Gospodine Novakoviću, očekujem, s obzirom  na to da vrlo dobro vodite sednicu Narodne skupštine, da možete da iskoristite vaša ovlašćenja iz člana 27. Poslovnika, a tiče se odredaba čl. 104, 225. i 226. našeg poslovnika.
Ovde imam sudsko poravnanje, a citiram ovo što imam, pa ću na kraju da vam kažem zašto je to važno. Sudsko poravnanje kaže: ''Tužilac, država SRJ, Savezna direkcija za imovinu i Savezna skupština'', s jedne strane, a, s druge strane, tužena je kompanija "Dunav osiguranje AD Beograd". Saglasno konstatuju, pošto se radi o sudskom poravnanju, da je tuženi, a tuženi je "Dunav osiguranje", u obavezi da po polisama, pa se navode polise, povodom štetnog događaja od 5. oktobra 2000. godine, a sud je konstatovao da je paljenje Savezne skupštine bio štetni događaj.
Jeste, to pričam gospodine Novakoviću, to je bio štetni događaj zbog kojeg je kompanija "Dunav" platila, a platila je ona posle i za zatvore. Ovde nema Batića, neću o tome sada. Vidite, dogovorili su se da šteta bude 95 miliona ondašnjih, a sada ne možemo da kažemo koliko je, i kompanija "Dunav" je to sve izmirila.
Imamo ovde pismo da su oni to završili sve 14. 3. 2002. godine. Kasnije ću, kada poslepodne bude veća gledanost, da čitam ove druge delove, s obzirom na to da me je neko pre 15-ak dana optužio da lažem. Doduše, dobacio je čovek s mesta.
Zamolio bih vas, gospodine Novakoviću, da bismo svi mi mogli bolje da shvatimo šta se to dešava u DS-u, promena stratega, ideologa, itd., a naravno, povodom onoga što sam juče pričao o odredbama Ustava Republike Srbije koje zabranjuju tu vrstu dominacije političke stranke u državnim organima, ovo sve postoji u službi Narodne skupštine, kompletna dokumentacija, da zatražite od službe, da se poslanici obaveste o tome kako se koriste sredstva, odnosno kako su se koristila sredstva Narodne skupštine povodom štetnih događaja.
Molim vas, sudski je konstatovano da je to štetni događaj. Zbog tog štetnog događaja na dan 5. 10, mi u kontinuitetu preživljavamo štetu i pošto na taj događaj...
(Predsedavajući: Vreme predviđeno za vaše reklamiranje povrede Poslovnika je isteklo.)
... niste obratili pažnju, naređao sam čitav niz odredaba Poslovnika Narodne skupštine, a počeo sam od člana 27, preko 104, 225. i 226, gospodine Novakoviću.

Dobro.

Ovo su lokalpatriotski amandmani, jer nas je Vlada naterala, mene je naterali da branim te amandmane, a poslanike koji pišu, da ih pišu, jer, jednostavno, ne mogu da trpe pritisak sredine.
Sud, zgrada suda, ljudi koji rade u toj zgradi, predstavljaju nešto prepoznatljivo u tom mestu i mene ne čude ovi amandmani, jer oni imaju za cilj da se sačuva nešto što su stečene pozicije. Da li je to opravdano? Mislim da jeste opravdano. Da li to treba na neki način da racionalizujemo? Možda, možda je to potrebno da se uradi, ali sa poznatim kriterijumima i merilima.
Ovaj amandman se odnosi na opštine iz Zlatiborskog okruga. Pošto je gotovo identičan kao kada su u pitanju amandmani na organizaciju sudova u nekom drugom okrugu, neću se zadržavati na tim detaljima, ali bih nastavio dalje, pošto nemam nameru da ponavljam svoja izlaganja, da vam predstavim hipotetički jednu situaciju.
Pošto je već poznato da će ići novi izbor, odnosno reizbor i lustracija, da će doći do smanjenja broja sudova, broja sudija, u tom novom konkursu koji treba da sprovede nulti sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, imaćemo situaciju da, recimo, za jedan osnovni sud, rekao bih, omnibus sud, koji sada sublimira veći broj opštinskih sudova, bude raspisan konkurs, da se prijave kandidati koji, recimo, rade u nekom opštinskom sudu koji se gasi, koji možda postaje sudska jedinica. Onda se javlja, stvarno, problem – šta će da se primenjuje kao kriterijum prilikom izbora?
Da li će, možda, jedan od kriterijuma da bude i prebivalište kandidata? Da to ne bi bilo možda komplikovano, uzeću konkretan primer. Opštinski sud Požega se briše, pa se predviđa Osnovni sud u Požegi, za teritoriju opština Arilje, Ivanjica, Kosjerić i Požega, sa sudskim jedinicama u Arilju, Ivanjici, Kosjeriću. Uzeću primer Arilja, to će postati sada sudska jedinica, ne znam tačno, ali tridesetak kilometara je, pretpostavljam, između njih.
Vi ste raspisali konkurs za Osnovni sud u Požegi. Javljaju se kandidati. Vi morate nekog od izabranih kandidata da pošaljete da radi u sudskoj jedinici Arilje. Šta će biti kriterijum prilikom izbora? Da li imaju prednost oni koji već rade, sada, u Opštinskom sudu Arilje, kao kandidati za budući osnovni sud u Požegi? Ako imaju prednost, onda koji su kriterijumi? Na bazi kojih kriterijuma vi birate sudije? Stručnost, dostojnost itd. Šta ako teoretski dođete u situaciju da nijedan od izabranih kandidata nema prebivalište u Arilju? Šta će da bude u situaciji ako izaberete kandidata samo zato što je iz Arilja?
Danima slušamo da jedan od razloga zašto se gase sudovi i negde postaju sudske jedinice nekog drugog osnovnog suda jeste veliki stepen korupcije, zato što je mala sredina, mogućnost da se utiče na sudske odluke itd.
Iz ovog primera se vidi da je ovo, praktično, neprimenljivo na način za koji bi moglo da se kaže da je objektivan. To su, pored onih problema o kojima sam vam pričao danima, novi problemi za koje vi nećete moći da nađete odgovor.
Sada pričam hipotetički, kada ne bih sumnjao u volju, sposobnost i namere tog nultog sastava Visokog saveta sudstva. Ali, pošto će tamo biti i ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe, predsednik Vrhovnog suda, to je taj, po položaju, sastav, onda možete zaključiti da će i taj izbor, za koji se kaže da će biti visokokvalitetan, stručan, objektivan, biti najobičniji voluntarizam.
Da ne bih dobio neku opomenu, ja ću, gospođo Malović, da vam predam kompletnu dokumentaciju. Pre nekoliko dana, pre 15 dana, iznosio sam neke podatke, podatke kojima sam stvarno raspolagao, a gospodin Mićunović mi je sa mesta dobacio da lažem.
Ja sam prikupio ovu dokumentaciju, koju sam i tada čitao, pa vam je dajem i skrećem pažnju na određene delove, pa ako je to što budete pročitali ovde stav pravosuđa, onda tražim od vas da na objektivan način ove stavove primenite u svim sudskim predmetima. To je jedna stvar.
S obzirom na to da imam neku lošu sreću, ja najavim državni terorizam, a ono sutradan upadnu kod čoveka u kuću. Evo, sad sam malo zakasnio. Sad vas obaveštavam šta se desilo. Vidite, Radovan Karadžić u Beogradu smeta, pa se desilo da je jedan čovek ušao u knjižaru "Nikola Pašić" i, jednostavno, oborio njegovu statuu koja je od gipsa; ono što je od bronze nije mogao da dohvati.
Samo da vas podsetim, ta statua od bronze je bila izložena 2006. godine kao eksponat u sedištu UN-a u Njujorku. Znači, ako je ta bronzana statua mogla da bude u Njujorku, u UN-u, kao umetnički rad jednog našeg čuvenog vajara iz Srbije, onda imajte poštovanje prema replikama, pa neka budu makar i od gipsa. Tu gipsanu je neko porušio.
Kad već pričamo o toj knjižari, preporučio bih vam da je posetite i zamolio bih, gospođo Slavice Đukić, vas, ako ste u mogućnosti, ovo su vrlo jeftine knjige, da po primerak ovih knjiga obezbedite za sve poslanike Narodne skupštine. Mogli biste i neke državne institucije da snabdete ovim knjigama. One su potrebne, pre svega, ministru inostranih poslova, Jeremiću, i onima koji zastupaju Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde.
Jedna je knjiga autora Mirjane Anđelković Lukić "Darovi milosrdnog anđela", odnosi se na objekte, imovinu i sve što je zverstvo NATO-a 1999. godine učinilo, i preporučio bih vam knjigu Branimira Stanojevića, naravno, u izdanju knjižare "Nikola Pašić" – "Milosrdni anđeo ili knjiga mrtvih", sa spiskovima svih žrtava NATO-a 1999. godine, ali, apsolutno svih. Sve žrtve, građani i državljani Republike Srbije, bez obzira na veru, naciju i na bilo koje drugo svojstvo.
Zamolio bih vas da, ako u UN-u ne smeta bista Radovana Karadžića, vodite računa da svojim nastupima u Narodnoj skupštini, pa i u pisanim medijima, ne podstičete tu vrstu antagonizma, koja je danas, nažalost, eskalirala time što je neko, a verovatno ga je BIA podmetnula, ušao u knjižaru, slomio, polupao tu gipsanu statuu, verovatno pokazujući na taj način, između ostalog, i bes zbog onoga što izuzetno dobro radi Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu.
Meni je drago što imamo dobru komunikaciju s građanima Republike Srbije koji prate te prenose. Ujedno, moram da vas obavestim da će za koji dan proraditi i sajt SRS-a posvećen borbi protiv korupcije i kriminala u Republici Srbiji. Na tom sajtu će biti kompletna korespondencija, odnosno sve ono što nam dostavljaju nadležne institucije, građani i svi oni koji podržavaju SRS u ovoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da javnost u Srbiji mnogo bolje zna kako treba da se uredi pravosuđe nego pojedini poslanici. Jer, po Poslovniku, mislim da ne bi niko smeo da unosi laptop u salu Narodne skupštine. Mi ne znamo da li je to informativni centar, da li je lokator, da li je neka satelitska veza s Pentagonom, sa CIA-om, ili je to, jednostavno, sredstvo za potkazivanje, kako bi neko direktno čuo šta se radi u Narodnoj skupštini, a moguće je da je sredstvo komunikacije, kako bi se dobilo sopstveno mišljenje.
No, ovi amandmani su stvarno interesantni, jer omogućavaju javnosti da vidi kakva je to operacija uređenja i organizacije sudova u Republici Srbiji u režiji DS-a. Ja moram da vam skrenem pažnju da kada nešto radi DS, morate biti oprezni – mora to sve lepo da se pretrese i da se vidi šta će dole da ispadne, to šta dole ispadne, to je ono glavno.
Malo ću se baviti nečim što se zove međunarodni standardi. Te standarde su propisale Ujedinjene nacije i to već važi 20 i nešto godina, jer kad je UN shvatio da ne može da se bori za zaštitu ljudskih prava, a to je postala neka nova funkcija UN-a pre dvadesetak i nešto godina, zaključili su da treba da propišu načela koja treba da garantuju samostalnost i nezavisnost sudstva. Jer, glavne članice UN-a, stalni članovi Saveta bezbednosti i one najznačajnije države, po bilo kom kriterijumu, imale su formalno-pravno garantovano sudstvo, ali su organizacija, uređenje i ta minimalna načela koja treba da garantuju poštovanje ljudskih prava bili veoma različiti, pa je nastala potreba, čini mi se da je to bilo rađeno u Rimu, da se naprave standardi. Oni su postali prilično obavezujući za sve države članice UN-a.
Prvi je standard da se garantuje samostalnost i nezavisnost. Tu je stavljeno na volju državama da to mogu da urade ustavom, kao najznačajnijim pravnim aktom, ali nije problem ni ako se to uradi zakonom.
To su uradili zbog toga što su bili svesni da je teško da neke države promene svoje ustave, da ovo ugrade. Jer, ima nekih država koje po 70-80 godina ne menjaju ustave, za razliku od nas koji to menjamo kako se promeni vladar, u Republici, naravno, pošto smo mi Republika a nismo monarhija. To je tako išlo. Napravljen je jedan standard. Taj standard koji je kod nas napravljen, moram da kažem, i pre 30 i nešto godina, u međuvremenu je dograđivan, bez obzira na to da li su sudije birale opštinske skupštine, ili kasnije, od 1991. godine, Narodna skupština – ali taj standard je očuvan. Sada imamo jednu intervenciju u organizaciji i uređenju sudova koja bitno narušava te standarde koje smo primenili i koji su postali deo naše pravne tradicije.
Na šta mi ovo liči – ova operacija DS-a? Ova operacija DS-a mi liči na nešto što smo imali prilike da vidimo 1993. godine, u dva pokušaja, u Savetu bezbednosti UN-a. Jedan pokušaj je bio februara, a drugi se završio maja 1993. godine. Obratite pažnju na datum kada je to bilo završeno, bio je 25. maj, Dan mladosti, 1993. godine. Doneta je jedna rezolucija i, formalno-pravno, tom rezolucijom je osnovan Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, sa sedištem u Hagu. Sastavni deo te rezolucije bio je i Statut Haškog tribunala.
To je 78 uglednih profesora međunarodnog prava kritikovalo, jer međunarodni sud se formira međunarodnim ugovorom, a pod nekim uslovima, to je moguće i na Generalnoj skupštini UN-a. Savet bezbednosti, u čijoj je nadležnosti samo očuvanje mira, nema to pravo i to ovlašćenje, sada to malo karikiram, da postupa kao zakonodavno telo, pa da donosi opšte akte takve prirode, pogotovo u onoj oblasti gde se garantuje samostalnost i nezavisnost sudstva i sudske funkcije.
To je konstatovao i Butros Gali, u to vreme generalni sekretar. Naravno, on to nije mogao da izmisli, već je morao da koristi usluge 10 država koje su pitane za savetodavno mišljenje šta da se radi, kako da se to uradi. Međutim, u tom svom izveštaju on je konstatovao veliki nedostatak legitimiteta i legaliteta takvog jednog suda, pa su onda pronašli formulu da to bude pomoćni organ Saveta bezbednosti.
Onda je usledila kritika – kako je moguće da pomoćni organ bude sud? Onda su rekli, neka bude ad hok pomoćni organ, čini mi se da beše iz člana 39. Povelje UN-a. Opet su svi osetili da je problem legitimiteta jako izražen, jer ako nema legitimiteta, onda nijedna odluka ne može biti legalna.
Samo da vas podsetim da su 1998. godine završavani razgovori, jer je ranije započet taj proces oko formiranja jednog stalnog suda za ratne zločine, i okončani su 16. jula 1998. godine, kada je potpisan tzv. Rimski statut Stalnog suda za ratne zločine. On je nastao na osnovu međunarodnog ugovora, jer države koje su učestvovale u razgovorima zaključile su takav sporazum.
Zaključenjem takvog sporazuma, one su prenele deo svog suvereniteta i svojih suverenih prava u oblasti sudske funkcije na jednu međunarodnu instituciju, uz mnoge odredbe koje garantuju suverenitet članica. Bez obzira na taj statut, članice su kasnije nastavile pregovore, da bi definisale elemente bića tih zločina koji su propisani Statutom Haškog tribunala. Najviše se zbog toga bunila delegacija SAD, na čelu sa Teodorom Meronom, inače, on je sudija u Haškom tribunalu. Znači, zvanična Amerika se protivila formiranju stalnog suda za ratne zločine, a onda je taj njihov predstavnik koji se tome protivio – izabran za sudiju i, bogami, čini mi se da je u dva mandata bio predsednik Haškog tribunala. To je radi te doslednosti.
Povodom tog rimskog statuta, samo da vas podsetim da je to SRJ ratifikovala. To su SAD ratifikovale poslednjeg dana mandata Bila Klintona, ali instrumente o ratifikaciji nikada nisu predali. Onda su krenuli u bilateralne ugovore sa državama kako se Rimski statut ne bi primenjivao na njihove vojnike i na njihove državljane.
To je samo da bi se shvatilo ovo – srljanje u Evropu i ovi pozivi na velike tekovine, demokratske, naravno, na borbu za ljudska prava, na zalaganje Amerike, Evrope, za poštovanje ustava i zakona, to nije nikakva parodija. Ovo su sve, što bi se reklo, suve činjenice. Da bi se rešio problem Haškog tribunala, koji i dalje postoji s njihovim legitimitetom, Latini su se dosetili, pa su onda preporučili svim državama da donesu posebne zakone o saradnji s Haškim tribunalom.
Zašto su ti zakoni doneti? Iz jednog prostog razloga, što ustavi mnogih država ne bi dozvoljavali da se njihovi građani isporuče nekom stranom sudu. Znači, ustavi mnogih država to ne dozvoljavaju. Čuven je primer Nemačke, koja je donela jedan takav zakon, ali je u tom zakonu navela da nijedan Nemac ne može biti isporučen Haškom tribunalu.
Onda je krenuo pritisak prema SRJ i taj pritisak je okončan donošenjem Zakona o saradnji s Haškim tribunalom. Tim zakonom, a on nema ustavni osnov, jer taj zakon predviđa da SRJ isporučuje, ili kako se tamo koristi termin, predaje svoje državljane Haškom tribunalu, SRJ je priznala da ruši svoj suverenitet. Kasnije je državna zajednica, kasnije je taj zakon menjao neke svoje oblike, odnosno datume novog donošenja, i danas imamo to kao jednu materijalnu silu; niti je legalno, niti je legitimno, ali postoji, proizvodi dejstvo.
Imamo situaciju da kada naši građani u tom Haškom tribunalu postignu uspeh, poraze Tužilaštvo, prikažu kakvi su ti svedoci, prikažu oblik falsifikata srpske istorije, onda, jednostavno, neko u Srbiji pomahnita, pa onda Sonja Liht zabrani "Politici" da izveštava o suđenju, zabrani ono pravo izveštavanje, pa onda građani koji prate preko televizije, u 10 sati uveče, prenos suđenja Vojislavu Šešelju, kada ujutru pročitaju "Politiku" ne mogu da se načude šta je to napisano.
Slična je situacija i sa drugim novinama. Jednostavno, te informacije o nečemu što je izuzetno kvalitetno i uspešno urađeno, o čemu bruji ceo svet, u Srbije ne sme da se čuje, apsolutno ne sme da se čuje. Onda se postavlja pitanje – kome to smeta? Onda, danas imamo tu situaciju da neko besan polomi jednu statuu od gipsa.
Samo da vas podsetim, vajar te statue je sin našeg poslanika Dimitrijevića iz DSS-a. Malopre mi je rekao da je njegov sin čuo za to i obećao je da će da napravi dva puta veću bistu, dva puta veću bistu Radovana Karadžića ima da napravi i da je istakne u knjižari ''Nikola Pašić'', gde možete da kupite vrlo jeftino one knjige o srpskoj istini.
Ovo sam vam sve ispričao da biste shvatili, napravili neku paralelu s ovom operacijom "Zumbul". Jeste, smejte se vi, ne smeju se sudije, ne smeju se tužioci, pogotovo ovi iz Niša i okoline, kad su čuli da će, po funkciji, član tog nultog sastava Visokog saveta sudstva biti Boško Ristić.
Samo se vi smeškajte, sve što je Boško Ristić u svom životu uradio, tiče se prava i tih stvari, bilo je neuspešno. Pisao je Ustavnu povelju, nemamo tu državu. Izbacivao je poslanike DSS-a, samo da vas podsetim, pa su svi vraćeni odlukom Saveznog ustavnog suda po toj ustavnoj žalbi. Radio je na izmenama Poslovnika, svašta je radio i sve je ocenjeno kao loše.
Mladiću, ne mogu više da te hvalim, izuzetno si uspešan. Otkad su ti, mladiću, usvojili amandman, ti si se toliko promenio da ja moram da te pohvalim.
Srđan Milivojević je stvarno napredovao. Vidite i sami kako se promenila ideologija DS-a, ona je postala daleko efikasnija – BIA danas ovde, sutra onde, prekosutra, možda, u vašem stanu.

Gospođo Đukić-Dejanović, ja se pozivam na član 27. Poslovnika Narodne skupštine i ne znam šta smo mi narodni poslanici toliko zgrešili da se vi na taj način starate o radu Narodne skupštine.
Ne znam da li ste primetili, ali ako vi niste primetili, onda moram građane Republike Srbije da obavestim da nas, zbog ovakvog načina rada Narodne skupštine, ne treba da iznenađuje ovo što se dešava na ulicama. Sada je u pitanju jedan od članova porodice Mladić. Poštovani građani, sutra ćete biti, možda, baš vi što pratite ovaj prenos. Zašto? Zato što imamo BIA-u, koja se otrgla, koju niko ne može da kontroliše.
Ja ću danas, ako budem u prilici, da vam objašnjavam kakve su to operativne akcije BIA-e pod nazivom "Zumbul" i "Testis"; to je drugi naziv za jednu drugu akciju. Ali, da nastavimo po jednoj lepoj tradiciji, ja ću gospođi Slavici Đukić-Dejanović da dostavim ovo pismo, s molbom da ga kopira u 250 primeraka, za sve poslanike, i za predstavnike medija – 21 komad će biti za predstavnike medija.
Građani Republike Srbije, možda BIA i ovi navale i kod vas, u vaš stan, da traže Mladića, Petrovića, Jankovića, nije bitno koga, samo da bi se prikrila, između ostalih, i velika afera u Građevinskoj direkciji Republike Srbije. Samo ću da citiram jedan deo pisma, koje su uputili zaposleni, moraju anonimno da se obraćaju, jer BIA je svuda. Zapamtite onu rečenicu od juče. Dokle god postoji droga na ulicama Srbije, glavni diler je BIA, jer nije sprečila to.
Sada da vidite šta se radi u tog građevinskoj direkciji od kada je došao kadar DS-a, izvesni Grujić. Svojim bliskim saradnicima je govorio da mora da daje pare DS-u i partiji, jer predsednik stranke, gospodin Tadić, mora da daje ministrima po 4.000 evra u kešu. To se uveliko priča po kuloarima. I dalje, stanovi na čuvanje, montera, afera za aferom. Ja ovo predajem, za sve ovo poslali su mi i dokaze.
Recimo, ugovor o čuvanju stana. Ne znam da li je ovo tačno i bolje bi bilo da BIA, mia, cia, dia i ostali koji se kriju iza takvih naziva, poput ''zumbula'' ili ''testisa'', provere ovo i usmere se na borbu protiv kriminala, a ne da upadaju, kao razbojnici, u kuću ovog gospodina Mladića, a sutra, građani Srbije, i u vašim stanovima ima da budu.

Gospođo Đukić-Dejanović, u okviru člana 27. Poslovnika, koji vi kršite, dužni ste da poštujete Ustav, zakon i da se starate da se to što postoji u ovoj zemlji kao Ustav, zakon, primenjuje.
Moram da vam skrenem pažnju da sam juče, u vašem odsustvu, pričao o državnom terorizmu. Danas su odmah krenuli da to dokazuju. Juče sam najavio šta će sve da se dešava, zahvaljujući tome što je operacija "Testis", koju vodi Miki Rakić, šef kabineta Borisa Tadića, varijanta pritiska na porodicu Ratka Mladića. Iako ova država odavno priča da Ratko Mladić nije ovde, vrši se presija i pritisak na njegovog sina, na poslovne partnere. Treba da se uključite i da zaštitite njegova ljudska prava, jer, malo-malo, pa krene neka uniformisana i neka druga jedinica, kao organizovana skupina bandita, danas u kuću Mladića, sutra u vašu kuću, poštovani građani Republike Srbije. Podsetio bih vas da je mnogo bolje da tu specijalnu jedinicu usmerite na drugo mesto.
Ima ovde dokaza o tome kako se finansirala izborna kampanja DS-a i kako je ko plaćao na ruke 71.328.636 dinara; druga dokumentacija – na ruke je 90 i nešto miliona; svi mediji i sve agencije koje su pomogle DS-u da napravi još jednu prevaru.
Zaštitite Darka Mladića od ovog šikaniranja. To je isto ono šikaniranje koje je vršeno nad porodicom Radovana Karadžića, na Palama, s ciljem da se Ratko Mladić psihički natera na nešto, jer će ga javnost, koja će preko medija da krene, koje vi kontrolišete, prozivati – predaj se, ne dozvoli da ti strada familija. Zaštitite ljudska prava svakog građanina Republike Srbije. Obuzdajte ovu BIA-u, Nikitu, Rakića, Vukadinovića i ostale. Oni su izašli izvan okvira zakona i Ustava.
Prekinimo s tim primitivizmom. Glasanje iz Bodruma, glasanje iz Soluna, hapšenje 13 hiljada ljudi, to je anticivilizacijsko ponašanje. Znamo ko je protagonista tog ponašanja. Od 25. januara 2001. godine (bravo, mladiću, u pravu si, mladiću) krenuo je taj primitivizam – u lepom odelu, glasanje iz Bodruma, glasanje iz Soluna. Vreme tek dolazi. Bravo, mladiću.

Ja sam izašao da vas obavestim, između ostalog, da ću, u ovom delu sednice, biti poslednji poslanik iz SRS-a koji će pričati o povredi Poslovnika. Koristim priliku da vam skrenem pažnju da se veliki broj tema koje su jutros, u okviru povrede Poslovnika, aktuelizovane, tiču i dnevnog reda.
Naravno, da ne biste imali problema s nekima iz parlamentarne većine koji smatraju da treba da preduzmete oštre mere, moram da vam skrenem pažnju da i pitanje kojim smo tražili da i vi intervenišete, a koje se tiče ovog upada u kuću Darka Mladića, ima veze s pravosudnim organima. Nezvanično smo saznali da je to urađeno po nalogu sudije, istražnog sudije Milana Dilparića.
Moram da vam skrenem pažnju da za tog sudiju postoji brojna dokumentacija o zloupotrebama sudijske funkcije, ali vi ne želite to da slušate. On je naredio da se danas, 4. decembra, u ulici Blagoja Parovića 117a, izvrše, odnosno da odu ovlašćena službena lica, MUP, Služba za otkrivanje ratnih zločina. Darko Mladić ispade ratni zločinac.
Molim vas, malo-malo, pa Darko Mladić tema novina, politike, ovlašćenih nadležnih organa, koji se pravdaju u inostranstvu – eto, preduzimamo neke akcije. Koje akcije? Da se uništi jedan mladi život, jer niko ne sme sada više s njim da posluje? Zašto bi neko poslovao s njim kada je privredni kriminal, organizovani kriminal, za ratne zločine? Zar to nije svojevrsno iživljavanje, ili zloupotreba položaja ovlašćenih službenih lica prema jednom mladom čoveku koji se preziva Mladić?
Ja sam samo upozorio, tokom reklamiranja Poslovnika, da je bila identična situacija i sa porodicom Radovana Karadžića.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da niste možda vi zaboravili kada je bilo hapšenje Slobodana Miloševića? Srpska radikalna stranka i poslanici koji su tada bili iz SRS-a su, takođe, koristili ovu govornicu da skrenu pažnju javnosti na nešto što se dešava mimo zakona, mimo propisa. Samo da vas podsetim, zahvaljujući, pre svega, Draganu Todoroviću, koji je mesecima iznosio podatke, napokon je proradila i neka vrsta odgovornosti, da se država seti, recimo, Aerodroma "Nikola Tesla" i Bojana Krišta.
Naravno, s pravom javnost očekuje, pošto izvršna vlast pokazuje nesposobnost, da poslanici aktuelizuju neka pitanja, a sva ta pitanja su se namestila u okviru ove, predložene tačke dnevnog reda, gde pričamo o sudijama, tužiocima, da li oni rade u skladu s Ustavom i zakonom. Sada, ako vi želite ...

Ja ću samo da nastavim tamo gde je Milica stala.
Da znate, gospodo poslanici, javnost u Srbiji, da će budućem republičkom javnom tužiocu, kada bude video kakva je ova mreža, šta će sve da se radi, kakve su nadležnosti, ostati još jedino da mu opadne i to malo kose što ima na glavi, ako uopšte ima.
Problem jeste veliki. Problem je zato što postoji strategija reforme pravosuđa. Ona je naručena, plaćena je iz inostranstva, napravljena pre nekoliko godina; oni koji su tada to morali da prihvate, naravno, demonstrirajući drčnost, za pare, jer je neko sa strane platio tu studiju, to se zove strategija. Sada su napokon svi videli da je to nešto loše, da je to nešto neprimenjivo. Vi ćete, verovatno, nekom akrobatikom, da izglasate i ovaj predlog zakona, uz sva protivljenja poslanika koji pripadaju skupštinskoj većini, ali znajte, ovo neće moći da zaživi. Međutim, da se ne bih ponavljao, ja ću da nastavim dalje.
Samo je prividno Vlada u pravu, kao predlagač zakona, kada kaže – neće doći do većih problema, s obzirom na to da se u tim malim sredinama, gde se po novoj organizaciji gase opštinski sudovi, otvaraju sudske jedinice. Oni nastavljaju kao sudske jedinice. To je, otprilike, odgovor za ''sneg na brdu'' i za neke druge argumente koje čujemo ovde, jer neće doći do te neke seobe sudija. Ali, onda se postavlja pitanje – zašto ne bi mogli dalje da nastave kao sudovi?
Opet dolazimo do onog glavnog odgovora, a on se svodi na sledeće – zašto da imamo sto i nešto osnovnih sudova, sto i nešto predsednika, kada možemo da imamo 30-ak? Lakše je kontrolisati 30-ak nego sto i nešto predsednika sudova. Nije bilo teško da se pogodi šta je pozadina ove i ovakve transformacije.
Međutim, možete da zaključite da tu nema ni racionalizacije. Zašto? Evo, da me ne bi predsednik Narodne skupštine opomenuo, a nemam više para za plaćanje, ja ću uzeti ova dva primera koja su obuhvaćena amandmanom gospođe Milice. Oni se tiču tačke 4. i tačke 13. Tačka 4. se odnosi na Osnovni sud u Valjevu, a tačka 13. se odnosi na Osnovni sud u Kraljevu. Amandmanom se, praktično, predlaže da nema tih sudskih jedinica, nego da se postojeće stanje samo prebaci u novi zakon. Ako uzmemo bilo koji od ovih primera, recimo, sud u Valjevu, i ako želimo da izvršimo neku racionalizaciju, transformaciju, onda je to bilo moguće na bazi analitičke procene svih podataka kojima se meri rad jednog suda, uspešnost sudija, pa da se izvuku neki zajednički kriterijumi i merila i da se, na neki način, definiše opštinski sud u nekom manjem mestu.
Ako na bazi tih anonimnih kriterijuma, njih nema u obrazloženju, opštinski sud pretvorite u sudsku jedinicu, opet niste rešili problem. Moraćete da imate jednog sudiju u sudskoj jedinici koji će da bude organizator posla u sudskoj jedinici. Ako nije predsednik tog malog suda, onda je zadužen koordinator, ne znam kako ćete da ga nazovete. Onda će postojati potreba, verovatno, da jedanput, možda čak i dva puta nedeljno, predsednik osnovnog suda pozove koordinatore iz sudskih jedinica na dogovor o radu, podnošenju izveštaja itd. Prosto, ne verujem da će ta mreža da radi na način kako ste vi zamislili, a i pitanje je da li to može da se šalje, s obzirom na to da se radi o podacima koji imaju neki stepen zaštite.
To što će da se smanji broj sekretarica u sudskim jedinicama, nije reforma koja je nama potrebna.
Moram da oštro protestujem zbog onog argumenta da će se, ako se u malim mestima opštinski sud ugasi i promeni u sudsku jedinicu, smanjiti kriminal u sudu, uticaj, korupcija, koji, po predlagaču, postoje u tim malim sudovima. Argument vam je potpuno pogrešan. Najveća korupcija u pravosuđu je u Beogradu. Teoretski, ne može da postoji veća nego što je ova u Beogradu. To je sistem velikih brojeva. Kako god da primenite neki uobičajeni procenat, da izrazite nešto na tu masu koja postoji u Beogradu, to je u nominalnom iznosu najveće.
Moram da vam skrenem pažnju da niste obratili na jednu drugu stvar vaše usmerenje. Potrebno je nešto uraditi sa manjim sudovima, ali, pre svega, u pogledu kvaliteta suđenja i uslova rada. Mi iz ove vaše transformacije ne vidimo nešto što je neophodno našem pravosuđu.
Ja ću vam dati nekoliko vrlo praktičnih primera. Ovde imamo advokate koji će, verovatno, da klimnu glavom i da potvrde ono što pričam. Mi imamo problem na ročištu. Advokat zastupa, iznosi svoju tezu, onda predsednik veća diktira u zapisnik nešto što njemu padne na pamet. Zašto se ne uvede snimanje sednica, stenogram? Nema onda ni gubitka vremena u ponavljanju nečega što je već jedanput saopšteno. Evo jednog rešenja koje bi moglo da poprilično promeni stvari u našem pravosuđu. Ja vam garantujem da će da spreči korupciju koja postoji kod sudija, jer neće onda sudija da interpretira šta je Batić rekao u sudnici, kao branilac okrivljenog.
Čovek je u dahu ispričao nešto 10 minuta, posle toga sudija treba da diktira i on treba da ispravlja dok ona diktira. Neka se uvede snimanje, stenogram i rešen je problem.
Ne možemo mi od svakog suda da napravimo specijalni. On je specijalni zbog drugih stvari, gospodine Batiću. Doći ćemo i do njega.
Druga vrsta uštede jeste da se napravi vrlo kvalitetan tim oko svakog sudije, da sudije ne nose u cegerima predmete kući, pa na svom privatnom kompjuteru da izigravaju daktilografkinje i sudije. Vi ne želite taj problem da rešite. Vi želite nulti sastav jednog, nulti sastav drugog, da proberete sudije i tužioce, da ih postavite po svojoj volji. Zašto? Da bi se ozakonilo i sačuvalo ovo što mi preživljavamo svakog dana.
Gospođo Đukić-Dejanović, jutros sam vam dao ono pismo zaposlenih u Građevinskoj direkciji Srbije. Ljubazno sam vas zamolio, ako postoji mogućnost, da to umnožite u 250 primeraka, da 21 primerak date novinarima. Na ovo treba da se odgovori. Ne mogu da kažem ni da je ovo tačno, ni da nije tačno, jer niti sam ovlašćen da sprovodim istragu, niti imam vremena da sprovodim istragu. Ima neke dokumentacije o tim ugovorima o čuvanju stanova. Ima posebno poglavlje o ovom novom direktoru, pošto građani stalno šalju svoja zapažanja SRS-u, kritikuju. Mi smo zatrpani materijalom, da znate, jer se ovaj prenos prati i građani su primetili da samo ova strana zastupa njihove vitalne interese. Postoji ona druga strana, koja želi da zabašuri, da ne postoji.
Rukovođenje direktora Grujića, u zagradi piše – DS, zgrada B7, Arsenija Čarnojevića, pa neka firma "Montera", pa neki gospodin Kopčović, ne znam, Batiću, da li ga vi znate, pa onda raspodela nekih stanova, mogu ovde da pogađam neka imena, nešto da pogrešim. Oni kupuju i prodaju stanove. Evo, opet, na 5. strani, svojim bliskim saradnicima je govorio da mora da daje pare DS-u, jer predsednik stranke, gospodin Tadić, mora da daje ministrima po 4000 evra u kešu.
To se uveliko priča po kuloarima. Nisam ovo izmislio, da ne bi neko skočio da ja sada nešto interpretiram.
Imate, na kraju, zaposlene u Građevinskoj direkciji Srbije, koji, jednostavno, ne smeju. Krenula je čistka.
Bilo je i za vreme Zlatanovića, ovog iz G17. I on je pomenut ovde, da znate. Nije ovo samo DS. Ovo je, praktično, odlukom Vlade formirano, 2. novembra 2001. godine, gospodine Batiću, vi ste tada bili u toj vladi. Menjalo se tamo kako je koja stranka na vlasti. Sada oni prodaju i preprodaju stanove. Rade sve i svašta. Ne želim da neko posle protumači da sam išao na ličnost, ali sam vas zamolio da ovo umnožite, date poslanicima da se informišu, da date novinarima, da se krene s tim istraživačkim novinarstvom, jer je ono neophodno da bi se saznala istina. Nije dobro, da kažem da je nemoralno da se sve svali samo na direktora Aerodroma. Ne bi bilo dobro. Ne bismo zadovoljili, pre svega, zahteve i potrebe građana da se čuje istina, da se vidi ko to svojim radom, ponašanjem i na drugi način nanosi štetu.
Apsolutno sam siguran da u procentu korupcije, u procentu nekvalitetnog rada prednjače sudovi u Beogradu, jer to pokazuje sistem velikih brojeva. Mi možemo da emotivno posmatramo sud iz mog mesta, iz tuđeg mesta, pa da iznosimo neke stavove, ali sistem velikih brojeva važi, primenjuje se, daje rezultate.
Verovatno bi ovo bila tema za sve organe koji se bore protiv kriminala, a ne upad u stan, upad u kuću. Na 15 dana se ljudima upada u kuću. Šta se demonstrira? Šta se pokazuje? Nasilje, bukvalno rečeno, nasilje. Kada nasilje potiče od predstavnika državnih organa, mi moramo da postavimo pitanje da li državni organ zloupotrebljava ovlašćenje ili to radi u skladu sa zakonom i propisima. Ako je neko meta na svakih 15 dana, imam osnova da sumnjam da to baš nije u skladu sa zakonom i nemojte da se ljutite kada odavde postavimo to pitanje.
Moram da skrenem vašu pažnju, nalazim se u temi koja je na dnevnom redu. Po ko zna koji put, postavljam pitanje koje se tiče člana 3. stav 3 – da li neki sudija u Srbiji zna da primeni ovu odredbu Zakona o finansiranju političkih stranaka?
Gospođo Malović, ponovo ću da vam pročitam šta je napisano u tom zakonu. Zakon je loš. Prilikom donošenja i objavljivanja tog zakona je, takođe, bila afera, jer je Đelić hteo da uzme pare za knjigu s onom štampom, i s pravilnikom i s onim stvarima, pa je taj zakon menjan. Biserka Živković je, mimo Narodne skupštine, promenila, pa nije bio nadležan ovaj organ, nego drugi organ, pa se Đelić naljutio – kako taj drugi organ, jer je već knjigu štampao. Sve je to opštepoznato. Čim je kod mene u kompjuteru zabeleženo, znači da je opštepoznato.
Da se shvati šta je regulisao član 3. stav 3 – privatni izvori kod finansiranja političkih stranaka su članarina, prilozi pravnih i fizičkih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke, prihodi od imovine političke stranke i legati.
Da li ovaj stav dozvoljava da politička stranka uzme kredit od neke banke koja je iz inostranstva, a koja radi na našoj teritoriji? Ovo pitanje otvaram zato što imam puno razloga da sumnjam u to kako se finansirala izborna kampanja DS-a. Maheri su osmislili sistem. Izveštaj se podnosi RIK-u, RIK je dao revizorskoj. Oni kažu da nisu za to nadležni, mi to ne znamo da radimo.
Dajte da napravimo jednu istražnu ekipu, sudije, tužioci, da se istraži kako je finansirana izborna kampanja DS-a. Zašto? Jer, kada se pročešlja njihov način finansiranja izborne kampanje, biće jasno kako je i sa drugim političkim strankama.

S obzirom na pretnje, upozorenja i najavu da ćete da nas iznosite iz Narodne skupštine, ja se pozivam na član 85. Poslovnika Narodne skupštine.
Vi ste taj član pomenuli kao osnov za produžetak rada sednice Narodne skupštine. Kao poslanik opozicije, na to ne mogu da utičem, zato što je to autonomna odluka predsednika Narodne skupštine. Međutim, zbog zdravog razuma, moram da ukažem na povredu, jer to što ste naveli da je opravdani razlog – zašto je neophodno da se radi i posle 18 časova, jednostavno, ne stoji. Ta vrsta "hitnosti" nije predviđena članom 85. Poslovnika Narodne skupštine, zato što ovi zakoni, i kada se donesu, stupaju na snagu u navedenom periodu, ali počinju da se primenjuju od 1. januara 2010. godine. Mi se približavamo 1. januaru, ali 2009. godine.
Ja sam apsolutno siguran, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom na visokoumna razmišljanja ideologa DS-a Srđana Milivojevića i na njegovo obećanje da, pošto su pobedili, oni traže da se Skupština bavi životnim pitanjima građana Republike Srbije.
Mislim da je to razlog što mi radimo, da završimo s ovim setom pravosudnih zakona, kako bi na red došli zakoni koji su daleko značajniji i druga pitanja koja su daleko značajnija za svakodnevni život građana Republike Srbije.
Koristim priliku da vas samo podsetim da usvajam tu inicijativu gospodina Milivojevića, ali bi bilo dobro da toj njegovoj inicijativi priključite još jedan čitav kompleks pitanja koja su se ovde otvorila, poput: finansiranja predizborne kampanje DS-a; da li je Šutanovac podigao 40 plata, kako više nikada ne bi radio u državnoj službi, a danas je postao, danas je ministar odbrane; da li je to neka vrsta zloupotrebe, ako ništa drugo, onda, makar, političke zloupotrebe? Tražio bih da se razreši pitanje – ko kupuje devize na deviznom tržištu?
Moram da vam skrenem pažnju na to da ovo što se radi osam godina u sferi monetarne politike Republike Srbije ne postoji nigde na zemaljskoj kugli. Verovatno kurs treba da bude oko 150 dinara, ali mi nemamo ozbiljnu raspravu. Niko neće o tome da raspravlja. Gde je naša proizvodnja, izvoz, tuđi uvoz, to su centralna pitanja.
Dalje, cenim da želite da što pre da pričamo o Euleksu, da pričamo o svim ovim stvarima …

Juče, otprilike, u ovo vreme, skrenuo sam pažnju predlagačima zakona na one nedostatke koji se tiču organizacije Prvog i Drugog osnovnog suda u Beogradu, a tiču se gradskih opština.
Sada ću da iskoristim priliku da javnost obavestim da je ovo što se radi s ovim predlogom zakona, a u pitanju je organizacije sudova i tužilaštava, potpuno neustavno. Tu ću da koristim odredbu člana 190. Ustava Republike Srbije, koja propisuje, to je 5 stav, nadležnost opštine. Sada bih vas zamolio da obratite pažnju na to šta piše u Ustavu, a kasnije ću da vas ubedim zašto je potrebno da se pridržavate Ustava.
Znači, član 190, poslednji stav, glasi – opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa.
Ovo samo na prvi pogled može da deluje da vas vraćam na član 2. Predloga zakona, kojim je propisana organizacija prekršajnih sudova. Međutim, videćete da postoji veza. Član 2. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava propisuje prekršajne sudove, i to u 45 mesta na teritoriji Republike Srbije. Ako se ima u vidu odredba člana 190, koju sam malopre pročitao – da opština propisuje, u skladu sa zakonom, prekršaje za povrede opštinskih propisa, onda je situacija sledeća.
Možemo da uzmemo koji god hoćete broj iz člana 2, recimo, Prekršajni sud u Vranju. Prekršajni sud u Vranju sudiće za prekršaj po propisima koje je donela, recimo, opština Trgovište u Vranju, tako ispada. Da uzmem, možda, nešto još značajnije. Ako treba prekršajni sud da primeni propis opštine Vladičin Han, to će raditi Sud u Vranju.
Mislim da ova odredba Ustava Republike Srbije o nadležnostima opština, u delu propisivanja prekršaja, znači, između ostalog, da i organ na toj teritoriji treba da odlučuje o prekršajnoj odgovornosti – da. O tome niste vodili računa. Zašto niste vodili računa?
Sada ću vam citirati neke odredbe Ustava Republike Srbije. Te odredbe su vrlo precizne i vrlo značajne, između ostalog, i za pitanje organizacije i uređenja sudova na teritoriji Republike Srbije. Da krenemo redom.
Član 3. Ustava Republike Srbije, možete da ga tumačite i šire, možete da ga tumačite i uže, i striktno, kako god želite, ali slušajte šta piše: "Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima", prepoznajete se, "ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću", naglasak je na "nezavisnom","i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu".
Sve grane vlasti moraju da se povinuju Ustavu i zakonu, to znači da priznaju snagu Ustava i zakona i da poštuju Ustav i zakon.
Što se tiče člana 4: ''Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku'', da ne čitam dalje. Na kraju, ono što je najvažnije, a ovo je prvi put da su i političke stranke, zahvaljujući ovom ustavu, postale ustavna kategorija, poslednji stav člana 5. kaže: "Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi". Tu treba imati u vidu i član 2. stav 2 – nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Ove sam vam odredbe čitao da biste, pre svega, shvatili, koliko je ovo pogrešna operacija. Ova operacija, zvana "zumbul", zasniva se upravo na ovome – da jedna politička stranka želi da ima tu vrstu dominacije i da se ne obazire na Ustav. Vidite i sami, padaju i decentralizacija, i deetatizacija, i demokratizacija, i poštovanje ljudskih prava, sve se podređuje interesima jedne stranke, koja želi da centralizuje svoju vlast, tako što će s vremena na vreme svoje predstavnike i članove da oblači u uniformu sudija, ministara, policajaca, ali suština jeste – politika jedne stranke. To mišljenje dele i drugi.
Samo da vas podsetim šta je u odredbama Ustava propisano o sudovima. U članu 142. stav 1 – sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Mi smo imali prilike da u zakonu o uređenju sudova pročitamo odredbe, u Predlogu zakona, gde se sudovi rangiraju prema nivoima vlasti. Tada sam vam skrenuo pažnju na to da su svi sudovi deo jedinstvene sudske vlasti i da nema sudova republičkog, pokrajinskog, opštinskog, okružnog ili nekog drugog ranga, ali vi ste i to ubacili na jedan način.
Samo da vam skrenem pažnju da se osnivanje, organizacija, nadležnosti, uređenje i sastav sudova uređuje zakonom, a oni koji donose zakone treba da predstave suverenu volju građana Republike Srbije. Suverena volja građana Republike Srbije je sadržana u ovih stotinak amandmana, a ne u, čini mi se, 16, a možda sam i pogrešio, 19 članova Predloga zakona.
Sve stranke su tražile da se promene odredbe ovog zakona, sve su stranke tražile. Ima razloga, i stečenih prava i nekih ličnih interesa vezanih za neku sredinu, ali moram da kažem da postoje i drugi argumenti koji ne opravdavaju postojeću mrežu sudova, koja, naravno, ne zadovoljava, pre svega, interese.
Da vam pročitam taj član, član 5. stav 4 – političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.
Mi imamo situaciju gde je jedna stranka potčinila kompletnu vlast sebi, naravno, ne direktno, ali u samom postavljanju ljudi, članova te stranke ili ljudi bliskih toj stranci, vidi se ta nova partijska država.
Nekada je postojalo Titovo Pismo, pa se tresla cela bivša Jugoslavija. Pre nekoliko dana, imali smo Borisovo, navodno, pismo, pa pade Krišto. Pade Krišto. Džabe što Todorović i Batić mesecima pričaju ovde, bilo je potrebno pismo. Slično je i s ovim predlogom zakona. Ako Boris Tadić kaže – znate, veliki je broj prigovora, bune se ljudi, dajte da vratimo to na doradu, vratiće se, vratiće se. Sve zavisi od Borisa Tadića.
Samo da podsetim poslanike, vi izražavate suverenu volju građana Republike Srbije, vi imate demokratski legitimitet, jer ste izabrani da predstavljate građane, i u ovom zasedanju, u poslednjih mesec dana, poslanici prilično dobro zastupaju interese građana. Problem je što druga strana ne čuje.
Kao što vidite, problem ovog zakona nije član 3. tačke 1, 5, 14. i 23. Za sve tačke važi jedna te ista diskusija načelne prirode. Neko je ubacio Narodnu skupštinu u ovu brzinu da bi na ovaj način blokirao rad Narodne skupštine na životnim pitanjima. Po hitnom postupku bavimo pitanjem koje treba da se primenjuje od 1. januara 2010. godine da se ne bi pričalo o Euleksu, čak se ne čuje ovde šta znači prevod te skraćenice Euleks. Onaj ko to podržava, bez obzira na to da li sa šest tačaka, pet, 10 ili 50, u suštini, podržava Euleks, a to je posebna misija EU da se ojača zakonitost rada organa nezavisne države Kosovo. To je ta podvala. Pričaćemo o sudu u Vlasotincu, Surdulici, a ne dozvoljava nam se da pričamo o nečemu što zalazi u pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta ove države.
Zato su svi državni organi ujarmljeni da rade taj posao. Ne može da se trpi ova diskusija, pa ubaci onu priču – Darko Mladić. Neće moći sutra da se trpi neka, ubaciće neku drugu priču. Zašto?
Po logici stvari, treba poslanici, kada nešto čuju, odmah da obaveste javnost o tome šta priprema ova vlast.
Čitam ponovo član 5. stav 4. Ustava Republike Srbije: „Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“. Mi robujemo tom konceptu. To je novi koncept neopartijske države Demokratske stranke.
Kao što vidite, imam puno razloga da sumnjam i imam puno prava da tražim da predsednik Narodne skupštine ono pismo, koje je jutros dobio, umnoži u 250 primeraka i podeli narodnim poslanicima kako bi se videlo da li stvarno postoji kriminal u Građevinskoj direkciji Republike Srbije.
Naravno, ponovo ću da pročitam član 3. stav 3. Zakona o finansiranju političkih stranaka, sa gledišta, pre svega, DS-a: „Privatne izvore u smislu ovog zakona čine članarine, prilozi pravnih i fizičkih lica, prihodi od promotivnih aktivnosti političke stranke, prihodi od imovine političke stranke i legati“.
Dajte, molim vas, da preispitamo kakvo je to bilo finansiranje predizbornih aktivnosti DS-a, jer stičem utisak da se, kada se to pitanje otvori, otvaraju slična pitanja i kod drugih političkih stranaka i dolazimo do same srži problema – ko reprodukuje kriminal u Republici Srbiji i dovodi do narušavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.
Nemojte da bežite od ovih vrlo važnih pitanja. Ta pitanja se tiču svakog građanina Republike Srbije. Ovo su daleko značajnija pitanja od jednog Bojana Krišta, daleko značajnija od Borisovog pisma, Brozovog pisma, sećate se kako je to bilo. Brozovo Pismo je bila hajka. Krenulo jedno pisamce, svi ga razmatrali i očistili sve. Sada je krenulo Titovo pismo, pod nazivom – Brozovo pismo ograničenog dometa, samo Aerodrom. Onda, drugovi, priznajmo, smanjićemo plate u javnim preduzećima. Nije to dovoljno.
Nadam se da će biti vremena da otvorimo pitanje kakva je ova šizofrena monetarna politika za proteklih osam godina. Moj Popoviću, mi sada plaćamo trošak te monetarne politike. Dolazi sve na naplatu. Šta je s našim izvoznicima? Kome je odgovarala ova monetarna politika? Zbog te monetarne politike gube svi građani koji su se kreditno zadužili. Ali, DS ne dozvoljava tu raspravu, zabranjuje, preti, izbaciće, oteće još više. Pratite večeras Drugi program RTS.

Gospođo Đukić-Dejanović, na isti način kao i prethodni govornik, pozivam se na iste članove Poslovnika Narodne skupštine. Tražim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o tome da je gospođa Nada Kolundžija povredila dostojanstvo i sve norme pristojnog ponašanja u Narodnoj skupštini. Nadam se, gospođo Đukić-Dejanović, da nećete da se uvredite ako sa nekoliko reči obrazložim šta je značilo to što je gospođa Nada Kolundžija s ove govornice saopštila.
To je bila jasna poruka građanima Republike Srbije da oni koji smatraju da su vlast u Republici Srbiji, mogu da oponiraju SRS-u, to je njihovo pravo, ali su, pri tom, jasno stavili do znanja da u tom oponiranju stavovima SRS-a mogu slobodno da idu i do izdaje.
Sledeće, mi smo žrtve vlasti DS-a koji vrši opstrukciju života u Republici Srbiji, jer DS ne sluša glavnog ideologa, gospodina Srđana Milivojevića, i ne potencira životna pitanja za građane Republike Srbije na sednicama Narodne skupštine, nego koristi ove medijske podvale da bi dezavuisao Narodnu skupštinu, da bi izvršio destrukciju normalnog života u Republici Srbiji.
Samo da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, odraz te vrste primitivizma, prostakluka i necivilizacijskog ponašanja je nešto što je već opštepoznato – glasanje iz Bodruma, glasanje iz Soluna, hapšenje, za nekoliko dana, nekoliko desetina hiljada građana Republike Srbije, rasprodaja imovine Republike Srbije; setite se samo ''Sartid'' za koliko je prodat.
Skrenuo bih vam pažnju, građani Republike Srbije, da je, kada vidite sređene, doterane, s kaputima od 1.000 evra, s cipelama od 500 evra, mirišu, tri puta dnevno se tuširaju, drže ovako, lepo, ručice, pripremaju neku novu prevaru, posle svake takve prevare, Srbija uža, manja i u Srbiji se teže živi.
Skrenuo bih pažnju da je reč ''demokratija'' postala otrcana, zbog prekomerne upotrebe, reč ''kriminal'' je, takođe, postala otrcana reč, jer se prekomerno upotrebljava u žargonu u Narodnoj skupštini, a efekti toga koji se očekuju od države i od Vlade izostaju.
Molim vas da imate u vidu ovo, a ovo pričam na zahtev velikog broja građana koji uporno prate Drugi kanal RTS-a. Pratite Drugi kanal RTS-a. Molim vas da se u danu za glasanje izjasnite o ovom mom predlogu.

Gospođo Čomić, ja se pozivam na član 27. Poslovnika Narodne skupštine. Mislim da se vi pogrešno starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Sad ću ja to da vam objasnim. Potrudiću se da vas ubedim. Preuzimam veliki rizik da li ću uspeti da vas ubedim, ali bih vas zamolio da saslušate moje razloge.
O čemu se radi? Gospođa Malović je predstavnik Vlade, kao predlagač velikog broja predloga zakona koji su bili, koji su sada i koji će verovatno biti na dnevnom redu. Mi odajemo veliko priznanje i poštovanje gospođi Malović zbog toga što ona, za razliku od onih starijih ministara, sa dužim stažom, pokazuje odanost svom poslu. Ona je prisutna, ona je aktivna u raspravi i mislim da treba da se kaže građanima Republike Srbije da gospođu Malović ne treba stavljati, izvinjavam se zbog upotrebe reči, u isti koš sa Dinkićem, Đelićem, Milosavljevićem, Čiplićem i da ne ređam dalje itd. To mi poštujemo.
Međutim, ja moram, gospođo Čomić, da vam skrenem pažnju da je gospođa Malović najmoćnija žena u zemlji. Vi možda niste dovoljno orijentisani u tom planu, ali da vam ja objasnim kolika je vaša moć: vi ste potpisali, Karadžić je u Hagu. Ja sam vam u ponedeljak ovde pričao o tome šta treba da radi tužilaštvo, pa sam pomenuo i moj primer neke istrage koja se vodi osam godina. Sinoć su mi doneli optužnicu. Sinoć su doneli optužnicu, ja sam bio na televiziji, deca su bila kod kuće. Ja nisam došao, da me pogrešno ne shvatite, samo sam, pošto ste moćna žena, hteo da vas zamolim – kažite onom sudskom dostavljaču neka dođe u Skupštinu da mu potpišem prijemnicu, jer ovo mora lično da se dostavi, da ne bude formalnopravnih smetnji. Vi kao moćna žena... Bio je onaj vaš Ćosić ili Homen ili ovi što gledaju. Neka dođe iz Drugog opštinskog suda sudski pozivar. Sinoć mi je došao u 8.15 kući, kada sam ja bio na televiziji. Ovo mora lično da se primi, da se uruči optuženom, znate, okrivljenom, mora lična dostava. Neka dođe dok sam ovde u Skupštini da mu potpišem, da bi tekli rokovi; 50 advokata će da bude. Ma, Nada kuvarica dobila bluzu. Nema veze, gospođo. Nema veze, samo, pošto ste tako moćna žena, vi ste to dokazali – ja u ponedeljak rekoh, u utorak došla optužnica – da sam znao ranije, pa da vas pitam za tu optužnicu.
Ne, ja ne kažem da je ministar pisao optužnicu. Ja samo pričam o faktičkoj moći. Vidite, kada je Batić bio ministar, on podmetne pomoćnika da potpiše za Miloševića. Ovde Dušan Petrović neće da bude ministar, podmetne vas i vi ste najmoćnija žena. Znam da ste se i vi iznenadili, ali vi ste faktički moćni.
Znači, neka dođe sudski pozivar da mu potpišem, da bi tekli zakonski rokovi. Javnost obaveštavam da se nikada nisam pozvao na imunitet, niti ću da se pozivam na imunitet.
(Predsedavajuća: Govorili ste tri minuta i 30 sekundi.)
Jao, gospođo Čomić, izvinite.

Gospođo Čomić, u pitanju je član 27, ali to već postaje hronično; hronično se krši član 27. i onda nije ni čudo što neki imaju priliku da dođu ovde i sriču nešto čitajući desetak minuta povodom, navodno, nečega. Ali, da ne pričam, to je neka druga vrsta povrede.
Vi namerno kršite član 27. da bi se prikrila najprljavija aktivnost BIA, na čelu sa Mikijem Rakićem. Da znate, građani Republike Srbije, obavestite i komšiluk i prijatelje, BIA se, pored onog posla sa dilovanjem droge koji radi u gradovima Republike Srbije, stavila i u funkciju onih koji treba da instaliraju Euleks i treba da to otopli u Republici Srbiji kao real-politika. Naravno, onda se koriste razni potezi. Jedan od poteza je set pravosudnih zakona koji će da stupe na kukovo leto. Ali, poenta je da se ne priča o Euleksu. Poenta je da se ne priča o budžetu. Poenta je da se ne priča o monetarnoj situaciji u Republici Srbiji, o socijalnim pitanjima i svemu onome što muči građane Republike Srbije.
Ovo što ste imali prilike malopre da čujete je dekor jednog osmišljenog sistema, a to je sistem kako da se Srbija uništi time što se Narodna skupština i javnost bave nečim što jeste kriminal, a nadležni državni organi ne žele da se bave tim kriminalom. Zapamtite, na čelu toga stoji, naravno, Boris Tadić, ali tu je i njegova desna ruka, veliko muško, Miki Rakić i direktor BIA Vukadinović, koji su u potpunosti u službi stranih obaveštajnih službi i rade na razbijanju Republike Srbije.
Podsetiću vas na jednu stvar: kada su radikali u zatvoru Srbija se rastura; kada su radikali na slobodi Srbija je jaka, Srbija jača. To zapamtite. To je poenta svega ovoga. Ovo što ste imali prilike malopre da čujete je tehnika. To je način kako da se uradi prljav posao, prljav, najprljaviji što može da bude, kako bi se građani Republike Srbije zabavljali sa nečim. Naravno, kada se prvi put desi, to je iznenađenje. Kada to krene drugi put, to je iznenađenje. Ali, kada se desi treći put, to nije iznenađenje. Zna se šta stoji iza toga i zna se šta u ovom društveno-istorijskom trenutku znači taj posao.
Važno je, građani Republike Srbije, da verujete u vašu Srpsku radikalnu stranku, da verujete u Vojislava Šešelja. Upalite večeras u deset sati Drugi kanal da gledate kako se brani Srbija, kako se brane srpski nacionalni interesi, kako se brani dostojanstvo ovog naroda.
Pridružite nam se u ovoj borbi za slobodu Srbije. Ako već pišete i tražite da se nešto reši, i to tražite od poslanika, pišite Srpskoj radikalnoj stranci. Da Todorović nije danima čitao ove podatke, nikada se ne bi rešilo ovo pitanje.

Gospođo Čomić, opet bih se pozvao na član 27, ali nemojte da shvatite da ste jedini. To bi se isto desilo i da je gospođa Slavica Đukić-Dejanović na vašem mestu. O čemu se radi? Mislim da je nemoguće predsedavanje sednici Narodne skupštine u ovim uslovima kada BIA, na čelu sa Mikijem Rakićem i Vukadinovićem, sprovodi svojevrsnu hajku u Republici Srbiji, a sa ciljem da predaja i prodaja Kosova i Metohije i, u bližoj perspektivi, Vojvodine bude neprimećena, jer bi se građani bavili nečim što se zove stanje u Narodnoj skupštini.
Samo da vas podsetim, ovakvim predsedavanjem sednicama Narodne skupštine i ovakvim radom Narodne skupštine došli smo u situaciju da se ovde nalazi veliki broj građana kojima ukradeni poslanički mandat služi kao alibi, odnosno nešto što u perspektivi treba da pruži imunitetsku zaštitu. Jutros sam vam to pitanje objasnio.
Naravno, pored Vukadinovića, Mikija Rakića i Borisa Tadića, koji rade na uništavanju Srbije, zapamtite, znam da vi iz Demokratske stranke nemate veze sa tim, znam da se i vi zgražavate nad ovom situacijom, moram i vas i građane Republike Srbije da obavestim, juče sam vam čitao član 3. stav 3. Zakona o finansiranju političkih stranaka: Demokratska stranka je tokom prethodne izborne kampanje potrošila 25 puta više para nego što je podnela u izveštaju. Da bi se to prikrilo, inače, važi jedna izreka: ako ste imali izbornu kampanju, račune televiziji ne plaćate odmah nego po sudskoj presudi, nakon sprovedenih izbora, pošto to ne ulazi u troškove izborne kampanje.
Samo da obavestim građane Srbije da su oni koji su vodili finansije u Srpskoj radikalnoj stranci pobegli iz Srpske radikalne stranke i ovde glume narodne poslanike. Samo da obavestim ove iz banke "Inteza": Srpska radikalna stranka je, na bazi 78 mandata, dobila sto i nešto miliona dinara. Ovlašćena lica, u to vreme, koja su u međuvremenu pobegla i sada nam mudruju ovde (a tamo je i onaj nesrećni Arsić, i on je bio ovlašćeno lice) nisu htela da vrate taj kredit koji je nezakonito uzet, nego su isplaćala neke svoje poluprivatne račune, a fakture, da vam ne pričam koliko su, sa naznakom Dušice Nikolić, odnete pare na ruke, odneo Vučić. Namerno neću da prozivam te medije kao svojevrsne saučesnike u tom prljavom poslu, ali koristim priliku, da bi se razrešio problem kriminala, da prvo otvorimo pitanje kriminala i finansiranja izborne kampanje Demokratske stranke, ne zbog vas koji ste ovde prisutni, nego zbog Đilasa, Borisa Tadića i ovog gluvog ovde što neće da čuje.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Da se otvori pitanje, pa kada se otvori pitanje vaše kampanje, onda ćete sami pohapsiti ove, nećemo imati mi potrebe da radimo, kako reče malopre jedan da je izašao iz septičke jame.

Gospođo Čomić, pozivam se na član 104. Vi ste učinili tu povredu, zato što imate i suviše pasivan odnos prema aktuelnim pitanjima koja se potenciraju sa ove govornice, a pogotovo imate jedan ignorantski stav kada ja aktuelizujem neke stvari kao problem, te tumačim na taj način da pokazujete odgovarajuću dozu netrpeljivosti prema mojim predlozima. Pošto očigledno do sada nisam uspeo da vas ubedim, iskoristiću priliku sada i ubuduće, nekoliko puta tokom ove večeri, da se dohvatim nemoguće misije, da možda vas ubedim. Ako ne uspem vas da ubedim, apsolutno sam siguran da ću da ubedim sve građane Republike Srbije u istinitost onoga što aktuelizujem kao gorući problem Republike Srbije.
Na prvom mestu je BIA, direktor Vukadinović, šef kabineta Borisa Tadića Miki Rakić, Boris Tadić, tajkuni i finansijeri i oni koji drže medije u Republici Srbiji, poput Dragana Đilasa. Kreira se javno mnjenje kako bi se skrenula pažnja sa gorućih problema u Republici Srbiji: Kosovo i Metohija, Vojvodina, ekonomski i socijalni položaj građana. Samo da vas podsetim ko su ti ljudi koji to rade.
Više puta sam, i na Odboru za bezbednost, postavljao pitanje kako je moguće da se ne reši pitanje droge u Republici Srbiji. Otvoreno sam rekao – dok se to pitanje ne reši, dok se droga sa ulica Republike Srbije ne izbaci, glavni krivac je BIA. Sve su učinili da potvrde moju tvrdnju. Sada su se stavili u službu Haškog tribunala. Šta hoće da urade? Hoće da oslabe Srpsku radikalnu stranku. Zašto? Jer je to jedina brana od ovih prljavih rabota koje se pripremaju sa Srbijom.
Koriste se različite metode. Jedna od tih metoda jeste upravo to da čovek napravi ime tuđim parama, zaduži stranku, napravi ugovor u kome predvidi i podelu, pa čak u ugovor stavi i odredbu o zaštiti životne okoline, kao da se tim parama gradi kuća. Onda ovde pametuje kako se brine, kako se sekira.
Za šta se brine, za šta se sekira? Samo da učini ono što se od njega traži, da se oslabi dejstvo Srpske radikalne stranke i da se Vojislavu Šešelju nametne branilac kako bi se taj postupak tamo završio sa tragičnim ishodom, identično kao u postupku protiv Slobodana Miloševića.
Ko smeta? Smeta celo rukovodstvo Srpske radikalne stranke. Pre nekoliko dana je bio napad na Todorovića. Danas, sutra, prekosutra biće na mene, ide redom. Zašto? Napadaju se ljudi koji se ne pozivaju na imunitet, a priznaje se imunitet onima koji su ukrali mandate. Ko čuva te ukradene mandate? Slavica Đukić-Dejanović, Boris Tadić, Miki Rakić, koji je osmislio taj ceo sistem. To je surova istina u Srbiji. Otvorimo pitanje finansiranja izborne kampanje Demokratske stranke i rešićemo sve probleme.