Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6940">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospodine Novakoviću, da li se sećate, mi smo kod Predloga zakona o igrama na sreću? On mami veliko interesovanje naše javnosti, jer svi se uzdaju u sreću, naročito oni koji kupe loz i uplate tiket za bingo. Oni koji ne uplate unapred su se odrekli sreće. Da li je tako, gospodine Novakoviću?
Kad je igrača na sreću zapljusnula velika sreća? Kad je došao Bojan Krišto. Međutim, gospodine Novakoviću, Bujan Krišto je ekspres otišao iz Državne lutrije. Nije napredovao, nego je malo nazadovao. Kao utešna nagrada došao je Aerodrom Beograd. Znate kakav se skandal desio, ali malo ko zna da je ekspres pomeren iz Državne lutrije zbog Miroljuba Labusa. Da li je tako, gospodine Novakoviću? Nije tako. A da, vi ste sada Ujedinjeni regioni, vi niste G 17. Joj, izvinite, pobrkao sam, mogu da dobijem i opomenu.
Državna lutrija Srbije je postala na neki način prirodni monopolista za sreću. Pošto je sada i sreća sa predznakom "evro", evropska, nije valjda da ste se odrekli Evrope? Nemojte, čekajte deveti, možda crknu do devetog. Vidite, u Stepojevcu postoji kladionica koja se zove "Evro šansa", velika mogućnost da uspete po definiciji velikog zapada. Preko noći možeš da postaneš milijarder, bogat itd, jer ti to omogućava kapitalizam.
Sada se nalazimo kod člana 19. na terenu monopola. Da li Državna lutrija Srbije može da ima takvu vrstu monopola da taj monopol u krajnjoj konsekvenci može da se otpiše i na sledeći način - Državna lutrija Srbije može priređivati i druge igre na sreću ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom za ostale priređivače. Da li neko može da shvati šta su hteli da napišu? Šta se krije iza ove formulacije? Sve smo zakonom propisali, ali zakon i ne mora da važi kada je u pitanju Državna lutrija Srbije, jer ona može da radi sve. Znate da je Državna lutrija Srbije izgubila spor sa onom gospođom, onaj radni spor i onaj mobing, a došla je u radni spor i u mobing zato što je počela da priča šta se dešava u Državnoj lutriji Srbije, koji kriminal, pod pokroviteljstvom vlasti koja to mora da zna, jer tamo nisu slučajni strelci. Neko slučajno upao, pa postao direktor Državne lutrije Srbije. Ne, molim vas.
Gospodine Novakoviću, prosto ne mogu da shvatim, zar je moguće da se niko ne javi na amandman povodom člana 18. Predloga zakona? Znate i sami da je taj član izazvao najveću polemiku u javnosti. Vidite, niko se nije javio, čak ni podnosilac amandmana, a Vlada Republike Srbije je pogrešno napisala amandman. Ima ispravka ovog amandmana, oko ovih procenata, oko ove matematike. Kako da se deli onih 40% što pripada državi, da li tako beše? Ono što pripada državi, kako da se podeli? Pa, humanitarne organizacije, pa organizacije invalida, Crveni krst, lokalna samouprava i, moram da kažem, oni koji su urgirali da gospođa Rajkov napiše ovaj amandman, sve mi se čini da su bili u pravu. Zašto da se ovim parama pravi poseban fond zdravstva za te retke bolesti? Što to ne bude u fondu zdravstva?
Vidite, nema interesovanja. Dobar amandman. Mi smo se na Odboru za finansije onako dvoumili, jer je otprilike situacija da šta god odlučiš pogrešio si, jer je tako koncipiran član. Niko ne spori plemenite namere, ali da li da se uzme jedinicama lokalne samouprave, njihovih 18,5% ili 19% a i kada se ta sredstva daju jedinicama lokalne samouprave, treba da budu namenska za invalide itd. Ako se njima uzme, pa se napravi ovaj fond, onda je to više zdravstveni fond nego humanitarno-socijalni, za invalide, hendikepirane itd.
Znači stvarno dilema se otvorila, nema rasprave o dilemi. Zašto? Nije interesantna, ne može da se ugradi neko. Državna lutrija treba da ima monopol. Danas se u svemu pravi monopol, evo sad će biti monopol u javnim nabavkama. Kako 500 miliona evra da neko ukrade, a da Boris Tadić ne zna? Zar je moguće da tolike pare plivaju u javnim nabavkama, a da on se tu nije omrsio ni malo, ma nemojte, ne ide. Da nije njegovog imena, znate kad bi vi bili poslanici? Nikada. Poštujte malo čoveka.
To je cela operacija. Da li se sećate da smo mi skoro menjali Zakon o igrama na sreću? Jel se sećate da je udruženje tih priređivača igara na sreću pisalo elaborati tako dalje, i tako dalje. I sada iz čista mira, iz vedra neba, novi zakon, zašto? Sada će inspekcijski nadzor da bude izuzetno kvalitetan jer će to sve kompjuteri da prate, elektronika. Elektronika ima da prati kao što elektronika prati PDV kod Maksija, kod Tempa, noću prenose podatke. Kaže - imaju direktnu vezu sa glavnim severom države gde, kako on na registar kasi potvrdi da je izvršeno plaćanje, izađe onaj blokčić, odmah je u upravi prihoda registrovan taj promet. Da li je baš tako? Ujutro pojurite u samouslugu, kaže - ne možemo da otvorimo, kompjuter prenosi podatke, cene noći prenosi podatke. Sve po evropskim standardima, sad ćemo imati i igre po evropskim standardima i sreća će biti po evropskim propisima.
Gospodine Duliću, kad se ujutro probudim ja prvo pogledam pertle da li su u skladu sa standardima, onda pogledam da li su rupice na cipelama u skladu sa evropskim standardima, pa onda pogledam da li je đon izlizan dovoljno da zadovoljava potrebe Evrope ili je ovaj naš. Pa kad sve to uspešno savladam onda krenem na posao i kažem - koji li će standard danas da nas zapljusne?
Kad pre nekoliko dana beše, ovaj Portugalac, ovaj knjigovođa, znate šta kaže, gospodine Duliću? Kaže – manite te evropske standarde. Mi u Portugaliji samo 2% koristimo ono što nam odgovara. Ono što nam ne odgovara, nećemo ni da čitamo. Zamislite šta rade ovi u Evropi, kako se ophode prema svojim standardima. Vi ste poslednji bastion EU. Angela Merkel hoće da zarati u EU zbog najave referenduma, a vi krvarite da ostane EU, da vam ostane priča, zamrznuta slika jedne lepe fatamorgane, kako je sve lepo, samo treba da uđemo u EU. Ponašate se kao ona gospođica što je momak ostavio, pa žali. Ne voli nas EU, kako vam nije jasno? EU ima veze sa srećom, gospodine Novakoviću. Ulazak u EU jeste igra na sreću.
(Predsedavajući: To je tačno, ali nema veze sa ovim amandmanom.)
Jeste igra na sreću. Šta kaže gospođa Merkel? Niste imali sreće prilikom ovog izvlačenja, igrajte sledeći put, možda ćete biti uspešniji.
Da li znate, gospodine Novaković, da sada razmišljaju o četiri nova uslova. Do sada niste čuli za ta četiri nova uslova. Jedan od tih uslova nema veze sa igrama na sreću. Četiri nova uslova nezavisno od KiM.
(Predsedavajući: Ali vaš amandman hoće da obriše stav 8. član 19. i tu ja ne delim vašu sreću zbog toga).
Jedanaest godina moji svi amandmani se odnose na to kako da se iz mozga, iz glave izbriše EU i da se napokon ljudi sami okrenu sebi. Hvala što mi niste koknuli opomenu.
Očekivao sam na početku sednice da nam kažete kada ste planirali tu sednicu povodom događaja na Kosovu i Metohiji, pošto vidite šta se dešava, ali očigledno ovu temu ne smete ni da otvorite.
Da se vratim na ovaj amandman, da vam ne bi skakao pritisak.
Interesuje  me samo kako će da stane ovo što premlaćuju Srbe u tu deklaraciju.
Dobro, da se vi mnogo ne sekirate zbog Angele Merkel, da se vratim na ovaj amandman.
Amandmanom na član 4. mi smo hteli da upozorimo poslednji put Vladu Republike Srbije da vodi računa o Ustavu kada neki zakoni stupaju na snagu. Međutim, u spajanju ovih tačaka dnevnog reda napravili ste samo jednu u nizu lošijih stvari, a to je da i u održavanju zgrada gospodin Dulić promoviše princip demokratije jedan čovek - jedan glas. Znači, promoviše se demokratski princip tamo gde ne sme da postoji.
Sada da to objasnim ovim proevropskim kadrovima i evro fanaticima. Stambena zgrada sa šest stanova, svi stanovi u svojini. Ta zgrada ima neke hodnike, neke ulaze. Možda ima i neku zajedničku prostoriju i još nešto drugo, ali u sklopu jednog građevinskog objekta. Po ovom vašem Predlogu zakona, Skupštinu čine šest članova vlasnici stanova, a odluke se donose većinom glasova. Znači, 4:2. Onda će isto da bude kvorum, pa će da bude glasanje iz Bodruma. To su sve demokratske tradicije, gospodine Duliću. Od kada je došla demokratija mi znamo da je moguće da čovek bude tu i ako ga ne vidite. On lepo glasa iz Bodruma, to je sve moguće. Građanin kao vlasnik stana ima pravo da koristi, upravlja i raspolaže svojom imovinom. Šest vlasnika stanova imaju ista prava. Kada je u pitanju hodnik, terasa, svetlarnik, ono što je zajedničko, oni svi imaju pravo korišćenja jer je to zajedničko u okviru te nepokretnosti. Ali, kada je u pitanju raspolaganje nad tim prostorom, to ne može nezavisno da se raspolaže, jer je u funkciji svake pojedinačne nepokretnosti. Vrlo prosto i vrlo jednostavno.
Evo primera šta se desilo u ulici Braće Jerković broj 70, gospodine Duliću. Bila je zgrada sa 21 stanom. Nadzidano je 12 stanova. U Zakonu o održavanju stambenih zgrada ova vlast je ubacila nadziđivanje, dogradnju i pretvaranje zajedničkog prostora u stambeni prostor zato što je 1994. godine taj posebni zakon proglašen da je neustavan, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ukoliko je sada za akte raspolaganja koji se tiču zajedničkog prostora bila potrebna većina vlasnika, sada se menja i uvodi se demokratski princip jedan čovek – jedan glas, tako da je moguće da dvojica ili trojica sa garsonjerom imaju veće pravo odlučivanja nego dvojica sa neuporedivo većim stanovima. Sve u formi održavanja, da ne bi krov prokišnjavao, da bi se sanirao temelj, da bi se saniralo nešto što se tiče održavanja, a u stvari krije se nadgradnja, dogradnja i pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni prostor.
Drugi deo te priče je lokalna samouprava. Ako neko misli da će posle ovog zakona da svane svim stambenim zgradama u pogledu održavanja i korišćenja, grdno se vara. Ništa neće da se promeni. Promeniće se samo način donošenja odluka kako bi neko mogao da vrši nadgradnju, doziđivanje i pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni prostor. To je ta cela operacija koju je osmislio gospodin Dulić zbog činjenice da Zakon o nadziđivanju više ne postoji i da je potrebno demokratski jedan čovek – jedan glas, da je potrebno iz Bodruma i na drugi način da se odlučuje čak i o pitanjima raspolaganja kada je u pitanju nadziđivanje, dogradnja i pretvaranje zajedničkog prostora u stambeni prostor.
Nesporno je sa gledišta korišćenja i upravljanja da su svi pojedinačni vlasnici stanova u zgradi ravnopravni, ali to nije tema ovog zakona. Tema ovog zakona je nadziđivanje. Kod nadziđivanja svako od postojećih vlasnika ne može da bude ravnopravan. I čime se krije gospodin Dulić i Vlada? Mišljenjem, odnosno stavom, odnosno odlukom Ustavnog suda Bose Nenadić. Našli ste na šta ćete da se pozovete. Pozvali ste se na našto što negira osnovne svojinske principe.
Hvala što ste imali strpljenja da me slušate, a bilo bi dobro da se malo interesujete šta se dešava na Brnjaku i Jarinju.
Pa, nema ministra, ali hajde. Dobro, onda gospodine Novakoviću kad dođe ministar, vi mu prenesite ovo sve što ću da kažem.
Prvo smo razjasnili da gospodin Stevanović nije pričao o privatizaciji,
a kad neko čita amandman SRS, neka pročita da piše u zagradi 51%, to je vrlo važno da se ne preskače. Nego, da vas sada lepo obavestim, pošto sve ovo ima neku svoju predistoriju.
Tamo negde 2000. godine, malo sam i ja učestvovao u pisanju Zakona o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa. Tada je prvi put zvanično omogućeno da preduzetnici i privatni kapital mogu da se uključe u vršenje komunalnih delatnosti, po osnovu poveravanja vršenja tih delatnosti. Ovde ste nabrojali tih 15 delatnosti, da sada ne ulazim u dalju raspravu. Znači, jedna je dimenzija tehnologija obavljanja komunalnih delatnosti, to ne obrađuje ovaj predlog zakona. Ovaj zakon, pre svega, definiše organizaciju sa gledišta statusa onih koji treba da pružaju komunalne usluge u najširem smislu reči. Ako smo to razjasnili, onda možemo da idemo dalje.
Nije tačno da u našem ustavno pravnom sistemu ne postoji prostor za poveravanje vršenja određenih poslova iz oblasti komunalnih delatnosti, da kažem privatnom sektoru. Zašto nije tačno? Pa, od 1999. godine na ovamo privatni autobusi voze u Beogradu. Sećate li se, vi iz DS, da je kad je 1997. godine Vuk Drašković sa SPS pomerio Zorana Đinđića, da su krenuli i privatnici da se uključuju u ove delatnosti? Sećate li se da je Vuk Drašković vodio akciju da se privatizuje vodovod, to je sad ona druga tema, i ta njegova studija izvodljivosti se svela na to da samo Francuzi bolje znaju da čitaju vodomer od naših iz vodovoda i kanalizacije?
Sad, šta je osnovna primedba koju mi zastupamo u našim amandmanima? Osnovna primedba je zato što je ovo zakon o kriminalnim delatnostima.
Svaki predlog zakona u režiji DS ima u zagradi – zakon o kriminalnim delatnostima. Sada ću da vam objasnim, prosto i jednostavno. Čuli ste za Surdulicu, demokrate su na vlasti. Niste više? Oterali vas? Dobro.
Idemo sada za Beograd, da vidimo kako je u Beogradu. Znate li vi demokrate da ste izmislili novi saobraćajni znak?
Samo se vi držite zakona, gospodine Novakoviću, i uživajte.
Ako gledamo kakvo je stanje u Beogradu, DS i Đilas su izmislili novi saobraćajni znak – zabranjeno mimoilaženje tramvaja u krivini jer mogu da se sudare. Sve evropske standarde ste uzeli, i širina i razmak. Međutim, morate da stavite znak, da li da stavite Đilasa na sliku, da li EU, da li Borisa Tadića. Tramvaji kad treba u krivinu da naiđu, moraju da jedan stane, da prođe krivinu, da bi drugi prošao, jer mogu da se sudare.
Nigde u svetu se ne sudaraju tramvaji, jer su pruge razdvojene, u Beogradu da se sudaraju. Napravili ste stajališta na Novom Beogradu. Došao vam Španac, brže rušite ta stajališta, 20 santimetara smo preterali. I vi pričate o evropskim standardima, i vi pričate o nečemu vrhunskom što će da se završi, o nečemu epohalnom što donosi ovaj zakon. Ko sme da vam veruje?
Dalje, da li ste vi ovde postavili na pravi način temu? Malopre smo čuli, mada mi nije jasno šta reče ovaj poslanik pre mene, da li se hvali, da li se žali što su na vlasti, ali dobro, sve je to u redu, žali se čovek, bio kod ministra Dulića, popio kaficu, sve mu brzo završeno, pa naravno, i treba da se hvali. Ali, da li shvatate jednu stvar? Danas su cene komunalnih usluga izuzetno velike za građane Republike Srbije, bez obzira koja je lokalna samouprava. Tamo gde je ušao privatnik sa vršenjem nekih komunalnih delatnosti, pričao sam, Kovačica, iznošenje smeća, u startu sedam puta skuplje. Ali, to je dobar posao. Zašto? Zato što se uspostavlja novi monopol.
Vi ovde čak i nemate rigorozne odredbe o kontroli cena komunalnih usluga. Zašto kažem da je zakon o kriminalnim delatnostima? Da li ste čuli Marića kako je objašnjavao kako to može jedan predsednik opštine na silu da progura neki posao i da dovede sve korisnike komunalnih usluga u bezizlaznu situaciju?
Vi nemate ovde ograničenja. Komunalne delatnosti su od izuzetne važnosti jer su nezamislive za određeni prostor u kolko se ne obavljaju, voda, kanalizacija, prevoz itd. Tu velika opreznost mora da bude prisutna.
Sve komunalne usluge u Srbiji, većina, dotiraju se od strane jedinica lokalne samouprave. Zašto? Zato što građani ne mogu da plaćaju komunalnu uslugu po tržišnim uslovima. Zašto ne mogu da plaćaju? Obećali ste da ćete da ih zaposlite. Otpustili ste ih. Obećali ste privatizacije, ima da im svane. Privatizacija znači gubitak radnog mesta.
Čuli ste Dulića, sve će da bude dobro posle ovog zakona, samo da uđemo još u EU. Nikada mi nećemo biti članovi EU, ne žele nas. Ali, idete sa nekom pričom, uspavankom, ako možete ponovo nešto da prevarite nekoga.
Proevropski koalicioni kapacitet, pa to vam je plavi most. Kao, svako ima koalicioni kapacitet, za 20 evra, za 30 evra. I to će da izvuče Srbiju iz ove krize. Zapetljavate još više ovu situaciju. Kaže – komunalna preduzeća su u katastrofalnom položaju. Vodite ta preduzeća 11 godina. Ko vam je kriv 11 godina, ko vam je smetao? Dobili ste donacije iz inostranstva. I to ste pokrali. Sada pričate – studija izvodljivosti, pa ovo, pa ono. Gde ortakluk može u Srbiji, da li ste normalni? Od ortačke kobile i mesto je kiselo. Dve opštine će da se dogovore oko deponije, oko ovoga, oko onoga. Jedan poginu zbog te deponije. Jedan dobio novo obezbeđenje, izgubio ono privatno obezbeđenje za deponiju i reciklažu sekundarnih sirovina.
Ovo je zakon o kriminalnim delatnostima. Svaki vaš predlog zakona je o kriminalnim delatnostima. Zašto? Da se ugradi neko. Prvo ulazi na mala vrata, a onda ceo sistem ne može da funkcioniše ukoliko se ne povećaju cene komunalnih usluga. Kako će da se reši? Ili subvencijom, da se cuca iz opštine, iz Republike ili prema potrošačima. Evo vam je šamarčina za gas. Naterali ste ljude, vrlo interesantno, samo na gas. To je džabe. Evo, otkazuju ljudi. Naterali ste ljude da pojure za one lizing varijante. Svaki drugi auto je vraćen. Naterali ste ljude da kupuju stanove, pa ste se setili, vi isplaćujete kamatu bankama, vi pomažete građaninu tako što subvencionišete deo kamate i dajete bankama i punite džepove bankama, a Srbija tone, siromaši, siromaši i uspavanka, samo što nismo ušli u EU. Usput izmišljate nove saobraćajne znake – zabranjeno tramvajima da se mimoilaze u krivini, epohalne stvari.
Glasate iz Bodruma. Oni koji su iz Bodruma glasali ili koji zastupaju tu teoriju, da li oni mogu nešto dobro da urade za ovu zemlju? Po definiciji ne mogu. Zato nećete imati podršku za ovaj zakon o kriminalnim delatnostima, bez obzira što ste prihvatili neke amandmane, kojima smo samo hteli da vam sredimo mentalno stanje, pošto smo videli da je nešto bolesno u ovom predlogu zakona.
Pomerite tu zamrznutu sliku o lepoj Evropi i EU. Pomerite tu sliku, više vam niko to ne veruje, 80% građana ne želi da čuje za EU. Odmah dobijaju gastritis, odmah ih boli stomak.
Zato što, kada se kaže – Evropska unija, to znači gubitak radnog mesta. To znači kriminalizacija društva do krajnje konsekvence. Danas je sve kriminalizovano u našoj zemlji. Evo vam kriminalizacije u ovom predlogu zakona. Vidi se između svakog reda šta je pozadina. Malopre sam vam pričao o Zakonu o održavanju stambenih zgrada. Poenta je nadziđivanje, dogradnja. Zašto? Pogledajte šta se radi po Beogradu. Idite kroz Rakovicu pa pogledajte. Ko to radi? Demokratska stranka, na čelu kolone. Priča o nepostojanju kanalizacije. Idite u Maričku ulicu da vidite, bespravno sagrađene zgrade, kanalizaciju ljudi sami napravili kada je to bio prigradski deo. Došlo po 50 stanova u stambenoj zgradi, kanalizacija više ne može da primi.
Šta oni privatnici u privatnim zgradama - plaćaju vodu, a kanalizacija neće da im dolazi. Kako neko može da bude korisnik vodovoda, a da istovremeno nije i korisnik kanalizacije? Kako su se ovi priključili? To treba Dulić da odgovori. To treba organi da odgovore. Vi pričate o nekom haosu. Jedanaest godina svakoga dana, samo razmišljate kakav haos da napravite i gledate da sludite ovaj narod, da sutra na izborima odluči kravata. Hvala gospodine Novakoviću što ste me saslušali.
Podneli smo amandman na član 25. stav 4. gde smo tražili da ispred reči "podatke" doda se reč "pojedinačne". Želeli smo da konkretizujemo da se to odnosi na pojedince. Međutim, u odgovoru Vlade stoji da oni koriste terminologiju iz jednog drugog zakona koji se bavi zaštitom podataka o ličnostima i da tamo nema tog termina "pojedinačni". Nije važno to što tamo nema tog termina "pojedinačne podatke", važno je da mi želimo da konkretizujemo ove podatke.
Da se sada vratimo na koncept ovog zakona. Mislim da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure, jer član 1. i član 2. ovog zakona međusobno ne razgovaraju. Ovo treba da bude, pre svega, tehnički propis. Međutim, ovi proevropski genijalci znate šta su napravili? Oni kažu da postoji i pravo na prebivalište. Ne znam kakvo bi to bilo pravo na prebivalište. Takvo pravo ne postoji. Postoji pravo na državljanstvo, ali pravo na prebivalište ne postoji. Prebivalište i boravište su prosto tehničke kategorije evidentiranja mesta gde čovek ispunjava svoje životne aktivnosti. Oni su od prebivališta napravili pravo na prebivalište. Ako je nešto pravo, onda pod nekim uslovima se stiče, pod nekim uslovima se gubi. Pod kojim uslovima se gubi pravo na prebivalište? Nema ni jedne reči. Strašna stvar. Ne znam ko ih je iz EU prevario, ali oni, doduše sve što dođe iz EU progutaju, pa bi progutali i ovo.
Dalje, građanin je državljanin Republike Srbije. Onda pričamo o evidentiranju mesta životnih aktivnosti državljanina Republike Srbije. Šta su ovde definisali kao prebivalište? Dali su tri varijante, s tim što treća varijanta ne razgovara sa prvom varijantom. Prebivalište je mesto, pa onda mesto u kome se nastanio. Dva puta se nastanio.
Ovo pasiviziranje adrese je posebna stvar. Znali smo za upisivanje i brisanje iz evidencije, a ovo pasiviziranje za mrtve i za one koji su izgubili državljanstvo, ne znam gde su mogli da pronađu. Ako stavite to u kontekst sa članom 18, onda, poštovani građani, imaćete ovu situaciju, pogotovo vi penzioneri koji leto provodite u zavičaju, a zimu provodite u stanu. Ako dođe leti policija, ona može da konstatuje da vi tu ne živite iako 20 godina uredno idete da obrađujete svoju očevinu ili da provodite neko vreme u vikendici, jer da biste opravdali po ovom novom proevropskom zakonu, na proleće kad krenete u vikendicu, morate da svratite u opštinu gde vam je selo da prijavite boravište. Ukoliko ne prijavite boravište, vi ste pasivizirani. To u prevodu znači – vi ste zamrznuti. Ne zna se gde ste.
Sada ćemo imati situaciju – ne zna se gde ste – sa gledišta ovog zakona, a sa gledišta izbora dobićete poziv na toj adresi da se javite da glasate na teritoriji tog mesta. Ako pogledamo član 25, onda podaci o boravištu i prebivalištu mogu da budu na izvolite svakome, tako da mogu i nevladine organizacije i agencije za uterivanje dugova, svi oni mogu da izvrše uvid, da dobiju podatke zvanično, samo je dovoljno da predstave da imaju neki sporni odnos sa vama. Onda u novinama izađe podatak. Neverovatne stvari mogu da se dešavaju.
Ovaj zakon mora hitno da se vrati na doradu jer pravo na prebivalište ne postoji u pravu. Član 1. govori šta reguliše ovaj zakon. Zakon reguliše prijavljivanje, odjavljivanje i evidentiranje. Kada bi postojalo pravo na prebivalište, onda bi u prvom članu bilo rečeno – ovaj zakon uređuje način ostvarivanja prava na prebivalište, a tako nešto ne postoji. Onda nas čudi što agencije dobijaju podatke. Ne bi nas iznenadilo, s obzirom na teritoriju KiM, sad su oni dali podatke Euleksu, sada će oni da daju podatke i Tačiju, ako mogu katastar, mogu i lične karte i druge evidencije, jer to je uslov za dobrosusedske odnose, to je uslov da neguju odnose sa prelaznim, ja ih zovem privremenim institucijama, jer prelazne još ne postoje na KiM, jer je Međunarodni sud pravde rekao – grupa građana se skupila i rekla mi smo nezavisno Kosovo, tako ispada po odluci Međunarodnog suda pravde. Ne mogu da shvatim da neko iz vlasti Republike Srbije razgovara sa grupom građana koji su rekli – mi smo nezavisni. Možete da zamislite šta će da se desi ukoliko ove evidencije budu na izvolite po nalogu EU, a to jeste interes Brisela, kako bi trebalo da se slomi kičma ovom narodu koji pruža otpor ovim nasrtajima, jer želi da bude slobodan na svojoj teritoriji.
Znači, zakon vratite, jer pravo na prebivalište ne postoji. Ne možete sve da pretvorite u pravo. Nije pravo na evidentiranje. Obaveza evidentiranja postoji kod ministarstva, a ne postoji pravo. Građanin ima pravo na prebivalište. Ta kategorija ne postoji. Postoji državljanin Republike Srbije i postoji mesto gde taj čovek živi. Da li će to biti prebivalište, boravište, to je tehničko pitanje.
Ovde ste zaboravili na još jednu kategoriju – pravo svojine. Sasvim je legalno da čovek može da ima više nepokretnosti u svojini i dok koristi jednu, a pravo svojine znači pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja, a vi kroz pasiviziranje, u smislu evidencija, zabranjujete čoveku da poseti svoju imovinu. Neverovatne stvari. Zbog čega se ovo radi? Ako je trebalo da se uhapse oni koji su zloupotrebili svoj službeni položaj, pa na jednoj istoj adresi garsonjere registrovali 50, 60 ili 150 ljudi, to je pitanje krivičnog dela, a ne pitanje prebivališta i boravišta.
Ne shvatam kada se neko brani od amandmana SRS nekom pričom o nekim zloupotrebama, jer onda mi nije jasno da li se hvali ili se žali. Nama ne treba da se žali. Što ne radite svoj posao u skladu sa zakonom? Ako su policajci prekršili, neka se izvuku određene konsekvence u skladu sa zakonom. Sada zbog mogućnosti zloupotrebe uvodimo pravo na prebivalište. Da li imamo onda pravo na boravište? Hajde u sledećoj etapi pravo na disanje. Zamislite, pasivizira se adresa čoveku kome je prestalo državljanstvo Republike Srbije i onome ko je preminuo. Gde je taj blistavi um to mogao da smisli?
Pasiviziranje adrese je jedno privremeno stanje, dok čovek ne ispuni obavezu da prijavi novu adresu ili dok mu policija ne odredi novu adresu po službenoj dužnosti. Kako možete da izbrišete nekog čoveka koji je dobio drugo državljanstvo, a imovina mu, recimo, u Srbiji.
Da li vi znate kakav je bio ovaj popis, a ovo ima veze sa ovim stvarima. Popisivači su radili po mapama, a na mapi ne postoji čitavo novo naselje na Čukarici, u Rakovici, gde je mafija gradila stanove. Znate koje neslaganje će da bude posle popisa sa podacima policije, u kom procentu ima da bude neslaganje? U strahovitom procentu.
Zašto? Zato što Srbija ima neuporedivo više stambenih jedinica nego porodičnih domaćinstava. Sada se navodno trenira neka strogoća, zato što je država ugrožena, a kao opravdanje za treniranje strogoće može da bude i pasiviziranje umrlog lica.
Gospodine Dačiću, pošaljite makar topli obrok ovim policajcima što su u Vreocima, što čuvaju groblje. Ljudi ne mogu da idu na parastos od vaše policije tamo. Rešenje o opštem interesu za Kolubaru je palo pred upravnim sudom, da znate. Znači, tamo je nemoguće sada da se vrši eksproprijacija po zakonu. Mrznu se ljudi tamo, znate. Ljudi ne mogu da idu na parastos, a ceo proces je pred upravnim sudom zaustavljen. Nađite neko rešenje, aman. Nemojte kao 2009. godine, promenili ste Zakon o eksproprijaciji zbog ljudi iz Kolubare. Promenili zakon i sada uopšte ne treba broj parcele, dovoljno je Kolubara samo da napiše u svom programu.
Da znate, ovo sa grobljem je izmeštena priča, jer je neko ranije potrošio pare koje je Vlada dala. Sada dižu galamu da bi opravdali one nenamenski potrošene pare. Nije valjda da ja bolje znam šta se dešava tamo nego vi, vi ste ministar policije, imate policiju iza svakog ćoška. Možete da zamislite kada ove podatke, kako ste vi napisali, dobije policajac koji honorarno radi u Agenciji za obezbeđenje. Da li znate da agencije za obezbeđenje sada rade kao uterivači dugova, pa dobiju iz banke spisak i pozivaju građane? U tim evidencijama se nalazi boravište i prebivalište. Pozivaju i kažu – ako ne platite dospelu ratu "Rajfajzen" banci ili ovoj zaštićenoj "Banka Inteza"…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ipak bih molila o temi dnevnog reda. Ne pozivaju boravište, nego pozivaju telefonski broj. Molim vas da ipak u skladu sa temom dnevnog reda svoju argumentaciju prilagodite. )
Na zahtev banke policija dostavlja informacije o tome gde se nalazi određeno lice. Ti podaci su adresa stana, prebivališta ili boravišta. Oni te podatke daju agenciji za uterivanje dugova.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, to nije tema ovog amandmana, tako da vas molim o temi dnevnog reda.)
Stav 4. govori o dostavljanju podataka o prebivalištu i boravištu, to što vi niste čitali Predlog zakona vas ne opravdava.
Mi smo ovim amandmanom samo hteli da upozorimo predlagača da nešto ovde nije u redu sa članom 29. Kaže ovako: "državljanima bivših republika SFRJ". Ko su ti? To je kategorija – ima republičko državljanstvo, a nema savezno državljanstvo. To više kod nas ne postoji. U bivšoj SFRJ na dva načina se izražavalo državljanstvo: SFRJ i znala se republička pripadnost. Svi su bili Jugosloveni itd. Ko su ti koji su ostali? Ako mislite na kategoriju građana iz Republike Srpske Krajine, koji nisu potpisali domovnicu, pa su proterani genocidnom politikom Franje Tuđmana u koaliciji sa Amerikancima, Nemcima, Vatikanom, NATO paktom itd, onda su oni ovde izbeglice i imaju pravo da traže državljanstvo Republike Srbije. Tu je potrebno da se postigne efikasnost, da ti ljudi reše svoje državljanstvo, jer intencija civilizovanog sveta je da ni jedno lice ne bude bez državljanstva.
Znači, ako mislite na bivše državljane Jugoslavije koji u međuvremenu nisu dobili državljanstvo nezavisne države Hrvatske, nezavisne države Slovenije, nezavisne države Makedonije, nezavisne države Crne Gore, a imaju prebivalište u Srbiji, to je jedna kategorija i njihovo, kako vi to kažete pravo na prebivalište morate da regulišete u skladu sa članom 2, gde stoji: "državljanin Republike Srbije ima prebivalište u Srbiji". Ovde se priča o ljudima koji imaju upisano prebivalište u Srbiji.
Šta ste dalje dodali? Pošto smo rastumačili šta je ovo "državljanstvo bivših republika SFRJ", "ili državljanima druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ". Koja je to druga država nastala na teritoriji bivše SFRJ? Hrvatska? To su stranci. Slovenija? Stranci. Crnogorci? Dobrovoljni stranci. Makedonci? Stranci. Ili ovde mislite na neku novu državu koja se stvara na teritoriji bivše SFRJ? Na šta ste mislili? Da li ovo ispred "ili" i iza "ili" treba da ima isto značenje?
Samo da vam kažem da je u ovoj zgradi terminologija bila poprilično drugačija. Novonastale države na teritorijama bivše SFRJ – više nema ni te formulacije. Ovde zalazite u pitanje državljanstva, jer ste pravo na prebivalište vezali za državljanstvo Republike Srbije. Da li su ovo sinonimi ispred "ili" i iza "ili"?
Činjenicom da ste odbili naš amandman, znači, ova Vlada ima druge namere. Da li vi saučestvujete u pravljenju neke nove države na teritoriji bivše SFRJ, a sada na teritoriji Republike Srbije? Koga zmija peče, on se i guštera plaši. Tadić reče da će da zaposli 200.000, pa otpusti 450.000. Mlađa reče – 1.000 evra besplatne akcije, pa onda – šalio sam se.
Na šta se ovo precizno odnosi? Ne govorimo o drugom delu ovog člana, pasiviziranje adrese od trenutka kad mu istekne važnost lične karte itd. Ne pričamo o tom delu. Rastumačite šta znači ispred "ili" šta znači i iza "ili" šta znači. Ovako da stoji i jedno i drugo, to je nemoguće. Ako ovo prvo ispred "ili" što stoji treba da nam kaže da su to Srbi sa teritorije Republike Srpske Krajine, koji za života neće da prihvate domovnicu, ne žele hrvatsko državljanstvo, nalaze se ovde, onda je njihov problem koji vi treba da rešite, problem državljanstva, a ne prebivališta. Vi imate obavezu, po Zakonu o državljanstvu, da tim ljudima omogućite da dobiju državljanstvo Republike Srbije. Ovo nije Zakon o državljanstvu. Što ste ih onda tu stavili?
Ako se gleda ovo drugo iza "ili ima državljanstvo druge države nastale na teritoriji bivše SFRJ", onda je to druga situacija. Znači, ima državljanstvo Republike Slovenije, državljanstvo Hrvatske, Makedonije, državljanstvo jedva dočekane samostalne Crne Gore, doduše, sada nije ni Crna Gora nego Montenegro, onda objasnite. Onda govorimo o strancima.
Kako ste vi napisali u članu 2. i u prvoj tački 3. člana: "Građanin je državljanin Republike Srbije. Prebivalište je pravo državljanina Republike Srbije. Boravište je pravo državljanina Republike Srbije". Vama ovaj zakon ne komunicira od člana do člana zato što ste izmislili novo pravo – pravo na prebivalište, pravo na mesto.
Ovo je apsolutno neprihvatljivo, jer ne znamo šta ste hteli da kažete, a imamo osnova da sumnjamo da pravite prostor za nezavisnu državu Kosovo, obzirom da ste u proevropskim strankama, da vam je Evropa u duši. Imamo i onoga koga su pitali "da li ste vi za EU ili za Kosovo", kaže "nemojte, molim vas, to je kao kad me pitate za dva rođena deteta". Rođeno dete Nikoliću je EU, on je tata EU. Tako ispada, tako je čovek rekao. "EU, to je kao da me pitate za Radomira, Kosovo, to je kao da me pitate za Branislava".
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije.)
Znači, to mora da se raspravi. I jedno i drugo ne može. Da vam kažem jednu stvar, ukoliko se prva formulacija ispred "ili" odnosi na one koji imaju samo republičko državljanstvo, a u međuvremenu nisu dobili srpsko državljanstvo, a radi se o izbeglicama, proteranim licima, onda ovaj član na njih ne može da se primenjuje nikako. Ako prve četiri reči i "ili" izbrišete iz ovog člana, onda nije jasno zašto uopšte pišete to, jer prebivalište je pravo državljanina Republike Srbije, kako ste napisali na početku ovog zakona.
Boravak stranaca je regulisan drugim zakonom. Mi namerno ne pričamo o strancima. Drugi propisi postoje za strance. Zašto sada ubacujete stranca ovde, kao neko zatečeno stanje? Ne može tako. Zakon vratite na doradu, jer ne postoji pravo na prebivalište. Ovo mora da bude samo tehnički propis, kako se evidentira kod nadležnog državnog organa adresa stanovanja, mesto stanovanja državljana Republike Srbije. Vrlo prosto i jednostavno. Van tog tehničkog propisa ne smete da idete ovim predlogom zakona, jer ako idete van tehnike upisa brisanja, onda ulazite u problem državljanstva, ulazite u materiju koja ne sme da reguliše ovaj zakon.
Ne smete ovim zakonom da dezavuišete Zakon o državljanstvu Republike Srbije, ne smete vi ovim zakonom da dezavuišete nešto što je priznato kao ljudsko pravo Ustavom Republike Srbije. Ovo je propis o evidentiranju volje čoveka, njegove volje gde želi da živi na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije propis koji nameće – ti moraš tu da živiš. Ovo je samo evidentiranje, ništa više. Vi ste od tehničkog propisa za evidentiranje napravili nešto što je izašlo izvan okvira koji Ustav dozvoljava.
Nadam se da nisam prekoračio, gospođo Čomić.
Ovo je zakon o upravnoj inspekciji i mislim da treba da se držimo onoga što je propisano članom 1. ovog predloga zakona. Ono što treba da reguliše ovaj zakon jeste, pre svega, organizacija te službe koja treba da vrši upravnu inspekciju, način rada, status lica koja se bave poslovima upravne inspekcije i odgovarajući broj odredbi koje se tiču postupka, kako se taj posao radi. To bi morala da bude sadržina ovog predloga zakona i van toga ne treba da se ide.
Inspekcijski nadzor je specifična vrsta nadzora, a upravna inspekcija je, pre svega, zadužena da kontroliše državnu upravu, kako primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku i sve druge propise koji se tiču statusa državnih službenika, organizacije državnih organa. To je preširoka definicija. Kada bi se konkretizovala, danima bi moglo da se pominje šta sve obuhvata taj nadzor, specifična vrsta nadzora koju treba da radi upravna inspekcija.
Sada dolazim na član 3. Nemoguće je kod inspekcijskog nadzora da se priča o delokrugu, gospodine Markoviću. Delokrug je karakterističan za organe, a kada se radi o inspekciji, onda moramo da pričamo za šta je inspekcija nadležna. Moramo članom 3. da definišemo nadležnost upravne inspekcije, jer između nadležnosti i delokruga postoji velika razlika. Da me pogrešno ne shvatite, u potpunosti shvatam šta ste hteli da kažete članom 3. da navedete sve one oblasti koje su regulisane posebnim zakonima, gde bi mogla da se uspostavi nadležnost upravne inspekcije. Tu ste napravili grešku. Zašto? Zato što ste nadležnost morali da definišete sa dva stava.
Drugi stav u članu 3. je prihvatljiv jer on se poziva na pojedinačne zakone, na druge zakone gde je propisano postupanje upravne inspekcije i to nije problem, ali u 1. stavu ušli ste u priču o poslovima i delokrugu, a suštinski ste morali da pričate o nadležnosti, pa se sada vraćam na ovaj amandman koji sam podneo. Ne sporim ono što ste odgovorili u mišljenju povodom amandmana, jeste u Zakonu o političkim strankama i u Zakonu o udruženjima, postoje odredbe koje daju nadležnost upravnoj inspekciji da kontroliše. Koga? Pre svega državni organ koji vodi evidenciju, to je ta odredba. Kada ga stavite u obliku delokruga i nabrojite sve oblasti, onda će neko da pomisli – čekajte, šta ima upravna inspekcija sa političkim strankama i udruženjima građana.
Nepotrebno ste izazvali potrebu da se piše amandman. Nepotrebno ste izazvali potrebu da se sumnja, samo zbog toga što u 1. stavu ste trebali da navedete da je ona nadležna i da se pozovete na posebne zakone. Ne morate čak ni sve zakone, nego blanketno da kažete – na one zakone kojima je propisana nadležnost upravne inspekcije, kao nešto slično što ste uradili u 2. stavu.
Mislim da je najbolje da se interveniše na potpuno drugačiji način. Mislim da ne postoji sličan amandman na član 3, ali i stav 1. bi morao da se preformuliše da liči na nadležnost, a ne na delokrug. Vlada ima delokrug. Narodna skupština ima neki svoj delokrug poslova. Sada se koriste neki novi termini – prava i obaveze. Kod upravne inspekcije možemo da pričamo samo o nadležnostima. Tu je definisana stvarna nadležnost organa, vrlo specifična. Ne sporim, hteli ste da pobrojite oblasti i izazvali ste potrebu da neko sad razmišlja o tome da li to može na ovaj način da se propiše.
Najbolje bi bilo, kažem vam, kada bi jednom odredbom, verovatno je to član 3, naslov iznad člana 3. ne treba da bude delokrug, nego nadležnosti upravne inspekcije i da se jednostavno pozovete na pojedinačne zakone kojima je propisana nadležnost upravne inspekcije. Ovako kako ste promašili temu, napisali – delokrug, obim poslova, a ne konkretne nadležnosti, samo ste izazvali konfuziju.
Predlažem vam, ako postoji neka mogućnost da se na neki način interveniše, intervenišite, jer mi nemamo ni jedan propis u kome je definisana inspekcija, inspekcijski nadzor, gde se priča o njihovom delokrugu, već se jasno navodi za šta je inspekcija nadležna. Postoji nadležnost prosvetne inspekcije, zdravstvene inspekcije itd. Upravna inspekcija je ista, razlikuje se samo sadržina posla, ali inspekcijski nazor jeste inspekcijski nadzor.
Vrlo su slična ovlašćenja upravnog inspektora, kao što su i zdravstvenog inspektora, prosvetnog inspektora. Vi znate da u prosveti imamo inspektore koji kontrolišu normativna akta škola, a onda imamo druge inspektore koji kontrolišu kako se saopštava program itd. U krajnjem slučaju, to što radi taj deo prosvetne inspekcije, koji kontroliše normativna akta, status zaposlenih, to je posao upravne inspekcije, nema neke razlike. Tamo ste napisali – nadležnost, a ovde ste ušli u priču o delokrugu.
Ovo je savet kako da se otkloni ovo, jer ovako kako je trapavo napisano može da stvori samo probleme. Evo, mi smo iskoristili priliku da ovim amandmanom tražimo da se brišu reči: " političke stranke i udruženja". Isto tako je mogao da se podnese amandman za bilo koju od ovih oblasti koje ste naveli ovde.
Samo mogu da pretpostavim zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Nije samo razlog ovo što su naveli u obrazloženju zašto ne prihvataju amandman, poziv na član 30. Zakona o državnoj upravi. Ne znam kako ste uopšte pisali ovakav Predlog zakona.
Član 6. ima svoj naslov – samostalnost u radu, a počinje sa stavom 1. gde se kaže: "poslove upravne inspekcije obavljaju upravni inspektori". Kakve to veze ima sa samostalnošću? To ima više veze sa načinom kako se obavljaju poslovi upravne inspekcije. Možda bi to trebalo da ide, pre svega, u ove odredbe o organizaciji itd.
U stavu 2. znam šta ste hteli da kažete, da obezbedite samostalnost upravnog inspektora, ne nezavisnost, samo samostalnost. Međutim, i samostalnost i nezavisnost kad se koriste da bi se definisao posao nekog organa ili funkcionera, uvek ide dodatak – u granicama propisanim zakonom. Princip vladavine prava znači da su sva ovlašćenja na neki način omeđena, oivičena. Sama činjenica da postoje u zakonu ograničenja dokle neko može da se raširi kada koristi svoje službeno ovlašćenje jeste ta garancija. Uostalom, to je i nešto što izvire iz principa podele vlasti, gde su sve grane vlasti nezavisne i samostalne, ali oivičene Ustavom i zakonom, tako ne dolaze u neki sukob.
Ono što je gospođa Pop Lazić htela ovim amandmanom, ona je htela da potencira da ovo "lično je odgovoran", u stvari ništa ne znači, ovo što stoji u stavu 2. Svako ko radi neki posao je lično odgovoran. I vozač je lično odgovoran i onaj ko radi u ministarstvu kao državni službenik, on je lično odgovoran za ono što radi i za ono što ne radi, ali je na radnom mestu. Pitanje lične odgovornosti je isto kao da ste rekli – za sve si odgovoran i po krivičnim propisima, građanskim propisima, prekršajnim propisima, disciplinskim propisima, u krajnjem slučaju i moralnim stvarima.
Ovde je htelo da se potencira upravo ono što se već razrađuje u članu 9, da se organizacija upravno – inspekcijskih poslova zasniva na piramidi. Znači, imate upravni inspektorat, imate glavnog upravnog inspektora i imate upravne inspektore. Oni mogu biti razvrstani. Kako? Po nekoj stvarnoj nadležnosti, mogu biti po teritorijalnom principu razvrstani, sa nekim nižim organizacionim oblicima. Nesporno je da je taj glavni upravni inspektor najvažniji, najodgovorniji i on ima pravo da traži odgovornost nižih, za slučaj da ne postupaju u skladu sa zakonom i u skladu sa propisima. To je ono što je Gordana htela ovim amandmanom da potencira. Naravno, on jeste samostalan itd.
U stavu 3. želite da pojačate samostalnost tako što idete sa odredbom koja zabranjuje bilo kome da vrši, navodno, pritisak, da zloupotrebljava svoj položaj da bi onemogućio upravnog inspektora itd. Nikakav problem, ali nije mesto u ovom članu. To je za jedan samostalni član gde se zabranjuje svima da smetaju i ometaju, sprečavaju, onemogućavaju upravnog inspektora da sprovede postupak, utvrdi istinu, primeni zakon, naloži mere i sve ono što je u opisu posla inspekcijskog nadzora.
Mislim da se ništa ne gubi ako usvojite amandman Gordane Pop Lazić, već amandman poprilično pomaže da se konkretizuju ove stvari. Ukoliko se prihvati amandman, nemojte vi da mislite da se anulira prvi deo ove rečenice – samostalnost. Sva službena lica su samostalna u vršenju svojih službenih ovlašćenja. Svako je samostalan u okviru službenih ovlašćenja koja ima. Zašto? Službena ovlašćenja su definisana odgovarajućim zakonom. Tačno se zna gde počinje ovlašćenje i gde se završava. Svako ima dve crte: minimum i maksimum. U njemu mora da se kreće u skladu sa zakonom, ali mora da postoji neko ko će da prekontroliše da li je on bio u tim crtama ili izvan tih crta.
Znate i sami, u mnogim oblastima upravna inspekcija je do sada radila tzv. formalnu kontrolu: da li je primljen zahtev, da li je kompletira, da li je dobro formiran predmet, da li su uzete izjave, da li je sproveden postupak, da li je doneto rešenje, u kom roku je doneto rešenje itd.
Zašto vam to pričam? To piše Zaštitnik građana, jer je on ta vrsta kontrole, kako radi uprava, da li je ona dobra. Da li uprava vršeći svoj posao poštuje Ustav, zakon, a posebno onaj deo koji je rezervisan za Zaštitnika građana, a to je poštovanje ljudskih prava. Kada pogledate šta piše Zaštitnik građana u svojim izveštajima, videćete i sami da sve njegove primedbe odnose se na to što nemamo dobru upravu. Imamo probleme u toj upravi, ima i volontarizma i ima i samovolje itd. Naravno, to je generalno problem šire posmatramo problem administracije i birokratije. Sve države imaju problema sa birokratijom i EU ima problema sa Briselskom administracijom, koja se razmnožila i uništava sve živo, neki put to neko čuje, neki put to neko pravi se da ne čuje, neko to hoće da kaže, neko prećutkuje tamo med i mleko. Ma nije tamo med i mleko. Možete da mislite kako će tek da prođu kada dobijete kandidaturu, pa kad uđu ove naše familije. Pođe jedan Dinkić, pa 25 Dinkića uđu u administraciju, od te administracije nema ništa. Znači, ništa se ne gubi sa ovim amandmanom, samo se pomaže da bude preciznije definisano to što sve može da pomogne da shvatimo šta samostalnost upravnog inspektora.
Tri su spojene, pa bih krenuo redom.
Gospođo Đukić-Dejanović, sećate se da smo jula meseca ove godine imali sednicu Narodne skupštine na kojoj su izabrani članovi Komisije za hartije od vrednosti. Pretpostavljam da se sećate da je predlog poslaničke grupe ZES bio da se izabere gospodin dr Radosavljević za člana Komisije za hartije od vrednosti. Gospođo Đukić-Dejanović, on je inače direktor Uprave prihoda, Poreske uprave, kako se već sada zove.
Gospođo Đukić-Dejanović, dok smo raspravljali tu tačku dnevnog reda jula meseca ove godine, gospodin Dragutin Radosavljević obavestio je Narodnu skupštinu da povlači svoju izjavu koju je dao, kojom je prihvatio da bude kandidat za člana Komisije za hartije od vrednosti. Tada smo mi iz SRS upozoravali Narodnu skupštinu da je, s obzirom na novu činjenicu, Dragutin Radosavljević povukao svoju saglasnost, da u suštini njega ne možemo da biramo za člana Komisije za hartije od vrednosti, jer nije ispunjen uslov koji je propisan zakonom.
Da vas podsetim, u zakonu su propisani uslovi u pogledu školske spreme, radnog iskustva, stručnog znanja i da kandidat da izjavu da prihvata da bude kandidat.
Da ne bi Narodna skupština došla u jednu šizofrenu situaciju da biramo čoveka, a on ne želi da bude. Znate? On ne želi da bude član Komisije, a mi ga na silu teramo da bude član Komisije. Neprijatna situacija, znate? I lepo u zakonu stoji izjava njegova, pisana izjava sa potpisom, da je on saglasan i on je bio saglasan dok nije počela rasprava.
Kada je počela rasprava i kada je čuo šta su radikali pričali u Skupštini, on brže bolje, čovek, napiše drugu izjavu i kaže – puj pike ne važi se, šalio sam se, ne želim da budem član Komisije za hartije od vrednosti, bolje je meni da budem direktor Poreske uprave, jer ako bi bio član Komisije za hartije od vrednosti, morao bi da mu prestane radni odnos u Poreskoj upravi, jer prema Zakonu o tržištu kapitala, predsednik i članovi Komisije su u radnom odnosu u Komisiji za hartije od vrednosti.
Zapeli smo ovde u Narodnoj skupštini da ubedimo silu Bogovsku - Evropa nema alternativu, da im kažemo aman ljudi šta radite, ne možemo da glasamo o čoveku koji ne želi da bude član Komisije.
Međutim, znate, posle glasanja iz Bodruma, sve je moguće. To je onaj primitivizam. To se desilo 2003. godine sa guvernerom. Izabran je iz Bodruma. Doduše, tad je učestvovao onaj drugi Radosavljević, rođeni brat Gutin, ali da vas ne podsećam. Kada počne izborna kampanja, samo ću to da podsećam, da znate.
Sad smo videli novi primitivizam. Nije to muzički pokret, to je demokratski pokret. Čovek ne želi da bude član Komisije, vi ga izabraste na silu, i sada pravite troškove Narodnoj skupštini, pošto se ponovo bavimo Dragutinom Radosavljevićem.
Pazite, sada imamo novu, znači, nije više izjava, sad je formalno-pravno ostavka. Napisao čovek ostavku 27. jula 2011. godine. Znači, morao je da sačeka da se objavi u "Službenom glasniku", pa onda da napiše izjavu - podnosim ostavku na mesto člana, a on nikada nije ni stupio na funkciju člana Komisije za hartije od vrednosti, evo ga i dalje u Poreskoj upravi.
Šta mi to krečimo ovde? Lepo čovek rekao ne želi da bude, a vi ga na silu izabrali. Upozoravao sam vas u hodniku, aman ljudi šta radite? Kaže – mora to tako po Ustavu i zakonu, a sutradan neka podnese ostavku. Pa čega se mi to igramo ovde, što bi rekla gospođa Čomić, čega se to igramo?
Ne može država tako neozbiljno da se vodi. Vi mislite da je država igračkica - lego kocke, pa hajde. Okruglo na okruglo, četvrtasto na četvrtasto. Super, nama, pogodio sam. Ne može to tako, gospodo demokrate. Država je ozbiljna stvar.
Sada da vidimo zašto čovek podnosi ostavku? Nije naveo razlog. Čim neko ne navede razlog zašto podnosi ostavku, onda imam legitimno pravo da pronalazim razlog.
Šta se to dešava sa Komisijom za hartije od vrednosti? Sada imamo u komisiji dr Zorana Ćirovića, mr Zoricu Krnjević-Mišković, imamo Dušana Bajeca i imamo Milka Štimca, koji je pod ostavkom proveo ceo mandat kao predsednik ove komisije.
Šta je to toliko sporno u toj Komisiji za hartije od vrednosti? Vidite, kaže se – visina zarade u Komisiji prema podacima za jul mesec 2011. godine. Zašto vam ovo saopštavam za jul? U julu je izabran i u julu je podneo ostavku. Kaže se ovako – funkcioneri, rukovodioci u Komisiji za hartije od vrednosti imaju mesečnu platu od 313.880 do 354.609 dinara. Koliko je to prosečnih zarada? Kaže – direktori sektora, rukovodioci odeljenja od 176.689 do 196.731 dinara. Ostali zaposleni, znate kako je od Balinovca na ovamo, kaže – državni službenici i nameštenici. Ovi su namešteni, da ne budu državni službenici, pa su nameštenici. Gospodo nameštenici u Srbiji, da znate, ostali zaposleni u Komisiji za hartije od vrednosti imaju platu od 73.632 do 175.768 dinara. Jadan Boris Tadić, on ne može ni da sanja ovu platu kao predsednik Republike.
Vidite da ova Komisija za hartije od vrednosti liči na onu Agenciju za kontrolu leta. Znate? To je ona agencija gde se nalazi žena onog ministra i tamo je onaj Nikola Stankov. Tamo je mesečna plata po sedam - osam hiljada evra. Ovo vas ne interesuje, nema potrebe. Ima koga ovo interesuje.
Hajde da vidimo šta radi naša Komisija za hartije od vrednosti? Komisija za hartije od vrednosti je planirala 2009. godine 307 miliona prihoda. Ostvarila je 178 miliona. U 2010. godini su planirali 327 miliona dinara. Ostvarili su samo 97 miliona dinara. Za ovu godinu su planirali 338 miliona dinara.
Neću da vam čitam kakve su njihove javne nabavke, koliko se troši na kompjutere, koliko na kafice i ove stvari. Samo ove podatke koje sam vam saopštio o prihodima i ostvarenim prihodima, neću sada da ih upoređujem sa rashodima, stavite u kontekst sledećeg podatka.
Komisija za hartije od vrednosti ima sistematizovano 50 vrsta poslova, 50 radnih mesta i očekuju da ukupan broj zaposlenih bude 109. Trenutno imaju 38 radnika na neodređeno vreme, jednog radnika na određeno vreme i jedno lice koje je neraspoređeno. Znači njih 40 treba da potroši 313 miliona dinara.
Ako gospodin Dragutin Radosavljević ne želi da ide u ovu "zlatnu koku", onda možemo da zamislimo kakva je njegova pozicija u Poreskoj upravi. Mnogo bolje prolazi u Poreskoj upravi.
Zašto zaključujem ovo? Zato, od kada nas je zapljusnula ova evropska demokratija, ovde važi samo jedan princip. Imaš pare, lep si, pametan si, poželjan si. Nemaš pare, nisi lep, niko te ne voli, niko neće sa tobom da se druži. Vaš sistem vrednosti je - koliko para toliko muzike.
Kako taj sistem primenjuje Dragutin? Kaže – šta ću ja na socijalna primanja od 400 hiljada dinara mesečno, kada mi je u Poreskoj upravi očigledno bolje. Koliko to tamo ima?
Vi ste potpuno nesvesno izazvali ovu vrstu spora. Na silu ste izabrali čoveka, koji nije želeo da bude to. Verovatno ste hteli da ga uklonite sa mesta Poreske uprave, da bi tamo završili neki posao. Pošto ta "operacija trijumf" nije uspela, imamo drugu sednicu na kojoj se raspravlja o čoveku koji se zove Dragutin Radosavljević, ni kriv ni dužan. Čovek nije ništa ni izazvao, niti je tražio.
Sada, ako bi išli nekom logikom, verovatno bi sada poreski obveznici trebali vama da naplate sve ove troškove sve ovo što piše u novinama – sedam tona goriva za dnevno zasedanje, a ove troškove koje naplaćujete vi sa strane, to sve treba da se naplati DS. Mada, otvorio bih istragu, kao što je protiv HDZ, da vam iskreno kažem. Ima elemenata za tajne fondove. Pa, znate Gorana Kneževića. Mislim, rešen problem.
Ovde se suštinski otvara pitanje izjave volje. Kakav tretman ima izjava volje jednog pojedinca? Nekako ste ga naterali da potpiše izjavu da prihvati. Kad je čuo našu raspravu, on brže bolje kaže – ja povlačim svoju izjavu, ne prihvatam. Vi ste ga opet na silu izabrali. Sada meni dajete prostora da ja prokomentarišem kako se to dešava, šta se to dešava sa izjavama u Narodnoj skupštini?
Gospođo Đukić-Dejanović, 14. oktobra 2008. godine, vi možda niste to znali, ali ste kasnije sve to pokrili, na neki način amnestirali, u onoj zgradi tamo, istu smo situaciju imali sa izjavom jednog čoveka, Ferzo. Da li znate ko je taj? Poslanik ZES-a iz Priboja. Otišao čovek u biblioteku, aktivirana njegova blanko ostavka, kada je izašao iz biblioteke, video izveštaj, potpisao ga Zumbul Nikolić, a u to isto vreme, gospođo Đukić-Dejanović, Nikolić drži 78 blanko ostavki i vi se niste bunili, nije se bunio ni onaj koji je predsedavao prethodnom sednicom Administrativnog odbora. Kako vi to funkcionišete sa izjavama građana? Ja ne zastupam ni jednu stranu ovde, nego pokušavam da vas ubedim, odnosno da vas obavestim, nema šta da vas ubeđujem, zna se, iza tog projekta je stala Amerika, Miki Rakić, depeše su, sada glume tu, svađaju se kobajagi. Kako može da se svađa Toma sa tata Borisom? Boris mu je napravio stranku. Neposlušno detence. Nego malo prevarite ove proevropske itd, ako možete još malo da drmnete neki glas. Nema toga, džabe ste krečili, kao i ova izjava, evo vidite. Prošli put ste se smeškali, sada se nešto ne smeškate. Šta je? Nije se još digla ova magla, eto vidite, mic po mic, sve dođe na svoje mesto.
Znači, ona vrsta gordosti koja je karakteristična za rad u Narodnoj skupštini ne valja. Mora razum da pobedi. Moraju činjenice da se stave na sto. Mora da se pogleda istina, a ne da se leči stres, gospođo Đukić-Dejanović, i da brojite do deset. Mora istina da pobedi. Uvek je istina pobedila. Da li vam je smešo? Vidite kako mi je drago što sam vas nasmejao.
Sada da pređemo na 3. tačku. Treća tačka jeste - G 17 plus menja svoje u odborima. Izvinjavam se, vi se zovete URS, ali za mene ste G 17 plus, jer kada kažem ljudima da ste G 17 plus, oni svi kažu - pu, pu, pu, da se pomerimo, nećemo da glasamo, još onih hiljadu evra ne mogu da vam oproste i mi principijelno nemamo ništa protiv toga. Odmah da se razumemo, to je legitimno pravo svake poslaničke grupe, odnosno političke stranke koja je na izborima zastupljena. Neki vaši ljudi su podneli ostavke zbog sukoba funkcija itd. i to je sve u redu. Međutim, gospođo Đukić-Dejanović, ovo je prilika da se otvori tema, jedno novo pitanje – da li treba da se vodi računa o tome ko će biti predsednik neke komisije ili nekog odbora? Gospođo Đukić-Dejanović, imali smo velikih problema, kao Srbija, zbog Dragoljuba Mićunovića, sećate se. To što vi niste hteli da uvrstite u dnevni red zbog Poslovnika, to je neka druga tema.
(Predsednik: Srbija nije imala problema sa profesorom Mićunović i molim vas da vodimo računa o dostojanstvu Skupštine i pojedinaca.)
Gde su žene u SE? Gde su žene poslanice u SE? Kako vi možete da kažete da sam ja nešto zaboravio? Ja sve pamtim, ja sam čak i zlopamtilo, ako vas interesuje. Sva vaša zla pamtim, zato sam zlopamtilo. Svako vaše zlo koje ste pričinili SRS je žigosano. Kako nije učinio štetu Srbiji? Koliko su nas prozivali iz Saveta Evrope što nije hteo da ubaci neke žene da budu u delegaciji, poslanike? Ode ta delegacija i predstavnik delegacije zastupa stavove suprotno stavovima Borisa Tadića. Slažem se da je to unutrašnja politička stvar DS, da imaju tamo frakcije, Mićun, Boris, ova frakcija pod uticajem Amerike, ova pod uticajem Nemačke, ova pod uticajem Turske, sve to razumem.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, istine radi, da ste gospođi Radeta i potpredsednici Nataši Jovanović dali poziciju ne zamenika nego člana, ne bi bilo nikakvog problema. Javnosti radi i informacije istinite radi tu je samo bila jedna tehnička nelagodnost više, nego suštinski problem, ali vi ste to mogli da predupredite. Nemojte stavljati na teret nikome nešto što je unutar vaše poslaničke grupe rezultiralo time da su dve, inače aktivne poslanice imale status zamenika, a ne člana.)
E, kad bi to bilo istina što ste rekli, nego što niste ni čitali novine od pre godinu dana, kada je to objavljeno, ali dobro, morate i vi nešto da kažete, ja vas razumem.
No, idemo dalje. Nemam nameru da mirim Borisa Tadića i Dragoljuba Mićunovića ali, gospođo Đukić-Dejanović, još nije formirana grupa prijateljstva između parlamenata Srbije i Irana. Imamo poslanike koji su se prijavili i ja treba da budem predsednik te grupe prijateljstva. Stičem utisak da vi mene mrzite, pa zbog toga nećete da pravite grupu prijateljstva i da negujete dobre odnose sa Iranom, a vi ste bili, gospođo Đukić-Dejanović, u Tekeranu i vi ste najavili – čim se vratite u Beograd, odmah će da se formira grupa prijateljstva. Jel tako? Pričao mi je ambasador i ministar i Petar Jojić je bio sa vama u delegaciji. Ja nikad ne lažem, samo da znate.
Znači, ne može to od jednog čoveka da zavisi, da budemo iskreni. Može on da bude doajen, može da bude šta god hoće, ali ne može od njegove volje da zavisi. Nemamo nameru da ulazimo u kvote drugih poslaničkih grupa i drugih političkih stranaka kada su u pitanju odbori. To je legitimno pravo svake političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini. Molim vas, morate da vodite računa koga vi predlažete za neka mesta. Mogu da shvatim da postoji neka odbojnost, ali lični porivi ne mogu da prevagnu u odnosu na državne interese. Ako neko ne zna šta su državni interesi, neka ponese Ustav i neka ga stalno čita. Ne može gospodin Mićunović da kaže – šta to Kosovo, baš nas briga. Od preambule do poslednjeg člana svuda vrvi KiM, u svim odredbama. To je bila naša inicijativa, gospođo Đukić-Dejanović, kod vas. Znamo mi ko treba taj posao da uradi, ali želimo da skrenemo pažnju – nemoguće je da se na jedan način vodi politika i kaže se da je to u skladu sa Ustavom i onda potpuno suprotna politika iz iste političke stranke i onda kaže da je i to u skladu sa Ustavom. Ne znam da li je taj naš Ustav lastik, hulahop, pa se razvlači ovako. Nije Ustav takav. Ustav ima neku svoju normativnu čvrstinu.
Da budemo načisto, ne sporimo pravo G 17 plus da promeni, ali koristimo priliku da skrenemo pažnju da postoje neka rešenja koja su u čistoj nadležnosti nekih političkih stranaka i nekih poslaničkih grupa. Vodite računa koga postavljate, jer očigledno ti ljudi koje ste postavili ruše vašu politiku. Vaša politika je – četiri stuba i Evropa, ako da Bog Kosovo itd. i osnovna vaša deviza – uzmi sve što ti život pruža. Sada ne može Mićunović da poništava predsednika Republike.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala.
Pošto smo prvi deo, prvu trećinu ove tačke dnevnog reda vrlo uspešno rešili, to je Dragutin Radosavljević, ostavljam ga malo po strani. Sada prelazimo na ovu drugu pod tačku, to je izbor člana Saveta guvernera NBS Srbije. da bi bilo sve jasno ovo što sledi, na početku moram da skrenem pažnju da se i guverner i članovi Saveta biraju u Narodnoj skupštini na predlog neke poslaničke grupe. Prođe kroz Odbor za finansije i dolazi na sednicu Narodne skupštine.
Ukazala se potreba da se izabere još jedan član Saveta guvernera narodne banke Srbije zato što je 19. jula 2011. godine prestao mandat prof. dr. Nenadu Vunjaku.
Sećate se tog njegovog pisama, upućenog svim poslanicima gde je objasnio jedna teško stanje koje postoji u Narodnoj banci Srbije, gde se čovek i ne slaže. Nije to, u krajnjem slučaju, ni toliko bitno zato što ste to uspešno izbegli da bude tema neke javne rasprave ili debate u Narodnoj skupštini, ali šta je važno? Važno je da je 19. jula 2011. godine poslanička grupa SPS-JS uputila Odboru za finansije zvanično predlog da se mr. Nikola Martinović izabere za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i imali smo u međuvremenu nekoliko sednica Narodne skupštine, tek je sad ušlo u dnevni red. Šta to znači? To znači da Narodna banka Srbije može da funkcioniše i u krnjem sastavu bez bilo kakvih problema, prava stvar.
Drugi zaključak, ako se pogleda Zakon o Narodnoj banci Srbije, pa kad se pogleda šta su nadležnosti Saveta guvernera, morate da primetite da tamo nema ni jedne nadležnosti koja se tiče monetarne politike. Tu je više neka vrsta više nadzorno-statusne funkcije, odnosi se na statut, finansijski plan itd. nema nikakve veza sa operacijama na otvorenom tržištu, sa kursem itd. To je u isključivoj nadležnosti guvernera Narodne banke Srbije, gospodina Šoškića, a sećate se kada ste ga birali pre nekoliko meseci, nakon što je Jelašić otišao, tada smo vas upozorili da je Šoškić izbegao u svojoj biografiji da kaže da je bio u Nadzornom odboru "Energoprojekta". Znači, imamo i guvernera sa felerom u biografiji.
Kada se neko kandiduje za Narodnu banku Srbije, guvernera ili člana Saveta guvernera, takođe mora da da izjavu. Evo, isto kao što su i drugi radili, tako je gospodin Nikola Martinović dao izjavu. Nije overena, vidi se da je faksom poslata 15. jula 2011. godine, gde on obaveštava poslaničku grupu koja ga predlaže da on prihvata da on bude kandidat i kune se da nema onih smetnji iz članova 19, 20. a to je sukob interesa – da nema privatni kapital u bankama, u privatnom preduzeću itd. To kod nas ide stereotipno, to se podrazumeva, a kasnije kada se nešto utvrdi onda nastupa vriska.
Razmišljajući zašto su predložili čoveka koji u suštini ne ispunjava ulov koji je propisan zakonom, zakon traži da se radi o stručnjaku iz oblsti monetarne politike i bankarstva, međutim, u svojoj biografiji nema bankarstvo, nema ni monetarnu politiku. Ako pogledamo kako glasi ovaj njegov magistarski rad, to je transformacija poreskog sistema u Srbiji sa uvođenjem PDV. To ima smisla sa fiskalnom politikom i fiskalnom oblašću, ali sa monetarnom nema.
Čitam biografiju i stičem utisak da glavna referenca za predlaganje je bila u činjenici da je od 1989. do 1992. godine taj gospodin bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Verovatno ima neko policijsko iskustvo, stekao je za te tri godine i verovatno je SPS procenio da ima potrebe da se ubaci insajder – krtica, da se vidi šta se to radi u NBS, jer ovo drugo ništa se ne uklapa u zakon.
Ako je ideja da ubaci krtica, da vidi kako to radi NBS, onda možemo da pretpostavimo da su časne namere. Zašto? Evo, da me stalno ne prozivate da vas kritikujem, sada vas hvalim. Ne znam šta mi je danas, ali moram da vas hvalim. O čemu se radi? Posle Bečkog sporazuma januar 2009. godine, gde se garantuje stranim bankama da mogu da iznesu kapitala iz Srbije u istom obimu kao što je to bilo 2008. godine, onda stičem utisak da je došlo dovde i da je potreban jedan profesionalan policajac, da on to ispita i s obzirom da se bližimo izborima prepoznajemo izbornu poruku upućenu građanima Republike Srbije. Ta poruka glasi ovako – ako se Nikola Martinović izabere za člana Saveta guvernera NBS ima da padne kamen sa srca u Srbiji. Znate da 500 hiljada porodica u Srbiji ne može da otplaćuje kredit stranim bankama, u blokadi su. Životi su im u blokadi. To znači da će on maksimalno da zapne , ima da obori kamatne stope, neće više biti priča evro, švajcarski franak, te zlatni, te srebrni franak, te ovo, te ono, neće biti velikih priča te neka Radojka, te neki Ćulibrk, te Palibrk, te ekonomski analitičari, to će gospodin Martinović da saseče u korenu i "Rajfajzen banka" ima da naplaćuje kamatu koja važi u Austriji. Znači, kamatne stope ima da padnu preko noći. Preispitaće se i one hipoteke, krenuće policija na bazi krtice u odlučnu borbu protiv bankarske mafije. Ako je to ideja, imate podršku SRS, jer mi podržavamo svakog ko se bori protiv kriminala.
Upozoravam vas, ima onih koji se nameću kao buduća vlast. Oni kažu da njima Šoškić odgovara, javno ga hvale. Vi koji ste ga izabrali, razmislite šta ta poruka znači.
Znači, 500 hiljada familija mora za nekoliko dana da oseti blagodeti odluke o izboru Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS . To je prva stvar.
Druga stvar, on mora posebno da se usmeri na bankarski sektor i na osiguravajuća društva, jer i osiguravajuća društva kontroliše NBS i da se vidi da li se tu ostvaruju ekstra profiti, da se vidi kako se karikaju troškovi, kako se prividno smanjuje profit, kako bi u drugoj fazi Ministarstvo finansija krenulo sa oporezivanjem ekstra profita sa stopom od 99%. Znači, država ima legitimno pravo da sve što je nezakonito ili što u startu ne odgovara ljudskim pravima, što ne odgovara socijalnoj pravdi, bankarske kamate su u suprotnosti sa socijalnom pravdom, bankarske kamate u Srbiji najviše pogađaju ljudska prava svih građana Republike Srbije i gospodin Martinović na specijalnom zadatku mora to da saseče tamo u NBS. Tako tumačim ovo. Ako je to osnovna ideja, onda sunce ima da nas ogreje, međutim, ako on ulazi u savet da bi se učipio sa postojećim savetom koji na svako pitanje o monetarnoj politici – nije to u našoj nadležnosti, u našoj nadležnosti je statut, finansijski plan, izveštaj, neki nadzor, kako su knjižili aktivu, pasivu, izveštaj o rezultatima poslovanja itd. Za to nam ne treba gospodin Martinović. Kao što vidite, Savet guvernera je okrnjen, radi, drže kurs, svaka im čast. Koliko košta održavanje tog kursa, to ćemo valjda nekada saznati.
Da vas podsetim, NBS devizne rezerve drži u Americi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Da vas podsetim, imamo situaciju sa nekoliko milijardi evra gde se Narodna banka navodno zadužila kod nekih svetskih banaka, a taj sporazum nije ovde ratifikovala i kaže se da se neće ni ratifikovati jer te pare ne idu u potrošnju, to je zlatna rezerva da bi se sačuvao kurs. To gospodin Martinović mora da reši. Svi sporazumi koji stvaraju neku međunarodnu obavezu građanima Republike Srbije moraju da se ratifikuju u Narodnoj skupštini.
Ukoliko Narodna skupština ne insistira da se i ovaj sporazum, a te pare su uzete još krajem 2008. godine, papirlolški, nisu uzete ovako i na to se plaćaju kamate, molim vas, i na ovo što smo zaključili neke sporazume, a niste iskoristili sredstva, i na to se plaća kamata, da znate.
Znate, kod njih je evro kao sto evra. Oni čuvaju svoje, oni nemaju na rasprodaji ništa. Oni se samo po neki put uhvate za glavu- zar je moguće da je u Srbiji vlast da ih baš briga koliko šta košta. Bitno je da mediji objave kako je mnogo lepo.
Vidite, ako su to specijalna zaduženja gospodina Martinovića, svaka čast, onda ste uboli u centar. Međutim, moram da vam skrenem pažnju, ja ne smem da budem naivan. Mi iz SRS moramo da sumnjamo u ovo.
Zbog čega sumnjamo u ovo? Zato što je to proevropska politika. NBS vodi, isto kao i Vlada Republike Srbije, proevropsku politiku, kao i sve ove stranke ovde, osim SRS. Tu se uopšte ne razlikujete. Razlikujete se u stubovima. Neko hoće dva stuba, neko hoće četiri stuba, svi ste vi za to, da Srbija treba da uđe u EU, bez KiM. To što pričate, to nema veze. Svi ste vi za to da Srbija bude u NATO paktu.
Vi ćete oči da povadite u toku izborne kampanje ima da se optužujete ko je kome ukrao program. Nama iz SRS je sada degutantno da pričamo pojedinačno o političkim strankama, jer je program isti, a vi se borite za autorstvo, ko je koga plagirao.
Što se tiče ovih iz EU, Svetske banke, njima to odgovara. Ko god kaže da je za EU, ima podršku i Filea, i Solane, i Veslija Klarka, Vilijema Vokera, Tačija. I Tačije je za EU, da znate. Znači, to smo završili, kako ćete da pravite koalicije. Znači, to je ta politika. Ovaj gospodin tu politiku mora da prati i da svoj doprinos da se ta politika realizuje.
Da li će biti neko novo zaduživanje Republike Srbije? Hoće. Da li ste vi sabrali po sednici Narodne skupštine koliko se Srbija zadužuje? Već dve godine nema sednice Narodne skupštine na kojoj nije bio jedan, dva, tri ili 16 zakona o ratifikaciji nekih sporazuma, gde se Srbija zadužuje. Za šta se zadužuje? Bog ti sveti zna za šta se zadužuje.
Računam da će gospodin Nikola Martinović da da veliki doprinos, da se napokon pronađu pare koje su na Kipru. Zašto? Mlađa je doneo 78 kutija sa nalozima 10-54. Kompletna dokumentacija se nalazi u NBS.
Nemoguće je, ljudi moji, od 2000. godine, 11 godina da ne znamo gde se dedoše tolike pare. Kako je to moguće, molim vas? Vi rešavate predmete sa kvočkom i pilićima, a ne možete da rešite za milijarde. Kako je to moguće? Nemojte, molim vas.
Očekujem da da veliki doprinos i da se napokon uzme ona krivična prijava, a ima ih puno koji su stavljeni u toj krivičnoj prijavi, koji na neki način znaju šta se dešavalo sa tim parama. To je jedna stvar.
Šta još očekujem od gospodina Martinovića. Nikola Martinović mora da svoj doprinos, da se napokon sazna prava istina o poslovanju Agencije za osiguranje depozita. Ko zna šta oni rade sa aktivom i pasivom banaka u stečaju. Očekujem i tu doprinos.
Da li je to po statutu ili nije po statutu, neću da ulazim u to. Samo vas upozoravam da su to problemi koji opterećuju svakodnevni život građana Republike Srbije. Pazite, ako ovo završite, 500.000 familija koje su blokirane od strane lihvarskih banaka iz inostranstva, još nemamo podatke o tome, koliko svaka od njih iznosa para iz ovako siromašne neevropske Srbije. Znate, očekujemo odgovore. Očekujemo da se primeni.
Vidimo da gospodin ima iskustva, jer je od 1989. do 1992. godine bio pomoćnik ministra u MUP. On zna kako to može da se uradi u NBS, zna koliko tamo ima viceguvernera. Ne znam da li ima još neki viceguverner da nije na krivičnoj prijavi. Čini mi se, počev od onog Lalića, sada se i tu nešto dešava sa tim Lalićem, ali nije to bitno. Ali, ima puno ljudi koji moraju malo da se protresu i da se vidi šta su to radili od 2000. godine.
Nije valjda moguće da dok smo imali SDK, da je sve moglo da funkcioniše kako treba – platni promet, računi itd, i od kada smo usvojili evropski standard, da platni problem pređe u banke, kod nas potop. Nemoguće je, ljudi. To su nemoguće stvari.
Imamo NBS koja ima i te kako velike nadležnosti. Ovde smo se bunili zbog tih velikih nadležnosti NBS. Prihvatili smo, naravno, u osnovi monetarnu politiku da bude u njihovim rukama i bankarski sistem. Nismo bili za osiguravajuća društva, investcione fondove itd. Vi ste ovde – to je međunarodni standard, gde su pare, tamo je NBS. Znao sam da je kod nas izreka – gde su pare, tamo je G17 plus. Sada vidim da je tamo gde su pare, tamo je DOS. Tamo gde su pare, tamo su proevropske stranke. Tamo gde su pare, tamo su pro NATO stranke.
Ljudi, zapamtite, 500.000 porodica ne može redovno da otplaćuje bankarske kredite. Negde se kasni mesec dana, negde dva meseca itd. Upozoravam vas, tu očekujem veliki doprinos ovog pomoćnika, bivšeg pomoćnika ministra u MUP. Banke danas dostavljaju podatke agencijama za uterivanje dugova. Prošli put sam vam pričao o slučaju iz Kraljeva. Jednostavno, predstave se – mi smo ti i ti, predstavljamo tu i tu banku, banku Intezu, molim vas, vi ste toliko i toliko dužni, dajte to što pre da se reši, u protivnom, znate kako to ide.
Postavlja se pitanje – kako je moguće da se lični podaci koji uživaju zaštitu, dostavljaju neovlašćenim osobama? U agencijama radi 65.000 ljudi, znate ovi bodi gard, što prate novac, što obezbeđuju institucije, oni čak obezbeđuju i državne organe. U ugovornom odnosu su sa državnim organom, sa paradržavnim organom. Oni su na prijemnici, onda oni snimaju uveče, obilaze itd.
To su ti isti. Njih angažuju ove banke. I kažu – problem je hipoteka, problem je menica, problem je ovo, problem je ono. Problem je što je čovek izgubio posao, pa ne može da se realizuje administrativna zabrana. Onda se ubace agencije, a to vam je isto kao sa onim, znate ono – čarapa preko glave. Isto kao kada su Miloševića hapsili. Zato ono, čarapa preko glave. Isto kada su upadali u NBS, čarapa preko glave, sećate se, 5. oktobra. Morate da se sećate, jer je to ta nomenklatura, proevropska je stavljala čarape na glavu.
Znači, to su neke stvari koje ovaj čovek mora da reši. On mora da izgori na poslu. On mora da zavrće ruke članovima odbora ovog Saveta guvernera, da ih natera da kaže – aman ljudi, moramo mi kao Savet guvernera, kao NBS da preuzmemo stvari u svoje ruke i da vidimo ko su ti naši kontrolori koji obilaze banke, da napokon traži, pošto vidim da je iz Novog Sada, da napokon traži kako je AP Vojvodina postala većinski vlasnik Metals banke.
Tu imamo dva razloga zašto to treba da se ispita. Prvi je politički. Zapamtite, Komisija za hartije od vrednosti je nezakonito, po nalogu Diane Dragutinović, ministra finansija u to vreme, odobrila AP Vojvodini, Sekretarijatu za finansije, koji nema status državnog organa, da bude u onoj privilegovanoj grupi da može da otkupi akcije Metals banke bez javnog poziva.
To je ona priča – povlačim sredstva, ulažem sredstva. Kad povučem sredstva izazivam neprijatnost Metals banke, da bi se uvele privremene mere, a onda dokapitalizujem i sad je to Razvojna banka Vojvodine. Samo da vas podsetim, sastavni deo te priče je i ovaj što ga bi proganjate, Darko Šarić. Kao što vidite, nema neke principijelne razlike između vas demokrata i HDZ. Ovde je samo razlika u tužiocu. Tamo tužilac je dobio nalog da radi, da ih ruši, a ovde ne može da dobije nalog da vas sruši. Zašto? Vi slušate EU. Sada je problem da li će ovaj gospodin da se uklopi, da i on sluša EU i da avanzuje, prima svakog meseca 300, 400, 500 hiljada dinara naknadu kao član Saveta, puj pike sve je u redu, imamo organe, zakon se poštuje, 500 hiljada ljudi ne može da otplaćuje kredite, banke čerupaju, iznose, znate i sami, ali to je obećano njima.
Znači, gospodin Nikola Martinović, ja ne znam čoveka, ali danas smo mu dali značaj da je Eliot Nes. Eliot Nes se borio protiv kriminala bez ikakvog pardona i očekujemo od Nikole Martinovića, s obzirom da je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, razume se u fiskalnu politiku, u monetarnu, po biografiji, se ne razume, ali naučiće, ako je to naučio Dejan Šoškić, što ne bi mogao i Nikola Martinović da nauči, taman posla, nije to nešto Bog zna šta teško. Nije teško, nekada je bio član Saveta guvernera i onaj matematičar Kovačević, pa se predstavljao da je ekonomista, a on matematičar-statističar. To je u ono vreme 2003. godine, kada se iz Bodruma glasalo o Narodnoj banci. Možda ste zaboravili, 2003. godine, ono iz Bodruma, avionska karta, čovek, to je, gospođo Čomić, kada je Pajtić gurao one kartice a ja išao pa izbacivao, sećate se? Kako se ne sećate? Vi se ne sećate? Pa ja sam prosto razočaran. Podsetiću vas, važi.
Znači, sve nam je jasno i očekujemo da se ovi naši problemi reše, a krupan problem je u NBS. Krupan je. Zašto? Ili ne rade kako treba ili saučestvuju u ovome. Drugo nešto, molim vas, jel vidite ove novokomponovane patriote, kad prodaju svoju imovinu, njima je mrsko da plate deo poreza Srbiji, a vi se slikate s njima. Samo se vi slikajte s njima. Neće porez da plate, što da plate porez Srbiji? Srbija njega proganja, on čovek tolike milijarde zaradio i on je imao neke korpice, nosio tamo negde u Bošnjane, Bačina, tamo. Ali on vas je formirao, on je napravio ovu vladu, on vas je vodio EU da se sastanete sa Fileom, on je organizovao boravak tamo i tamo ste se, u Briselu, zavetovali i sad ne može, ne ide, a ovi vam najavljuju da će Beko da bude predsedik Vlade, razmislite sada, pa će onda ići zakon o rehabilitaciji za Karića. Karić je rekao – svo bogatstvo mu daj, samo da ga vrati u Srbiju. To svi znaju. Ako ne znate, čitajte depeše, Vikiliks objavio sve što kažu Amerikanci. Doduše, ima u američkim depešama nešto i oko guvernera, ali to čuvam za kasnije, ne mogu sve da istrošim sada, mnogo vas je malo u sali, a nema onih koji treba da se negiraju kada budem pričao, a to zadovoljstvo ne mogu da propustim.
Gospodin Nikola Martinović ni kriv ni dužan mora kao Eliot Nes u Savetu guvernera NBS da reši problem 500 hiljada familija koje duguju bankama, spreči odliv kapitala i profita iz ovih banaka sa stranim nazivima koje rade sa stranim sredstvima, pa su neke ćerke nekih firmi čija je matica u inostranstvu, mora da reši, bez ikakvih problema. Ako misli da neko od banaka može danas da uslovljava Srbiju, ne može. Toliko su plasirali svoja sredstva ovde, a oni vole svoje pare, niko od njih neće da beži. Sve vam je na dohvat ruke, samo treba da se odreknete proevropske politike. Ako se odreknete proevropske politike i stavite u pravi plan vitalne interese građana Republike Srbije, sve ste rešili. Mišković i kompanija neka plate poreze, doprinose, PDV i godinu dana ne morate da zaključite ni jedan ugovor o zaduživanju Republike Srbije u inostranstvu.
Pitanje je da li vi imate hrabrosti to da uradite. Sada je pitanje šta su oni instalirali od svojih službi u državne organe, gde su njegovi ljudi funkcioneri, gde su njegovi ljudi pomoćnici, gde su njegovi ljudi direktori. Čovek se razgranao. Hoću da vas posvađam sa njim, ali slabo mi taj posao ide. Izgleda da je vezivno tkivo mnogo jače.
Gospođo Đukić-Dejanović, pošto se vama žuri u Evropu, častim vas ovaj minut, da što pre odete u Evropu.
 Izvinite, koliko imamo vremena, gospođo Čomić?
 Potrudiću se da ovo što je gospodin Avramović preskočio, obuhvatim ja u mojoj diskusiji.
Gospođo Čomić…
 Dobro, neću to vreme baš tako da potrošim. Častiću ja vas koji ste za EU, nekoliko minuta.
Znači, imamo spojenu raspravu. Imamo Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2011. godinu i imamo Predlog Statuta iste te Komisije za hartije od vrednosti. Statut se donosi zbog usaglašavanja sa novim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti. Zakon o tržištu kapitala je novi naziv za zakon koji smo pre nekoliko meseci ovde usvojili.
Naravno, nećemo glasati i nećemo dati saglasnost na ovaj statut, zato što smatramo da u Statutu postoji nekoliko detalja ili nekoliko članova koji nisu u skladu sa novim Zakonom o tržištu kapitala, a pre svega se odnose te odredbe na status Komisije za hartije od vrednosti. Tu bih, pre svega, potencirao član 10. ovog statuta, pogotovo one odredbe o izboru i razrešenju članova Komisije za hartije od vrednosti.
Zbog čega? Gotovo da se ništa nije promenilo u odnosu na postojeću praksu, kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti. Sećate se, posle one velike afere, oko preuzimanja akcija "Knjaza Miloša", da je nastala svojevrsna zbrka – Divac, Danilović, Labus, Štimac. Jel tako beše, gospodine Novakoviću? To je bilo odavno.
Hteo je da umre Štimac, sećate se? Dobio je infarkt. Pretekao je, nije problem. Živ je, hvala bogu. U naletu eskivaže svih mogućih pritisaka, gospodin Štimac, podnese ostavku. Sve je vreme je on bio pod ostavkom, do pre nekoliko meseci, kada je ponovo izabran za člana Komisije za hartije od vrednosti.
Mi smatramo da je to apsolutno ne prihvatljivo rešenje, kada je u pitanju status Komisije za hartije od vrednosti. Znači, statusna pitanja Komisije za hartije od vrednosti.
Ovde se zadržalo nešto. Znači, oni uvek ostaju na dužnosti, dok ne budu razrešeni dužnosti od strane Narodne skupštine.
Ostavka Štimcova je došla u Narodnu skupštinu, ali nikada nije stavljena na dnevni red. On, čovek, obavlja funkciju, bez ikakvih problema, do jula meseca ove godine. Ponovo smo u julu izabrali Komisiju za hartije od vrednosti. Štimac više nije predsednik Komisije, nego je član Komisije. Sada je Zoran Ćirović predsednik Komisije.
Mislimo da ta odredba omogućava, ta odredba u Statutu, da se uvek obezbedi legitimitet tih ljudi i obezbedi legalitet njihovih odluka, iako može da bude nešto trulo u samoj srži te Komisije za hartije od vrednosti.
Imali smo još članova Komisije koji su podneli ostavku prošli put zbog afere "Knjaz Miloš". Znate, ostavka je lični čin. Čovek kada da ostavku na neku funkciju, on više ne ulazi u tu instituciju. Može prelazno rešenje nekoliko dana, dok se ne popuni upražnjeno mesto. Suštinski, to mesto je prazno.
Mi smo imali situaciju, čovek je i dalje u Komisiji, samo zato što njegova ostavka nije prošla kroz Narodnu skupštinu. Neka bude mesec dana, ali boga mi, kod Štimca četiri godine, znate? Jel vidite da to stanje može da bude dugotrajno trpno stanje. Znači, ovde se ne poštuje izjava volje pojedinca - podnosim ostavku, ne želim više da radim.
Zašto je to opasno, ako se zna koje su sve nadležnosti i koja su sve ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti?
E sad, da li takvo rešenje može da ostane ukoliko znamo, evo ja ću samo da pobrojim nešto malo tih poslova koje radi Komisija za hartije od vrednosti. Znači, ko će da budu "Kastodi banka", zavisi od Komisije za hartije od vrednosti. Mi imamo tu 12 banaka. Kako da taj posao radi komisija kad u njenom sastavu neko ne želi da bude, a zakon i statut ga drže i dalje da bude tamo, a te banke treba da drže hartije od vrednosti i da trguju sa hartijama od vrednosti.
Dalje, vidite gde se meša posao sa NBS. Oni se pitaju i oko ovlašćenih banaka i tu imamo 10 ovlašćenih banaka. Izvinite molim vas, ozbiljan čovek treba da odlučuje o tim ovlašćenima. Dalje, Društva za upravljanje investicionim fondovima, i tu se pita Komisija za hartije od vrednosti i tu imamo devet Društava za upravljanje investicionim fondovima, svi stranci po nazivu, pošto srpski je tamo zabranjen. Pa onda investicioni fondovi dvadeset i jedan investicioni fond, i oko toga se pita Komisije za hartije od vrednosti. Pa onda, vođenje registra profesionalnih investitora, tu ih imamo četiri.
To su tako ozbiljne stvari, nemoguće da te poslove do sada, do jula meseca ove godine, radilo je nekoliko ljudi koji su bili sa podnetim ostavkama. Sad bi neko mogao da zaključi - zašto Narodna skupština nije to uvrstila u dnevni red? Mene nemojte da pitate za to, SRS nikada nije odredila dnevni red sednice Narodne skupštine. Da li postoji pokriće u nekom zakonu? Postoji. Postoji pokriće u nekom zakonu, ali to pokriće u tom zakonu nije dato sa ovim ciljem, nego je dato sa ciljem da se ubrza postupak, da se konstatuje da je podneta ostavka. Taj postupak se ubrzava i traje četiri godine. Četiri godine, vrlo efikasan rok.
Onda dolazimo do zaključka – ne sme tamo da se dira iako postoje unutrašnji problemi, jer postoji nešto iznad, nešto više, nešto značajnije. Morate da znate da ova komisija piše i pravila kako će dileri i brokeri da rade, vrlo je važno i za tržište kapitala, ali to je kod nas u začetku, vrlo skromno.
Da li vi znate da ovi ljudi koji sede u toj komisiji odlučuju o naknadi i proviziji koju obijaju brokersko-dilerska društva i koju naplaćuju klijentima za posredovanje u trgovini dužničkim hartijama od vrednosti? Tu postoji 44 subjekta koja su dobila dozvolu da rade ovaj posao. Njihove tarife i njihov cenovnik usluga određuje Komisija za hartije od vrednosti. Slično je i sa naknadama i provizijama kod brokersko-dilerskih društava koje se naplaćuju akcionarima za posredovanje u trgovini akcijama. To su one besplatne akcije, sećate se, i njima možete da trgujete. Tu imamo 44 i tu je cenovnik – fizičko lice 500 dinara za prijavu, pa prijem naloga klijenta, pa izmena naloga, pa opozit datog naloga, pa raskid ugovora, pa posredovanje na berzi, pa posredovanje na osnovu privatnih ponuda itd. Ta komisija nije mačiji kašalj, to je vrlo značajan paradržavni organ. Da ne pričam o onom delu gde se oni pitaju i to što se oni pitaju je uslov za Centralni registar hartija od vrednosti. Sve to se naplaćuje. Vrlo ozbiljne teme.
Te ozbiljne teme ne dozvoljavaju ovakav odnos, kada je u pitanju status Komisije za hartije od vrednosti. Ne može pevačko društvo da bude tamo. Sada hoću da budem član, sada neću da budem član, sada mi je povišen pritisak, sada su me pritisli itd.
Izražavam veliko zaprepašćenje – kako je Komisija za hartije od vrednosti mogla mimo zakona i mimo svog statuta da omogući Pokrajinskom sekretarijatu za finansije Vojvodine da u tajnom postupku otkupi akcije Metals banke? Tragao sam ja, gospođo Čomić, za tim i Štimac mi je priznao. Autonomna pokrajina nije država, nego svi njeni organi su organi teritorijalne autonomije. Državni organi su samo na nivou Republike Srbije i oni nemaju to ekskluzivno pravo da bez javnog poziva mogu u tajnom postupku da dokapitalizuju neku banku. Zašto je to urađeno? Zbog mišljenja koje je došlo iz Ministarstva finansija. Kasnije se otvorila velika afera Darko Šarić, Metals banka itd. očekujem da ćete tu još da hapsite, ne vi nego nadležni državni organi, ali su nešto ućutali. Ta priča ne može da se zatvori. Zašto? Zato što je iz te priče došla Razvojna banka Vojvodine. Ta priča otvara pitanje Fonda za kapitalne investicije u AP Vojvodini. Sećate se ono, kada se preskoče svi organi i direktno sa mesnom zajednicom se ugovara asfaltiranje pred izbore itd.
Među nama rečeno, veliki dugovi su ostali u opštinama gde su bili dopunski izbori, pošto su obećanja važila samo do onog vikenda kada je glasanje.
Komisija za hartije od vrednosti mora da bude izuzetno jasan organ sa preciznim ovlašćenjima i da nema ono – hoću, neću. Drugo, oni pišu pravila, oni dele licence, oni su istovremeno i nastavno-naučna baza da bi neko postao broker, diler, da bi uopšte moga da radi sa hartijama od vrednosti. To su vrlo ozbiljne stvari.
Kaže – član Komisije za hartije od vrednosti mora biti stalno zaposlen u komisiji. Znam, to je odredba iz zakona. Međutim, ako je to tako, onda morate da date odgovor na pitanje - kako je moguće da članovi komisije imaju neke dopunske aktivnosti na nekim drugim nivoima? Neko će da skoči i kaže da to nije tačno. Pogledajte imena i prezimena i pogledajte gde su sve bili angažovani, ne gde su bili angažovani pre nego što su izabrani, nego i posle izbora na ove funkcije. Ali neka se neko drugi bavi istraživanjem, jer kad se ja bavim istraživanjem, obično se kaže da nisam u pravu, pa prođe dva meseca, pa sam upravu.
Da idemo na ovaj finansijski plan za 2011. godinu. Malo ko zna u ovoj zemlji da Komisija za hartije od vrednosti ima tu neku finansijsku samostalnost. Međutim, sve što je višak prihoda na rashodima u toku jedne godine, Komisija za hartije od vrednosti mora da uplati u Budžet Republike Srbije. Da li oni uplaćuju? Koliko oni to uplaćuju?
Da bi se dobio odgovor na ova dva pitanja, mora da se vidi šta su prihodi i šta su rashodi Komisije za hartije od vrednosti i to stoji u finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije. Sada ću ja da uzmem ono što je dostupno javnosti, da saopštim neke podatke, da se vidi kako se to tamo raskalašno ponašaju ljudi koji su odgovorni za finansijsko poslovanje Komisije za hartije od vrednosti.
Skrećem pažnju, oni u svom poslovanju, znači, prihodi i rashodi Komisije za hartije od vrednosti, moraju da budu po definiciji dobri domaćini, jer to treba da bude dobra referenca za njih, da bi oni kvalitetno radili ove poslove nadzora i sve drugo što se tiče njihove osnovne nadležnosti prema svim učesnicima na finansijskom tržištu. Ukoliko oni nisu dobri domaćini u svojoj kući, oni ne mogu da budu kvalitetni kada kontrolišu van svoje kuće ono što je izvorna nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.
Naravno, finansijski plan za 2011. godinu ima svoju predistoriju, a to je da vidimo kako je nastajala ta komisija, kako su nastajali prihodi i rashodi te komisije. Za početak, moram da kažem da oni imaju pravilnik o tarifi. Oni su ovlašćeni da donesu svoj pravilnik o tarifi. Taj pravilnik njima omogućava da naplaćuju svoje usluge koje pružaju učesnicima na finansijskom tržištu. Kreće se sa odobrenjem prospekta, tu je 0,25% nominalne vrednosti emisije, ali ne manje od 200.000 dinara, ni više od 5 miliona dinara. Sada je to po tarifnim brojevima razvrstano i prema nadležnostima. Znači, prvi deo se odnosi na izdavanje hartija od vrednosti, drugi deo se odnosi na ovlašćene učesnike, treći deo brokeri, investicioni savetnici i portfolio menadžeri, četvrti deo se odnosi na dozvole, peti deo na Zakon o investicionim fondovima, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava i na kraju nadzor koji oni vrše – javna društva i ostale naknade. Tu ima ukupno 73 tarifna brojila.
Ovaj pravilnik o tarifi odgovara Zakonu o administrativnim taksama. Vi znate, imamo Zakon o administrativnim taksama sa nekoliko članova, a onda ide tabelarni prikaz koliko košta zahtev za ovo, zahtev za ono, rešenje, dodela, žalba itd. Tamo ima neuporedivo više tarifnih brojeva. Odobrenje, recimo, statusa, profesionalni investitor iz člana 11. Zakona o tržištu kapitala je 100.000 dinara. Odobrenje primarne ponude hartija od vrednosti, kada su izdavaoci autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pa ide u procentima, ali ne više od 500.000 dinara. Imamo takse od 500.000, od 200.000, od 150.000, od 220.000 – portfolio menadžer, to je kod brokera, pa za polaganje ispita za brokera 8.000 dinara, za ove druge menadžere i savetnike 22.000 i tako redom. Imamo organizatora tržišta Centralnog registra hartija od vrednosti – 200.000 dinara košta ta taksa, naknada koja se plaća. Tako da su oni poprilično iskoristili svoje ovlašćenje na strani prihoda. Znači, ovo su iznosi koji se plaćaju. Kada učesnici na finansijskom tržištu to uplate, to je prihod Komisije za hartije od vrednosti.
Skrećem vam posebno pažnju, oni su imali plan i 2009. i 2010. godinu i imaju ga za 2011. godinu. Godine 2009. su planirali 307 miliona, a ostvarili 178 miliona. Godine 2010. planirali 327 miliona, a ostvarili 97 miliona. Vidite koji je to drastičan pad. Zašto? Zato što se simulira tržište kapitala u Republici Srbiji. To bi oni rekli - na vrlo niskom nivou je ukupan promet i trgovina hartijama od vrednosti. Zašto? Zato što pretežno trguju banke. Povremeno se javljaju privatni investitori, građana još ređe, ali i kad se oni javljaju, javljaju se po sistemu insajdera, imaju podatak u šta vredi investirati, gde može da se ostvari veliki rast. U koje hartije od vrednosti? Naravno, državne hartije od vrednosti su najinteresantnije, jer ne postoji država koja tako veliku kamatnu stopu odobrava onima koji pozajme sredstva Republici Srbiji, zato što postoji trajna rupa u tekućem finansiranju budžeta Republike Srbije. Nešto slično je i ovo pre mesec dana, kada je, čini mi se, milijardu dolara evro obveznica.
Šta su planirali za ovu godinu? Planirali su 338 miliona dinara. Sada da se samo malo skoncentrišemo kako je to išlo sa rashodima po godinama. Vidite, planirali su 2009. godine 307 miliona, a ostvarili 178. Koliko su potrošili? Potrošili su 176. U 2010. godini planirali su 327 miliona, a ostvarili su 96 miliona. Planirali su da potroše 327, a potrošili 140 miliona. Šta je od 97 do 140? Ko je to pokrio? Nešto se tu sumnjivo dešava. Verovatno će revizor da nađe odgovor na ovo pitanje.
Malo pre sam vam pričao o tome da trenutno imaju 40 zaposlenih i imaju masna primanja. Rade težak administrativni posao. Plašim se da nisam pobrkao ove papire. Da vidimo kako ide sa njihovim javnim nabavkama, pošto su oni u obavezi da sprovode proceduru koja je propisana Zakonom o javnim nabavkama. Sada kada se pogleda taj plan nabavki, možete da zamislite, najviše para potroše na tonere. Toneri, tako piše. Kaže – 775.000. Gorivo za službena putovanja – 636.000. Bife komisije – 400.000. Što je kod njih tako skupa kafa? Lap topovi. Smešno vam? To su napisali, ja vam čitam šta su napisali, gospođo Čomić. I meni je smešno, ali i žalosno. Lap topovi – 3.066.000. Serveri – 1.500.000. Računarska mreža – 555.000. Još malo pa skuplja kafa nego računarska mreža. Komercijalni softver, pa kancelarijski materijal, pa usluge – 2.950.000. Održavanje prostorija – 800.000. Održavanje kopir aparata - 500.000. Legalizacija softvera, licencovano – 1.300.000. Ovo je samo u jednom delu troškova njihovi, samo jedan mali deo. To je ono što su smeli da prikažu.
Neću dalje da saopštavam ove podatke. Oni imaju nešto i što nije nabavka po Zakonu o javnim nabavkama, toga su oslobođeni, ne postoji obaveza. Onda se postavlja pitanje, molim vas, 300 i nešto miliona dinara na 40 zaposlenih? Koliko je to po glavi zaposlenog para? Onda imate podatak da im je platica od 70.000 do 140.000, a to su ove minimalne. Gde su ove druge? Sada oni podneli predlog finansijskog plana da ga mi potvrdimo. Da li možemo da potvrdimo ova finansijski plan? Da li mi imamo moralno pravo da potvrdimo ovaj finansijski plan? Mi možemo da imamo dva pristupa. Prvi pristup – kontrolišu investicone fondove, banke, brokere, dilere, ne dilere droge, nego dilere na finansijskom tržištu. Oni svi imaju mnogo veće plate i lična primanja, pa nelogično da socijalni slučaj kontroliše gazdu, da ga ne bi kupili, mora da im se podigne plata, da budu nepotkupljivi. To je jedan pristup.
Možemo da imamo drugi pristup, kako je to u okruženju i u EU. Taj pristup nemojte da koristite, molim vas, jer onda ćete morati da obezbedite i prihode građana prema nekom standardu EU. Vi taj deo ne smete ni da pomenete. Vama je u priči o Evropi i EU, kao jedinoj alternativi, sve osim ličnih primanja. To ne smete da podsetite građane.
Možemo da imamo i treći pristup. Treći pristup bio bi, otprilike, po principu koliko para – toliko muzika. Međutim, taj pristup nije dobar. Zašto? Jer, ako bi taj pristup zavladao, onda bi neko iz G 17 plus, recimo odlikovani ministar mogao da kaže – taj pristup može da bude i kod penzionih fondova, koliko doprinosi, toliko da se isplaćuju penzije. Sve ono što nema, ne može da se isplati. I penzioneri bi spali na 45% od primanja koje sad imaju. Znači, ni taj pristup nije dobar.
Koji pristup bi morao da bude najmerodavniji? Možda pristup da vidimo koliko iznose troškovi, ali svi troškovi po zaposlenom i po funkcioneru u Republici Srbiji, pa da ga uprosečimo. Znate, nama taj prosek kvare ekstremno "dobri" slučajevi: Agencija za kontrolu leta, pošto je ona osamostaljeni deo organizma Republike Srbije, jer oni navodno moraju da vode neke standarde. Dalje, Državna lutrija Srbije, NBS, brojne agencije. Pogledajte na sajtu Vlade Republike Srbije kompletnu evidenciju o primanjima u javnim preduzećima i javnim agencijama čiji je osnivač Republika Srbije i nemojte da se čudite, to su podaci iz februara 2009. godine. To nisu podaci iz 2011. godine, ono što ima na sajtu Vlade Republike Srbije. Više puta sam o tome pričao, pa mislim da je to sad opšte poznata stvar.
Koji pristup da se uzme? Zar vam ne deluje malo čudno, 40 ljudi je u nekom navodno organu, naplaćuju svoje prihode, imaju zagarantovane prihode. Prvo se naplate njihovi prihodi, kako dođe zahtev, mora da se plati, nemoguće je da se dobije mišljenje, rešenje, licenca, itd. To ne može. Vi možete da se sudite, pa da ne platite taksu, pa ćete morati kasnije da platite. Ovde moraš da platiš, pa Komisija uzima predmet u ruke da radi.
Znači, sa gledišta prihoda - zaštićeni, sa gledišta troškova - koliko god žele mogu da potroše. Da li može da im kaže – ej smanjite malo. Može. A znate ko je, gospođo Čomić? Narodna skupština. Narodna skupština može da im kaže – dosta, bre, stanite, ne možete tako. Iako smo svi voljni da kažemo - dosta, ne može više tako, e sad je prilika da ne damo saglasnost na finansijski plan i na statut Komisije za hartije od vrednosti, pa da zatvorimo sve otvorene priče: podnošenja ostavki, davanja mišljenja. Možete da zamislite, ta Komisija za hartije od vrednosti, sudeći prema njihovom sajtu, njihov podatak, samo je jednu javnu opomenu izrekla jednom dileru, samo jednu javnu opomenu na tri strane.
Pazite, onda se postavlja pitanje – ljudi, da li vredi klati vola od 700 kilograma zbog tri kilograma džigerice? Ne isplati se, ljudi. To ni jedan domaćin ne bi uradio u svojoj kući. Zašto bi mi morali u Narodnoj skupštini blanko da damo saglasnost? Znam da je šok za sve – zar je moguće da ovo bude toliko važna tema da radikali troše sat vremena? Jeste sve važna tema u Republici Srbiji. Sve što se tiče državnih i paradržavnih organa jeste najvažnija tema Narodne skupštine. Narodna skupština ima posebnu odgovornost zato što iznad ove komisije ne postoji niko osim Narodne skupštine, kao što iznad NBS ne postoji niko osim Narodne skupštine.
Mi moramo da podignemo glas, ako smo voljni da okrenemo taj točak ili da taj točak počne u drugom pravcu da se okreće. Ako idemo sistemom pristajanja, saglasnosti ili da ne čačkamo tamo gde mu mesto nije itd, onda Narodna skupština postaje saučesnik u ovome. U Narodnoj skupštini mora da se čuje istina. Mi možemo da se ne slažemo oko političkih pogleda kako ovo da se reši. Odmah da vam kažem, što se tiče SRS, mi se uopšte ne slažemo sa ovim konceptom, to smo rekli i kada je donet zakon, ukazivali smo i kada je bio Zakon o NBS, još 2003. godine, ukazivali smo kako je to loše rešenje ukoliko Odbor za finansije predlaže na inicijativu poslaničkih grupa itd, da ne širim tu temu.
Sve smo rekli – neka bude ovako, proći će. Došao nam je i "Bodrum", sećate se, gospođo Čomić? Zahvaljujući "Bodrumu" je i neko izabran. Samo da vas podsetim, da znate, ovo je ozbiljna tema. Znate koliko vam je "Bodrum" pravio probleme, izgubili ste vlast zbog "Bodruma", između ostalog.
Znači, Narodna skupština ne sme da saginje glavu, mora da progovori, moraju ti problemi da se rešavaju. Ukoliko se ovi problemi ne rešavaju, onda se problemi gomilaju i onda, u jednom trenutku, gde god se okrenete – problem, ne znate šta treba da rešavate. Moramo malo i preventivno da delujemo.
Nadam se da ništa nisam prekoračio. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate.
Gospođo Čomić, vreme, ako mogu da čujem.
(Predsedavajuća: Na raspolaganju je 24 minuta i 30 sekundi.)
Ima mnogo ovih predloga koji su u jedinstvenom pretresu, pa ja bih da krenemo redom. Ono što je pretpostavljam ideja predlagača bila – čim se usvoje ovi predlozi zakona, odmah će svim građanima Republike Srbije da svane. Osetiće odmah boljitak, strašan boljitak ima da se desi, samo je potrebno da se ovde ratifikuju ovi sporazumi i sve smo rešili. Rešili smo problem dobrosusedskih odnosa, zato što EU ne želi neke nove članice, koje imaju neke neraščišćene odnose. Da bi se ti neraščišćeni odnosi uredili, potrebni su ovakvi sporazumi, oni koji se tiču statusa, pravne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima, a pogotovo ovi koji se tiču odbrane. Tako se nama nude različiti sporazumi. Danas imamo nekoliko i ne računajući Nigeriju, svi ovi su u NATO paktu. Samo da vas podsetim, NATO pakt nam otima Kosovo i Metohiju.
Znači, treba da nam svane. Očekivao sam da kada neko ide da razgovara sa vlastima u Sloveniji prvo što mora da ih pita jeste – da li je napokon slovenačko pravosuđe pokrenulo neki postupak protiv onih ljudi koji su izvršili ratne zločine 1991. godine nad regrutima, vojnicima na odsluženju vojnog roka? Sećate se, to su ona deca koja je Ante Marković poslao na granicu da se tamo prelazi zauzmu. Išla deca, nosili su puške, ali nisu imali municiju. Sačekali ih teritorijalci, komandovao Janez, ne Janez Nikolić, nego Janez Janša, a glavni glasnogovornik da obavesti svet o zverstvima JNA, koja vrši agresiju na svojoj teritoriji, bio je Jelko Kacin. Nadao sam se, možda im je neprijatno kada Jelko dođe u Beograd da ga pitaju…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, o temi dnevnog reda. Dakle, radi se o ugovoru između Republike Slovenije i Srbije o izručenju i o pravnoj pomoći i građanskim i krivičnim pravima. Tako da vas molim da ovo što ste počeli kao izlaganje dovedete u vezu sa sadržajem oba ugovora.)
Pričam o zakonu koji se tiče izručenja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, znam šta piše u ugovoru, tako da vas ne bih prekidala da nije potrebno, da bi prestao da se krši Poslovnik. Dakle, molim vas da to što želite dovedete u vezu sa onim što je sadržaj i tema oba ugovora, odnosno Zakona o potvrđivanju.)
Evo, gospođo Čomić, samo što sam ja malo bolje to čitao.
Uzmite član 8. Sporazuma o izručenju, neće se odobriti izručenje. Šta kaže? Slovenci svog državljanina neće nikome da isporuče. Da li je tako? Molim? Neće Slovenci da isporuče svog državljanina Republici Srbiji. Šta onda dalje pričamo? Treba nam saradnja da bi nam se isporučivali naši građani. Je li tako? Kojim slučajem da je naš građanin Miroslav Mišković otvorio tamo neku svoju firmu, pa nije platio porez Srbiji, nego njemu dragoj Sloveniji, kao što je sad uradio sa njemu dragim Kiprom, samo bi nas obavestili – postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ovde ste stavili – ukoliko Slovenci smatraju po mišljenju zamoljene države, recimo mi molimo Sloveniju, da se radi o političkom krivičnom delu, neće da ga isporuče. Po njihovom mišljenju! Njihovo mišljenje više vredi nego Ustav Republike Srbije.
Idemo dalje, tačka 10, sve mogu da smeste u vid diskriminacije. Ako oni zaključe da to što Srbija traži predstavlja diskriminaciju po osnovu, pa teraju sve, počeli su od pola, rase, vere, etničkog porekla, državljanstva, jezika, političkog uverenja… Političko uverenje Caneta Subotića je dovoljno. Političko uverenje Bogoljuba Karića je dovoljno. Političko uverenje Milana Beka je dovoljno. Šta smo onda potpisali? Šta smo onda potpisali? Da li ovo njih obavezuje? Ne. Zašto? Pa, priznali su nezavisno Kosovo. Njihovi vojnici se nalaze na teritoriji KiM u okviru KFOR NATO snaga, kao što se nalaze i Hrvatski vojnici. Hrvatski helikopteri prebacuju carinike.
Prosto je neverovatno, ovamo se priča o crvenim, žutim, zelenim linijama, i Kosovo i EU, pa makar ste mogli ovo da odložite. Ratifikaciju da odložite. Ali, ne, morate do decembra da dokažete da ste u stanju da sve pojedete, samo da dobijemo paraf. Samo da bi se dobio paraf, zaključiće se i ono što je protiv vitalnih interesa ovog naroda. Znate i sami da u hrvatskom ustavu postoji odredba koja zabranjuje svim budućim hrvatskim vlastima bilo kakve, političke, teritorijalne, državne ili bilo kakve odnose sa Srbima, što bi ličilo na bivšu SFRJ. I oni imaju Zakon o vraćanju imovine, ali kažu da je otimanje imovine učinila zločinačka jugoslovenska komunistička vlast. Oni sebi nisu oduzimali.
Naravno, ovo je moralo da dođe na dnevni red, zato što je gospodin bio kod Janeza Janše, a sada je to Janez Nikolić. Razvijaju saradnju. Šta da radimo? Ko je zainteresovan kod ovih vojnih ugovora? NATO i SDPR. SDPR je sada u Ministarstvu. Čim je to potpisao Šutanovac u ime Srbije, znao sam da je neka katastrofa. Zašto katastrofa? On je 2002. godine dobio 40 plata otpremninu, samo da ne radi u državnoj službi. Nije zbog toga došlo, zato što ja to stalno pričam.
Gospodo, šta kaže gospođa Kosor? Kaže - šta nas interesuju vaše optužnice iz Srbije, mi zakonom ima da spasimo svakog našeg. Kako dalje možete da razgovarate sa vlastima u Hrvatskoj, kada vam oni u oči kažu – ništa nas ne obavezuje? Ode gospođa Kosor u Prištinu. Šta kaže gospođa Kosor? Bratski narodi koji su zajednički učestvovali u rasturanju SFRJ. Kaže – imali smo zajedničkog neprijatelja. Jadranka Kosor u centru Prištine kaže Tačiju – imali smo, gospodine Tači, zajedničkog neprijatelja. Već 12 godina Republika Hrvatska, bez obzira ko je na vlasti, priprema osoblje za poslove državne uprave nezavisne države Kosovo. Isto to radi i u Sloveniji.
Zamislite, najveća bruka koju smo mogli da doživimo, u preambuli ovog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane kaže Šutanovac u ime Srbije da on ima u vidu doprinos jačanju mira. Onda je imao stabilnosti. Kako može biti neka stabilnost, kada ste čuli ove podatke o Srbima kao žrtvama na teritoriji administrativne Hrvatske? Što niste pitali Rasima Ljajića? Što niste pitali komesara za izbeglice?
Srbija je na prvom mestu po broju izbeglica u Evropi, a na 13 mestu u svetu, i dan danas, toliko godina posle prekida oružanih sukoba. Ne, to vas ne interesuje. Vas interesuje šta je rekao Brisel. Imali smo pre nekoliko meseci vojnu vežbu. Poslali ovu našu jadnu vojsku da sa Hrvatima na poligonu Eugen Kvaternik, kako beše, pripremaju se da bi bili u sastavu budućih snaga u Avganistanu. Zašto? Zato. Gospođo Čomić, to je taj Šutanovčev sporazum sa Hrvatskom. Član 14: "Sporazum će se privremeno primenjivati od dana potpisivanja", a potpisan juna 2010. godine. Pa, šta je onda Narodna skupština ovde? Kako može nešto da se primenjuje pre nego što se ratifikuje? To je nepoštovanje prema Narodnoj skupštini, da ne pričam dalje da je ovo sa gledišta Ustava suprotno Ustavu. Kako ovaj ministar može sutra da dođe na posao? On mora biti razrešen odmah. Vidite šta se radi. Zašto? Imamo zajednički projekat tenk M-84, SDPR. Hoćete da ga prodajete? Kome ćete da ga prodajete? To će biti posao koji će da podigne srpsku ekonomiju do neslućenih razmera.
Da li znate koliko kvadratnih kilometara zemljišta u Vojvodini je u vlasništvu hrvatskih firmi? Ne znate. I oni kada budu vršili promet svojih preduzeća i akcija, neće porez da plate Srbiji. Ako ne može Mišković i ne želi da plati Srbiji, zašto bi Todorić ili neko drugi? Ova vrsta samoubistva koja se sprovodi u Republici Srbiji, sa ovakvom vlašću koja nema azimut, ovo je stvarno nepodnošljivo.
Da li ste upozorili Hrvatsku da njihovi helikopteri ne bi smeli da voze carinike, pa da im kažete – imaćemo problema sa onim radikalima kako da ratifikujemo ovaj sporazum, a on je važan i Hrvatskoj, koja ide prema EU do 2013. godine, ali tada neće ni biti EU? Šta je vama važno, kada je sasvim sve jasno – EU ne želi Srbiju, ne ovakvu, nego nikakvu. Ne želi, a vi i dalje – EU, dobrosusedski odnosi.
Zamislite smešne situacije, član 7. Možete da razmenjujete informacije i Šutanovac kaže – ovo je tajna informacija, nemojte je reći nikome, hrvatski ministar ima da čuva tu informaciju i neće nikome da saopšti. Kako je to moguće kada je Hrvatska u NATO paktu?
Ovde su najavljivani toliki sporazumi i sa SAD, da njihova vojska prolazi, da gazi naše, može i ministar da gazi, u krajnjem slučaju, da ne odgovara. Sve negativni potezi. Za 11 godina kažite jedan zakon koji je usvojen u Narodnoj skupštini, da je od tog zakona bilo nešto bolje građanima Republike Srbije. Nema ga nijedan.
Zašto se na ovaj način forsiraju ovakvi sporazumi i ovakvi zakoni? Da bi oni u EU i NATO paktu rekli – šta se bunite vi, Srbi, vi ste to izglasali, vi ste na to pristali. Tako kažu i za Euleks. Šta kukate na Euleks, vi ste ga doveli krajem 2008. godine. Ko vam je kriv? "To smo pod pritiskom". Njihov zadatak je da vas pritiskaju, a vaš zadatak nije da prihvatate. U tom prihvatanju smo došli danas u ovu situaciju.
Ne bi me iznenadilo da naša vojska ima i šahovnice na rukavima. Zamislite šta znače ovi sporazumi za ono malo ljudi u Republici Srpskoj Krajini, koji tamo žive. Koje je to nepoštovanje tih ljudi? Šta oni da razmišljaju, da su oni što su ubili porodicu Zec bili u pravu, da oni što su pobili u Pakračkoj poljani one ljude, da su bili u pravu?
Izvinite, molim vas, ovde su vam puna usta da se borite protiv fašizma i nacizma. Šta ste uradili u toj borbi, zaključili ugovor sa protagonistima takve politike nad srpskim narodom. Da li ste čuli pre nekoliko dana, u Hrvatskoj se otvoreno prozivaju ljudi koji se kandiduju po imenima i prezimenima, da bi se upozorili Hrvati da ne glasaju za neku listu, jer se tamo nalaze ljudi sa srpskim imenima i prezimenima. Kada se to dešavalo u Srbiji? Nikada. Vi ne stajete, vi gurate dalje.
Oko Purde i oko ovih drugih stvari, ni jedno iskustvo se nije izvuklo, ide se dalje. Zašto? Evropska unija je naredila, NATO pakt je naredio. Kada oni kažu, nema tu šta da se razmišlja. Što reče Šutanovac, piše u "Vikiliksu" ona depeša – gde ćemo mi da pitamo Skupštinu i narod za NATO pakt, o tome će Vlada da odluči, ako neće Vlada, ja kao ministar ću da odlučim. Da li čitate vi te poruke? Amerikanci kažu da su tačne, ali vi ne smete da kažete da nisu tačne, zato što ste vi pod monitoringom od strane Amerikanaca…