Ipak bih se vratio na ovaj amandman. Ovim amandmanom se, praktično, sledi nešto što je ranije predloženo, a odnosi se na član 3. To je, konkretno, amandman kojim su obuhvaćeni: Viši sud u Novom Sadu, Viši sud u Subotici i odgovarajuće izmene.
Neću da ulazim sada u detalje šta se sve menja, ali je interesantno nešto što ovde provejava. Provejava da su se ljudi koji su pisali amandmane, narodni poslanici, rukovodili nekim principom, bez obzira na to što je motiv za podnošenje amandmana kod poslanika vlasti bio obećanje, razgovor, uvažavanje situacije u mestu odakle dolaze, što je, pre svega, neki odraz lokalpatriotizma. Slično je, možda malo na drugačiji način, to bilo prisutno i kod poslanika koji su u opoziciji. Ali, u suštini, ovi amandmani se, ipak, zasnivaju na nekom principu za koji se može reći da je poprilično objektivan, za razliku od Predloga zakona, gde teško možemo da nađemo da se princip dosledno primenjuje. Naravno, to stvara ovu situaciju da se amandmanima traži uređenje, sređivanje i poboljšanje.
Balint je lepo rekao, verovatno je asocirao na neku hipotetičku situaciju kroz nekoliko godina, šta bi sve moglo da se desi. Ne mora da bude za nekoliko godina. Kažem vam da ovaj zakon neće da zaživi, jer ovaj zakon, jednostavno, ne prihvata vreme, teritorija, ljudi koji treba ovaj zakon da sprovedu.
Ovo je jedna nemoguća misija, koja treba da zadovolji trenutne političke interese, da se ne priča o KiM-u, da se još malo odloži ovo pitanje Statuta Vojvodine. Bog je poslao ovu finansijsku krizu za Tadića i njegov režim, jer je to neki novi izgovor da se prolongiraju neke stvari. Nema korenitih promena u našem društvu, jedino se ponovo vraćamo u nešto što se naziva partijska država.
Prosto sam iznenađen, s obzirom na to da je juče u Subotici bio Glavni odbor DS-a, Pastore, mogli ste da organizujete ljude, rukovodstvo opštine, da dođu do Subotice, jer gospodin Tadić je tamo nešto radio, kao što je Tito radio. Tito je održao govor u Splitu, juče je Boris održao govor u Subotici. Tito je poslao pismo, svi su se tresli. Pre nekoliko dana Boris je poslao pismo.
(Momir Marković, s mesta: Niko se nije tresao.)
Kako niko? Krišto je vrisnuo. Tako se to u Srbiji radi, od plenuma do plenuma, od petoletke do petoletke, Brionski plenum, govor u Splitu, govor u Subotici, Titovo pismo.
Znači, gospodo poslanici, građani, sudije, tužioci, jedina adresa gde može da se završi kako treba jeste Boris Tadić. Vi pričate uporno – gospođa Malović ovde zastupa, pa, uporno zastupa. Zašto? Zato što je to u okviru neke strategije i tu postoji, kao, neko pokriće za tu vrstu upornosti. Strategija pogrešna, ali pare date iz inostranstva. Pare nisu date iz inostranstva da naprave dobro, nego da bude loše. To znamo. To vam je isto kao onaj sir u mišolovci, on je uvek džabe, da bi se neko uhvatio.
Mi nemamo tu projekciju budžeta za 2009. godinu. Ali, mi nemamo ni završne račune budžeta za sedam-osam godina.
Postavlja se pitanje – kako može da se pravi budžet za 2009. godinu kada ne znamo šta je bilo 2005, 2006, 2007, itd. da ne ređam?
To je ta vrsta primitivizma koja je zavladala u Srbiji, prostakluk, necivilizacijsko ponašanje, gaženje po svim, ne samo demokratskim tekovinama, nego gaženje po ustavnosti i zakonitosti. Ali, nažalost, to se u Srbiji predstavlja kao uspeh. Stoga, neko, umesto da izvuče minuse, izvlači pluseve. Sve je obrnuto i tumbe stavljeno.
Zato kažem, interesantan je i ovaj predlog zakona i ove tendencije koje idu – mora da se čuva radno mesto, to je nalog. Vidim, neki su shvatili ovde, ušli kao narodni poslanici i čuvaju radno mesto. Kako je rekao Tadić, ima ih 20, čuvaju radno mesto, baš ih briga za Ustav i zakon. Znači, i građani, i sudije, i tužioci, bez obzira na Ustav i zakon, možete da čuvate svoje radno mesto, imate primer u Narodnoj skupštini. To je to uvrtanje.
U Tadićevom govoru nije bilo mesta za Ustav, zakon, disciplinsku odgovornost. Ne, prioritet je čuvanje radnog mesta. Nije on mislio na onih 500.000 radnih mesta koja nisu otvorena, da se ona čuvaju. Ne, on je mislio na postojeća radna mesta. Što se tiče onih 500.000 radnih mesta, to je bilo samo tokom izborne kampanje. Posle toga, to ne važi. Vidite, iz takve jedne brutalne laži neko izvuče neku korist, trenutno, i tera dalje, a Srbija sve manja i manja. To je ta opasnost kada neki pobede. Kada neki pobede, Srbija je izgubila. To je vrlo jednostavna priča.
Bilo je tu govora o svemu i svačemu, ali stičem utisak da je Božidar Đelić radio na ovom zakonu, mada na nekim mestima vidim da postoji neki njegov revanšizam, ovo što je Vjerica pričala o Tutinu, itd.
Đelić se hvalio da je prošao nekim krajom. Vi se sećate, ušao je i u viceve. Kada je hteo da pokaže kako je veliki ekspert, stane na nekoj poljani službenim kolima, izvadi laptop i kaže seljaku: "Znaš šta, ja ću da ti izračunam preko laptopa koliko imaš ovih ovaca ovde. Imaš toliko i toliko''. Seljak kaže: "Pa, kako si tako pametan"? On odgovori: "Saberem sve noge, pa podelim sa četiri, i toliko imaš ovaca". Seljak kaže: "Čiča te časti. Izaberi jedno, pa stavi, da imate vi u Beogradu da se gostite". On uhvati, stavi u prtljažnik i krene, a čiča juri i kaže: "Vraćaj mi šarplaninca, pogrešio si!"
Takvi su eksperti koji su pisali ovaj zakon, takvi eksperti, koji ne znaju šta je šarplaninac a šta ovca. Taj je ''zavozio'' film da je mnogo pametan. Došle pare iz inostranstva, napravila se strategija, on će da napiše zakon – napisao zakon. Znači, sve ove amandmane, sva ova izlaganja – na radni sto Borisa Tadića, jer on je jedini koji može da povuče.

Gospođo Đukić-Dejanović, kada dođu amandmani poslanika stranaka koje su na vlasti, to je poslastica za poslanike opozicije. To je idealna prilika da hvalimo poslanike vlasti. Ja koristim priliku da gospodina Vlatka Ratkovića pohvalim. Samo su mu jedan amandman usvojili, a dva mu nisu usvojili.
Gospodine Ratkoviću, to su uradili ovi tvoji. Što se tiče radikala, mi bismo sva tri amandmana usvojili, bez razmišljanja, ali kada narodni poslanik, konkretno, ZES-a, DS-a, predloži amandman na predlog zakona koji njegova stranka predlaže, onda tu mi moramo da otvorimo oči i da obavestimo javnost da nešto nije uredu sa DS-om.
Juče je bila idealna prilika, u Subotici, da se vaninstitucionalno deluje na predsednika Republike, u onoj ležernoj sportskoj varijanti, i da mu se ukaže koliko su važna ova dva amandmana na čl. 3. i 4. Predloga zakona i da to mora da se usvoji.
Zašto bi Demokratska stranka pisala amandman i zašto bi DS na vlasti odbio amandman svog poslanika? Ne znam o čemu se radi. Verovatno su tu teške ideološke razlike u pitanju. Neke stvari znam, Ratković je advokat, verovatno to bolje zna nego Konstantinović ili Srđan Milivojević, ili ova ''Otpor'' varijanta koja vlada u DS-u. To su oni koji su se svađali oko para dok su bili u ''Otporu'', tuča bila, svašta su radili.
Naravno, oni ne razumeju tu stvar. Vlatko to mnogo bolje zna i on je stvarno napravio dobar amandman, tiče se Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, i ovaj amandman prati njegov amandman na član 3. Predloga zakona.
Amandman je stvarno dobar. Bila bi grehota kada bih kritikovao taj amandman.
Međutim, mene zbunjuje ova situacija kada poslanik vlasti podnese amandman. Budite sigurni da će poslanici opozicije da podrže taj amandman, ali onda ćemo imati nenormalnu situaciju. Poslanici vlasti glasaće protiv tog amandmana, a verovatno će i Vlatko da glasa protiv. Sada se postavlja pitanje – kada je bio iskren, kada je podnosio amandman, ili kada je glasao o svom amandmanu?
Znam da je čovek imao najbolje namere, jer potiče iz pravosuđa, advokat čovek, svakodnevno je u sudu, razgovara sa sudijama, tužiocima, žale mu se kakvi su konkretni problemi i mislim da ste vi ta njegova saznanja mogli da iskoristite i da napravite nešto što je plus, a ne da pređete preko toga. To je stvarno interesantna situacija. Ja mu nisam u koži.
Moguća je i sledeća varijanta. Mi smo pre nekoliko meseci imali tu varijantu. SRS nije glasala za jedan amandman, jedan čovek se naljutio, napustio sve funkcije, pa smo posle nekoliko dana saznali da više nije član stranke, ali ste ga vi očuvali ovde, Boris Tadić, Miki Rakić i ona druga kompanija, da i dalje čuva radno mesto narodnog poslanika. Svojim svetlim primerom osvetlio je predsednika Tadića i on je došao do zaključka da treba pajserima čuvati radna mesta i da je to glavni zadatak u 2009. godini.
Znači, Vlatko, možda si ti sledeći. Ne verujem da si ti taj drugi kontrolni punkt. Samo da znate šta znači - kontrolni punkt. Kada se organizuje veliki atletski miting i očekuje da će u nekoj disciplini da padne svetski rekord, onda se napravi dobra ekipa trkača i kaže se – abu abu ima da bude pobednik, on će da obori svetski rekord, ali će dabu dabu i didi didi da budu zečevi. Onda imamo didi didi za prvi krug, koji treba da povuče masu, a onda imamo tata tata koji će da vuče drugi krug, da se postigne još bolje vreme, da bi abu abu, na kraju petog kruga, postigao novi svetski rekord. Onda se upisuje: ''natprirodne mogućnosti čoveka'', ''čovek pobedio vreme'', sponzori se javljaju. Tako se pravi miting u Cirihu, u Parizu, da ne ređam dalje; šteta što ovde nije predsednik Atletskog saveza, on bi mogao bolje da vam objasni.
Imamo te zečeve. Imali smo prvi kontrolni punkt, jer je tu prvi zec bio ''zumbul''. Ratkoviću, oni su planirali da si ti taj drugi. Tadić je juče rekao da postoje četiri kontrolna punkta. Ko preživi onaj četvrti, biće ministar.
Ne bih se smejao obećanjima predsednika Republike. Predsednik Republike i predsednik DS-a, kada nešto kaže, to se ostvari, i nemojte da budete neozbiljni. Čekamo 500 hiljada novih radnih mesta. On je rekao – 500 hiljada novih radnih mesta, mi čekamo. Međutim, udario meteor, svetska finansijska kriza, to se odlaže za sledeću etapu, kada 17. put bude predsednik Republike, kao Tito, doživotno. Nema, tako je. Tito u Splitu, Boris u Subotici. Titovo pismo, Borisovo pismo.
Znate li koliko je ljudi stradalo zbog Titovog pisma? Ni krivi ni dužni. A zbog Borisovog, samo Krišto, za početak.
Ovaj amandman je dobar. Međutim, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom na to da intenzivno radite, ne vi, odmah da se razumemo, jedna grupa radi intenzivno na izradi novog poslovnika o radu Narodne skupštine, mislim da je primer s gospodinom Vlatkom Ratkovićem poučan za buduće pisce Poslovnika. Obavestite Boška Ristića, pošto je on sada opravdano odsutan.
O čemu se radi? Predlažem da se amandmani dostavljaju šifrirano, kovertirano, kao kada je u pitanju javna nabavka. Kada poslanik dostavlja amandman, imaće dve koverte. U jednoj koverti će biti tekst amandmana i na kraju šifra. U drugoj koverti će biti tumačenje šifre. Zašto? Nije abu-dabu. Samo da vidite razloge zbog kojih je odbijen amandman Vlatka Ratkovića.
Izvini, brkam te stvari, mnogo brkam i toga sam svestan, ali to, jednostavno, ne mogu da otklonim i ne ljute se ljudi, zato što znaju da tu pravim grešku.
Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Radović Milice. Milica Radović je član DSS-a i ovde je poslanik. Motivi, osnov, princip koji su koristili Milica i Vlatko su isti i zato je predlagač zakona, Vlada, odbila; nije htela da ulazi u detalje, već je navela da su isti razlozi kao i kod Milice Radović.
Odmetnuti deo DS-a u vlasti odbija amandman poslanika DSS-a, zbog istih razloga zbog kojih se odbija i amandman poslanika DS-a, ali da ne bude samo unutar demokratskih stranaka, isto je obrazloženje i za amandmane SRS-a, G17 plus, Nove Srbije i da ne ređam dalje. Oni su vas, sa gledišta amandmana, strpali u ovu grupu koja će biti nadglasana, ali računaju i na tvoj glas, Vlatko, da ćeš ti sam sebe da nadglasaš.
Zato je potrebno da budu kovertirani amandmani, šifrirani amandmani, da se ne zna kojoj grupaciji pripada poslanik koji je podneo amandman. Jedino tako možemo da izvučemo objektivni stav predlagača zakona, u ovom slučaju, Vlade. Doduše, imamo i izuzetke – Konstantinovićevi i amandmani Srđana Milivojevića, prihvaćeni su, ali oni su ''otporaši''. Oni su "Otpor". Da sam ja 2000. godine, kojim slučajem, bio u poziciji da dam neku paru za "Otpor", za plakate, za ove stvari, ne bih bio ni optužen. Tako je rekao tužilac. Međutim, finansirao sam naučna dela. To je problem. Neće DS s naukom. Tu nema dodirnih tačaka.
Kada bi to bilo kovertirano, sa šifrom, moguće je da bi, Vlatko, tvoj amandman bio prihvaćen i postao sastavni deo Predloga zakona. Ali, ti si s tvojim amandmanom ličio na opoziciju i oni su ti to odbili.
Moram radi publike, javnosti, da kažem, neko će da kaže – pa, kakve to veze ima s organizacijom suda, gde će biti viši sud, gde neće? Pa, ima. Znate li zbog čega ima? To su razlozi što su napravili ovakav Predlog zakona. Samo to. Mi u postojećem sistemu nemamo osnovne i više sudove. Na ta mesta ne mogu da dođu postojeće sudije iz opštinskih i okružnih sudova. Mora novi izbor. Novi izbor će biti ne šifriran, nego će biti s jasnim porukama ko kome pripada. Vidite kako se to radi. Biće sudije na javnim nabavkama. To je sledeći zakon koji imamo na dnevnom redu. Sudije će biti predmet javne nabavke. Moraće da imaju odgovarajuću boju.
Samo da vas podsetim da ste u onoj dokumentaciji koju sam vam dao, s nekim podacima, da neki sumnjaju da ima nešto kriminala u toj građevinskoj direkciji Republike Srbije, mogli da pročitate da je direktor Grujić sada prefarbao i kancelariju. Ona je žuto-plava. Žuto-plava boja nije boja SRS-a. Ne znam čija je.
Šifrovane amandmane, kovertirane amandmane, i treba neka objektivna komisija da se napravi unutar Vlade, koja će da otvara, da napravi zapisnik o otvaranju amandmana, a da nema uvid u šifarnik. Tako možemo doći do nečega što se zove objektivan pristup amandmanima i konceptu zakona.
Izvinjavam se Vlatku Ratkoviću što su ovaj amandman i njegovo ime poslužili za nešto. Nisam hteo da se šalim. Ozbiljno sam pričao, da shvatite kojim putem se ide ka novoj partijskoj državi. Umesto splitskog govora, može da bude subotički govor. Umesto Titovog pisma, imaćemo Borisovo pismo. Znate i sami šta sve ide. Na vreme sam vas upozorio, a vi, gospođo ministar, ako mislite da ima nekog osnova, bez obzira na ovu vašu upornost u zastupanju ovih stavova, ako smatrate da ima nekih argumenata koje treba prihvatiti, zamolio bih vas da obavestite Borisa Tadića i da mu kažete da on ovo povuče.

Građani Srbije treba da znaju, ovo smo sad dobili, ovo je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, 884 strane. Ovo treba da se pročita, verovatno, pa onda da se vidi šta to nije dobro, pa da se napišu amandmani, ako uopšte ima potrebe da se pišu amandmani. Bilo bi dobro kada bi ti amandmani bili kovertirani, šifrovani i anonimni. Na bazi ovoga, treba da se sprovede diskusija i onda ovo treba da bude definicija života u Republici Srbiji za 2009. godinu.
Nije teško da se zaključi da onaj ko je napisao ovo za nekoliko dana ima nekih problema. Još većih problema će imati onaj ko može ovo smisleno da razmotri, da napiše amandmane, a najviše problema će imati građani Republike Srbije.
Sada da krenemo s ovim amandmanom na član 5. To je član koji se odnosi na privredne sudove. Da vas podsetim, 2001-2002. godine bila je ozbiljna diskusija u ovoj sali kada se donosio jedan zakon koji je, takođe, uređivao organizaciju sudova i tada je bila velika dilema da li i dalje treba da bude naziv – privredni sudovi, ili trgovinski. Pobedio je – trgovinski, i sad oni koji su pobedili, baš kažem – pobedili, zato što često imamo prilike da čujemo s ove leve strane – šta hoćete vi iz SRS-a, mi smo pobedili. Znači, pobednici su pobedili kada su privredne sudove preimenovali u trgovinske i oni su ponovo pobedili sada, jer su trgovinske ponovo vratili na privredne. Znači, oni u svim varijantama pobeđuju. Problem je samo što se Srbija smanjuje i svi u Srbiji gube. To što gube, ovi pobeđuju.
Ovde je napisan jedan amandman. Ovaj amandman je s mojim imenom i prezimenom. Mora javnost da zna da amandmane piše Poslanička grupa, pa se to podeli poslanicima, tako da je meni zapao ovaj amandman. On je sličan kao na član 2, kada je takav isti amandman zapao gospodinu Martinoviću.
Interesantna stvar, odgovor Vlade je bio sasvim solidan povodom odbijanja i njegovog i mog amandmana. Međutim, potkrala se samo jedna mala greška, ne kod podnosioca amandmana, nego kod predlagača zakona. Sada Martinović tumači kako je moguće odbraniti neodbranjivo. Problem nije samo terminološke prirode, da li reči "teritorija i područje" predstavljaju sinonime za nešto. Moram da vam skrenem pažnju da su ljudi iz Poslaničke grupe SRS-a koji su radili ovo, to dobro uradili, ali je grešku napravila Vlada. Greška je napravljena u članu 1. Predloga zakona.
Sada da vidite kako iz te greške kasnije ispada da mogu da budu i pogrešni amandmani, a greška se sastoji u sledećem.
Član 1. Predloga zakona glasi: ''Ovim zakonom osnivaju se prekršajni, osnovni, viši, privredni i apelacioni sudovi, određuju njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost''...
Znači, predlagač je u članu 1. pogrešio i napisao ''područja''. Ovi ljudi koji su radili amandmane za SRS su verovali da je to ispravno, pa su na član 5. napisali amandman kojim su tražili da se reč "teritorija" zameni rečju: "područje" u odgovarajućem padežu. Onda Vlada kaže – ne prihvatamo taj amandman, jer termin ''područje'' određuje teritoriju gde već postoji nadležnost nekog suda, gde je kod privrednih sudova, kao prvostepenih, primerenije da se upotrebljava reč "teritorija".
Tu ste u pravu, uže posmatrano. Međutim, šta je ustavni osnov za ovaj zakon? To je član 134. Ustava Republike Srbije. U tom članu govori se – osnivanje, organizacija, sastav, uređenje. Kada se kaže reč "područje", onda se ne misli samo na teritoriju, nego se misli i na nadležnost. Dakle, iz pogrešne upotrebe reči "područje" u 1. članu Predloga zakona, došlo je do pisanja amandmana koji se odnosi na ovaj član
5, gde su privredni sudovi u pitanju. Da je kojim slučajem u 1. članu bilo reči: "teritorija", onda bi u 5. to moralo da se protegne. To je da biste samo shvatili da neko ne zaključi da se piše svašta u amandmanima.
Mi imamo razne grupe amandmana, imamo najbolje amandmane, a to su oni amandmani – član taj i taj briše se. To su najbolji amandmani, jer oni na najbolji način pokazuju kakva je promena potrebna kada je u pitanju Predlog zakona koji dolazi od ove vlade. To znači da ništa ne treba prihvatiti, jer sve što se predlaže od strane ove vlade biće upropašćeno. Postojeće stanje će biti upropašćeno, ukoliko se usvoji takav zakon. To možemo da cenimo i na bazi iskustva. Koga zmija ujede, on se i guštera plaši.
Nas su zmije izujedale sa DS-om i znamo da je, kada oni predlože neku epohalnu promenu, to minus. Tako je nama demokratija dala i tu vrstu primitivizma da se glasa iz Bodruma i taj prostakluk da se glasa iz Soluna i da nam se predlaže zakon o radnim odnosima, o radu, iz 1848. godine, kada je bio onaj ministar Pucvalc.
Mi moramo da budemo oprezni i upozoravamo građane kada DS sprovodi neku reformu – budite oprezni.
Čuli ste, primitivno je bilo ''privredni sudovi'', moderno je bilo ''trgovinski sudovi'', plus za DS. Sada se vraća ponovo na privredne sudove, opet plus za DS, samo zato što dolazi s njihove strane i što ima popriličnu količinu medijske podrške, poput one koju smo imali sinoć kada je tri puta repriziran isti prilog o čuvenom govoru predsednika Tadića u Subotici. Jeste da je žurka bila uspešna, videli smo sve učesnike žurke, i Savu Miloševića itd., to su vaši članovi. Čim su u prvom redu, znači da se njima ponosite, slikate ih itd. Nemam ništa protiv, to je čisto unutrašnja stvar, ali imam potrebu i obavezu da obavestim građane.
Sada ćemo trgovinske da menjamo u privredne, videćete, 2010. godine vraćamo ponovo na staro, na trgovinske. Da neka razlika između ta dva pojma postoji, postoji, ne radi se o sinonimima, da znate, ali to ćete sledeći put da nam obrazlažete.
Ovaj amandman, sa gledišta onoga što je napisano u članu 1. i sa gledišta metodologije koju primenjujete kada su u pitanju, ako mogu tako da kažem, oni prvostepeni sudovi, nije problematičan. Međutim, s obzirom na to da smo već nekoliko dana proveli u razmatranju te vrste organizacije osnovnih i viših sudova i to vezivali za neku teritoriju, moram da vam skrenem pažnju da ste zaboravili na nekoliko vrlo važnih ustavnih odredaba.
Sudski sistem u Republici Srbiji mora da bude jedinstven. Ne postoji mogućnost da pričate o različitim nivoima sudova. Zašto? Ako kažete da postoji republički, ne znamo kakvi su ovi drugi.
Moram da vam skrenem pažnju da se odlukama sudova na teritoriji Republike Srbije u pogledu mesne nadležnosti ne pridaje toliki značaj. Zašto? Zato što odluke sudova važe na celoj teritoriji Republike Srbije. Naravno, ukoliko je doneo nadležni sud, povodom pitanja iz sudske nadležnosti, ta presuda važi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Ko garantuje poštovanje izvršivosti tih odluka na celoj teritoriji Republike Srbije? Ustav Republike Srbije. Ko, konkretno? Sudska vlast. Ako ona ne može, onda je dužna izvršna vlast, zato što se u izvršnoj vlasti nalazi nešto što najviše odgovara apsolutnoj vlasti sa kojom je izjednačen pojam suverenosti.
Ovo vam pričam zbog nekih odredaba na koje namerno neću da skrenem pažnju, da ne biste protumačili da sada neko diže temperaturu. Tiče se Kosova i Metohije. Kod privrednih sudova, imate Privredni sud u Nišu koji je nadležan za celu teritoriju Kosova i Metohije. Zapamtite to, privredni sporovi.
Zapamtite, posle ovog vašeg tajnog pregovaranja, suprotno volji i želji narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, i to prilično velikog broja narodnih poslanika, koji sigurno, ako se uzme u obzir kakvi su bili rezultati glasanja, ovde predstavljaju većinu građana Republike Srbije. U novim uslovima, kada ste ovako zagrlili Euleks, kako će naše odluke da se sprovode na teritoriji KiM-a?
Još samo da vas podsetim da će Srbi na KiM-u imati tri materijalna zakonodavstva, tri različita sistema koji će se primenjivati na njih. Da li u takvim uslovima možemo pričati o suverenitetu i da li možemo pričati o tome da su Tadić, Jeremić, Bogdanović, Šutanovac, Radujko, pošto vam je on bio zadužen za KiM, vi ste ga onako, radi reda, tamo stavili u neko javno preduzeće, ali on je vodio one poprilično tajne pregovore i razgovore, jer je bio ta logistika za završavanje tih poslova.
Vodite računa. Nije dovoljno samo da budete lepi, pametni, lepo obučeni, da se lepo smeškate, da znate kako treba da se prekrste ruke, kakva frizurica treba da bude, da li je u modi brada, da li nije u modi brada. Država je ozbiljna stvar, isuviše ozbiljna stvar da bi na način kako vi razgovarate u Subotici mogla da se vodi i da se čuva.
Zapamtite jednu stvar. Preuzeli ste vlast. Morate istu količinu vlasti i da predate nekom ko dođe posle vas. Namerno kažem – istu količinu vlasti, ne vezujem za teritoriju, jer biste počeli odmah da skačete, ali u demokratskom svetu, a to je sigurno Francuska, predsednici se hvale time da su na kraju mandata očuvali svaki pedalj koji su dobili kada im je krenuo mandat. Vodite računa. Vodite računa šta radite, jer država nije igračka i država se ne brani medijski. Država se i ne uništava medijski. Vodite računa da ne pređete crtu.
Poruka svim građanima koji prate ovaj prenos, a pratite ovaj prenos, jer samo ovde može da se čuje velika količina istine o životu koji se vodi danas i koji će biti sutra – branite svoja radna mesta. Slobodno se pozivajte na rečenicu Borisa Tadića. On je rekao – odbrana radnog mesta je svetinja. Odbrana radnog mesta nema alternativu, kako se to nekada pričalo. Kako rekoše demokrate – EU nema alternativu, bez obzira na to što otima Kosovo, ali nema alternativu. Prava reč je – radno mesto nema alternativu. Sudije, čuvajte vaša radna mesta, to vam je rekao predsednik Tadić. Tužioci, čuvajte svoja radna mesta, rekao je Boris Tadić.

Ovo rešenje koje je Vlada predložila u članu 6. Predloga zakona je nešto što postoji već u našim propisima, propisima koji su doneti 2002. godine, a koji se ne primenjuju. Predviđeno je da postoje četiri apelaciona suda na teritoriji Republike Srbije i ovo što je navedeno u članu 6. praktično je postojeće normativno rešenje.
Očigledno je da se ovim amandmanom zahteva formiranje dva apelaciona suda na teritoriji AP Vojvodine.
Podnosilac amandmana je iskoristio neke svoje razloge i neku svoju argumentaciju, međutim, smatram da glavni argument za formiranje i određivanje sedišta apelacionih sudova, pre svega, treba da bude teritorijalni raspored i sve ono što gravitira tim centrima. Tako je uzet centar Beograd, koji ima najveću teritoriju, za taj žalbeni sud, zatim Kragujevac, ako mogu da kažem, centralni deo Šumadije, Niš obuhvata teritoriju KiM-a i taj jugoistočni deo Srbije, a Novi Sad obuhvata, bukvalno rečeno, kompletnu teritoriju AP Vojvodine.
Ako uzmete kao kriterijum teritorijalni raspored, udaljenost od sedišta budućeg apelacionog suda, nemoguće je izračunati da to matematički bude precizna kilometraža, jer, verovatno, i Negotin je daleko od Beograda, pa ako je to najdalja relacija, onda, ako se uzmu drugi apelacioni sudovi, videće se da nema te razdaljine, ne računajući ono što će biti u Nišu, vezano za KiM.
Ne znam baš koliko se ta teritorijalna organizacija i teritorijalno prostiranje nekog apelacionog suda može vezivati za suđenje u razumnom roku i za pravo na pravično suđenje. Stvarno ne znam koliko bi to moglo da se veže, ali mi imamo jedan sud, nazovisud, koji ima mnogo veće teritorijalno rasprostiranje, a to je, recimo, Haški tribunal. U Haškom tribunalu ne postoji suđenje u razumnom roku. Kod Vojislava Šešelja su prekršeni svi mogući rokovi za ekspeditivno suđenje; evo, maltene, šesta godina je na kraju, pet godina i 10 meseci je, a još nema prvostepene presude.
Nekada su u našem pravnom sistemu postojale izuzetno dobre odredbe o suđenju u razumnom roku i to je bilo vezivano za podizanje optužnice. S tim je bilo u vezi i koliko može da traje pritvor, u kom roku treba da se donese prvostepena presuda, i sve je to vezivano za dužinu trajanja pritvora, jer je pritvor mera kojom se na najgrublji način uskraćuje sloboda jednog čoveka za koga postoji sve vreme prezumpcija nevinosti, tako da ne znam koliko se ta priča uklapa u apelacioni sud. Ali, ukoliko postoji, baš bi bilo interesantno da se čuje, a ukoliko postoji neka ozbiljnija argumentacija, onda bismo morali da promenimo naš zakonik o krivičnom postupku, pogotovo odredbe o tome koliko može da traje pritvor.
Mislim da imamo drugi, daleko veći problem, koji, nažalost, ovaj zakon ne može da reši. Večeras, u 24 časa, UNMIK, odnosno Euleks, preuzima i sve kontrolne punktove i zaposeda administrativnu granicu na KiM-u. Koliko sam čuo, Euleks preuzima, a UNMIK se povlači.
Podsetite Borisa Tadića, pošto je rekao da se motkama čuvaju radna mesta. Pazite, kada DS pobedi, teško je Srbiji, zapamtite, teško je Srbiji.
Više sam izašao zbog ovoga da vam skrenem pažnju.
Zašto se mi ovde, to možda publici tako deluje, zabavljamo jednim ovakvim zakonom, pogotovo zakonom za koji i vrapci na grani znaju da je loš, da ne može da zaživi?
Ali, to je ta vrsta manipulacije DS-a da se bavimo u datom istorijskom trenutku perifernim stvarima, kako se one životne ne bi tretirale ovde, već da se prepuste da ih reka nosi, a onda će da dobije još dve sede dlake Boris Tadić i da se sekira kako mu se desilo nešto mimo njegove volje, njegovih stremljenja, njegove želje. Odmah će da krenu mediji da hvale još jednu uspešnu pobedu dragog i voljenog, prelepog Borisa Tadića.
Mi nismo podneli nijedan, u stvari, samo jedan smo amandman podneli na član 6.
Gospodin Petar Jojić je podneo amandman, Vlada je to prihvatila, iz prostog razloga, što je taj amandman, svojom argumentacijom, brojem viših sudova, područjima viših sudova i teritorijalnim rasporedom, nalagao da se Užice i Čačak pripoje Kragujevcu, kao apelacionom sudu. Ali, moram da vam kažem da izražavamo nezadovoljstvo ovakvim konceptom zakona, ovakvim konceptom zakona.
Smatramo da, pored opštinskih, okružnih i Vrhovnog kasacionog suda, kao sudova opšte nadležnosti, mogu da postoje još i trgovinski sudovi. Nije problem ni sa tim upravnim, u krajnjem slučaju, mada bi okružni sudovi i Vrhovni kasacioni sud mogli, verovatno, da preuzmu mnoge nadležnosti upravnog suda, zato što tu postoje dva nivoa.
Protiv upravnih akata državnih organa postupak se vodi pred Vrhovnim kasacionim sudom, a ukoliko postoji mogućnost vođenja upravnog spora protiv organa koji rešavaju u upravnom postupku o pravima i obavezama građana i njihovim zakonom zasnovanim interesima, radi se o nižim nivoima, pre svega, o organima teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, ukoliko postoji mogućnost vođenja upravnog spora, to sve može da se završi pred Okružnim sudom.
Smatramo da u postojećoj organizaciji možda ima mesta da se promene nadležnosti pojedinih sudova, uz odgovarajuću promenu materijalnog zakonodavstva, da je to nešto što je optimalno za Republiku Srbiju, uz uvažavanje nekih specifičnosti koje je neophodno usvojiti kako bi pravni sistem, odnosno sudski sistem funkcionisao.
Nego, moram sada da vam skrenem pažnju, gospodo poslanici, pošto ćete u petak imati ovo obavezno štivo, da vidite kako postoji raskorak između ovoga o čemu mi sada raspravljamo i nečega što Vlada predlaže za 2009. godinu.
(Iz sale: Neće za petak.)
Nije bitno, ali, 2009. godina, budžet.
(Iz sale: 9. januara.)
Dana 9. januara? Pa neće, tada je meni slava, ne može, Sveti Stefan, tad se ne radi, ne može, zabranjeno, kraj priče. Kad se danas ne radi, neće ni 9. da se radi.
Sada da vidite šta su umni ljudi smislili. To je razdeo 5. U okviru tog razdela, imamo 5.1, pa sve zaključno sa 5.16. Naravno, tu se zadržava postojeća organizacija pravosudnih organa, zato što će sve ovo na ''kukovdan'', prvog januara 2010. godine, da stupi na snagu, odnosno da počne da se primenjuje.
Mi imamo u okviru razdela 5. posebno pravosudne organe i tu je samo dve i po milijarde dinara, a onda imamo Vrhovni sud, gde će biti 545 miliona dinara, pa imamo upravni sud, doduše, nemamo plate, imamo materijalne troškove i neko opremanje – 16,6 miliona. Onda imamo apelacione sudove, tu će da se uloži 476 miliona i nešto još. To je da se završi opremanje apelacionih sudova u ova četiri mesta.
Sada, imamo Državno veće tužilaca. Kod Državnog veća tužilaca, oni su planirali 10 plata i 11 meseci za materijalne troškove. Kod Visokog saveta sudstva, isto. Kod Državnog veća tužilaca – 37 miliona, a kod Visokog saveta sudstva, za sledeću godinu se planira 66 miliona dinara samo za taj organ, ali u okviru pravosudnih organa. Sudeći po obrazloženju, oni prikrivaju i Visoki savet pravosuđa. Znači, 2009. godine ćemo imati duple organe.
Inače, interesantan je razdeo 5. On počinje nekim zbirnim podacima, iz kojih se ne vidi za šta je to, a tu imamo Centar za medijaciju, pa Pravosudni centar za školovanje, pa imamo posebna sredstva za zaštićene svedoke.
Znate, moraćete tu dobro da razmislite, jer mi imamo svedoke saradnike koji se ponašaju kao biznismeni, s obezbeđenjem države. Čovek se bavi biznisom, a obezbeđenje mu daje država.
Sada mi kažite kakva je razlika između, recimo, takvog svedoka saradnika, s državnim obezbeđenjem, u odnosu na svedoka saradnika Borisa Tadića? I Boris Tadić je svedok saradnik, i on obavlja neke poslove i, isto, ima državno obezbeđenje. Ove čuvaju policajci, a ovoga čuvaju "kobre". Inače, to je jedini deo koji imamo u Vojsci.
Morate, vojnici, da znate, pre svega, oficiri, sledeće godine nećete imati topli obrok. Šutanovac je zaključio da mnogo jedete za topli obrok, da je to trošak države i da nećete da imate topli obrok. To je ona marenda, preživljavanje, to ste učili od onih iz Dejtona, iz države Ohajo. Moderno satelitsko i svemirsko naoružanje su proučavali, tako što su drali žabe i zmije, učili ih da se na tihoj vatri to ispeče i to je vrlo kvalitetno.
Molim vas, poštovani građani, kada nešto DS predloži, budite oprezni, u pitanju je nešto loše. Moje je da vas na vreme upozorim.
Da li ćete da prihvatite, ili nećete, to je na vama. Moje je da vas upozorim, jer bi mi bilo vrlo neprijatno da nešto znam a da ne kažem građanima, pa da me neko sretne i kaže: "Kako te nije sramota, znao si, a nisi nas na vreme upozorio".
Ovo naročito pričam zbog onih koji uvek, posle pet dana od izbora, dođu kod mene i kažu: "I sada sam se prevario i glasao za DS". Naravno, ja njih odmah izbacim napolje i kažem: "Kod Borisa, šta mi sad dolaziš, pa mi pričaš?". Neću da razgovaram, ali vas na vreme upozoravam, kad ubodete olovkom, vodite računa gde ćete da ubodete, a ako vidite Borisa Tadića, kažite mu neka povuče ovaj zakon.

Gospođo Čomić, radi se o članu 104. Međutim, da ne biste imali problema, pozvaću se na član 27. Sada ću da vam objasnim zašto. Sada vidim koliko je dobro što smo glasali protiv bolonjskog procesa u našem visokom obrazovanju. Vidite šta Bolonja napravi od čoveka. Kada čovek izgubi identitet i zamisli da je autoritet, onda on neke uči. Ovde je rekao da se poslanici dele na normalne i nenormalne. To je već opasna konstatacija. Zaključio sam da je osnov za podelu – ko krade, on je normalan; ko se bori protiv lopova – on nije normalan.
Ne znam kako ste vi iz DS-a uspeli tako da poremetite sistem vrednosti u Srbiji? U ovoj zemlji, ko vozi džip, ili ''džipa'', in je, a ko vozi ''jugo'' – aut. Sada je on aut, zato što nema dovoljno para da kupi džip, a onaj što je nekako došao do džipa, drži predavanja, pa kaže – vidite, ja koji vozim ''džipa'' sam normalan, snalažljiv. Gde se naučiše te škole? Koji je taj dopisni kurs?
Tragajući za tom bolonjskom diplomom, verovatno su neki neosnovano optuženi. Molim vas, da neko deli Srbiju, da neko deli poslanike na normalne i nenormalne, a da se pri tome radi o ''zumbulu'' koji sedi ovde i čuva svoje radno mesto, kako je rekao Boris Tadić, brani radno mesto, preko DS-a?!
Evo, svi se smeškaju iz DS-a, ali oni ne smeju, zato što je tako odlučio njihov predsednik, Boris Tadić. Boris Tadić zna da gubi zbog ovoga, ali se plaši od Amerikanaca. To je ta istina. Nema druge istine.
Samo da vam skrenem pažnju, gospodine Batiću, da je vaša slika, kojim slučajem, greškom objavljena u SNN-u, da vi ličite na Mladića, pa da tužite SNN, koliko biste ostvarili u toj parnici? Dva miliona evra. To je najbolji način da se naplati usluga.
Gospođo Čomić, povredili ste član 27. Znam da to niste namerno, ni svesno, već ste jednostavno ušli u tu igru i neka vam Bog pomogne.

Gospođo Čomić, šta da vam radim, vas snađe ta situacija kada neko postane govorljiv. Rade se o povredi člana 27, s polovinom člana 104. Sad ću da vam objasnim zašto s polovinom člana 104. Evo, o čemu se radi. Pre jedno mesec dana, bila je jedna sednica Administrativnog odbora i takođe je dotični pokušao da glumi, a da je Šami tu, on bi mu preporučio da se manje pravi da je pametan. Pokušao je nešto magistru Dejanu Miroviću da objasni, pa nije uspeo, i onda je čovek rekao – znaš, i ja sam završio Pravni fakultet.
Naravno, novinari su se šokirali, svi su se šokirali. Mi smo se svi iznenadili, pa smo rekli – dobro, ako je to tako, što nisi u predsedničkoj kampanji bio kandidat diplomirani pravnik, umesto građevinski tehničar, verovatno bi bolje uspeo na izborima? Sada smo čuli da je postao i zdravstveni radnik, sad se ubacio u nešto što je posao Slavice Đukić-Dejanović. Međutim, da je kojim slučajem imao to školovanje kako treba i da je padao na ispitima dok ne nauči, verovatno bi naučio jednu lekciju – za sve važi prezumpcija da su uračunljivi, a neuračunljivost se dokazuje.
Znate, prezumpcija je da su svi uračunljivi kad uđu u Narodnu skupštinu, a poneki primer, kad izađe za govornicu, dokaže nešto suprotno. Znači, ko tvrdi suprotno, treba da dokaže.
Nemam nameru da dokazujem tu vrstu suprotnosti već samo želim da vam skrenem pažnju da ovde treba da bude 78 stolica za narodne poslanike SRS-a kojima su građani Republike Srbije poklonili, dali svoj glas, s uverenjem da će izborni program SRS-a da se primeni i da će ovima da se sve trese od tako jake i moćne opozicije, a onda su se ovi u koaliciji s nekima tamo dogovorili da izmisle nešto što treba da nam drži ovde predavanja.
Nisu nama potrebna ta predavanja, nama je potrebna odluka o vraćanju mandata SRS-u i to je ono što SRS traži, to je ono, građani Republike Srbije, što mi tražimo. Manite to pametovanje, nije nam potrebno pametovanje, potrebno nam je samo ono što je 11. maja 2008. godine odlučeno da pripada SRS-u i tu je početak i kraj svih problema koji postoje u Narodnoj skupštini. Obavestite Borisa Tadića da je to problem i ništa više.

Gospođo Čomić, opet član 27. Već nekoliko meseci vidite da, ukoliko se pogrešno primeni taj član, onda imamo ovu situaciju. Ona je vrlo interesantna.
U vreme dok se Euleks raspoređuje na severu KiM-a, uzima administrativnu granicu, liniju prema Republici Srbiji, sprovodi svoju samovolju, obično prorade ovakvi primeri u Narodnoj skupštini, koji treba da dezavuišu Narodnu skupštinu, kako bi gledaoci rekli – vidite, tu se opet vrti jedno te isto.
Mi iz SRS-a moramo da budemo uporni, da vas podsećamo i upozoravamo da se ovde stalno krši član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije. Kada date reč tako nekim primerima, da znate da su to ljudi koji se hvale time kako su pokupili ostavke i izgubili ih, kako ne može da se aktivira, kako oni opstruišu i pravdu i Ustav itd. Opet se vraćamo na onu staru priču. Obično se pravi čovek nečega stidi, a neko se ponosi time.
Nije loš naš "jugo", ako ste ga zaradili, kupili, pa i na kredit itd., ali, ako je u pitanju neki džip sumnjivog porekla, pa je onda neko "in" samo zato što sedi u džipu, zato što nosi skupo odelo, skupe cipele, tušira se tri puta, naprasno, na dan i tako hvata vezu s Evropom i sa Planetom i pokušava da se predstavi da je nešto, a nije to, onda, kada proradi savest kod takvih, ako proradi, ja stvarno nisam kriv. Moram da vam kažem da takva pojava u Narodnoj skupštini, tokom jedne pristojne rasprave o zakonu kojim se reguliše organizacija sudova i javnih tužilaštava, može da bude destruktivna. Destruktivne pojave u našoj politici su vrlo loše.
Podsećam vas, gospođo Čomić, to je kao kad se glasa iz Bodruma, kao kad se glasa iz Soluna, kad se preko noći pohapsi nekoliko hiljada ljudi bez rešenja, bez igde ičega, kada se zatvore firme itd.
Pošto ističe vreme, samo još jednom da uputim onu pouku svim građanima Republike Srbije – branite svoja radna mesta. Ko vas bude izbacivao s radnih mesta, pozovite se na jučerašnji datum, sastanak glavnog odbora DS-a u Subotici, ''subotički plenum'', koji je odlučio, nema potrebe da Boris šalje nova pisma. Oni treba da čuvaju svoja radna mesta, a ne da se na ovakav način čuvaju, navodno, radna mesta. Vodite računa, ovo je ipak Narodna skupština i znajte, kad god se ovakvi primeri pojavljuju, nešto loše se dešava.

Gospođo Čomić, to je član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Nažalost, mi poslanici nismo u mogućnosti da izričemo opomene predsedavajućem. Verovatno, i to ćemo morati da menjamo u Poslovniku, jer način na koji vi vodite ovu raspravu, povodom pitanja koje je aktuelno već dva i po meseca, skoro tri meseca, moraćemo da rešimo.
Molim vas, vi ste imali malopre priliku da čujete čitanje člana 102. stav 2. Nemam nameru da to čitam, pošto je svima jasno, ali to je bilo toliko uvredljivo na račun mladog Đurišića. Sada ću da objasnim zašto. Đurišić drži sve ostavke, ili, da budem precizniji – ovo što je propisano članom 102. stav 2. On se hvalio meni i mene su neki upozoravali – braćo radikali, da ste ostavke dali kod Đurišića, on bi to u sefu mnogo bolje čuvao.
Ovo nisam izmislio. Srđane, ovo je ozbiljna stvar. Da li ste vas dvojica mene lagali ili ne, to je druga stvar.
Član 102. stav 2. propisuje da poslanik može da da svoj mandat političkoj stranci. Uzmite sajt Narodne skupštine i vidite koje su političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini. Imaćete bolnu situaciju, a to je da neke pojave ovde, koje se javljaju za govornicom, nisu stranke.
Vi ste imali prilike da pre nekoliko dana čujete, povodom argumentovane kritike o zaduživanju, svesnom, namernom, i scenariju kako da se završi puč i da se umanji ugled SRS-a, da bi se završio prljavi posao u Hagu, da je taj isti primerak izašao ovde i rekao – šta se bunite, evo, ja ću te dugove da vam vratim, samo mi dajte malo od onoga što vam pripada, iz budžeta, što uzimate za 78, a mojih 21.
Vi ovde imate, vi kao DS, predsedavajući, i javnost u Srbiji, nešto što se saopštava u lice. Šta je to? ''Oteo sam i tim se dičim''. To mora da zasluži društvenu osudu. To javnost mora da osudi. Tim pre, što ste čuli Dragana Stevanovića, šta je pročitao, koji su to njegovi stavovi. Vi iz DS-a ćete biti žrtva jedne takve politike, koja to toleriše. Nikada nisam doživeo da s ove strane neko kaže – u redu je, Krasiću, u pravu si. Uvek ste rekli da nije tačno. Uvek ste to rekli, ali prođe nekoliko meseci, pa me jurite po hodniku za rukav i kažete – bio si u pravu. Ja to kažem građanima.

Molim vas, nemojte da ih upozoravate. Meni je mnogo drago kada mi dobacuju.

Radi javnosti, moram da kažem da se ovaj amandman odnosi na član 7. Predloga zakona koji reguliše odeljenja Višeg prekršajnog suda. Naravno, odnosi se na teritoriju opština Preševo i Bujanovac, za koje pokazuje interesovanje gospodin Riza, jer odatle dolazi, ali moram da vam kažem da se taj amandman principijelno ne razlikuje od drugih amandmana. I ovaj amandman sledi onaj prethodni amandman koji je gospodin Riza podneo na član 2. Predloga zakona, pa sada računa da ta dva amandman čine jednu celinu; prvi se odnosi na prekršajni sud, a drugi treba, ako se usvoji, da prati promenu i da se odnosi na odeljenje Višeg prekršajnog suda u Nišu, ali od toga, verovatno, neće biti ništa, pošto je ova većina već odlučila kako će da rešava ove amandmane.        
Uopšte, za ovu temu danas – organizacija svih ovih sudova, ja ću da se oslonim i na ovaj amandman, da bi postojala neka veza, kako gospodin Novaković ne bi imao problema s nekim drugim poslanicima posle mene, ali mora da se ukaže na Predlog budžeta za 2009. godinu. Molim vas, obratite pažnju šta je tu sve zapisano.
Znači, u toku 2009. godine, biće postojeća organizacija pravosudnih organa, jer sve ovo što pričamo već nekoliko nedelja verovatno će početi da se primenjuje, po želji predlagača, tek 1. januara 2010. godine.
Znači, u toku 2009. godine ide postojeća organizacija i sada, molim vas, obratite pažnju.
Vrhovni sud sada ima 176 zaposlenih, računa se da će do kraja 2009. godine imati isto 176 zaposlenih. Republičko javno tužilaštvo ima 33 zaposlena, do kraja 2009. godine biće 33. Tužilaštvo za ratne zločine ima 28, do kraja sledeće godine imaće 28. Opštinski organi za prekršaje, to je neki pandan onome što smo danas i ovih dana nazivali prekršajnim sudom, nemoguće je doslovce da se upoređuje, samo kao orijentacija može da se koristi, znači, opštinski organi za prekršaje na teritoriji Republike Srbije sada imaju 2.057 zaposlenih, a do kraja sledeće godine biće 2.079, što znači 22 novih treba da se zaposli.
Molim vas, s obzirom na to, kako rekoše – čuvajte radna mesta, i kako rekoše neki iz Vlade – došlo je vreme da se steže kaiš, ovde vidimo povećanje broja zaposlenih, a kako sam ja razumeo Mlađana Dinkića, danas je neko čitao njegov intervju, rečeno je da je potrebno da se smanji, uopšte, broj zaposlenih u državi. Ovde imamo povećanje i, samo da vam skrenem pažnju, ovde su oni vodili računa i o onima kojima će 2009. godine da prestane neka od ovih funkcija u okviru pravosudnih organa, pa će da se zaposle novi na tom mestu, ali ovde imamo još 22 nova zaposlena.
Idemo dalje. Opštinski sudovi trenutno u Srbiji imaju 6.829 zaposlenih, do kraja sledeće godine imaće 6.865, što znači četrdesetak novih, uz činjenicu da će nekima da prestane sudska funkcija, da će na njihovo mesto biti neko izabran, još novih 40.
Ovo sve pričam da biste shvatili kakva je besmislenost ove transformacije, jer će 2010. godine biti trend otpuštanja, smanjenja, tako ste rekli u obrazloženju predloga svih ovih zakona, da nova šema organizacije pravosudnih organa podrazumeva, čini mi se, negde ste rekli, oko 400 i nešto manje sudija.
(Snežana Malović, s mesta: Sudske straže...)
Doći ću do sudske straže, ona je na drugoj poziciji. Nemojte da se sekirate, nisam zaboravio.
Znači, kod opštinskih sudova imamo povećanje. Ovde pričamo o broju zaposlenih, ja sam se ogradio, nisam rekao sudije, nego broj zaposlenih. Opštinska javna tužilaštva – 627, samo još jedan da se primi u toku sledeće godine. Okružni sudovi – 1.810, a do kraja sledeće godine 1.812. Okružna javna tužilaštva – 279, a do kraja sledeće godine 281. Veće za prekršaje, to je neki pandan svim odeljenjima, plus sedište ovog višeg prekršajnog suda, za sada, taj drugostepeni postupak, a i ova odeljenja i viši prekršajni rade drugostepeni postupak, imamo 91 zaposlenog i tu se ne menja ništa.
Kod trgovinskih sudova, imamo trenutno 843 zaposlenih i neće ni tu da se menja do kraja sledeće godine. Viši trgovinski sud ima 72, toliko će biti i na kraju sledeće godine. Sada ide povećanje, to je nešto novo, s obzirom na onaj nulti sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca; Visoki savet sudstva će da primi novih 50 zaposlenih, a Državno veće tužilaca će primiti 22.
To je, otprilike, postojeća struktura zaposlenih, s tendencijom da to bude do kraja sledeće godine, i tu ćemo videti; od 12.845, biće na kraju 12.980, znači, 55 novih u okviru pravosuđa.
Što se tiče postojećih opštinskih organa za prekršaje, pošto se oni ne menjaju, nastavljaju sledeće godine, oni će da potroše 2,4 milijarde dinara, a što se tiče Veća za prekršaje, ono će u toku 2009. godine potrošiti 174 miliona dinara. To je sada pandan ovoj temi, to sam malo proširio na opštinske sudove za prekršaje i Viši prekršajni sud.
Viši prekršajni sud imaće sedište i još tri odeljenja, da se predmeti ne bi selili u Beograd, razuđeno. Ta logika je donekle, ne mogu reći prepisana, ali na sličan način kao što je karakteristično za drugostepene sudove.
Smatramo da je ovo moglo potpuno drugačije da se uredi. Jutros smo imali prilike da čujemo da je nekoliko poslanika izašlo i da su rekli – ovi iz inostranstva prigovaraju našem pravosuđu i, kada prigovaraju, prevashodno misle na trgovinske sudove, jer, navodno, oni tu ne mogu da završe posao onom brzinom kako to oni žele.
Moram da vam kažem da ta brzina kojom žele da završe posao u nekom od naših trgovinskih sudova nije ista kao u njihovoj matičnoj državi, tamo taj postupak duže traje. Oni kod nas uvek pričaju – turbo brzina, da bi završili posao s autoritetom – strani jezik, strana firma, a kasnije se ispostavi da je ta firma registrovana na nekom aerodromu, u nekoj slobodnoj zoni, samo ima strana imena, strane nazive, a ovi naši se plaše tih stranih imena i naziva, jer čim vide strano ime, još ako neko zavrne na engleski jezik kad uđe u sud, oni kažu – to je sto posto CIA, BIA, MIA.
Pošto oni imaju apsolutni prioritet, sve se završava. Po tom kriterijumu je i ''Sartid'' otišao za 20 i nešto miliona, a država preuzela milijardu i nešto duga. Mislim da je to pogrešna argumentacija kojom se kritikuju naši sudovi.
Međutim, ima jedna stvar, jedno današnje izlaganje je ovde bilo apsolutno neprimereno Narodnoj skupštini. Moram da vam skrenem pažnju da nigde ne piše u našim pravosudnim propisima da se ne sme kritikovati sud, sudije, tužilaštvo ili tužilac. Ako bi se to tako tumačilo, onda bi, praktično, izostala javna kritika i onda se ne zna gde to javnost može da kontroliše šta radi pravosuđe.
Javnost je ovlašćena da kontroliše šta radi pravosuđe. Kad kažem – javnost, ne mislim samo na građane, novinare, poslanike, nego apsolutno na sve. Ne sme da se komentariše tekući sudski predmet, gde je u toku izvođenje dokaza, ili tek treba da se saslušaju neki svedoci, tek treba da se donese prvostepena presuda, tek treba da se završi žalbeni postupak, da se donese presuda po žalbi, ili, ako ide na vanredno pravno sredstvo, eventualno, kasnije, mada nema potrebe za vanrednim pravnim sredstvima. Zabrana komentarisanja, a podrazumeva se da komentarisanje može biti uticaj, traje do pravosnažnosti. Posle pravosnažnosti, sve podleže kritici.
Danas smo imali prilike da slušamo jednog ovde, drži nam predavanja kako ne sme niko da proziva sudiju. Sme da se prozove sudija, ali kad se okonča neki predmet. Kad se okonča predmet, javnost to može da kritikuje.
Ona ne može da promeni sudsku presudu, jer javnost nije u pravosudnom sistemu, nema taj autoritet, ali može da kritikuje, jer kad ne bi bilo te kritike, onda bi bila samovolja u sudu daleko veća nego što je u Vladi Srbije ili nekom drugom izvršnom organu. Čovek je počeo da se hvali kako je dobio neke škole ovde, drži neka predavanja i demonstrira apsolutno neznanje. Kad smo već kod toga, moram da vam skrenem pažnju da kritika javnosti dobija na svojoj težini ukoliko je, u priličnoj identičnoj pravnoj ili činjeničnoj situaciji, samo jedan sud, ili samo jedno veće jednog suda drugačije odlučilo nego u 99% slučajeva drugi sudovi. Onda tu nešto nije u redu.
Javnost, s pravom, može da kritikuje, ali je problem druge prirode. Problem je što je tužilaštvo dužno da takvu informaciju koju dobija od javnosti mora da iskoristi i proveri da li je sve u redu u jednom takvom predmetu, da li ima elemenata nekog krivičnog dela u ovim slučajevima kršenje zakona od strane sudije. To je vrlo teško delo i vrlo teško je dokazivo, jer se, obično, sudije kriju iza tog svog imuniteta i iza svog prava da iznose svoje mišljenje, svoj pravni stav o nekom pravnom pitanju.
Teško je pronaći tu tananu liniju, ali nesumnjivo je da je ta tanana linija prekoračena ukoliko 99% sudova za identičnu pravnu stvar odluči na jedan način, a samo jedan ili dva od 130 i nešto sudova, da svedem to na okružne, daleko manji broj tih sudova nađe da odluči na drugačiji način, suprotno od ostalih sudova, tim pre što je pre nekoliko meseci održano savetovanje na kome su tužioci i sudije dobili jedno vrlo kvalitetno tumačenje kako da primene odgovarajuće odredbe Zakona o lokalnim izborima, pre svega, mislim na čl. 46 do 56.
Nakon savetovanja u okviru pravosuđa kako sudije ubuduće da primene tu odredbu, pošto se prvi put susreću s jednim takvim zakonom, 99% sudova odlučilo je na jedan način, a onda su se našla jedan ili dva, pod nekim uslovima neka bude i tri, okružna suda koji to potpuno drugačije urade, suprotno od nečega za šta bi se moglo reći da je već sudska praksa.
Kad su oni to odlučili, predmet je okončan, konačno završen, on može da se komentariše, jer nemate na šta da utičete, pošto je odluka već doneta. Zabranjeno je da se prethodno utiče, u fazi kad se donosi odluka, a kad je odluka doneta, ako izostane javna kritika, pogotovo u Narodnoj skupštini, koja je verovatno najobjektivnija, onda se postavlja pitanje – šta radimo? Zar treba da pišemo propise kako bi svi bili stranka u nekom postupku? To je nemoguća varijanta.
Što se tiče konkretnog amandmana, verovatno će deliti sudbinu amandmana koji je isti podnosilac dao na član 2. Verovatno neće biti usvojen, ali ako se posmatra kao princip, potpuno je primenjen princip kao za Tutin, kao što je Kenan podneo za Priboj i ovi drugi...
(Predsedavajući: Vreme.)
... amandmani koji su podneti za odeljenja Višeg prekršajnog suda. Hvala.

Meni je žao što moram da vam kažem da je moje nepovredivo pravo povređeno. Nije za smeh. Budite vrlo ozbiljni. Svakome se garantuje da radi u toku dana osam sati. Ako poslodavac to ne poštuje, onda inspekcija rada dođe i kazni ga. Mi smo sada u prilici da ne možemo da obavestimo inspekciju, a ako bi inspekcija i došla, ne znamo koga da kaznimo.
Hoću da vam kažem da postoji veliki problem između člana 27. i člana 31. Kolizija je u tome što kada se lice iz člana 31. mnogo uživi u ulogu iz člana 27. imamo ovu situaciju, koja nam liči na onu kada su glasali iz Bodruma, glasali iz Soluna, preko noći hapsili ljude, bez bilo kakvog naloga, bilo kakvog rešenja.
Moram, zbog gledalaca, koji se obično u ovo vreme pripremaju da idu da spavaju, jer su preko dana završili sve ono što su planirali, da kažem da ovde nije u pitanju tvrdoglavost, niti je tuk udario na luk. Ovde se radi o vrlo ozbiljnoj stvari. Nema tu neke isprazne upornosti i inata, mada je to naša nacionalna karakteristika. Ovde se radi, pre svega, o sledećem – neko je, s leve strane, zaključio, a to su Miki Rakić, Boris Tadić i onaj Vukadinović iz BIA-e, da treba dodatno omalovažiti Narodnu skupštinu, kako ona nije sposobna da se dogovori, čak, ni o radnom vremenu, da bi se građanima smučilo sve što se vezuje za Narodnu skupštinu, a kada se ta situacija desi, onda je – što gore, to bolje. Za koga? Za ovu trećinu leve strane.
Naravno da mi ne želimo da učestvujemo u toj podvali. Samo da vam skrenem pažnju, i ovih dana je 20 do 30 amandmana dnevno bilo na dnevnom redu i nikakvih problema nije bilo. Radilo se i do 20 časova, ako
Treba, i do 22. Postojao je taj, ako bih mogao da kažem, parlamentarni dogovor i nešto normalno za rad. Međutim, sada je situacija potpuno obrnuta.
Za još, otprilike, pola sata, Euleks je okupirao Kosovo i Metohiju, po nalogu Borisa Tadića, Vuka Jeremića, bez obzira na onih šest tačaka. Istovremeno, jedan mangup se šeta po Hrvatskoj, uz policijsku pratnju hrvatske vojske, odnosno policije, obilazi srpske krajeve i demonstrira svoju veliku brigu i to da krvari za Srbima bilo gde da se nalaze.
Ovo je najobičnija manipulacija, poštovani građani Republike Srbije, ovo je demonstracija primitivizma, prostakluka i anticivilizacijskog ponašanja nekih ljudi koji su se otuđili od parlamentarne većine, izdigli se iznad parlamentarne većine, pokušavajući da dezavuišu ovu raspravu, ali ovaj naš poslovnik nam omogućava da pričamo o tome ko prodaje drogu, ko prodaje nacionalne interese, ko finansira koju stranku.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se.

Gospođo Čomić, opet član 27, mislim da ga znate napamet i da ne treba da ga citiram, da ne bih onemogućio brzi ulazak u EU, a vi ćete da se potrudite da shvatite da staranje o primeni Poslovnika ima svoj duh, ne mislim na Sveti duh, nego na cilj te odredbe.
Moram da vas upozorim da ste u korišćenju neke argumentacije, ili nekog obrazloženja, zašto je danas utorak a nije sreda, prekršili neke logičke zakone. Rekli ste, da je kojim slučajem postignut prećutni dogovor između predsednika poslaničkih grupa, mi bismo mogli Poslovnik i da primenimo.
Međutim, napravili ste veliku grešku. U potpunosti podržavam tu vašu upornost i taj stil primene Poslovnika, nema nikakvih problema, na to smo već navikli, ali vam skrećem pažnju da, na način kako primenjujete Poslovnik, pokazujete da ne poštujete propise. Morate da znate, ako se radi duže od osam časova, da je i to produženje vremenski ograničeno.
Moram da vam skrenem pažnju, gospođa Malović je trudnica. Trudnicama je zabranjeno da rade noću, pogotovo u trećoj smeni, a mi se nalazimo osam metara ispod zemlje. Samo vam skrećem pažnju da uzmete u obzir, kada utvrđujete duh neke norme, da i o tome vodite računa.
Moram da obavestim građane Republike Srbije da je ovaj svojevrsni performans u režiji DS-a, ili Mikija Rakića, Borisa Tadića i ovog Vukadinovića, to je društvo manuelnih radnika, ideolozi se nalaze na drugom mestu. Građani Republike Srbije bi, ukoliko postoji ovaj prenos, nešto mi ne zvuči da postoji, morali da znaju da je ovo osmišljena operacija i ona je sastavni deo nečega što smo se dogovorili oko Euleksa. Priča o Euleksu sada dobija na svojoj težini. Treba da se omalovaži Republika Srbija. Danas Euleks na KiM-u, u režiji DS-a, ne bi bilo nikakvo iznenađenje – sutra i u vašem stanu.
Ovo je primer kako se degradira, omalovažava i uništava država. Zamolio bih vas da u danu za glasanje konstatujete da ste izvršili povredu, ali bih vam preporučio da se u danu za glasanje konstatuje da način koji ovde reprezentuje gospođa Nada Kolundžija predstavlja tešku povredu Poslovnika.

Gospođo Čomić, to je član 27. Poslovnika Narodne skupštine.
Preuzimam veliki rizik, jer ne znam kako ćete da reagujete na ove reči koje ću da izgovorim. Ali, ovo je skandalozni način vođenja sednice Narodne skupštine, zbog toga što većina u Narodnoj skupštini želi da zavede jedan totalitarni sistem u Srbiji i onda se ne biraju sredstva. Stvarno se ne biraju sredstva. Ova rasprava o pravosudnim zakonima je, manje ili više, išla vrlo dobro, ali sam vam u ponedeljak pre podne najavio da, što se tiče teritorije KiM-a, sledi Euleks, sa svim ovim posledicama o kojima je pričao gospodin Kragović.
Sasvim je očigledno, vrlo dobro znam, pošto sam ''stečajni upravnik'' DS-a, da je došao nalog da se napravi svojevrsni cirkus u Narodnoj skupštini. Videćete jutros kakva će biti izdanja novina, kakva će biti lavina optužbi na teret Narodne skupštine, a krivac za sve ovo je preko puta, to je Boris Tadić. Oni su u nedelju imali vrlo lošu sednicu Glavnog odbora.
Samo se vi smejte, Srbija strada kada se vi smejete i kada pobedite.
Ovo je izazvana situacija da bi se skrenula pažnja sa vrlo crnih stvari koje se dešavaju srpskom narodu – Euleks na KiM-u, nezaštićeni Srbi, Vučić u Republici Srpskoj Krajini, u pratnji hrvatske policije, tamo nešto, kobajagi, štiti, a to je osmislio Miki Rakić, Boris Tadić i onaj Vukadinović, jer te bezbednosne službe rade za strance. Vi ste nas naterali da ostanemo ovde i da reklamiramo povrede Poslovnika, kako bismo svojom upornošću dokazali šta radite.
Samo da vas podsetim, odraz primitivizma je glasanje iz Bodruma, odraz prostakluka je glasanje iz Soluna, odraz necivilizacijskog ponašanja – isporuka Slobodana Miloševića, akcija "Sablja", prodaja naših banaka, "Sartida" za 20 i nešto miliona i uništavanje.
Zato smo ovde, da sprečimo. Ne možemo toliko da sprečimo, ali da građani vide o čemu se, zapravo, radi.
Pre nekoliko dana sam vam rekao – vodite računa, u tom oportunizmu prema SRS-u, idete u izdaju, a danas ste to i dokazali.

Imam ja ovog materijala poprilično, nego moram, zbog odsutnog predsednika Narodne skupštine, da nađem vezu s ovim amandmanom, kako bi ova rasprava o Predlogu zakona i amandmanima bila interesantna i malo poučna ne samo za poslanike, već i za građane koji prate prenos zasedanja Narodne skupštine. Dobro je što prate, jer po ovoj dokumentaciji koju dobijam svakodnevno vidim da ova tačka mami pažnju.
Na početku, moraću da podnosioca amandmana, ako mogu tako da kažem, malo ispravim, da preciziram neke stvari koje je on tokom svog izlaganja naveo. Naveo je koliko će sudija i sudskog osoblja da ostane bez posla zbog ovakve transformacije.
Morate da shvatite da je sa gledišta ove vlade i projekcije budžeta, kako to radi Vlada Borisa Tadića, svaki državni službenik trošak. Pošto u budžetu treba da se smanje troškovi, onda, ukoliko nema člansku kartu DS-a, G17 plus, dobiće ''šut'' i to je ta ideologija. Svi oni koji dobiju otkaz ili ne prođu, verovatno će da dobiju neku otpremninu, kako da se reši njihov radno-pravni status. Onda ulaze u društvo odabranih, gde je bio, recimo, i Šutanovac, koji je dobio otpremninu da ne radi u saveznoj administraciji, a sada je ministar odbrane.
Znači, svi državni službenici suda, sudije, tužioci koji ne budu prošli, koji još nisu za penziju, dobiju otpremninu i ispunjavaju osnovni uslov da mogu biti ministri. Kada može Šutanovac, zašto ne bi mogao i neko drugi? To je poruka – svi u DS, tu će da se reše svi problemi.
Morao bih da skrenem pažnju, sudeći barem po ovome što sam dao gospodinu Novakoviću i po nekim novinskim tekstovima, proizilazi da je čak i Nadzorni odbor Vrhovnog suda utvrdio da pojedine sudije nemaju pravosudni ispit. Takav tekst ima, ono što sam ti dostavio.
(Poslanik daje predsedavajućem tekstove.)
Evo, to je gde je policijski auto. To je ta slika gde je policijski auto i piše – sudija bez pravosudnog ispita. Neću sada da upotrebljavam podatke s imenima. Daću ovo gospođi ministar kasnije, pa neka vidi.
Ako je ovo tačno kao vest, znači, uopšte ne pričam ni o sudu, niti o imenu, nemam potrebe to da radim, zato što nije provereno, ali, kada je objavljeno u novinama, verovatno je veliki stepen tačnosti prisutan, ako ima takvih slučajeva, to prvo mora da se otkloni. Ima tu i pismo iz Ministarstva pravde gde tog imena, te osobe ženskog pola, s imenom i prezimenom, nema u evidenciji da je polagala pravosudni ispit a došla je do sudije Okružnog suda. No, dobro, to ćete vi da rešavate. Verovatno i takvih pojava ima i to treba rešiti.
Moram da skrenem pažnju da, ako se ova vrsta organizacije sudova i javnih tužilaštava stavi u kontekst nultog sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, može stvarno da prouzrokuje neke probleme.
Prosto, strepim nad pravosuđem, ako Boško Ristić, kao advokat, lično zainteresovan za neke stvari, kao poslanik i član DS-a, predsednik Odbora za pravosuđe, po funkciji, po položaju, postane ta dva vrlo važna organa u nultom sastavu.
Onda možete da zamislite kako može da se odrazi ta vrsta koristoljublja i zadovoljavanja nekih ličnih njegovih interesa na određenim teritorijama. Njegova teritorija je, verovatno, Leskovac i okolina. To je ta veza s ovim amandmanom.
Veliki su problemi. Samo da vam skrenem pažnju, gospođo Malović, ja ću da vam predam kasnije ovu dokumentaciju. To je dokumentacija koju su mi dostavili zaposleni u Građevinskoj direkciji Republike Srbije. Juče sam dao to pismo, zamolio da se umnoži i, naravno, nije umnoženo, neće da se podeli poslanicima, a ja sam odlučio da vam dam i jedan primerak propratne dokumentacije. Tu ćete pronaći i vaše partijske drugove, Dragana Đilasa, Grujića, onda ovog Zlatanovića iz Leskovca, i to je ta veza s amandmanom, pošto je on bio na čelu te direkcije. Naći ćete neke medije koji su dobili prostor, naći ćete neke direktore medija koji su dobili stanove.
Naravno, dajem vam to kao znak korektnosti, da se uključite u opštu kampanju borbe protiv kriminala, ali ja ću ovo dostaviti i novinarima, tako da će, ako vi to blokirate, valjda, neki novinar da objavi, jer je nemoguće da se ne objavi.
Znači, imate tu materijala da pogledate, naročito sa gledišta nenamenskog korišćenja sredstava. Skrećem vam pažnju da je na čuvanje otišao jedan stan koji je pripao Narodnoj skupštini, da se podeli zaposlenima u Narodnoj Skupštini. Jedan stan koji je namenjen Narodnoj skupštini, da se podeli zaposlenima, avgusta ove godine je, zahvaljujući Direkciji i novim kadrovskim rešenjima u Direkciji, pošto je ona postala sad stambena zadruga, otišao, po jednom posebnom aranžmanu, na čuvanje nekom od funkcionera, tako da ove konkurse što pravite za državne službenike i nameštenike možete slobodno da vežete mački o rep.
Bitno je da si ti član DS-a i to je veza s mojim jučerašnjim govorom ovde, kada sam vam citirao odredbe Ustava kojima je zabranjena ta vrsta političke dominacije.
Naravno, imam i za gospodina Mićunovića, pošto je pre nekoliko dana pričao nešto ovde, dobacivao s mesta, samo da vas podsetim, gospođo Malović, pošto mi je sad jasno zašto ste promenili doajena ideologije DS-a, pa je ušao gospodin Milivojević na mesto gospodina Mićunovića. Evo šta kaže Uprava kriminalističke policije, avgusta ove godine, povodom jednog interesovanja. I to ću da umnožim za medije, zapisnik Budžetske inspekcije i sve ono što je rađeno prilikom popravke Savezne skupštine. Ja nikada ne lažem, zapamtite.
Samo da pročitam kraj. Kaže se: "Dana 26.12.2007. godine, Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu dostavljen je izveštaj, broj taj i taj, o izvršenim proverama po navedenom zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja (na 15 stranica), sa pratećom dokumentacijom".
U potpisu, Mladen Spasić, vama iz DS-a vrlo drag čovek Mlađana Dinkića, po čijem nalogu je izvršena kontrola materijalno-finansijskog poslovanja Savezne skupštine kada je predsednik Veća građana bio gospodin Mićunović. Zato postoji osnovana sumnja da su negde pare nestale. Ja ne tvrdim ništa, kao što sam i malopre rekao, ovo su informacije dobijene od građana, s dokumentacijom. Imam razloga da sumnjam i da tražim odgovor nadležnih državnih organa. Kod ove Građevinske direkcije, posebno obratite pažnju na namensko korišćenje sredstava, tu sam lično zainteresovan.
Gospođo Malović, da vas obavestim, onaj sudski dostavljač nije došao da potpišem ovu optužnicu. Trebalo bi nekako da dođe, da bi krenuli ovi rokovi. Zbog javnosti, i ovo ću da podelim novinarima, jer želim da napravim od tog suđenja cirkus, sa jedno 60 advokata i sa svedocima; to će biti kompletni sastav Vlade i svi ministri od 2001. godine do danas.
Naravno, u tom smislu će mi biti potrebni i završni računi za 2001, 2002. i 2003. godinu, u pogledu namenskog korišćenja sredstava sa pojedinih budžetskih pozicija, da građani Srbije shvate, između ostalog, oni koji su od strane Amerikanaca procenjeni kao srpski nacionalisti, a taj sam i ja. Kaže se ovako – jer, u slučaju npr. da je davao pare ''Otporu'', do svega ovoga ne bi došlo, kao ni u slučaju da je novac uplaćen Cesidu, ili da su uplaćeni iznosi za sabrana dela, npr. Stevana Lilića.
Znači, da sam ja, kao ministar, uplatio nešto sa računa za sabrana dela Stevan Lilića, za Cesid i za ''Otpor'', verovatno ne bi bilo ni krivične prijave, niti optužnice, tako da će to suđenje biti vrlo interesantno. Za početak, da skrenem pažnju da morate da obezbedite dokaze kako se finansirala kampanja za izbor lepotice, koju je sponzorisalo Ministarstvo trgovine, a onda imam još neke ugovore Bojana Dimitrijevića o nekim projektima.
Samo da vam skrenem pažnju, gospođo Malović, da znate s kim sedite, s kim ste sedeli i s kim se družite po partijskoj liniji. Ovo je odluka o raspodeli sredstava na projektu intervenisanja, interventna sredstva za dopunu sektorskih projekata Nacionalnog investicionog plana. U ovoj odluci ne postoji poziv ni na jedan član bilo kog propisa. Dragan Đilas je ovo potpisao 5. juna 2008. godine. Kaže – ministar bez portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan, donosi odluku. Kraj, završen posao.
Biće interesantno, pošto moram od toga da napravim cirkus, da bi ljudi videli kako funkcioniše ta demokratska vlast i kako se po nečijem nalogu proganja neko za koga je Amerika rekla da je srpski nacionalista. To treba osuditi, to treba eliminisati, pa, ako ništa drugo, treba da se izmisli nešto. To ćemo lepo da sređujemo u ovom periodu.
S obzirom na to da imam kolegu koji je iz Leskovca i koji ima potrebu da nešto kaže o ovome, ja sam završio, ali ću se javiti još da vam pomognem da što bolje ovo utvrdite.

Gospodine Novakoviću, potpuno sam svestan činjenice da ne možete da promenite nešto što je zabrljala Slavica Đukić-Dejanović, ali bi bar, kad sedite na tom mestu, morali malo da posvetite pažnju članu 104, više zbog člana 27. Poslovnika Narodne skupštine, jer ovde se, s ove govornice, čuje sve i svašta.
Imali smo prilike da čujemo da je neko kolega sa Pejčićem. Ne znam po kom osnovu kolege. Nisu valjda bili zajedno na fakultetu, ili u školi, ili u obdaništu. Ako neko smatra da su svi kolege koji su u ovoj sali, onda znači da neko smatra da je, samom činjenicom što je tu, legalno i legitimno prisutan.
To ne može da bude tačno i to je jedna vrsta privatizacije. Nekada je Čkalja znao da pravi štosove s one dve biste ispred Savezne skupštine, teško ga je uterati, zadržati, tako da morate da vodite računa o tome, jer Pejčić je kolega velikim broju poslanika ovde, zato što njegov boravak ovde ima legitimnu osnovu i legalno pokriće, a neki kada izađu, da bi napravili neku sliku o sebi, pozovu se baš na Pejčića, pa kažu – poštovani kolega Pejčiću.
Nisu kolege, uopšte, nikakve kolege, kao što se i ova strana zgražava i svakim danom sve više protestuje što imamo ove amandmane ''s lupanjem'', pa smo sada mogli da zaključimo da će da se u okolini Jagodine sudi u nekom rudniku.
To su takva izlaganja, ali znam, gospodine Novakoviću, da vi niste baš glavni krivac za ovo. Ako kojim slučajem, na proputovanju, sretnete Slavicu Đukić-Dejanović i navrati u Skupštinu, podsetite je da postoji Ustav Republike Srbije, da postoji jedan zakon, da postoje crkve, zakletve, podsetite da postoji i trunka morala, a da, ako se ta trunka morala ne nalazi u ovoj narodnoj skupštini, ne znam ko ima legitimno pravo da juri kriminalce. S kojim pravom bi neko mogao da juri kriminalce, ukoliko javnost, svi vide da Narodna skupštini danima postaje sigurna kuća za kriminal?