Povreda Poslovnika. Gospođa Kolundžija je grubo povredila član Poslovnika Narodne skupštine koji govori o privatnom životu drugih lica. Ovde ne može da se govori... Ili bar kada govorite, nemojte tako uopšteno da me optužujete za teška, čak i krivična dela. Recite slobodno i otvoreno kada sam uradio bilo šta što vama nije po volji. Nemojte ovde insinuacije da ostavljate nedorečene.
Stav 3, koji tražimo da se briše, jeste predmet Poslovnika, a ne zakona. Zato vas opominjem da tehničke poslove koje obavlja generalni sekretar ne ubacujete u zakon, jer on obavlja još stotine poslova koje niste ubacili u zakon. Među njima i upotrebu službenog auta, a znamo kako se koriste službeni automobili koji su na raspolaganju Narodnoj skupštini. Možda je to trebalo pre da bude, nego ovo.

Pošto imam stalne kontakte sa predstavnicima nacionalnih manjina, pa čak i sa ljudima koje njihov narod bira u matičnim državama i pošto kod njih nisam primetio da mi zameraju bilo šta iz moje prošlosti, molim vas, gospođo Kolundžija, da mi kažete šta to vi meni zamerate u odnosu prema manjinama, da bih mogao da vam odgovorim?
Zaista nema smisla i liči mi na istraživanje privatnosti ako mi kažete – znate vi šta ste radili i šta ste govorili. Da, znam šta sam radio i šta sam govorio, ali zarad toga da ono što vi znate za mene uopšte nije ni sramota, niti je ikada bilo delo koje je podložno gonjenju kao prekršaj, kao krivično delo, pošto me sada optužujete da sam radio nešto što je možda nemoralno ili kažnjivo po zakonu, molim vas da kažete šta je to bilo, šta je to u ovih dvadeset godina, koliko pratite moj politički život, što mi danas spočitavate ovom svojom besmislenom rečenicom – odrecite se toga što ste radili.
Svog života se ne odričem, niti vas teram da se odričete svog. Dakle, svako ima svoj život, svako nosi svoj krst, svako rešava svoje zadatke i svoje probleme kako je mislio. Ja sam vodio najbolju partiju u Srbiji, i danas vodim najbolju partiju u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednji ustavni rok za donošenje ovog zakona bio je 31. decembar 2008. godine, kao rok za usklađivanje svih postojećih zakona i donošenje zakona koji je novi Ustav predvideo, a Ustav je zaista predvideo zakon o Narodnoj skupštini.
Predstavnik predlagača se pozvao na istoriju srpskog parlamentarizma, pežorativno govorio o tome da mi Srbi nemamo istoriju parlamentarizma i da nismo merodavni da u svojoj istoriji pronalazimo osnove za zakon i poslovnike.
Time je, ako je zaista bilo lošeg parlamentarizma u Srbiji, a bilo je parlamentarizma, pa je sve zavisilo od onoga ko je na vlasti, i ovaj predlog zakona nekakav nastavak kontinuiteta srpskog parlamentarizma, u jednom lošem obliku i u jednom lošem vidu ispoljavanja.
Naravno, i drugi poslanici su se bavili parlamentarnom istorijom Srbije, govorili o odnosu radikala i naprednjaka u pretprošlom veku. Zaboravili da kažu da su radikali čak i na ražnju pekli naprednjake kada su ponovo preuzeli vlast.
Zaboravili da kažu da je jedan predsednik radikala izdao Srbe i pobegao u inostranstvo, a da sad postoji jedan drugi koji iz inostranstva počinje da izdaje Srbe i ovde poslanike tera da potpuno pogaze svoj moral, svoj ugled, svoju istoriju i da podnose krivične prijave protiv drugih Srba za izmišljene ratne zločine. Postavlja se pitanje: u odredbama zakona da li je predviđeno hoćemo li ukidati imunitet poslanicima koji podnose lažne krivične prijave, što je takođe krivično delo?
Ovaj zakon bih mogao da nazovem jednim poslovnikom partijskog parlamentarizma. Da ga analiziramo po članovima kako ste ga vi napisali. Javnost rada se nekako nameće kao prva tema u kojoj poslanici opozicije kaže šta to kriju poslanici vladajuće većine. Vi ponovo izbegavate ovde da ustanovite institut prenošenja TV prenosa sednica Narodne skupštine Republike Srbije i ograničavate samo na to da je dozvoljena javnost, osim u slučajevima kada javnost sami poslanici na odboru ili na sednici isključe.
Pokušali smo jednim amandmanom da ponovo vratimo obavezu javnog servisa koji izdržavaju svi građani Srbije, da vrši prenos sednica Narodne skupštine, pošto to izgleda zadugo, do promene vlasti, biće jedini način da predstavnici opozicije iznesu svoje stavove u javnost i da se javnost upozna sa njihovim stavovima.
Uveli ste nekakav svečani ton u Narodnu skupštinu, uveli izvođenje himne, gardu koja će da bude postrojena, ali to nije potpuno razrađeno, pa se postavljaju pitanja, ako se himna izvodi prilikom polaganja zakletve predsednika, da li to znači da će on da govori dok se svira himna ili će himna da bude pre polaganja ili posle polaganja zakletve?
Ako garda stoji na početku prve sednice Narodne skupštine, da li se predstavnici garde udaljuju čim počne prva sednica? To onda znači, pošto ste predvideli zakletvu narodnih poslanika, da ni garde, ni himne neće biti kada narodni poslanici polažu zakletvu.
Ako smo pravili zakon o Narodnoj skupštini, onda je trebalo da predvidimo kad himna i kad garda pred poslanicima stoje i izvode se, a ne pred predsednikom Republike i pred Vladom, koja ovde polaže zakletve. To čak može da bude regulisano i drugim zakonom, zakonom o upotrebi svečanih jedinica, zakonom o himni koju ste ovde takođe predvideli.
Sada da vidimo taj član koji se tiče polaganja zakletve narodnih poslanika. Narodna skupština je najviše zakonodavno telo i najviši predstavnički dom naroda.
Ako govorite o kontinuitetu parlamentarizma u Srbiji, mogli biste da pođete od narodnih zborova koji su odlučivali u ime naroda, pa onda kada je to preraslo veličinu narodnih zborova, građani ili narod, ili pripadnici naroda su birali predstavnike koji su njih predstavljali, činili deo njih, ovde u ovoj skupštini, pošto ovde ne može da sedi osam miliona građana. Sedi 250 po Ustavu.
Pred ovom Narodnom skupštinom polažu zakletvu predsednik Republike, predsednik Vlade. Pred predsednikom Narodne skupštine polažu sudije, mislim i tužioci. Pred kim to polaže Narodna skupština zakletvu? Pred Bogom? Pred Crkvom? Pred predsednikom Republike? Pred predsednikom Ustavnog suda? Što bi pred predsednikom Ustavnog suda, kada mi čuvamo ustavnost i zakonitost po ovom zakonu o Narodnoj skupštini.
Ko je taj iznad nas kome se mi zaklinjemo, kada smo mi narod? Narod se nikome ne zaklinje i nemojte da ponižavate građane Srbije koji biraju 250 poslanika, da ti poslanici nekoj novoj sili, neidentifikovanoj, jer niste rekli pred kim se polaže zakletva, polažu zakletvu. Nije stvar samo u tome da li smo se zakleli ili ne, nego u tome da cenimo to da smo najviše predstavničko telo. Od nas višeg predstavničkog tela koje predstavlja narod nema.
Kolegijum Narodne skupštine, ovo je priča za malu decu. Šta znači kolegijum Narodne skupštine? Savetodavno telo predsednika Narodne skupštine? To zamenjuje ove dosadašnje konsultacije predsednika Narodne skupštine sa šefovima poslaničkih grupa.
Kako odlučuje kolegijum? Da li mi to glasamo na kolegijumu? Možemo li mi na kolegijumu da preglasamo predsednika Skupštine i da ustanovimo dnevni red, predlog dnevnog reda? Ako možemo, što to niste napisali? Ako ne možemo, što se sastajemo?
Da bi nas slikale TV kamere, kako samo kao u nečemu saglasni i sarađuje opozicija sa vlašću? Opozicija želi da sarađuje sa vlašću na temama koje su bitne za Srbiju, a ne na temama koje su bitne za vlast. Opoziciji je u interesu da građani Srbije shvate da vlast loše radi svoj posao i da opozicija u tome nema nikakvog učešća.
Predložili smo amandmanom da se to izbriše, to čak nema ni status radnog tela, pošto na radnim telima se o nečemu raspravlja, glasa se, odlučuje. Na kolegijumu se ne odlučuje ni o čemu.
U članu 44. predvideli ste da poslanici kojima je prestao mandat pre isteka vremena na koji su izabrani nemaju prava iz stava 1, a to je pravo na šest meseci na plate ili još jednom od šest meseci, ako je to uslov za penziju, ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju najmanje od šest meseci.
Postoji još jedan ustavni osnov po kome ne bi trebalo poslanik da ima pravo na tih šest meseci, a to je zabrana rada političke stranke sa čije liste je izabran. O tome je trebalo da vodite računa.
Ako zaista postoje strašni uslovi da jedna stranka bude zabranjena, pa ne mogu njeni poslanici da imaju još šest meseci platu. Ako im se mandat oduzima po sili Ustava i zakona, onda oni nemaju privilegije i prava. Onda je prekršio zakon. Onaj ko je prekršio zakon, nema pravo na privilegije.
Zatim, u članu 45. niste predvideli situaciju iz člana 37, koji ovde mnogo napadaju, a koji potpuno jasno treba da definiše ustavno opredeljenje da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom.
Trebalo je ovde da predvidite, pošto taj treći stav nije baš sasvim jasan i čist, i glasi "u slučaju iz stava 2. ovog člana - razlozima za prestanak mandata obaveštava se predsednik Narodne skupštine". Ko obaveštava predsednika Narodne skupštine o razlozima za prestanak mandata? Može izborna komisija, može narodni poslanik, ali ne obaveštava se.
U slučaju iz člana 37. narodni poslanik treba da obavesti predsednika Narodne skupštine. Ne može Pera, Mika, Laza da obavesti predsednika Narodne skupštine da nekome treba da prestane mandat zato što raspolaže svojom voljom. Onaj ko raspolaže svojom voljom, on obaveštava predsednika Skupštine šta je njegova volja. Ne može niko da tumači tuđu volju i time bi stvari bile potpuno jasne.
Član 46. govori o dužnostima poslanika. Šta je kazna ako poslanik ne ispunjava dužnosti? Ako nekome propisujete neke dužnosti morate da vidite šta ćete raditi ako ne ispunjava svoje dužnosti.
Ima ovde i besmislenih normi. Vi u zakon uvodite da poslanik treba da se obraća drugim poslanicima sa uvažavanjem i dostojanstvom, u zakon. Zato kažem da je ovo poslovnik jednog partijskog parlamenta. Uostalom, 80% odredbi je mirne duše moglo da bude sastavni deo Poslovnika. To je poslovnička materija. Ali, da bi zakon izgledao malo veći, malo obimniji, malo ozbiljniji, da se ispostavi zašto kasnimo 14 meseci sa donošenjem svog zakona, vi ste morali da napravite bar 70 članova zakona.
Kako ste razradili ustavnu odredbu da, u slučaju raspuštanja Narodne skupštine, Skupština obavlja samo tekuće ili neodložne poslove? Vi ste ih u četiri tačke razvrstali: rešavanje mandatno-imunitetskih pitanja, ostvarivanje međunarodne saradnje u skladu sa ovim zakonom, pojedine slučajeve rešavanja materijalno-statusnih pitanja i ako su vezani za zakonski rok ili to nalažu potrebe države.
Pod ovim "to nalažu potrebe države" podrazumeva se zahtev Vlade da se održi sednica sa nekakvim dnevnim redom. Pošto Vlada vodi politiku države i ona može uvek da nas ubedi da to nalažu potrebe države.
Ako je jedan parlament raspušten, narodni poslanici imaju mandat, on zaista može da se sastane da bi rešavao tekuće ili neodložne poslove. Tekući poslovi jesu statusna pitanja i mandatno-imunitetska pitanja. Neodložni poslovi nisu oni poslovi koje nalaže potreba države, pošto ne znamo ko će da odredi šta je potreba države zbog koje se sastaje raspuštena Narodna skupština.
Znači, lica koja više ne mogu da odlučuju svojim glasovima o sudbini u mnogim slučajevima, već samo u striktno određenim, izuzetnim slučajevima, sastaju se zato što to nalaže potreba države. Naravno da je sakriveno da to može da se sastane kada god hoćete, odnosno kada to bude po vašoj volji.
U članu 62, to je međunarodna saradnja Narodne skupštine, poslednji stav – sastav stalnih delegacija utvrđuje Narodna skupština, a sastav drugih delegacija i ciljeve i zadatke posete delegacije Narodne skupštine utvrđuje predsednik Narodne skupštine ili nadležni odbor Narodne skupštine.
Da li će to predsednik Narodne skupštine iz SPS i predsednik odbora iz DS da odrede šta će član delegacije iz SNS, iz DSS-a ili iz bilo koje opozicione stranke da radi, šta su mu ciljevi, šta mu je tamo zadatak?
Vi znate da u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, da u Evropskom parlamentu poslanici nemaju imperativni mandat niti od političke stranke sa čije su liste izabrani, niti od grupacije političkih stranaka kojima njihova stranka pripada, niti od države koju predstavljaju.
Država ne može da da nalog svojim predstavnicima u međunarodnim institucijama, izuzev ako nisu funkcioneri ili činovnici. Znači, izabranim predstavnicima naroda država ne može da da nalog kako da se ponašaju, šta da govore, koje ciljeve da zastupaju i koje zadatke da obavljaju. Oni tamo idu da promovišu svoje ideje, ideje za koje se bore u Srbiji. To vrlo često nisu ideje vladajuće koalicije.
Postoje ideje zbog kojih bežite od sastanaka sa nama, oko kojih bismo svi mogli da imamo zajedničke stavove, to iznosite kao svoje stavove, vi ste branioci države, vi ste branioci prosperiteta i integriteta, vi se predstavljate kao jedini koji biste bili u stanju da Srbiju uvedete u EU, a sve ostalo nije tema saradnje između vlasti i opozicije. Ono što je tema saradnje vi izbegavate, a pokušavate da nas uvedete u neki zajednički ram, zajednički okvir u kome mi moramo da se razlikujemo.
Dakle, ne očekujte da narodni poslanik iz SNS, kao član nekakve delegacije ili nekog radnog tela, zastupa ciljeve i zadatke koje mu odredbe ovog časa gospodin Mićunović ili ovog časa gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pa makar to pisalo i u zakonu koji vi donosite. Uostalom, nema kaznenih odredbi ako poslanik ne izvrši ili ne ispuni tu odredbu zakona.
Došli smo do finansiranja Narodne skupštine. Tu ima nekoliko bolnih tačka, naši poslanici će o tome govoriti više. Samo da vas uputim na to da mi se čini kako ste predsedniku Narodne skupštine ostavili himnu i gardu i jedno besmisleno pravo da se saglasi kada Vlada obustavi finansiranje Narodne skupštine, sve ostalo je gospodin generalni sekretar.
Generalni sekretar predlaže budžet, generalni sekretar izvršava budžet, potpisuje izvršavanje budžeta. Ovde ima više odredbi o generalnom sekretaru nego o predsedniku Narodne skupštine. O tome je trebalo voditi računa. Ako predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, sve ovo što ste ispisali o generalnom sekretaru, osim toga da MUP njega pita kako da obezbeđuje zgradu, što takođe nije dobro, i osim organizacije službe, sve je to posao predsednika Narodne skupštine. Ako hoće to da prihvati, hoće, a ako neće, birajte novog predsednika Narodne skupštine.
Neprihvatljivo je da generalni sekretar predstavlja i zastupa Narodnu skupštinu u budžetu Narodne skupštine, pa samo zbog toga donosimo zakon, samo zbog tog samostalnog finansiranja, da ne može Mlađan Dinkić da kaže – Skupština neće da dobije četiri meseca platu, nije donela neki zakon, kao što je govorio dok je bio ministar finansija. Da nam se to više ne ponovi.
Šta će on sada da kaže - ne možete da dobijete platu? Predsednik Narodne skupštine se s tim složi i mi ne dobijemo platu. Možda vi neki možete bez plate da živite, možda imate druge izvore finansiranja, imam i ja neke svoje dodatne izvore finansiranja. Pogledao bih po toj poslaničkoj grupi iz koje dobacuju ko se družio sa Šarićem, ako baš hoćete. Prvo počistite u svojoj kući.
Dakle, možda vi možete preko javnih preduzeća, upravnih odbora, lokalne samouprave, gde masovno otvarate slavine i trošite budžete. Ima nrodnih poslanika koji ne žele da ih Vlada ucenjuje time što neće da imaju primanja. Pošto nas iz opozicije ne mogu da ucene, oni ucenjuju vas. Kada god se Vlada postavi iznad Narodne skupštine, meni je milo jer se postavlja iznad vas koji ste vladajuća većina. Nama ne mogu ništa. Mi smo iznad njih. Mi njih ne slušamo, mi njihove naloge ne ispunjavamo.
Vi ste ti kojima će narod da pamti ovo što se sada dešava u Srbiji, na vas će da padne anatema. Vama komanduju ministri. Ovim zakonom tu komanduju ministri iz Brisela, samo ste ga dodatno utvrdili, pretvorili u demokratsku oblandu, u to da ćete vas 126 da odlučite da mogu da vam komanduju i ništa više. Zbog toga mislim da ovaj zakon nije zaslužio podršku SNS. Zbog toga mislim da bi trebalo da pročitate naše amandmane, da se upoznate sa njima, delimično otklanjaju nedostatke, neke možete iz naših diskusija, kao tehničke. Zaista treba usaglasiti neke odredbe zakona. Zbog toga bih voleo da možemo da glasamo za zakon o Narodnoj skupštini. Ipak ga nekako gledamo kao i naš zakon. Tiče se nas. Ne tiče se nekih drugih, da se ponašamo baš ambivalentno.
Ako taj zakon bude zakon o Narodnoj skupštini, možemo i da glasamo za njega. Ako bude zakon o funkcionisanju Vlade preko Narodne skupštine, izvolite, brukajte se. Nama tu nije mesto. Hvala.

Najpre bih da se osvrnem na ozbiljnu diskusiju koju je imala predlagač zakona, mada i sama skrenula malo u neozbiljnost, valjda u nedostatku argumenata.
Dakle, trebalo bi da pročitate Ustav, gospođo Kolundžija. Zabranom političke stranke automatski prestaje mandat narodnog poslanika koji je izabran na listi te političke stranke, automatski. Samo se postavlja pitanje, da li treba da ima privilegije ako mu je zaista stranka zabranjena zato što je Ustavni sud procenio da su se stekli uslovi.
Vi znate koji su to uslovi i to su ideje za koje se ne borite ni vi ni ja. To je rasna i verska netrpeljivost, to je oružana pobuna, to su razni vidovi nepolitičke borbe koji ne priliče političkim strankama.
Što se kolegijuma tiče, samo kad biste još odredili kada se zakazuje sednice kolegijuma, ko ih zakazuje, može li trećina članova kolegijuma da zakaže sednicu, može li trećina članova kolegijuma da uvrsti nekakav predlog u predlog dnevnog reda? Pa bih mogao da kažem da ima razloga i osnova da se formira kolegijum. Inače, u slučaju kako ste vi definisali kolegijum, zaista nema osnova.
Ostaje i sada, baš kao i po zakonu, dobra volja predsednika Skupština ili njegova želja da se predstavi u javnosti kao demokrata, da okupi deset kamera i sazove šefove poslaničkih klubova da kao o nečemu važnom s njima raspravlja, a to što se tamo dogovori nikada ne mora da znači da će ovde biti izglasano, pošto predsednik uvek može da kaže, poslanička većina je odlučila drugačije od kolegijuma.
Ako govorite o mesiji, gospođo Kolundžija, pogledajte svog predsednika, on se predstavlja kao mesija, a ovo je Narodna skupština. Narodna skupština nije pojedinac i nije mesija. To pravo je sebi, kao i pravo da upravlja crkvom, kao i pravo da upravlja našim životima, preuzeo isključivo Boris Tadić.
Možda bi kao odredba u poslovniku o tom uvažavanju trebalo da se uvede i obaveza da se obriše mleko sa usta kad se ulazi u Narodnu skupštinu, pošto se ovde zaista neki ponašaju kao deca.
Bilo je denuncijanata u srpskom narodu. Nemci su raspisali nagradu, ko oda komšiju kao ilegalca u Beogradu, i posle šest meseci ukinuli, pošto je bilo toliko prijavljenih denuncijenata da nisu mogli da odgovore na sve pristigle prijave. Dakle, to se naziva denuncijacija.
Sarađujete sa onima za koje ste rekli da su produžena ruka Haškog tribunala. Ovog časa podneli ste krivične prijave Haškom tribunalu. Možda je to način da vi ostanete, ali vi ostajete kao onaj lav koji je nekad bio moćan i car, a sad je samo obezubljen.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da prisustvujemo sednici na kojoj će predlagači pognute glave da obrazlažu svoj predlog. Znam da u životu ima situacija kada se nađete pred izborom da li da nešto uradite ili zadržite ono što imate ili da krenete potpuno novim putem u kome ima mnogo odricanja i borbe.
Otprilike, svi vi koji ste predlagali i koji ćete glasati za ovo izabrali ste lakši put. Lakši put nije uvek časni put. Ići lakšim putem znači da je neko pre vas morao da na tom putu nastrada. Lakši put znači da se nešto pripremilo, da je nešto postalo dobro, pa se sada samo utvrđuje, a vi ćete napraviti haos u zemlji.
Jednu od najčasnijih funkcija u zemlji, sudijsku funkciju, zbog koje i vas koje sada gledam tu, predlagače, cenim, niste tek tako došli na tu funkciju, nije vas niko sa neba poslao, tu funkciju činite nedostojnom i za one koje ćete izabrati i za one koje nećete. Oni koje nećete da izaberete reći ćete da nisu izabrani zato što nisu bili poslušnici. Oni koje izaberete imaće pečat da su bili poslušnici. Niste hteli da oslobodite sudije tog pečata, ni jedne ni druge. Ima časnih i na jednoj i na drugoj strani. Ima loših i na jednoj i na drugoj strani.
Ako se ova skupština već meša u izbor sudija, zašto joj niste pružili priliku da izabere onoga za koga dokažete da ne valja? Zašto joj niste pružili priliku da izabere onoga za koga dokažete da valja? Haos je u pravosuđu i to dobro znate. Hoćete li ga ikada više otkloniti? Ne verujem. Zato što od 5. oktobra, od kriznih štabova do danas, tri puta ste promenili sastav svih sudova i pojedinačno sve sudije u tim sudovima. Došli ste do dna, više nema sudija. Možete da čekate ispred Pravnog fakulteta decu i da ih uvodite u sudnice.
Rasterivane su dobre sudije i advokati ranije i nosili žig da su za diktatorsku vlast, optuživani da su sudili po zakonima i da zato nisu dostojni funkcije, ali su rasterivani i u vaše vreme oni koje ste vi birali.
Sada ste vi iz DOS prešli u Windows. Sad ćete vi da krenete savremeno da vodite Srbiju, a cela Evropa se zgražava nad onim što mi radimo danas u pravosuđu. Uopšte ne želim pojedinačno da optužim bilo koga, bilo kog sudiju da nije dostojan. Optužujem kvote stranačke. Od stranačke države pravite stranačko pravosuđe. Neka vam kažu ovi kojih nema u sali koja je njihova kvota. Ko je dobio pravo na 250 sudija da predloži? Ko je dobio pravo na 600 sudija da predloži?
Jeste li vi, koji nam danas predstavljate ove zakone, izabrani zato što ste bili po volji i po milosti gospodara u ovoj zemlji? Mislim da jeste. Nemam ništa protiv vas i ne treba mi nijedan sudija, nijedan tužilac u Srbiji. Ko živi i radi po zakonu, šta će mu sudija i tužioci, ako ima pravde? Nekako smo se obavezali na tu, zovemo je, vasionsko pravdu u Strazburu. Koliko će ljudi podneti zahtev u Strazburu da se isprave ove sudijske greške? Šta ćemo sa njihovim pozitivno rešenim zahtevima?
Da li je zaista reorganizacija sudstva smišljena samo da biste se otarasili sudija koji žele da sude samo po zakonu, a ne misle na partijsku funkciju i partijsku pripadnost? Ako ste to tako zamislili, neće da valja. Ove vaše odluke neće moći tako lako da budu promenjene. Zato je trebalo da dobro razmislite. Svaki loš sudija koga danas izaberete, ili ovih dana, vama je na dušu, ili tužilac, na vašu dušu, jer ste se vi od aprila do danas upoznali sa svima njima. Vi ste procenili ko je nedostojan da obavlja sudijsku funkciju, nesposoban i nestručan. Vi ste procenili ko je taj novi dostojan.
Na vašu je dušu sve ono što se bude dešavalo u pravosuđu. Imate ime i prezime. Jednog dana nemojte da se sklanjate iza partijske volje, nego recite - da, ja sam kriv, ja sam to predložio, nije mi niko naložio, ja sam predložio lošeg čoveka, ja sam izbacio dobrog čoveka, zato što je presudio tamo nekome ili zato što nije presudio tamo nekome, zato što je gonio tamo nekog ili zato što nije gonio tamo nekog.
Veliku ste obavezu preuzeli. Ovaj sastav Skupštine koji će da vam pomogne u tome biće promenjen za nekoliko meseci i to su uglavnom anonimni ljudi. Na ulici neće da ih poznaju da su oni birali sudije. Mi se eksponiramo iz opozicije, mi govorimo o svemu tome. Ovi iz vladajuće većine, oni samo dođu da glasaju. Nemaju breme odgovornosti, imaju neki drugi cilj. Cilj im je da ostanu što duže na vlasti, da koriste privilegije koje danas imaju.
Meni je cilj da vi budete odvojeni od partijskog uticaja, apsolutno odvojeni, da vi u okviru struke rešavate svoje probleme. Jeste, malo smo vam nadređeni, mešamo se u vaš izbor, ali ako se to radi časno i pošteno, ako se vaši predlozi poštuju, što bi to bilo partijsko pravosuđe?
Ne zaboravite, danas ste po volji vladajuće većine. Razmišljaćete svakog dana, imaćete u glavi autocenzuru da li ste im još uvek po volji. Svaka vaša buduća presuda, svaka vaša buduća optužnica biće uslovljena razmišljanjem o tome da li ste im i dalje po volji. Znači, oni pišu, vi ste samo stručni da to obrazložite. Oni će da vas pozivaju. Oni će reći - sad kreni na ovoga, sad kreni na onoga. Na ovog nemoj da krećeš, na onog nemoj. Vi ćete to samo da obrazlažete.
Da sam na vašem mestu, pitao bih šta je sa ostalim kolegama koje nije izabrala Narodna skupština. Zakon treba tumačiti tako kako je zamišljen. Ako u Državno veće tužilaca advokatura predlaže jednog člana, otkud pravo Skupštini da ga ne izabere? Taj predlog advokaturi je ujedno i izbor. Skupština može samo da konstatuje da je on izabran na predlog advokature.
Ne, vladajuća većina odbija predloge, čeka ovaj čas kad u tom veću neće biti nikoga iz advokatura. Otkuda Skupštini pravo da ne izabere profesora pravnog fakulteta ako ga predlože pravni fakulteti, koji su ovlašćeni da ga predlože? Što se Skupština meša u taj predlog? Da ne bi bio izabran dok dođe do izbora sudija. Posle toga, šta će taj čovek? Šta će on posle toga?
Ovo je bio vaš jedini ozbiljan posao. Od aprila ga radite. Pitanje je da li ste imali druge predmete osim upoznavanja sa hiljadu i nešto sudija ili manje od hiljadu. Nije ni važno.
Ovde se pominjalo vanredno stanje. Kad je procenjeno da li je uvedeno u skladu sa Ustavom, tada važećim Ustavom? Nikada. Zašto nije? Ovde smo imali nekada i po 310 poslanika voljom vladajuće većine. Zašto Ustavni sud nikad nije ocenjivao predlog za ocenu ustavnosti tih odluka? Nije odgovaralo vladajućoj većini.
Suočićete se, gospođo, sa vladajućom većinom, sa jednim zidom koji stoji pred pravosuđem. Vi taj zid ne možete da slomite, zato što ste na stotine časnih ljudi obrisali gumicom, bez ikakvog razloga. Da vam ne pričam pojedinačno. Javljaju se svima redom.
Sad će ove stranke iz opozicije da dobiju vrhunski pravnički kadar. To su ljudi čija je egzistencija potpuno ugrožena. Muž i žena 20 godina u pravosuđu, časne sudije, nijedno neće biti ponovo izabrano. Gde će? Na ulicu. Ceo život su posvetili pravosuđu.
Voleo bih da ste ovde došli i rekli - taj i taj je uradio to i to, ogrešio se o Krivični zakonik, o Zakonik o parničnom postupku, o bilo čemu, i daj da ga razrešimo. Vi nas ovde stavljate an ženeral pred izbor da 400 ljudi, 500 ljudi ostane bez posla i da dođu neki novi ljudi, neki časni i podobni, moralno-politički podobni.
Ne bih učestvovao u tome da sam predstavnik vladajuće većine. Ne bih učestvovao u tome da Danica Marinković ne bude izabrana za sudiju. Ona koja je vršila istragu u Račku. Da li joj je to minus? Da li joj je to nedostatak? Što je pod mecima dokazivala da je sve farsa i nameštaljka. Da li vam je neko možda naredio da tu udovicu sa dvoje dece ostavite bez posla?
Ne bih glasao da u Kosovskoj Mitrovici nijedan sudija koji sada sudi u srpskom sudu ne bude izabran ponovo, da dovedete one koji sarađuju sa Euleksom i sude kod njega. Ja to ne bih uradio, ne bi mi obraz dozvolio, pa neka me izbaci vladajuća većina. Kada dođe do toga da li da pripadaš nekome ili da imaš obraz, odluči gde ćeš i sačuvaj obraz.
Obično ispadne da oni koji su mislili da nećeš da sačuvaš obraz posle toga nestanu i propadnu, jer narod ume da ceni ljude koji se bore. Život bez borbe nema smisla. Zaista bih da se izdvojite kao najviši deo ove države, neprikosnoven, kao citadela u okviru tvrđave, neosvojiva - napadaj koliko hoćeš, ali ne možeš da me osvojiš.
Mi smo između sebe solidarni i ne damo da nam se umešate u ono što radimo, jer mi odlučujemo i o životima ljudi. Nema smrtne kazne, ali kad mu date onoliku robiju odlučili ste o njegovom životu i o njegovoj deci i morate da budete potpuno ubeđeni da ste učinili časno delo, da možete da spavate noću.
Ovo nije dobro. Priprema se poodavno. Evropa vam ćuti, iako bi imala mnogo toga da kaže pred ovim haosom, pred ovim vetrom koji oduvava sudije. Prošlo je devet godina od Miloševićevih sudija. Nije opravdanje da su to sudije iz bivšeg režima. Ovo su sudije iz vašeg režima, iz DOS.
Zar su stvarno bili toliko nečasni i nestručni i nedostojni sudijske funkcije? Znate li koliko su presuda doneli? Može li sad onaj koga su osudili ljudi za koje danas tvrdite da nisu dostojni, a osuđen je pre deset, petnaest, dva dana, dva meseca ili tri, može li da kaže da njegova presuda više nije validna? Sudio mu je nedostojni sudija.
Obrisali ste ljude koji su u najvišem stepenu odlučivali o pravu čoveka da mu se pravično sudi, da mu se izrekne pravična presuda. Šta smo to mi? Znači mi smo bili zaštićeni pred tim Vrhovnim sudom. Što ste nas lagali devet godina da imamo potpunu zaštitu, zaštitu od nedostojnih i nestručnih? Šta ćemo sada sa tim predmetima? Da sačekamo ove dostojne i stručne da počnu da rade, pa da se obratimo njima?
Ovo je trebalo sve na drugi način, pojedinačno da uverite i narodne poslanike, a i javnost Srbije, koja je zgranuta pred ovim što se dešava, da uverite da onaj ko nije predložen, da on zaista ne zaslužuje da bude predložen. Nema novog zapošljavanja time što ćete otpuštati radnike.
Sada novozapošljavate u pravosuđu, a otpuštate ljude iz pravosuđa. Šta sad nosi svako od njih, žig da nije bio stručan ili žig da je bio lopov? Pošto nema trećeg uzroka za njegovu smenu, za njegovo razrešenje, za njegov nereizbor.
On ide ulicom kao bivši sudija koji je sudio kriminalcima, koji ga sada sreću na ulici jer im je prepolovljena kazna, izašli su iz zatvora. On je nedostojan u odnosu na tog čoveka kome je presudio, odnosno na tog kriminalca. Taj nema oznaku da je nedostojan, samo sudija ima žig nedostojnosti. To su sve vaše kolege.
Možete vi da se volite ili da se ne volite, ali to su vaše kolege, njihova sudbina je vaša sudbina. Možda je neko od njih jednog dana sedeo tu pred nama i obrazlagao jedan isti takav predlog i mislio da je sada za sva vremena. Znam da vi, gospođo, znate i na koga mislim. Mislio je da je to za sva vremena i sada ga je izabrao DOS i sada je on car.
DOS, gospoda, evo su tu ta gospoda advokati koji o svemu tome odlučuju, a DOS odluči da izabere nekog drugog, ovog načini nedostojnim. Da mu bar kaže hvala, obavljao si dobar posao, ne, nedostojan si. Znači, ko god mu služi jednog dana postaje nedostojan. Uostalom, svako ko služi nedostojan je i dok služi, a kamoli kada nije više po volji gospodaru.
Potpuno smo ogorčeni na ovu tačku dnevnog reda, na ove predloge, apsolutno smo protiv toga, u meri da ćemo ako imate kvorum doći da glasamo protiv, da vam dokažemo koliko smo protiv toga, a vi posle toga razmislite za sve grehe koje na vas bude prebacivala aktuelna vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je izazvao najveću pažnju javnosti, ostali se nekako provlače uz njega, a zaista je veoma bitno da o ovom zakonu svako kaže iskreno ne samo ono što misli, nego i to koliko je doprineo sam, svojim delovanjem ili delovanjem svojih prijatelja, delovanjem svoje političke stranke, trčanjem za jeftinim političkim poenima, da dođe do ovakve situacije.
Ne bih voleo da posle ove sednice ostane utisak da nam nije valjao zakon, pa je bilo potrebno da se izmene neke njegove odredbe kako bismo konačno obezbedili da sportske priredbe budu sportske priredbe.
Sad da vam kažem, gospodine ministre unutrašnjih poslova, možete vi da se dičite viznom liberalizacijom zato što ste napravili dobar obrazac za pasoš koliko god hoćete, ali dok ja ne budem mogao da odvedem svoje unuke na sportsku priredbu, dok deca u Srbiji ne budu odrastala uz sportske priredbe, dok ne znaju draži sportskog nadmetanja, dok im idoli ne budu sportisti koji se bore da svojim talentom, treningom, boljim rezultatima ostvare sve u životu, vi ćete biti potpuno neuspešan ministar.
Ne samo vi, nemam ništa lično protiv vas, mislim na službu, na policiju, u kojoj se menjaju ministri, a ogromna većina zaposlenih učestvuje u svemu onome što nam se dešava.
Nije kriv dosadašnji zakon, krivo je dosadašnje naše ponašanje, ponašanje političara. U ovoj Srbiji sve može da se reguliše ako to žele političari i sve može da bude u haosu ako to žele političari. Šta je smetalo dosadašnjem predlogu zakona? Šta je to bitno izmenjeno, osim što je trebalo smisliti izmene da bi se govorilo o zakonu kojim će konačno da bude nešto uređeno?
A i same te izmene same po sebi nisu dobre, zato što su otišle predaleko. Sa onim prvim, blažim izmenama mogla je da se sredi situacija na sportskim priredbama, ponavljam, da ste to hteli i da nije bilo udvaranja navijačkim grupama ili ko zna kome sve ne.
Uostalom, dostavite nam spisak ministara, zamenika, sekretara, članova političkih stranaka, posebno glavnih odbora i već kako se to gde zove koji su u upravama klubova, pa ću vam reći ko je najodgovorniji za stanje na sportskim priredbama.
Pre mesec dana sam prisustvovao tužnoj sceni. Navijači ''Rada'' idu na utakmicu u grupi i velika grupa policajaca ih obezbeđuje da stignu do stadiona. Tamo će da naprave lom, ali je bitno da stignu mirno i bezbedno, da se zaustavi saobraćaj, da niko ne sme da prolazi dok prolazi grupa uvaženih navijača, koje sad optužujete da su dileri droge, da su ovi, da su oni. Šta će identifikovani dileri droge u grupama navijača, šta će oni na slobodi? Šta će otmičari na slobodi? Kad treba da nam pomognete ili mi vama da pomognemo da bude donet ovaj zakon, vi nas upozoravate da su među tim grupama navijača veliki prestupnici, veliki kriminalci. Pa, drugi zakoni njih gone. Ne može neko da bude sprečen da uđe na sportsku priredbu zato što je diler droge. Iako je diler droge, može isto mirno da se ponaša na utakmici dok ne bude uhapšen zbog tog dilovanja droge. Nije on vandal na stadionu zato što diluje drogu. Diler droge se krije od javnosti, nema ga nigde, on to obavlja tajno.
Šta je sad skoro besmisleno u ovom predlogu zakona? Zamislite izmenu člana 2. Do sada je sportski savez, sportsko društvo, sportska organizacija, klub bio dužan da vrši kontrolu nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom, a sada lišavate odgovornosti sve klubove, sve saveze i prebacujete je direktno na organizatora.
Sada može da se desi da grupa navijača jednog kluba dođe na neku besmislenu utakmicu koja se igra na stadionu njihovih rivala, da tamo naprave strašan eksces i da taj stadion bude zabranjen godinu dana za korišćenje. Klub nije odgovoran, a nije mogao ni da preduzme mere. Kažnjen je samo zato što je, još od kad ste vi počeli, ne vi, gospodine ministre, od kada je DOS počeo da menja ove zakone, policija potpuno isključena iz svega ovoga.
Nema više odgovornosti policije, nego ako neko plati policiju, ona će doći da čuva red i mir na stadionu. A dužan je organizator. I kako čuva organizator? Videli smo, upale policajca. Kako čuva organizator? Ginu ljudi. A ko je taj organizator koji to može da obezbedi osim policije? Zašto iz budžeta izdržavamo policiju ako nema dužnost da obezbedi mir na sportskim priredbama? Vi kažete da se pod nasiljem podrazumeva fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. Da niste ministar, da ste otišli na sportsku priredbu i da vas neko napadne da vas tuče zato što navijate za drugi klub, da li biste rizikovali da budete u zatvoru zato što se branite? Ili je bolje da odete u bolnicu kad vas neko udara motkom dok ste se vi pokrili preko glave?
Kako mogu oba učesnika da budu kriva za neki obračun? Šta ako je neko napadnut pa mora da se brani? Vi ste ovde predvideli za redara pravo da bije narod, a građanin ne sme da učestvuje u tuči u kojoj brani svoje dete jer su ga napali i možda zgazili, preturili, prevrnuli, jer dolazi u situaciju da ga je posmatrao dežurni sudija odozgo i zaključio da je on učesnik i da je podjednako kriv kao onaj ko je izazvao ili napao.
Kažete da je nasilje i nedolično ponašanje unošenje u sportski objekat obeležja kojima se izaziva mržnja ili netrpeljivost koja može da dovede do fizičkog sukoba.
Svako obeležje jednog kluba izaziva mržnju kod navijača drugog kluba. U redu je što ste odredili da je to kad se vređaju nacionalna, rasna, verska opredeljenja, ali šta sad to znači da se izazove mržnja?
Kad vam protivnik povede sa 1:0, vi ga mrzite, ne volite ga. Ako razvijete svoje zastave zato što vodite, onda ste, znači, izazvali mržnju kod ljudi koji gube sa 1:0. Ne može navijanje da bude izazivanje mržnje, a može da bude dobar povod da svi odu u zatvor.
Možda je najlakše odvesti sve u zatvor. Mi ionako nemamo gledalaca na sportskim priredbama, zato što niste bili u stanju da obezbedite bezbednost. Jedino se u Srbiji sve utakmice igraju pred praznim gledalištem.
Jedino kod košarke pazite, pošto su visoke kazne iz EU, pa i ne dozvolite da dođe do bilo kakvog ekscesa. Tu više ne leti ni papirić na teren. A na ove naše domaće utakmice više niko normalan i ne ide. Ide ko je spreman da se tuče ili onaj ko ide u ložu, potpuno zaštićenu. Rizikuje da mu tamo svašta dobacuju i viču, a oni rizikuju kad vam dobace neumesne izraze da su kod vas izazvali mržnju i da mogu da idu u zatvor.
Kaže - prilikom obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi, redarska služba je dužna da zabrani, odvoji, obezbedi, onemogući...
Kako? Da stane pred grupu navijača i kaže - ne možete da uđete na stadion? Šta to izaziva? Odmah tuču. Oni se tuku sa interventnom policijom, kako neće sa redarom? Pregaziće ga, a vi ga žrtvujete. Da bi oni potom bili osuđeni za teško krivično delo, on će da strada, jer on je redar. Koji zakon štiti tog redara? Gde su te firme koje ovde pominjete, koje se bave nekakvim obezbeđenjem, regulisane zakonom?
Pogledajte koliko ljudi nosi pištolje i automatsko oružje na ulicama Beograda obučeni u neke uniforme i voze se nekim blindiranim kolima. Kojim je to zakonom regulisano? Šta ako uzmu da pucaju, šta ako posumnjaju da neko hoće da im otme taj novac koji oni kao čuvaju? Šta ako ubiju nekog, pa čak i onog ko je hteo da otme novac? Koja služba njih štiti? Koju su oni to službu izvršavali?
Kažete - redar je ovlašćen da upotrebi fizičku snagu ako na drugi način ne može da odbije (trebalo je da kažete odbije, a ne odbiti) napad usmeren na oštećenje ili uništenje imovine, sredstava ili opreme. Napad usmeren – znači, ne napad kojim je izvršeno oštećenje, nego može da bije ako posumnja da ovaj hoće da razbije staklo. Ko to? Redar. Prošao obuku u ministarstvu policije.
Al' ovo je najlepše, kaže - na sportskim priredbama povećanog rizika organizator je dužan da ostvari saradnju s predstavnicima klubova navijača radi međusobne razmene informacija.
E, baš. Pa, oni to sad rade. Oni sad razmenjuju informacije. Oni im sad kažu gde su im ostavili petarde, u kom redu, pod kojim sedištem, na kom ulazu. Oni sada razmenjuju informacije. Da li su vama potrebne informacije koje će organizator da razmenjuje sa onima protiv kojih se mi ovim zakonom borimo? Kakvi su oni davaoci informacija organizatoru sportske priredbe?
Sada o pretvaranju sportskih objekata u zatvor. Izvinite, molim vas. Šta je dužan da obezbedi organizator? Odgovarajući prostor za dežurnog sudiju, javnog tužioca i ovlašćeno lice ministarstva nadležnog za održavanje javnog reda i mira na sportskoj priredbi, sa kog imaju jasan pregled sportskog terena i gledališta i pristup opremi iz tačke 7. ovog stava. Oprema - to je ona prostorija, onaj zatvor, znači tajni prolaz da imaju.
Sada vas pitam, gospodine ministre, otišla je ministar pravde – koji je to sudija koji će da prisustvuje događaju kome će da sudi? Otkad to sudija sudi na osnovu ličnog uvida u događaj? Onda to nije nepristrasni sudija, onda on ne sluša onoga ko tuži i onoga ko se brani, nego nosi svoj stav. Može li onaj ko je svedok da sudi u nekom događaju? Ne može, gospodine ministre. Sudija ne sme da prisustvuje toj sceni.
Javni tužilac da prisustvuje utakmici! Hoće li imati dvoglede? Hoće li imati neke video-bimove, uvećane, gde će oni da identifikuju lica? Znači, ako policajac privede lice i kaže - učestvovao je u tuči, javni tužilac će da kaže - nije, gledao sam, nije. Ili će da potvrdi. Ako potvrđuje, što gleda?
A onda će svi da idu u zatvor na stadionu. Prostorija za bezbedno zadržavanje učesnika sportske priredbe, koji se protivpravno ponaša, kao i lica kojima je izrečena mera bezbednosti, odnosno zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, a zatečena na sportskom objektu. Kako da uđe kada mu je zabranjeno? Provukao se? Promakao policiji i obezbeđenju?
Na kilometar udaljenosti sad već imate ograničenje privrednim subjektima da obavljaju svoju delatnost, ne smeju u prodavnici da prodaju alkohol. On zna kad je neka utakmica. On zna koliko objekata tu ima, u kojoj školskoj sali se odigrava neka sportska utakmica. A šta ako je tu negde u hotelu svadba? Gosti će da prekinu da piju četiri sata pre utakmice, za vreme utakmice i četiri sata posle utakmice? Jer tako naredio zakonodavac. Jer je taj objekat, taj restoran, taj hotel, ta sala za izdavanje u krugu koji je zaštićen za vreme održavanja utakmice.
Još sam negde video nešto u šta su čak umešane i školske sale, ali nije bitno. Vreme za pripreme za diskusije po ovim zakonima koje ste sve strpali u jedan koš je zaista bilo izuzetno ograničeno.
U ime SNS želim da vam kažem da smo spremni da sarađujemo potpuno, kakav god zakon vam ovde treba, dobar zakon, da bude donet, da bismo konačno obezbedili da odlazak na sportske priredbe bude izlet, da kao u razvijenim demokratijama, porodice nasleđuju mesto na tribinama, da to bude relikvija, da stadioni budu puni 1. januara tekuće godine, sve karte rasprodate. Onda nema ni tapkaroša, ni ograničenja.
Maloletno lice ispod 16 godina ne sme da uđe samo na stadion. Možda može da vozi onaj motorčić do 50 kubika, a ne sme da uđe na stadion. Pa onda ne sme da ide samo ulicom. Ako maloletno lice ispod 16 godina ne sme da ode na stadion samo, onda ne sme samo ni da pređe pešački prelaz. Zašto ne sme maloletno lice samo da ode na stadion? Sa 16 godina on već ima devojku, a ona ima momka. Ali, ne može da ode na sportsku priredbu, zato što tako kaže zakon. Mora da ima neku identifikaciju. Svako kada kupuje kartu za sportsku priredbu mora da ima identifikaciju kod sebe.
Možete li još stroži da budete? Hajde da vidimo rezultate. Gospodine ministre, posle kog vremena ćete, ako se sve ovo nastavi, podneti ostavku? To više nema smisla. Kako da vam verujem da ćete to da sredite kada ste naleteli na okupljanje jedne političke stranke kada je policajac ubio čoveka? Koliko će da ih ubije na stadionu? Vi ćete to da opravdate. Lako ćete vi da nađete. Prvo, nećete naći ko je, jer to policija štiti, a drugo, naći ćete i opravdanje - ugrožen život, to su huligani, to su narko-dileri.
Bolje bi bilo da ste došli u ovu skupštinu da tražite pomoć da sprovedete zakon, bio je odličan. I onaj pre njega je bio odličan. Sve ste rigidniji prema normalnim ljudima. Sada se svako plaši da uđe u kola, svako se plaši da pešice ide ulicama, zbog zakona koje ste doneli, a za koje Srbija nije pripremljena.
Vi se upoređujete sa Zapadnom Evropom. Tamo sa autoputa siđeš samo kilometar ili dva dok si u nekom naseljenom mestu, a ovde, gospodine ministre, kada pođete iz Kragujevca do Kraljeva, ako je i jedan kamion ispred vas, cela kolona će ići za njim, jer on ide između 60 i 80, to je maksimalna brzina. Nema više preticanja. Nema više ničega. Nećete vi spasiti nijedan život na taj način. Sada će ludaci da pretiču kolone.
Znači, spremite vi Srbiju za drakonske mere. Neće vam biti potrebne uopšte. Drakonskim merama Srbija se ne uređuje. Ovo nisu poslednja afrička plemena koja jedu ljude, pa daj što stroži zakon. Daj da ga hapsimo na sportskoj priredbi. Ako kaže ''ua Partizan'' ili ''ua Zvezda'', izazvao je mržnju.
Ovo je civilizovan narod. Sa ovim narodom treba da se ponašate civilizovano, kao vlast koja nije od Boga nego od naroda. Dao vam narod poluge vlasti u ruke da bijete narod? Neće to narod da trpi.
Dobro razmislite o svemu što radite. Isterajte svoje ljude iz klubova. Nije im tamo mesto. Gde se politika umeša u sport, tu prestaje sport, tu počinje novac - kupovine, prodaje. I retki su vam oni u fudbalu koji se time nisu bavili. Hajde, navedite mi jednog rukovodioca u klubu koji to nije uradio ili nekog iz uprave koji se s time nije saglasio. Važna je titula ili je važno dobro prodati nekog igrača. Na gledaoce više i niko ne misli.
Inače, kako žive ti klubovi bez ijednog gledaoca? Da se možda ne bave uvozom i izvozom kao privilegovani subjekti? Da im to ne omogućavaju možda članovi uprava koji su ili u Vladi ili čine vladajuću većinu u Srbiji? Da nije izvor svih zala ovde, u ovoj skupštini? Među nama samima koji to sve gledamo i odobravamo i koji biramo takve kakvi smo mi. Niste vi ništa gori od mene, nisam ja ništa bolji od vas.
Ovde treba neko ko uopšte neće da misli na sebe, na svoju stranku, nego na državu. Inače, kakav je to zakon koji će sprovoditi jedan ministar koji navija za Partizan i drugi koji navija za Zvezdu? Ko će tu da bude privilegovaniji od uhvaćenih navijača?
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta)
Završavam, izvinjavam se. Što se nas tiče, Demokratska stranka, njeni sateliti, njeni korisni partneri od nas nemaju podršku ni za šta.
Mi se trudimo, pošto vidimo da pripremate vanredne izbore, da vas pobedimo na tim vanrednim izborima i zato mislim da ovaj zakon možda neće ni stići do primene promene vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS postavlja pitanje legitimiteta Narodne skupštine i Vlade koju je ovakva većina izabrala u vreme kada je imala i legalitet i legitimitet. Prenosi mišljenje građana Srbije da sastav Narodne skupštine ne odgovara raspoloženju među građanima Srbije, da poslaničke grupe svojim brojem poslanika ne reprezentuju stav građana Republike Srbije i da ste ušli u prekomerna zaduživanja za koja niste sigurni da ih odobrava većina građana Srbije.
Postavlja se pitanje da li sve ovo radite samo zato što znate da ćete na sledećim izborima da izgubite vlast i samo zato što želite da novoj vlasti ostavite dugove koje će teško moći da vraća, kredite i zaduživanja koja uzimate ne da biste pomogli privredu ili selo, nego da biste pomogli svoj opstanak na vlasti.
Da ne bude posle da vas nisam na vreme opomenuo, dobro razmislite o tome koga vi ovde predstavljate, u kom procentu i u čije ime. Voleo bih da imate nekakve pobede i uspehe, pa da kažete da su ovo naši uspesi u ime građana Srbije. Vi imate poraze i imate zaduživanja, i kažete da je to u ime građana Srbije. Niti građani Srbije vole da budu poraženi, niti vole da budu prezaduženi i da čuju od predsednika Srbije da je moralno zaduživati se.
Zato vas molim, nas 250 predstavlja celu Srbiju, razmislite o tome ozbiljno, da li je vreme da proverimo kako ko stoji među građanima Srbije, da li je vreme da proverimo ko će raspolagati budžetom u 2010. godini, da li će to da čine stranke koje imaju dva ili tri procenta uporišta u biračkom telu ili će to da čine stranke koje osvoje cenzus i koje imaju pravo da formiraju Vladu.
Mi nećemo da vas prisiljavamo nikakvim javnim manifestacijama, mi nećemo da izvodimo građane Srbije na ulice, ali ćemo da im se pridružimo ako uskoro, kao što predviđam, sami budu izašli, pošto je sasvim jasno i očigledno da ste ih ponizili na izborima na Voždovcu, da ste pokušali da ih kupite za litar ili dva litra ulja i da ste potrošili goriva i mašina kao da je završen koridor 10.
Znači, više vam ništa ne pomaže. Kada vas narod neće, onda možete da potrošite ceo godišnji budžet na jednu opštinu, vi nećete dobiti izbore u toj opštini. Zato vas molim, razmislite dobro, svi ste odgovorni ljudi, zreli, svi imate porodice, razmislite o svojim porodicama. Mnogo je važnije da opstane Srbija nego da opstane Vlada koju sad imamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je posebni dan izborne kampanje na teritoriji gradske opštine Voždovac.

Kako bi rekli predstavnici DS i SPS - bitke za Staljingrad. Oni se ponašaju tako, kao da će ti rezultati izbori da odluče sudbinu njihovih stranaka i posebno njihovog najuglednijeg člana, Dragana Đilasa.

Građani Srbije bi trebalo da znaju da se tamo po želji vlasti vodi pravi rat između građana, zato što se slila sila tehnike koja hoće da pokrene sva klizišta, izgleda, u podunavskim selima. Sva ministarstva su počela da rade u poslednjih 15 dana za dobro građana Voždovca, enormno da troše novac, niti predviđen u budžetu niti ga ima, niti će biti isplaćen.

Danas, uz sva poniženja sa litrom ili dva litra jestivog ulja, građanima koji nemaju zbog vas novca da ga kupe, danas ste još 100 kanti za smeće u Rakovica selu novih rasporedili, pre neki dan 2.300 telefona sa priključcima besplatno podelili građanima. Pre toga je jedno 100 mašina i kamiona sipalo asfalt i po ulicama i po livadama kako bi se pokazalo da vi o građanima brinete.

Ono što mene najviše boli, to je postupak Ministarstva zdravlja. U Ripnju, selu za koje nisu čuli mnogi ministri koji se sad tamo otimaju, postoji Dom zdravlja u ulici Avalska 23 koji već godinama nema vodu. Dom zdravlja ima prizemlje i sprat, odeljenje za zdravu i bolesnu decu, specijalističke službe, a nema tekuću vodu. Građani Ripnja su sakupili novac i preko predsednika mesne zajednice organizovali da izbuše arterski bunar u dvorištu Doma zdravlja. Bušenje je trajalo pet sati. Voda je pronađena na 30 metara i napravljen je rezervoar od još 20 metara.

Umesto da budemo svi srećni što Dom zdravlja ima vodu, da se ona ispita, uveren sam da je dobra za piće, ali i ako nije, da mogu bar deca da operu ruke u Domu zdravlja, lekari da operu ruke kada pregledaju jednog pacijenata, da bi mogli da pregledaju drugog. Pojavljuje se nekakav sanitarni inspektor republički, Vojislav Pavlović, nek mu je na čast i kaže – odmah prekinuti radove na iskopu arterskog bunara, a bunar završen, pumpa spuštena, sve se to uradi za jedan dan i voda može da teče kroz vodovodnu instalaciju u Domu zdravlja.

Gospodo, ne služi vam to na čast. Zato ćete i da prođete loše na izborima na Voždovcu, zato što imate takvog ministra zdravlja, zato što imate takvog gradonačelnika, zato što imate takve ministre koji rade 15 dana za narod kad su izbori na teritoriji neke opštine. Ne setite se četiri godine da bilo šta uradite, a radite sve u poslednjih 15 dana kampanje i normalno je da ćete ljude da ogorčite i da će ljudi da glasaju za druge političke opcije.

Samo se bojim da u ova dva dana, koliko je još preostalo ne dođe do masovnih tuča, pošto je evidentno da se narod grupiše u grupu koja ima zaštitu policije i grupu koja je ogorčena, ozlojeđena, bezmalo besna na sve ono što se na teritoriji opštine Voždovac događa.

Kažem vam, nismo u političkom sukobu. Nemojte da ulazimo u političke ratove zato što mi naprednjaci na to nismo spremni i nećemo to. Nemojte da ratujete protiv svog naroda, nego gledajte da tom narodu bude bolje i radite za njega četiri godine i nećete da strahujete kad dođu izbori kako ćete da prođete. Izgubili ste u junu, izgubićete i u decembru. Kakve to veze ima? Da li ste vi spremni uopšte da podnesete život u kome ima i poraza i pobede? Sad izgubite, možda ćete idući put da pobedite. Postavljam pitanje – ko troši taj novac? Ko je dao odobrenje za 2.300 besplatnih priključaka i telefona da Telekom podeli građanima sela na opštini Voždovac?

Kako se zove taj dasa koji troši državni novac iz budžeta, kako se zove taj koji je iznad svih, koji može da odluči kad se betonira, kad se asfaltira, kad se živi, kad se ne živi, ko pije vodu, ko ne pije, o kome se vodi računa, o kome se ne vodi računa? Recite nam jednom, u čijoj ste službi? Ko vam komanduje, ko vas vodi?

Povredili ste Poslovnik, gospođo Čomić, kada ste rekli da je ovlašćeni predstavnik Vlade obavezan da bude u Narodnoj skupštini kada se obavlja pretres Predloga zakona. Dakle, nije obavezan nijednim članom Poslovnika, a vrlo često ne poštujete tu odredbu i mi raspravljamo o zakonima pred praznim klupama predviđenim za Vladu.
Dakle, da li je to sada što ste izgovorili princip koji će ubuduće da važi, da uopšte ne moramo da vam prijavljujemo da tu nije predstavnik Vlade ili ste danas nešto dobronamerni, nešto se lepo desilo na putu od Novog Sada do Beograda ili šta znam šta je moglo da bude razlog da vi danas ne ličite na Gordanu Čomić na koju smo se, nažalost, već navikli?

Bilo bi jako lepo kada bi to bilo tačno, gospođo Kolundžija, ali niti mi podnosimo amandmane da bismo vas ubedili, pošto je to nemoguće učiniti sa poslanicima vladajuće većine. Mi podnosimo amandmane da bi građani Srbije čuli šta mi, potpuno blokirani u medijima, za razliku od vas, o tome mislimo i kako bismo mi uredili neku oblast.
Vi ne branite te amandmane danas, taj svoj predlog, zato što ste ubeđeni da je to tačno, nego ste dobili taj nalog. Ne branite ga uopšte iz duše, ne branite ga iz srca, branite ga, čak bih rekao tako da bi mnogi poslanici većine glasali za naše amandmane, kako vi to dobro branite.
Vi ste rekli da bogatiji svojim građanima, da li je to u regiji, lokalnoj samoupravi, AP, imaju želju da daju više i treba da daju više. To i jeste želja bogatih. Priroda vam je dala, na teritoriji AP Vojvodine ostvarivaće se veći prihodi i prirodna je želja rukovodstva AP Vojvodine da svojim građanima obezbedi više nego što imaju drugi građani.
Ali se ova Republika zove Srbija i postoji neko nad AP Vojvodinom, zove se Vlada Republike Srbije. Taj brine da se bogati ne obogate još više, a da siromašni ne propadnu do kraja. Džabe nam država Srbija ako nam u Bosilegradu ljudi idu goli i bosi, a neka opština na teritoriji AP Vojvodine ili cela AP Vojvodina svojim građanima, kao svojoj državi, obezbedi veći standard, pa i u ovoj oblasti koju napadaju naši amandmani.
Vi ste zaboravili na princip solidarnosti. Vas to ne interesuje, odnosno vas interesuje, ne interesuje autonomaše i separatiste iz Vojvodine. Danas vam drže dušu sa nekoliko glasova ovde u Narodnoj skupštini, za vas mnogo, a za Srbiju malo glasova, bez ikakvog značenja, bez ikakve snage. Vi zbog toga danas žrtvujete deo teritorije Srbije.
Dokazaćemo u preostalih nekoliko amandmana da stvarate državu koju ovde nama fiktivno podvodite pod Ustav Republike Srbije i pod oblast koja se uređuje zakonom. Boga ti?
Donosimo danas zakon za koji ćete da tvrdite da je ta oblast uređena današnjim zakonom, a danas kad ga donosimo, upućujete nas na neke druge zakone ili na Ustav Republike Srbije.
Nama, što se tiče nas iz SNS, vaša objašnjenja uopšte nisu potrebna. Nama vaši razlozi za odbijanje amandmana nisu potrebni. Nama ni Vlada nije odgovorila zašto odbija amandmane. Rekla je – smatra da su celishodnija i svrsishodnija rešenja u predlogu koji je podnela Vlada.
Za nas je Predlog statuta ono što je podneo gospodin Čanak u oktobru prošle godine i to će biti ostvareno na teritoriji Vojvodine, kako god vi doneli ovaj zakon o utvrđivanju nadležnosti ili kakav god statut vi izglasali.
Vojvodina ide separatističkim putem, veoma sebičnim putem. Istorijska neodgovornost nekolicine ljudi iz Vojvodine dovešće do velikih problema.
Vaš pokušaj da pred građanima Srbije opravdate donošenje tog zakona uopšte ne može da bude uspešan.
Vi odvajate najbogatiji deo zemlje sa najboljim mogućnostima za razvoj. Pravite mu potpunu posebnost. Jedina stvar zajednička će biti himna, granica, vojska. Ne znam da li sam nešto preskočio? Nemojte da vas uvredi, možda stvarno ima nešto zajedničko što ste ostavili. Sve ostalo biće vojvođansko. Vi to već sada nazivate nekad autonomijom, nekad regijom. Kad bude potreban novac iz EU biće to regija, pošto regije imaju pravo…

Gospođo Kolundžija, od vas nisam očekivao da se ponašate bezobrazno, zaista nisam očekivao. Ovo je znak drskosti vlasti. Prvo, vređate me kada kažete da ste prihvatili amandmane opozicije. Prihvatili ste amandmane LDP, to nije opozicija, to je vlast, to je deo vas, jedan deo koji je amputiran i veoma brzo prišiven ponovo vašem telu. S druge strane, ako već tumačite Ustav, treba da znate da predsednik Republike ima pravo da daje abolicije i pomilovanja i da je dužan da pregleda svaki predmet svakog građanina koji mu se obrati sa takvim zahtevom. Nisam rekao – oslobodiću ubice, nisam ni rekao da su ubice, vi ste skoro tek imali konačno donetu presudu po tom slučaju.
Samo sam rekao – naravno da mi je dužnost da pregledam svaki predmet koji stigne i da tamo da utvrdim da postoje osnove, to je onda moje neprikosnoveno pravo, kao što ga ima i vaš sadašnji predsednik Republike, vladika Boris, neprikosnoveno pravo predsednika Republike da da pomilovanje ili da da aboliciju.
Što ja to vama objašnjavam? Zato što ste nešto promenili stav prema opoziciji, ponašate se nekako uzdrhtalo, dosad ste treperili od opozicije, a danas ste uzdrhtali, nešto vam ne ide tako dobro. Čini mi se, u Kruševcu ste izgubili na svim biračkim mestima izbore za savete mesnih zajednica.
Čini mi se, u Leposaviću nećete moći da formirate vlast, iako ste potrošili pola budžeta Srbije na kampanju Leposavić i na Voždovcu.
Čini mi se, gospođo Kolundžija, da ste pretočili one najniže strasti samo lepim, finim, tihim, mirnim glasom, za razliku od nekih od nas koji ponekad i viknemo, ali ideje su vam iste. Ponašate se isto kao oni koji ovde skrnave ugled Narodne skupštine Republike Srbije. Zaista nemate osnova da mene optužujete za bilo šta. Nisam imao nijednu funkciju na kojoj sam mogao da vas uvredim, kao građanina Srbije.

Jesam li ja vama rekao da se javljam po Poslovniku?

Izvinite, ne znam šta ste vi meni rekli. Vi veoma loše komunicirate sa poslanicima. Ja sam bio prijavljen.

Ko je tražio reč?

Ja sam registrovan u mnogim sistemima.