Poštovani narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji predstavlja svojevrstan stari i novi DOS-ovski hvalospev, veličaju se uglavnom, tobože, dostignuća u pravosuđu od 5. oktobra 2000. godine pa do današnjeg dana - kao da pravosuđe i sudovi pre 5. oktobra nisu ni postojali, kao da sudije, praktično, do 5. oktobra nisu ni radile ni sudile, a oni sudovi su od njih dobili formalne garancije o nezavisnosti sudova.
Veliča se Veliko personalno veće, kao protivustavna kategorija, veće koje će, tobože, održati samostalnost i nezavisnost sudova. Takođe se veliča stvaranje Visokog saveta pravosuđa, koje će rešiti, navodno, statusno pitanje sudija, tužilaca, porotnika i zamenika javnih tužilaca, a u stvari, gospodo, nikada, od Drugog svetskog rata, pored ovih vaših - visokih saveta i velikih veća, Srbija nije imala gore, niti, da se izjasnim pežorativno, "manje sudove". Upravo u tom periodu od 5. oktobra sudovi nikada nisu bili manje nezavisni, u stvari, bili su potpuno zavisni i sudska funkcija je bila deo političke vlasti DOS-a, iako je formalno odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti.
Poštovani narodni poslanici, sudska funkcija je Ustavom zagarantovani oblik jednake, nepristrasne i uređene zaštite prava čoveka i građanina i pretvorila se od 5. oktobra u pristrasnu i nejednaku zaštitu prava čoveka i građanina!
Čemu onda ovi hvalospevi koje predlaže Vlada Repubilke Srbije i koje navodi u obrazloženju ovog zakona? Verovatno da biste pomogli svojim koalicionim partnerima iz ranijeg DOS-a, da biste opravdali ponašanje sudova za vreme protivustavno uvedenog vanrednog stanja, da biste opravdali "Sablju" Dušana Mihajlovića, kojom su naši sudovi i sudije, pritvarajući preko 12.000 nevinih ljudi, naneli neviđenu nepravdu i sramotu srpskom pravosuđu!
Sve su to radile DOS-ovske sudije koje su donosile rešenja o određivanju pritvora po naređenju izvršne vlasti i tako bez ikakvog povoda i razloga držale 12.000 nevinih ljudi u pritvoru. Praktično, pod firmom i parolom nezavisnosti sudova i sudske vlasti i narušavanja načela podele vlasti, daju se neograničena prava poslušnim sudijama i ozakonjuje njihova nezamenjivost.
Kakav je rad naših sudova, najbolje znamo mi koji radimo u pravosuđu - on je upravo katastrofalan! Sudski sporovi traju po pet, deset, a neki i po neverovatnih 15 godina?! Gospodo narodni poslanici, zamislite sudiju koji sudi predmet 10 ili 15 godina. Koliko je krivičnih predmeta zastarelo, a koliko kriminalaca zbog apsolutne zastare krivičnog gonjenja nije trpelo nikakvu sankciju? Sudovi su prepuni takvih slučaja. Kakav je kvalitet i kakav je kvanitet odluka pojedinih sudova? Koliko ima korupcije u sudovima? Koliko dugo građani čekaju pravdu da se reši njihov predmet? Da li ste za nezavisno sudstvo, kao i nepromenjivost sudova koji nemaju kvantitet i kvalitet i koji sporove nisu u stanju da reše i po 15 godina?
Praktično, izmene i dopune ovog zakona nisu suštinske. One su, pre svega, kozmetičke, gde se vrši samo u nekim slučajevima i samo formalna jezička izmena termina. Uvode se određene odredbe, kao i npr. član 11. koje su neprecizne. Citiram: "Sud... približno istog ranga", što je nepreciznije i nejasnije od postojećeg osnovnog teksta zakona. Praktično, ovde predlagač vrši deregulaciju odnosa, pa ostavlja Visokom savetu pravosuđa da utvrdi koji je to približno sud istog ranga, što je neshvatljivo i nedopustivo.
Član 27. takođe, ne trpi skoro nikakve izmene, jer je sudija, kao i u postojećem zakonskom tekstu, mogao obavljati naučnu i stručnu delatnost uz nadoknadu. Isti je slučaj sa članom 34, gde se reč "funkcija" zamenjuje rečju "dužnost".
Predlogom izmena i dopuna predviđa se obrazovanje nadzornog odbora, to je član 40a, koji će imati zadatak da kontroliše sudske predmete, a po izvršenoj kontroli pokreće postupak zbog nestručnog i nesavesnog vršenja dužnosti ili predlaže izricanje disciplinskih mera.
Uvođenje nadzornog odbora u Vrhovnom sudu predstavlja apsolutni promašaj iz sledećih razloga: Odbor ne može ceniti stručnost sudije koji ima istu stručnu spremu i isti položen pravosudni ispit, već bi mogao imati najmanje jedan stepen stručne spreme više od onoga čiju opravdanost ceni. U suprotnom, to bi značilo derogiranje odgovarajuće visoke školske ustanove, tj. fakulteta, gde je sudija i stekao diplomu, a ponajmanje se može utvrditi nesavesnost, jer je to nadležnost drugih državnih organa.
Zato je postojeće rešenje kontrole od strane Ministarstva, iako loše, ipak bolje od predstojećeg. Ovako rešenje da kolega istog ranga i školske spreme ocenjuje stručnost sudije, bilo bi najveća uvreda i poniženje sudija. Stručnost i savesnost najpribližnije se može videti i utvrditi u kvantitetu, kvalitetu i normi koji to sudija ima pri rešavanju predmeta i donošenju odluka, što treba i mora da bude trajan zadatak sudova i sudovanja uopšte. Dakle, sudija mora imati mali broj ukinutih i poništenih predmeta i stalno prebacivati normu, a za to biti adekvatno nagrađen.
U članu 41. opet kozmetička izmena, gde se reč "jugoslovenski državljanin" zamenjuje rečju "državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora".
U članu 44. uvodi se, praktično, moralno-politička podobnost još iz vremena Josipa Broza, gde se pribavljaju mišljenja o stručnosti i dostojnosti sudija, posebno obraćam pažnju na "dostojnost", na osnovu sednice sudija suda, umesto da isključivi kriterijum budu kvalitet i kvantitet sudijskog posla u toku godine.
U članu 46. praktično se ništa ne menja, jer je dovoljno jasno postojeći član 46. predvideo, citiram: "Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa", pa je predložena izmena potpuno bespotrebna, jer je postojeći član i eksplicitan i jasan.
Član 52. - potpuno je bespotrebno brisanje teksta "nadležan odbor Narodne skupštine", jer, logično je da je obaveza predsednika Vrhovnog suda Srbije da obavesti nadležni odbor Narodne skupštine o tome koje sudije i predsednici nižih sudova naredne godine navršavaju radni vek, iz prostog razloga što ih imenuje Skupština Srbije i nije tačno da ima ikakve veze sa nezavisnošću sudova.
Sada bih vam posebno ukazao na član 56. koji menjate - dajete pravo ministru nadležnom za pravosuđe da pokreće postupak za razrešenje sudija.
Dakle, pored predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog suda, izmenama člana 56. dajete predstavniku izvršne vlasti - ministru da pokreće postupak za razrešenje sudija. Ovamo su vam puna usta hvalospeva o, tobože nezavisnosti sudova i sudija, ali kada ih treba smeniti, onda nisu nezavisni, već zavisni od ministra, jer ako su neposlušni, može pokrenuti postupak za njihovu smenu.
Zaista, sada se obraćam celokupnoj srpskoj javnosti, hoću da razotkrijem vašu demagogiju, tobož, o nezavisnom sudstvu, jer pokušavate navodno da stvorite. Ovaj član 56. otkriva vašu nameru da pod svoju šapu, tj. šapu izvršne vlasti, stavite naše pravosuđe, sudove i sudije.
Član 63. ništa suštinski ne menja, kao ni član 66. koji se menja utoliko što mandat sudijama traje četiri godine umesto pet godina, koliko je bilo do sada.
Član 79. potpuno se briše, a upravo predviđa posebne razloge razrešenja sudija, i to onih, koji su učestvovali u prekrajanju izborne volje i montiranim suđenjima. Kao da sada, gospodine ministre, nema montiranih suđenja, kao da ih neće biti ubuduće, kao da neće biti krađe glasova, pa ste požurili da ove odredbe stavite van snage pre izbora?!
Poštovani narodni poslanici, sada ste videli ako ste pažljivo slušali da, praktično, izmene i dopune Zakona o sudijama predstavljaju potpun promašaj i da se suštinski meša najdirektnije izvršna vlast u sudsku vlast, pa ako ih usvojite to će biti korak unazad u i onako našem unazađenom pravosuđu. Zato apelujem na Vladu da ovaj predlog povuče, a na vas, poštovani narodni poslanici, apelujem da ne glasate za Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama.