mu po zakonu ne pripadaju. Jedina prava zaštita zakonitosti postupka oko izbora direktora jeste sudska zaštita. Zato je ovaj moj amandman, gospodo narodni poslanici, racionalan i dobar, i treba ga prihvatiti.

Poštovani narodni poslanici, predložio sam u ime SRS amandman da se član 27. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku briše, jer je besmislena odredba da organ unutrašnjih poslova može sam obavljati uviđaj i odrediti veštačenje za krivična dela, za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora do deset godina, dakle, vrlo teška krivična dela.
Drugim rečima, to bi značilo da organi pretkrivičnog postupka, policija, mogu vršiti uviđaj i odrediti veštačenje bez istražnog sudije, i to za ova teška krivična dela, što je zaista besmisleno i nedopustivo. Ovde se zaobilazi, praktično, istražni sudija kao stručni organ koga, mišljenja sam, ne može zameniti organ unutrašnjih poslova. Organ unutrašnjih poslova nije stručan niti kvalifikovan da može preduzimati ove radnje.
Gospodo, ovim pokazujete da zaista potcenjujete pravosudne organe, tj. ne date im da rade svoj posao, a njihov posao poveravate drugim nestručnim organima, što je direktno uplitanje u rad pravosudnih organa i jedan vid ataka na pravosuđe.
Poštovani narodni poslanici, apelujem na vas da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.