Gospođo Čomić, koliko imamo vremena.

Gospođo Čomić, sada bih vam skrenuo pažnju da možda ste mogli da intervenišete na početku, verovatno su i vas zbunili. Kada se pogleda ovaj spisak govornika, Janko Veselinović, Srđan Miković, su za interpelaciju, oni će da glasaju za interpelaciju.

Nećemo odmah sa kaznama, gospođo Čomić.

 Dobro. Meni je izuzetno drago što sam čuo vaš odgovor i sad mogu dalje da idem sa ovom tačkom koja je na dnevnom redu.
U početku sam se stvarno zabrinuo, da li možda nova vlast od 5. oktobra nije zadovoljna onim zaključkom o istraživanju šta se desilo sa tri i po hiljade stanova u Beogradu. Bio je zaključak, neke zloupotrebe, ne znam šta je ishod, šta se na kraju desilo. Takođe mi je izuzetno drago što Rasim Ljajić i dalje ima ruke. Nisu isečene ruke ni njemu ni Sulji. Hvala Bogu, živi su i zdravi su. Sada vidim da su Jugović i Meho kao dva jednojajčana ovde lepo sarađuju i to je sve za pohvalu. To kažem zbog obećanja.

Sve je ovo, gospođo Čomić, tema.

Izvinite, molim vas, ovde je pitanje i političke doslednosti.

Drago mi je što sam napokon raščistio stvari. Sada je svima jasno da će poslanici većine do poslednje kapi krvi da brane gospodina Srećkovića. To sam hteo da postignem. Vrlo efektno sam to završio. Mogu sada da idem dalje.
Sada imamo situaciju sufinansiranje. Sufinansiranje znači da se neko javi na konkurs, da dokumentaciju i da dokaz da ima dva dinara, dva miliona dinara, pa mu fali nešto još vrlo malo da bi završio taj projekat i on se zbog tih malo para što mu fale javlja na konkurs. Sada, da bi on uopšte mogao da razmišlja o korišćenju tih sredstava, da bi realizovao svoj grandiozni projekat, kako Srbi u regionu, tako i Srbi kao dijaspora širom sveta, on mora da kaže da mu je cilj da sa svojim parama i parama ministarstva ostvari sledeće. Prvo - upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, zapeta, nastavićemo dalje. Sada meni nije jasno, 11. Džudo trofej Zvonko Osmajić, centar borilačkih sportova. Da li je to skriveni naziv za ćirilicu? Da li je ovo džudo u ćirilici? Idemo dalje – čuvanje i negovanje srpskog, kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta. Da li je to džudo u mantijama? Krici su svi na srpskog – ojha. O čemu se radi? Isto je ovo i za šahovski turnir, memorijalni šahovski turnir Veselin Bošković itd.
Znači, oni imaju sredstava, potrebno je samo još 100 hiljada da bi se to završilo. Gde su tu učesnici? Gde je tu srpski jezik, kulturna tradicija? Šah je kulturna sportska tradicija i kulturna, planetarna, ne samo srpska. Nije to specifičnost neka. Razumem da ste štampali brošure, knjige, dvd, pa delili lepo našoj deci u inostranstvo preko neke organizacije. Razumeo bih da ste preko ova dva susreta reklamirali kao ministarstvo, kako je sad, ja sam vas prilikom formiranja Vlade pravilno nazvao, pošto ste spojili dijasporu i veru, to znači samo Srbi u inostranstvu mogu da se krste. Šta se dešava u Srbiji? Evo, vi pokazaste da samo im je ostalo da se krste i čude i da veruju u Boga da može nešto da ga spasi posle onoga što radite. Pa čim nosi naziv Zvonko Osmajić, nosi naziv Veselin Bošković, naravno, onaj deo proevropske Vlade pod kontrolom SPO, deo sredstava iz zajedničkog kolača mora da prebaci tamo. Očigledno je da niste mogli da napravite. Neki drugi su uspeli fondove da naprave, pa Viktorija grup mora da uplati, pa ovaj mora da uplati, pa strane vlade da uplaćuju. Vi morate sami da se snalazite.
Kažete da radikali nisu u pravu, međutim, šta ste napisali u ovom odgovoru? Ovo je odgovor ministarstva, Mirko je stavio samo pečat i potpis. Pod I – konkurs za sufinansiranje projekata, pa da ne čitam sve do kraja, za očuvanje veze matične države i Srba u regionu, tu ste konstatovali 22. septembra 2011. godine povodom sredstava iz budžeta za 2010. godinu, a naša interpelacija je predata 8. septembra 2011. godine. Znači, čim ste čuli za interpelaciju vi odmah pravite kontrolu, pošto ste u obavezi da kontrolišete da li se ta sredstva namenski koriste. Šta ste rekli? Četiri podnosioca projekta nisu dostavili dokaze da su ispunili ugovorom predviđene obaveze. Što se tiče drugog dela, to je za celokupnu dijasporu, tu ste 21. napravili komisiju, pa ste rekli i tu četiri projekta nisu dokazana. Šta ćete da preduzmete? Kažete – podnosiocima koji nisu dostavili uredan izveštaj biće upućena opomena pred tužbu kao poslednje sredstvo upozorenja. To ste se setili kada su radikali podneli interpelaciju. Zašto ste se setili? Zato što vam je osvanuo tekst "Otadžbina bez sluha za rasejanje".
Jula meseca ove godine imali ste veliki sastanak Skupštinu dijaspore. Izbacivali ste novinare da novinari ne bi izveštavali kakvo je stanje i šta kaže dijaspora o Ministarstvu dijaspore i vera. Onda se ide sa jednom pričicom, ali nema pominjanja četiri konkretna primera. Moram da vam kažem da su ova četiri najočiglednija. Mi pratimo već godinama ko uzima sredstva od dijaspore ne samo kada ste vi zauzeli taj resor, od ranije. One nevladine organizacije koje se bore za srpska prava u Hrvatskoj, koliko one dobijaju, šta rade i imaju obavezu tokom izborne kampanje da se pojave i da slikom prikažu kako svi Srbi u Hrvatskoj podržavaju proevropske stranke u Srbiji. Pa vi sami u odgovoru ste napisali da nešto postoji nezakonito.
Ovo je svakako politička tema – interpelacija. Da li će imati neke pravne reperkusije, to je neko drugo pitanje. Vi ste u odgovoru rekli, a niste odgovorili šta onih 12 miliona mimo konkursa. Očekujete da valjda DRI neće to da obiđe, nešto ćemo da preskočimo itd.
Shvatam vašu poziciju. U ovoj raspodeli kolača koji se zove vlast vi ste poprilično malo dobili, ali problematično, brani vas Miković, Janko Veselinović, udarno pero Čotrić nije smeo na crtu. Onaj Čikiriz koji stalno skače, ni on nije hteo da skoči. Epski Jugović pobegao.

 Ja se najuljudnije izražavam, gospođo Čomić.

 Uvek sam u sali kad pričam. Nikada ne glasam iz Bodruma, nemojte da zaboravite to, iz Soluna, iz Bodruma, ne glasam nikad.

 Naravno. Znači, da rasčistimo neke stvari. Ovo jeste političko pitanje. Znam da postoje neraščišćeni računi, ali postoji i lepak koji vezuje. Vaša netrpeljivost sa SPS je poznata, ali je pitanje šta vas sad vezuje. Šta vas vezuje?
Poznato je da postoji i potreba da se neko revanšira, jer je svojevremeno Vuk Drašković sa SPS promenio jednog gradonačelnika. Koja je to igra, šta je tu sad lepak, u političkom smislu reči? Istrajavate na proevropskom i pronato putu.
Imate istog gazdu i morate da branite i šahovski klub i džudo klub, iako je i vrapcima sve jasno da to baš nije regularno. Ali, znate onu staru izreku - čavka čavki oko ne vadi. Hvala što ste imali strpljenja, gospođo Čomić.

Na vreme da upozorim, da se ne bi smetnulo s uma, o razlozima za donošenje ovog zakona, govorimo o oružju za masovno uništenje. Govorimo o tom oružju u vreme kada se na barikadama dešavaju tako teške stvari za srpski narod od strane SAD, ali, ovaj zakon se tiče i Donalda Ramsfelda i Iraka i vesti da se u Iraku proizvodi biološko oružje, pa se kasnije saznalo da tog oružja nije ni bilo. Ali su Irak pregazili.
Ovaj zakon se tiče i činjenice da gotovo da ne postoje kaznene odredbe. Zamislite, privredni prestup, samo privredni prestup za naše građane, a za Amerikance kada provlače svoje kontingente vojnika sa takvim naoružanjem nema kazne.
Da se malo podsetimo, postoji čovek koji se zove Bakari Kantea, šef programa UN za čovekovu okolinu. Čovekova okolina i toksini su u prirodnoj vezi. On je 1999. godine bio dok je bilo bombardovanje Republike Srbije. Napravili su izveštaj od 72 strane, a 70 strana UN su sklonili, da se ne vidi šta je urađeno. Evo šta su konstatovali predstavnici UN, šta su oni krili i, zamislite, obelodanio novinar Amerikanac Robert Parson. Šta je obelodanio? Ozračena hrana, 9.450 tona nuklearnog otpada je bačeno na teritoriju Republike Srbije. Da li znate ko je to bacio? Oni koje ste juče čekali ovde i slavili 130 godina prijateljstva. Vi merite prijateljstvo prema tonama osiromašenog uranijuma i toksičnih materija koje su bačene na Republiku Srbiju.
Šta je još taj novinar utvrdio? Bilo bi dobro da to javnost sazna, odnosno da podsetim javnost gde je najviše prouzrokovano te ekološke štete biološkim, hemijskim, toksičnim, nuklearnim i svim drugim sredstvima – Pančevo, Kragujevac, Novi Sad, Bor. Šta je stradalo? Kaže se ovako – atmosfera i tlo u bivšoj SRJ trajno su zagađeni otrovnim materijalima zbog bombardovanja industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom. Šta su posledice? Povećanje kancerogenih oboljenja, leukemija, biće povećan broj spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.
Imamo preko 300 hiljada ljudi manje za devet godina po popisu, a juče je neko slavio 130 godina prijateljstva sa onima koji ubijaju srpski narod. Šta je stradalo i gde su najveći problemi? Nije samo od uranijuma nego i od nekih supstanci koji se zovu polihlorobifenili – PCB, visoko-kancerogeni i odgovorni za imunološke bolesti. To je ono što dominira danas u Srbiji. Gde se nalazilo? U električnim transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama.
Posledice širenja kadijuma, metalizovana živa, najveći otrov svih vremena, ozračena hrana, hiljade tona uranijuma na teritoriji Kosova i Metohije pogotovo, itd. Ko je znao? Američki novinar kaže – znao je Bil Klinton. Njemu je napravljen spomenik u Prištini.
Da vas samo podsetim na još jednu činjenicu. Dosmanlijska vlast je pre nekoliko godina dala SAD lokaciju na Dedinju, gde je bio Maršalat. Došli su, porušili su sve, posekli drveće. Onda je došla druga ekipa, skinula je tri metra debeo sloj zemlje, oterali negde. Posle sedam meseci vratili novu zemlju tri metra debljine. Kada je to naleglo, krenuli da grade i eno, najveća vojna baza na vrhu Dedinja. Pravi se ambasada, ozračuju se čak i radnici i kada ulaze i kada izlaze, a gradilište izgleda kao svaka vojna baza SAD u Avganistanu, a liči i na onu koja je sada, hvala bogu, napuštena pored Brčkog.
Donosimo zakon. Da li takav zakon postoji i kod naših neprijatelja NATO pakta, Evropske unije? Šta oni poštuju od ove međunarodne konvencije? Poštuju samo to što se u Hagu nalazi sedište BTVC, međunarodne organizacije koja se bavi suzbijanjem hemijskog, biološkog, nuklearnog i svakog drugog oružja.
Šta želite da prikažete usvajajući ovakav zakon, miroljubivu politiku? Kada su vas doveli Amerikanci na vlast, prvo što su uradili ispraznili su Vinču. U tri etape je vršeno uništavanje Vinče. Sve je to rađeno kreditima ili dobrovoljnim prilozima SAD.
Očekivao sam neki predlog zakona, da se formira jedna grupa koja bi pokupila sve ove toksične materije, skladištila i poslala u Vašington, pošto je to njihovo, to nije naše, to ne raste na teritoriji Republike Srbije. To su oni nama bacili, da se to pokupi pa da se njima vrati, neka oni trljaju glavu sa tim poklonima. Nadam se da se juče niste ljubili sa gospođom Meri.

Gospođo Čomić, koristim priliku po Poslovniku i pozivam se na član 27, onaj deo koji se odnosi na obavezu predsedavajuće da se stara o toku sednice, da vam samo skrenem pažnju.
Suzavac se baca na Srbe na KiM. KFOR kaže da je naredbu dobio iz…

Nadam se da još uvek važi Poslovnik. Član 107. ne dozvoljava vama da bilo koga vređate. Dere se svinja, a Zoran Krasić iznosi političke stavove SRS. Za nas je potpuno neprihvatljivo, gospođo Čomić, u uslovima kada se sprovodi teror nad Srbima na KiM, da vi ovde vređate….

Zamolio bih vas da smetnete sa uma obrazloženje ovog predloga zakona. U obrazloženju Predloga zakona, vi ne morate meni da verujete, navodi se kako treba da bude organizovana služba koja treba da kontroliše zakon tj. postupanje državne uprave radi javnog i privatnog dobra. Sad pričam o sukobu javnog i privatnog dobra i pitam – zašto upravna inspekcija nije izašla da izvrši kontrolu? Da vas samo podsetim da znate o kom predmetu se radi. Znači, u skladu sa propisima, građani su pokrenuli upravni spor....

Samo bih vas zamolio da me dobro saslušate  ...