U okviru ove tačke dnevnog reda možemo samo da konstatujemo da smo kao posledicu dobili jedno stanje uzrokovano neozbiljnim, pogrešnim i zluradim intervencijama za protekle četiri godine u oblasti pravosuđa.
Mi smo suočeni sa problemom dobrovoljne, nasilne i Sabljom izazvane i sprovedene lustracije u tužilaštvu, a šire posmatrano i u sudovima.
Mi danas moramo da pomenemo gospodina Batića kao idejnog kreatora pročišćenja u tužilaštvu, koji se prosto iznenadio kada je tamo negde 2001. godine konstatovao - zamislite, oni nisu podneli ostavke, moraćemo mi nešto da uradimo.
I, naravno, intervencije su išle prema Zakonu o javnom tužilaštvu od novembra 2001. godine i taj kontinuitet je bio prisutan sve do pre mesec i po dana kada je takođe promenjen Zakon o javnom tužilaštvu. Dobili smo situaciju da neko zbog nestručnosti i nedostojnosti, kako to u zakonu stoji, mora biti razrešen. Ovde se menjao zakon nekoliko puta, pa smo 2003. godine dobili kategoriju - zamenika javnih tužilaca, kojima je prestala tužilačka funkcija zbog promene zakona, a oni gotovo da nisu ni dobili pojedinačni pravni akt kojim se na neki način utiče na njihov status u tužilaštvu.
Znači, jedno pismo, jedno obaveštenje je bilo sasvim dovoljno, ili poput onog opštinskog javnog tužioca u Nišu, koji prođe kroz kancelarije gde se nalaze zamenici i kaže - od sutra nemate više potrebe da dolazite na posao, zakon je promenjen, prelazne i završne odredbe su jasne, rokovi su istekli, vi sutra niste više zaposleni u tužilaštvu.
I, sada, to treba da se ispravi. Ovim predlogom Visokog saveta pravosuđa donekle je to ispravljeno u nekim opštinskim javnim tužilaštvima, kao i u okružnim javnim tužilaštvima, ali ta nepravda nije ispravljena u većini opštinskih javnih tužilaštava, gde su ljudi pomereni iako imaju 10 do 15 godina iskustva i baš iskustva na tužilačkim poslovima u tom tužilaštvu.
To je prvi problem sa kojim je verovatno bio suočen Visoki savet pravosuđa. Ljute se neki, sada advokati, a bivši zamenici, jer je za svako mesto konkurisalo po 15 a negde i 60 kandidata, mahom ljudi koji su proterani 2002. i 2003. godine. Obećano im je sa ove govornice da će imati blagi prioritet u odnosu na druge kandidate, međutim Visoki savet pravosuđa to očigledno nije uvažio.
Drugi problem je postupak. Postupak izbora, šire posmatrano, od dana kada je objavljen konkurs do praktično današnje sednice. U potpunosti se slažem sa onim poslanicima koji su ukazali na to da mi na sednici Odbora nismo imali mogućnosti da izvršimo kompletan uvid, ali moram da kažem i da je nadležnost Skupštine po principu - uzmi ili ostavi. Zvanični predlagač je samo Visoki savet pravosuđa, a Skupština može to da izglasa ili eventualno da se sa ove govornice ospori izbor nekog od predloženih kandidata, pa da se posebno glasa o tome.
U tom domenu se kretao i Odbor za pravosuđe.
Ako se pogledaju ovi predlozi videće se da je prisutan i nepotizam u najmanje četiri slučajeva. Za dva kandidata moram da kažem da je Odbor za pravosuđe reagovao i da je gotovo jedinstveno osporio izbor ta dva kandidata. Druga dva kandidata su nažalost ostala na spisku. Izdvojio sam mišljenje i iskoristiću današnju raspravu da osporim njihov izbor, jer u nekim tužilaštvima praktično imamo zatvoreni pravosudni krug.
Bliski rođak u okružnom sudu, drugi u opštinskom, rođaci u okružnom i opštinskom javnom tužilaštvu, a ako se tome još dodaju i veštaci, ta grana vlasti, u liku tih sudija i tog javnog tužioca, više liči na porodicu nego na nešto što je vezano za zakon i nešto što treba da reprezentuje državu koja garantuje političku jednakost i ravnopravnost svim građanima pred Ustavom i pred zakonom.
Tako se formira pravosudni monopol.
Rezultat tog pravosudnog monopola je i činjenica da u ovom spisku za nekoliko opštinskih javnih tužilaca imamo situaciju da se prijavio samo jedan kandidat. To je lažna slika. Zašto lažna slika? Postoji mnogo više zainteresovanih, ali im je neko blago savetovao – ne konkuriši, biće izabran ovaj koji je i dalje v. d. javni tužilac, pa nam se desilo da se na nekoliko mesta pojave, kao predloženi kandidati za izbor, ljudi za koje se u najmanju ruku može reći da su bez opšte zdravstvene sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa, uzimajući specifičnost tužilačke funkcije. Na nekoliko mesta je Odbor prihvatio moju sugestiju i jedna ili dve kandidature su osporene, ali ima takvih slučajeva još.
O čemu mi danas, kao narodni poslanici, treba da vodimo računa, uzimajući u obzir i izmenjeni Zakon o javnom tužilaštvu? To znači da Visoki savet pravosuđa predlaže, a mi biramo, pa nekoga izaberemo a nekoga ne izaberemo. Ako pođemo od jednog kriterijuma – da svako od nas, ako kojim slučajem uđe u neki sud ili neko tužilaštvo, ne bi smeo da doživi neprijatnost da ga tužioci, sudije, daktilografi, oni koji vode upisnik, prozovu i kažu – pratio sam prenos, čuo sam kako se birao zamenik opštinskog ili okružnog javnog tužioca, izabrali ste čoveka koga ne odlikuje ni stručnost, ni dostojnost da obavlja tu funkciju.
Da ne bismo doživeli to, verovatno da svi imamo, ako ništa drugo, onda makar moralnu obavezu da se raspitamo ko su ti koji su predloženi da se izaberu za tužioce. Svako ko bi pokazao minimum interesovanja, dobio bi vrlo kvalitetan odgovor u tužilaštvu i sudu – ko može, a ko ne može. Obično se kaže - kakav glas bije nekog stručnog saradnika, da li u sudu, da li u tužilaštvu, da li već postojećeg zamenika tužioca. Znači, ništa komplikovano, samo porazgovara sa ljudima koji su malo u toj oblasti.
Kada se to sagleda, rezultati su sledeći: Peto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu – predložen je kandidat Lopušina Dragan. Njegove stručne sposobnosti ga ne devalviraju, ali ima veliki problem dostojnosti, da li bi mogao taj posao da radi. Dalje, Opštinsko javno tužilaštvo u Lazarevcu – Gajić Milorad. Da ne vadim spisak koji gresi se stavljaju tom čoveku - on dolazi iz Lajkovca, poznat je po mnogim predmetima i da ne ređam dalje, jer želim da zaštitim tu funkciju.
Verovatno u Boljevcu, zato što je bio jedini kandidat, predložili ste Prvulović Nebojšu, ali samo zato što je jedini. Ako je u pitanju struka, verujte, mogli ste i boljeg da pronađete. Da li treba pominjati Bigović Milana iz Kosovske Mitrovice?
Što se tiče radikala, uvek problematičan kandidat. Da li treba pominjati Jovanović Dragana, kandidata za opštinskog javnog tužioca u Opštinskom javnom tužilaštvu u Kruševcu? Jedini kvalitet u pogledu struke i dostojnosti su rodbinski odnosi sa jednim političarem, a ide kao sudijski saradnik na mesto opštinskog javnog tužioca.
Dalje, osporen je kandidat Stojanović Desimir u Majdanpeku, mada je bio jedini. Dobro je što je Visoki savet pravosuđa prihvatio naše primedbe da povuče sve predloge vezane za Okružno i Opštinsko javno tužilaštvo u Prokuplju. Dobro je što je Odbor za pravosuđe prihvatio našu intervenciju i isto učinio kada je u pitanju izbor okružnog javnog tužioca u Subotici i opštinskog javnog tužioca u Subotici. Mislim da je to bila jednoglasna odluka prilikom glasanja.
Ako pogledamo ovu drugu odluku o izboru zamenika javnih tužilaca, Republičko javno tužilaštvo je za zamenika Republičkog javnog tužioca predložilo Đorđa Ostojića. Ako ništa drugo, biće makar upamćen po tome dok je on bio Republički javni tužilac, 12.000 je uhapšeno. Od tog broja, ne znam da li ima četrdesetak protiv kojih se vodi postupak. Vi razmišljajte kako ćete da nadoknadite štetu, a već se javljaju oni koji su nezakonito uhapšeni, koji su držani u pritvoru po 20, 30 i ko zna koliko dana, a znam za jedan predmet – 105 dana. Kako će to da se naplati?
Među kandidatima za zamenika Republičkog javnog tužioca nalazi se i Dragutinović Milun. On ima problem dostojnosti. Ako pogledate predlog za Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, kada su u pitanju zamenici, onda su gotovo svi drugi koji su se kandidovali bolji nego ova trojica koje ste predložili za izbor, i u pogledu struke, i u pogledu radnog staža i u pogledu profesionalne hrabrosti da se uhvate u koštac i da krivično gone tamo gde je opasno. Ne znam koji je kriterijum zadovoljila Zorica Zečević kad je predložena, kada gotovo svi kandidati koji su otpali za nekoliko koplja ispunjavaju sve uslove i predstavljaju kvalitet u odnosu na predloženog kandidata.
Slično je i sa Četvrtim javnim tužilaštvom, gde ste predložili Nikolić Aleksandra, čiji izbor, naravno, osporavamo. Što se tiče Petog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, gotovo svi kandidati koji su konkurisali, bolji su od ova dva koje ste vi predložili:
Dvornik-Mihajlović Ivana i Koledin Zorana. To što je neko napravio karijeru u tužilaštvu od 2003. godine, od ablj, a došao iz neke zemljoradničke zadruge ili advokatske kancelarije svoga oca ili nekog prijatelja, to je politički problem onih koji protežiraju pojedine kandidate. Ali, ako se pogleda zakon i koje uslove treba da ispunjava kandidat, onda moram da vam skrenem pažnju da pogledate biografije pojedinih kandidata. Polovina njih nema ni četiri godine i jedan mesec radnog staža, što je neophodni uslov za izbor za zamenika opštinskog javnog tužioca. U nekim biografijama nema ni kada je položio pravosudni ispit, niti koliko uopšte ima radnog staža.
Dobro je što se u Valjevu vraćaju oni koji su oterani. Nije dobro što ste za zamenika opštinskog javnog tužioca u Preševu predložili Naumović Trajka, jer on, pod teretom velikog broja krivičnih prijava, znao je gde treba da se učlani i napravi tužilačku karijeru. Radikali to neće da podrže, jer tu nema ni struke, ni dostojnosti.
Zaječar – Marković Ivan. Učlanio se u jednu od vaših stranaka pre nekoliko meseci i to mu je garancija struke. Druga garancija mu je da Markovići drže pravosuđe.
Što se tiče Jagodine, Tanasković Slavica je predloženi kandidat i za nju radikali neće glasati iz jednog prostog razloga što ona ne zaslužuje, a ona se sada nalazi u jednom dvojcu u tom tužilaštvu. Ja ne otvaram pitanje problema opštinskih tužilaca poput Požarevca i da ne ređam dalje, gde su neki ljudi tužilaštvo shvatili kao svoju firmu. Jedan od tih primera je svakako i Jagodina.
Ako idemo dalje onda Kragujevčani najbolje znaju zašto radikali ne bi glasali za Jeftić Mariju koja je predložena za zamenika Opštinskog javnog tužioca u Kragujevcu, a to znaju i ovi poslanici iz Kragujevca. Tužilac može da ima svoj politički stav, ali nije dobro ukoliko je ostrašćen, vezan i ukoliko ga partijska pripadnost i političke simpatije gone da javnotužilačku funkciju podređuje političkim interesima.
Verovatno je Niš dobar primer da se ukaže šta je Demokratska stranka tamo sve poništila. Tako su predložili Milovanović Radmilu. Jeste advokat, ali ima boljih kandidata. Za zamenika Opštinskog javnog tužioca Pavlović Nataša je postala stručna zato što se učlanila u jednu stranku, a Ćirković Dragana je totalno nepoznata što se tiče tužilaštva u Nišu. Tamo ima puno kandidata koji su konkurisali, koje je ablj obrisala i ove novotarije Demokratske stranke kada je upitanju Zakon o javnom tužilaštvu. Kada je u pitanju Niš, kao i šabačko pravosuđe, tu se knjige pišu.
Što se tiče Novog Sada i zamenika u Okružnom javnom tužilaštvu, verovatno Gvojić Željko ne bi ispunjavao uslove koje zakon propisuje. Slično je sa Opštinskim javnim tužilaštvom u Požarevcu, gde je predloženi kandidata Atanacković Jovanka, a da vas podsetim da ste za zamenika Okružnog javnog tužioca u Pirotu predložili Savić Nikolu koji je pre nekoliko godina, da ga ne bi zvanično razrešili, sam otišao iz tužilaštva, primirio se kao advokat posle nekoliko godina, postao blizak nekima i postao zvanično kandidat Visokog saveta pravosuđa. Radikali za njega neće glasati, kao ni za Lazović Branislava koji je predložen za zamenika okružnog javnog tužioca u Smederevu. Postao je kandidat zato što je podržao, pomogao, a i hvali se da je član jedne nove stranke koja se formira.
Što se tiče predloženog kandidata za zamenika Opštinskog javnog tužioca u Staroj Pazovi, predložili ste Nešković Slobodanku. To je predlog Slobodana Miloševića, ne onog iz Haga, nego sudije Vrhovnog suda, jedan od deset njegovih predloga.
Ona je bila zamenik sekretara Izborne komisije, pokazala se. Radi na nekim krivičnim predmetima protiv čelnika u toj opštini i naravno ti predmeti spavaju u ladici. Vatreni je član jedne od stranaka koja više nije na vlasti, ali je u koaliciji i to je jedini njen kvalitet. U Šidu isto. Vatreni član jedne vrlo male omb strankice. To je jedini kvalitet i dokaz stručnosti. Što se tiče Subotice, po biografiji može da bude blistava karijera, ali radikali nikada neće glasati za Aleksić Milijanu. Slično je sa jednim od kandidata za zamenika opštinskog javnog tužioca.
Što se tiče Užica sve je jasno. Napredak u karijeri i pravo da se vrše tužilačke funkcije ostvarene su zahvaljujući ko je čija kćerka, to treba da znate, ko se na vreme učlanio 5. oktobra u stranku, ko je pokušao da zavede red u Okružnom javnom tužilaštvu, tako da Vidaković Zoran nije naš kandidat, za njega nećemo glasati. Slično je i sa Radibratović Željkom, a što se tiče Opštinskog tužilaštva u Užicu mi osporavamo Gačić Mariju i Janković Anu.
Čačak, Čačani znaju ko je Aranđelović Dragan i od kada pravi karijeru - što ablj, što 5. oktobar. U Šapcu verovatno vam je poznato kakva je situacija. Na sednici Odbora za pravosuđe pomenuta su i neka imena van pravosuđa koja diktiraju i haraju i koja su napravila čudo u tom opštinskom javnom tužilaštvu.
Na kraju, da ne bude neke veće zabune, danas na Pravnom fakultetu u Beogradu je jedan događaj. Da li deca upisuju ili polažu prijemni, velika je gužva. Svako od njih je došao do Pravnog fakulteta sa velikom nadom. Verovatno će manje od 10% njih da završi iz ove generacije. Verovatno će 1% od njih da bude u prilici da vrši funkciju tužioca ili sudije. Oni su otišli na Pravni fakultet sa velikom nadom, oni veruju. Da bi ta deca koja se danas upisuju verovala u tu profesiju kojom žele da se bave povlačite ove predloge, odustajte od ovih gde smo osporavali ovo, pokušajte neki red da zavedete i više se volite nego što se svađate. Vi ste na istoj strani samo vas niko nije obavestio.