Sada prilazimo delu zakona koji u stvari označava šta će to politički suštinski da se dešava na teritoriji Vojvodine, kao teritoriji koja neće imati previše veza sa Srbijom i ovo javno informisanje na pokrajinskom nivou, koje je zaista u jednom delu Ustava upućeno na donošenje zakona, jeste potpuno jasan znak da se to radi.
Naime, AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti javnog informisanja u skladu sa zakonom, da li to znači da će Vojvodina doneti svoj zakon, utvrđuje javni interes građana Vojvodine u oblasti javnog informisanja i radio-difuzije i uspostavlja saradnju na regionalnom nivou. Sada to dovodimo u vezi sa članom 63, koji kaže da će AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti javnog informisanja u skladu sa zakonom da vrši nadzor nad sprovođenjem zakona kojim se uređuje oblast javnog informisanja na teritoriji AP Vojvodine.
Dakle, ne samo da vama, gospodo, koji ste pisali ovo nije dovoljno to što vam se poverava oblast javnog informisanja regulisana Zakonom o javnom informisanju na teritoriji Vojvodine, nego još imate i svoja dodatna prava, tako da javnog informisanja, izuzev onog koje reguliše AP Vojvodina, više na teritoriji Vojvodine nema.
Na delu teritorije Srbije utvrđujete javni interes, vi koji vodite Vojvodinu sprovodite Zakon o javnom informisanju na delu teritorije Srbije, na teritoriji AP Vojvodine, i imate nekakvu saradnju na regionalnom nivou.
U šta će to da se pretvori? U potpuno zatvoren medijski prostor u kome ćete bombardovati građane Vojvodine pričom o njihovoj navodnoj ugroženosti od ostalih delova Srbije, pričom o tome kako bi mnogo lepše, mnogo lakše, mnogo brže stigli u EU, mnogo bogatije živeli, kako je ostali deo teritorije Srbije balast za njihove progresivne, proevropske, tradicionalno kulturne, multietničke itd. nazore. Dakle, potpuno je jasno ...

Član 73. je veoma čudan zato što Republika Srbija izmišlja neke nove nadležnosti, pa ih poverava AP Vojvodini.
Naime, članom 73. u tri tačke je predviđeno da Vojvodina daje mišljenje na predlog za osnivanje novih jedinica lokalne samouprave, ukidanje ili spajanje postojećih, promenu granica i sedišta jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodina, iako je Ustav sasvim jasan i u članu 188. kaže: "Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određuju se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodni referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave".
Dakle, građani jedne jedinice lokalne samouprave odluče da nešto urade sa svojom lokalnom samoupravom, završe sve poslove određene Ustavom i obrate se predlogom zakona da se taj njihov posao, koji su uradili u skladu sa Ustavom, sprovede u skladu sa zakonom. Šta ima sa tim AP Vojvodina?
Potom, kažete "da vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave", iako Ustav kaže u članu 192. da je Vlada dužna da obustavi od izvršenje opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. Šta tu ima da radi AP Vojvodina, ako to ne bude povereni posao? Vi niste napisali da je povereni, nego ste to utvrdili za 3) tačku, gde se daje prethodna saglasnost skupštini jedinice lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodina, prilikom utvrđivanja praznika i odlučivanja o nazivima ulica, trgova, to je vama bilo najvažnije i to sada tražite da vam se poveri kao posao. Nemate poverenja.
Znači, građani jedne jedinice lokalne samouprave nemaju poverenje u svoju Vladu, nego će u Novom Sadu, preko jedne transmisione vlade, da se obrate kad zatraže promenu naziva ulica, trgova, kad zatraže da utvrde praznike. U tome će biti popuštanje Republike Srbije pred separatizmom...

Podneli smo amandman na tri odredbe ovog člana...

Kod tri odredbe ovog člana intervenišemo zato što smatramo da su odredbe kojima se definiše država, a ne autonomija. Jedna je da se AP Vojvodina stara o ostvarivanju ljudskih prava i prava nacionalnih manjina, te utvrđuje dodatna prava u ovoj oblasti.
Ustav Republike Srbije u članu 14. reguliše zaštitu nacionalnih manjina i kaže da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina i da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
U članu 75. o osnovnim odredba prava pripadnika nacionalnih manjina kaže - pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, jemče se dodatna individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom.
Gde vi to nađoste da su ugrožena prava nacionalnih manjina na teritoriji Srbije, pa će Vojvodina da im utvrdi dodatna prava u ovoj oblasti?
Ustavna prava su sasvim dovoljna za pripadnike manjina i Vojvodina može, u skladu sa članom 183, da se stara o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa zakonom, ali nikako da izmišlja šta su prava koja nisu predviđena Ustavom i zakonom.
Potom predlažete da Vojvodina odredi mrežu sudova na teritoriji AP Vojvodina, iako ste pre mesec dana u ovom istom sastavu usvojili zakon po kome je određena mreža sudova na republičkom nivou. Imali ste još jednu, a to je da se u oblasti kulture, prosvete i javnog informisanja mogu poveriti poslovi iz svoje nadležnosti nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Zamislite sad u oblasti prosvete, kulture, Republika Srbija poverava posao Vojvodini u tačno određenim oblastima, čak ste i ovde razradili u po 20 ili 30 tačaka sve što se poverava u oblasti kulture, prosvete, informisanja, a onda ovde samo kažete...

Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra 2000. godine naovamo otpočela je hajka na tužioce i sudije, i kako koja vlast u Srbiji tako menja sudije i tužioce. Nikad joj nisu dobri oni koje je postavila vlast pre toga, iako su u njoj možda čak delimično učestvovali, iako su je možda čak i podržavali.
Nigde manje zemlje, a nigde više promena na funkcijama sudija i tužilaca nego kod nas, tako da smo otprilike jedno četiri garniture ljudi spremnih da se iz različitih razloga kandiduju na ta mesta, ili zato što smatraju da su stručni i ne žele da ih bilo ko gazi, ili zato što su obavili razgovor u opštinskim odborima stranaka na vlasti. Promenili smo i svaki put birali sve neiskusnije, sve mlađe, a sve podobnije sudije i tužioce.
Ovaj zakon, koji je baš zbog toga i donet, da se pod firmom usaglašavanja našeg pravnog sistema sa Ustavom Srbije konačno konstituišu i sudovi, u stvari je povod, prilika da se izaberu sudije i tužioci po meri aktuelne vlasti.
Voleo bih da sada ovde treba da se protivim izboru sudija za koje bi moglo da se kaže da će da ih korumpiraju bogataši, kriminalci, da će se susretati sa pretnjama mafije, organizovanog kriminala, a da mi ne pada na pamet kao narodnom poslaniku da strepim od toga da će neko izabrati sudije i tužioce koji su po volji njegovoj političkoj stranci.
Vidite, od te dve strepnje više je izražena strepnja da ćemo izabrati političke podobne sudije nego da ćemo izabrati sudije sklone mitu, korupciji i kriminalu.
Nikada nismo imali običaj da se o kadrovskim rešenjima izjašnjavamo i nećemo vam osporavati pojedinačno bilo čiji izbor zato što to samo znači da ćete ostati još pet minuta duže u sali da se posebno izjasnite o kandidatu koji osporen, ali nešto mora da se kaže ovom prilikom zato što je to prilika da ostane zabeleženo šta ko misli o državi i kako bi ko uredio njen pravni, posebno sudski sistem.
Gospodo predlagači, ističe vam ustavni rok, ali ne samo za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego i izbor sudija. Po Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava član 7. stav 1 - izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda uopšte nisu razdvojeni.
Zamislite, mogli bismo da ga nazovemo predsednik Vrhovnog kasacionog suda u izgradnji, u nastajanju.
Znači, ni na kakvim pravnim temeljima dobijamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Gde je taj sud? Gde su sudije tog suda? Gde su predmeti u tom sudu? Ne postoje. Sud ne postoji. Biramo predsednika suda, ističe mu rok. To što ne biramo sudije, to vas baš briga.
Kako se zove taj sudija i kako će da sudi, videćemo. Nismo znali ni do sada šta se radi u Vrhovnom sudu. Nećemo znati ni šta se radi u Vrhovnom kasacionom sudu. Ali, u sudovima je haos i to je predlagač trebalo da nam kaže ovde iskreno i otvoreno, ne samo zbog štrajkova advokata, koji su deo pravosudnog sistema i sa kojima treba da se razgovara šta to zameraju ovoj vlasti i može li to da se uskladi ili ne, već i zato što nijedan od 1.000 sudija nije siguran da će biti reizabran.
Imate slučajeve da su i muž i žena sudije. Sada imate potpuni zakonski osnov da ih lišite izvora prihoda, pa čak možda pošto ne bi mogli da odu u tu Narodnu kancelariju iz koje dolaze neki tužioci, možda čak da ne mogu da odu ni u advokaturu. I tu ste se umešali. Danas svi strepe u sudovima šta će da bude. Danas se ne održavaju ročišta, vi ćete taj zastoj imati možda i do marta, aprila. Bog zna dokle će to da traje, jer ste napravili haos u pravosuđu.
Kako se vidi da je napravljen haos u pravosuđu? Pogledajte samo Kragujevac. Da li je moguće da od tri tačke dnevnog reda, za ljude koji se biraju u Kragujevcu na funkcije, stižu predloženi kandidati iz Prokuplja, Svilajnca i Jagodine. Nisam gledao dalje.
Video sam da je najbliži Bor, Majdanpek, Bor, Kladovo. Neko je rekao Požega i Valjevo, hajde da kažem 60 km i nije mnogo. Zaista me interesuje čime ste se rukovodili i zašto nas ne cenite toliko da nam osnovne podatke date o ljudima koji će odlučivati o sudbinama građana Srbije i o njenom pravnom poretku u roku od nekoliko dana.
Što ne znamo koliko imaju godina? Gde su proveli radni vek? Da li ih je DOS prvi put uopšte izabrao u neke sudove kao pripravnike, a danas bi možda bili sudije Vrhovnog kasacionog suda, za samo pet godina sudijske prakse? Zašto nam namećete veoma jasnu dilemu, veoma utemeljenu, da su to sve vaše sudije i vaši tužioci?
Kako to da se borimo protiv vas? Želimo demokratskim metodama, želimo u jednoj utakmici ravnopravnih uslova, kada imate zaštite i tužilaca, sudija, policije, kada radite šta hoćete, kada imate danas sto mašina na Voždovcu koje asfaltiraju puteve bez ikakve dozvole, bez ikakvog odobrenja, kada imate većinu u izbornim komisijama koje donose svakakve odluke, koje proglašavaju liste bez potpisa, kada u ovoj Srbiji imate svega i svačega, kada svako ubistvo može da se opere novcem?
Za saobraćajne prekršaje da ne pričam. Postoji čitava mafija advokata, sudija i veštaka pored kojih može svako pijan, lud, ko je ubio čoveka da spase glavu i da ne ode u zatvor.
Nama je pravosuđe na najnižim mogućim granama i to priznajete vi koji ga vodite već devet godina. Rekli ste 2000. godine da nam ne valja pravosuđe. Osuđivali ste sudije koje su donosile presude po zakonima. Govorili ste da on mora dobro da razmisli kakav je to zakon koji on primenjuje, koji je većina u Skupštini donela.
Šta bi trebalo mi da kažemo sudijama i tužiocima? Imate upozorenje iz EU da je ovo obračun sa sudijama i tužiocima i priprema da više niko iz vlasti ni za šta ne odgovara. Šta da im kažemo? Promenićemo zakon da bismo mogli da vas smenjujemo? Nama u SNS to ne pada na pamet.
Drugu bih poruku uputio onima koje vi izaberete danas-sutra, za neki dan, da se manu partijske knjižice, da razmišljaju o tome da je to jedno od najčasnijih zanimanja i da vrate čast i ponos u to sudijsko zanimanje, tužilačko, da prekinu svoje veze s kriminalcima i mafijom, da prekinu svoje strahove zato što ih zovu neki jaki, da im država da potpuno obezbeđenje.
Voleo bih da vidim državu u kojoj sudije ne bi morale da imaju obezbeđenje, državu u kojoj se niko ne bi usudio da napadne sudiju, policajca, tužioca, da zato dobija najdužu moguću vremensku kaznu odmah, po kratkom postupku. Ne da izmišljate ratne zločine da biste se prali po svetu, nego da pronađete najveće moguće kriminalce.
Sada molim te ljude koji će biti izabrani na najviša tužilačka zvanja da spreme po deset predmeta koje kod vas neće smeti da pokrenu. Obećavam im, protiv god da su ti predmeti, posle smene vlasti moći će da rade svoj posao. Sada ih javno pozivam, i njih da to rade i sudije da imaju hrabrosti da sude po zakonu, da vam svi budemo jednaki.
Svedok sam, stranci koju sam vodio do prošle godine je nuđeno da da imena kandidata za sudije Ustavnog suda, pa smo to odbili. Nas to ne interesuje. Nama ne trebaju sudije. Niko od nas nije ni tada bio, niti je sada pod bilo kakvom optužbom ili da je počinio bilo kakvo krivično delo.
Zamolio bih, gospođo Čomić, zaista nemam nameru polemišem sa poslanicima.
Dakle, sudije imaju jedan posao, tužioci drugi, a mi političari treći. Nije slučajno da nismo pomešani, da smo razdvojeni jedni od drugih. Tužioci nisu nezavisni, ali su samostalni. U vaše vreme, od 2001. godine naovamo, dizali ste optužbe protiv tužilaca koji nisu postupali po nekom predmetu.
Ako vlast kaže da postupite tužilac, džabe mu je što misli da nema elemenata. Naredila je vlast. Isto tako znači da je naređivala i da ne postupa kada je mislio da ima elemenata, da stavi u fioku.
Bio sam učesnik jednog sudskog procesa koji je zastareo zbog toga što je tako želeo sud i to je bio najbolji način da se opere krivica onoga koga sam tužio. Zastareo je predmet. Prebacivali su jedan drugom, zakazivali. Znate već kako to ide. Nisam dobio pravu satisfakciju. Delimično jesam, pravu nisam, zato što sud nije hteo da mi je da. Nije hteo da sudi po zakonu. Nije hteo da sudi, jer bi morao da presudi u moju korist. To bi bilo što se tiče ovog izbora.
(Narodni poslanik Srboljub Živanović, sa mesta: Mandati.)
Što se tiče mandata, kada osvojite 5%, dragi moji prijatelji, imaćete i mandate.

Vi ste povredili Poslovnik kada niste opomenuli gospođu Kolundžiju - da ovde svako treba da govori samo ono što odgovara istini.
Naime, nije tačno da Vojvodina neće ništa učiniti protiv zakona u osnivanju razvojne banke, zato što je Vojvodina već protiv zakona kupila Metals banku. Bez stavke u budžetu potrošen je novac budžeta APV, odnosno budžeta Srbije na kupovinu jedne banke, kojoj je pre toga, ali o tome će da govori gospođa Tabaković, drastično smanjena cena, da bi sada, pošto je jednu banku kupila APV, a to biste morali odmah da mi kažete po kom zakonu po kom se organizuju banke to uređeno, odmah potom su te akcije banke skočile mnogostruko i već su profitirali oni koji su kupili tu banku.
Dakle, jednu nepravno stvorenu radnju vi sada hoćete da pretvarate u neko dalje stečeno pravo. Jesam za to da Vojvodina ima razvojnu banku, ali sam prvo za to da Srbija ima razvojnu banku. Jesam za to da Vojvodina ima razvojnu banku, ali ne tako što će Pajtić da kupi Metals banku za potrebe Izvršnog veća Vojvodine. Recite mi u kojoj državi na svetu jedna vlada kupuje banku?
Dakle, nepravo rađa i to je grbavo. To ćete naći u prvim pravnim aktima koje je Srbija ikad imala.
Zbog toga gospođo Kolundžija kada branite ovaj zakon, to što nešto piše "u skladu sa zakonom", prvo nam pokažite praksu da je to bilo u skladu sa zakonom. Ja vam kažem da je Metals banka kupljena na nezakonit način od strane Izvršnog veća Vojvodine i sada prerasta, u skladu sa zakonom, u razvojnu banku – je l' da? Otimačina se pretvara u legalizaciju.

Mi smo predložili da se u članu 11. stav 1. briše tačka 1) koja predviđa da AP Vojvodina izdaje dozvole za izgradnju i upotrebu objekata čije je izdavanje u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove urbanizma i građevinarstva, a koji se u celini grade na teritoriji AP Vojvodina. Time nastavljamo u kontinuitetu borbu koju smo poveli negde u julu ove godine, kada je bio predlog zakona o uređenju prostora i gradnje, kada smo na član 138. tog predloga zakona podneli istovetan amandman.
Naime, za nas je ovaj zakon o utvrđivanju nadležnosti i statut, o kome smo juče raspravljali, u stvari samo šminka statuta koji su u oktobru doneli DS i SPS u Skupštini Vojvodine. Ono je prava želja, ono će biti što je bilo u oktobru. Ovo su sada nekakvi fiktivni ustupci pred srpskom javnošću, a čak mislim da ste ovde svesno propustili nekoliko neustavnih odredbi, kako bi Ustavni sud imao šta da radi i kako bi on poništio poneku odredbu zakona i statuta i time bi svi vuci bili siti, a sve ovce na broju.
Dakle, to je počelo još kada je građen autoput kroz Vojvodinu, kada su se separatisti u Vojvodini pobunili ko to ima pravo da u ime njihove Vojvodine odlučuje šta će da se gradi, kada, da izdaje dozvolu.
Ne želim da vas stručno, u pogledu, ne samo vrednosti objekata, nego vrednosti izdate dozvole za pojedine objekte, uputim na to da bi to moralo da radi ministarstvo, ali bih želeo da vas podsetim da je aktuelni ministar iz Vojvodine, gospodin Dulić. Zamislite, mi imamo ministra iz Vojvodine koji uopšte nema nadležnosti u Vojvodini. To stvarno nema smisla.
Nađite neku drugu formu, nekada neku saglasnost, neka se od AP Vojvodina pribavi mišljenje, ali da to tretira kao isključivo svoju teritoriju. Vlada Vojvodine tretira Vojvodinu kao svoju teritoriju. Na toj teritoriji gradiće se samo oni objekti sa kojima se saglasna vlada Vojvodine.
Pravna zaštita se ostvaruje u vladi Vojvodine. Ne izda vam dozvolu, vi se njima žalite, a dalju žalbu nemate kome da podnesete. Izda vam nekakve uslove koji nisu u skladu sa onim što želite, vi nemate kome da se žalite.
Država dođe do Dunava i kaže - izvinite, mi dalje nemamo nadležnosti u vezi izdavanja građevinskih dozvola. Jesu to kapitalni objekti i odgovaraće država kasnije za upotrebu tih objekata. Aerodrom, neki autoput, neka pruga, gasovod, desi se akcident i odgovara država, ne odgovara jedan region u toj državi.
Još tim zakonom o gradnji uvedena je praksa da polako Vojvodina odvaja nekakve svoje nadležnosti. Slažem se, neka ima nadležnosti, ali potpuno isključuje državu u kojoj se nalazi, potpuno isključuje Republiku Srbiju iz tih nadležnosti. Još ćete da me ubeđujete da to nije separatistički akt u mnogim svojim članovima. Jeste. Nešto prikriveno, a nešto potpuno otvoreno, kao što je ovo - nadležnost za izdavanje dozvole.

Kroz ovaj član se oslikava želja predlagača i zakona i statuta, zato što se u njemu seče nekoliko nadležnosti koje jednostavno pripadaju državi.
Nacionalni park Fruška Gora je prirodna baština svake zemlje i u vlasništvu je države. Ako vi sada Nacionalni park Fruška Gora poverite AP Vojvodini, onda će ta javna svojina preći u svojinu AP Vojvodina, pošto ste jednim članom pre toga odlučili da to već bude tako.
Da vas ne podsećam da je Srbija oduvek od kad postoji brinula o prirodi, pa čak i u Dušanovom zakoniku imate zabranu prekomerne seče šuma. Jednu stvar ovde samo da vas pitam – kakva je to decentralizacija nacionalnog parka? Kakva se decentralizacija postiže prenošenjem vlasništva nad nacionalnim parkom na AP Vojvodina? To je otuđenje države.
Zamislite nacionalni park koji postoji od 1960. godine, koji je član evropskog udruženja parkova Europark. Odjednom, ove godine, pojavljuje se negde u Evropi kao nacionalni park AP Vojvodine. Ima li kraja u tom besmislu?
Ne može se decentralizovati tako što će otuđiti od građana ispod, južno od Dunava i da se poveri na upravljanje, gazdovanje, prihodovanje, vlasništvo AP Vojvodini kao javna svojina. Ne ide, jer to je dragulj svih nas.
Onda možete tako da nađete još desetak teritorija u Vojvodini koje još pripadaju na neki čudan način državi Srbiji. Izmislite odmah neka javna preduzeća, nacionalne parkove ili nešto. Otimajte to još dok je vreme. Možete Nacionalni park tok Dunava da uzmete, pa da prisvojite evropsku reku.
Zamka je prevelika da bi mogla da bude preskočena. Neka ostane šta smo rekli, neka ostane da to ide na Ustavni sud, ali to jednostavno ne može da se brani. Jedan nacionalni park koji je evropska baština da se sada proklamovanim aktom tamo dodeli AP Vojvodini i time uskrati nama ostalima koji tamo ne živimo, kojima jednog dana neko može da kaže - izvini, gde ti je izdata lična karta?
Prvo ćemo mi iz Vojvodine da obiđemo nacionalni park, pa ćete posle vi ostali.

Moram da dopunim izlaganje o našem amandmanu, pravom na raspravu o amandmanu druge poslaničke grupe. Naime, ne mogu da prihvatim argumentaciju da je Fruška gora bliža Novom Sadu nego Beogradu. Voleo bih da sednete nekad u auto i da krenete na Frušku goru iz Novog Sada i iz Beograda i da vidimo ko će pre da stigne. Kakav je to osnov gde je bliže, ko je bliže, kome je centrala u Beogradu? Onome ko će od sutra da upravlja Vojvodinom centrala je u Beogradu.
Znači, vaša stranka koja sve ovo radi, njena centrala je valjda u Beogradu, nije valjda u Novom Sadu. Ako je u Novom Sadu, recite nam. Ako ste osnovali DS za AP Vojvodina, recite nam to slobodno, da znamo kome se obraćamo, ali onda nemojte vi da branite ovaj zakon.
Dakle, upozorio sam vas, javna svojina nad javni preduzećima koja osniva AP Vojvodinu, pripada Vojvodini. Znači, Nacionalni park „Fruška gora“ pripada Vojvodini, ne pripada Srbiji, ne pripada svim građanima Srbije. Mogli bismo da kažemo da pripada, po vama, svim građanima Vojvodine, a to je nacionalni park, to nije jedna šuma od pet hektara, to nije nečiji potok. Time se diči Srbija. Nemamo mnogo takvih. Vi sada mene ubeđujete da će bolje da brine onaj ko je bliži građanima.
Kondukter je najbliži građanima, on svaki dan u autobusu se vozi s njima. Stvarno me vređa vaša argumentacija, kako vam je oko palo na Frušku goru? Nije. Znam da će ovo da ukine Ustavni sud, ovo mora da ukine Ustavni sud, ali to ste ostavili samo zato da bi Ustavni sud imao šta da ukine, pa da kažete - ukinuo je pet odredbi, pa eto, radi Ustavni sud. Ovaj zakon treba odbaciti pre njegove primene, pre nego što bude donet. Trebalo je Ustavni sud već da zaseda, da reaguje, da nas ovde ne drži besposleno 15 dana u raspravi o jednom neustavnom zakonu.
Ne prebacujte to uopšte na nekakav sukob između AP Vojvodine i ostatka Srbije, kako ćemo se mi ostali zvati od sada, ostatak ćemo biti. Ovde nema nikakvog sukoba, ovde ima samo želje da sve bude naše, zajedničko, da Vojvodina može da upravlja onim što joj poveri cela država, a da sve bude naše zajedničko, tako može da funkcioniše država.
A ne - teritorija formalno Srbija, a sve drugo je AP Vojvodina. Znači, razdvajate nas i sada ćete da se pokažete kao dušebrižnici koji su se borili za Vojvodinu, jer dobijate večito izbore u Vojvodini, jer ste se vi borili za Vojvodinu. Pa, i ja se borim za Vojvodinu. Ali, izađite posle na izbore u ovom našem jadnom ostatku kad krenemo na vas pa vam kažete kako ste se to izborili za Vojvodinu.
Vi sada razbuktavate rat širom Srbije, sada će lokalne age i begovi da krenu u formiranje svojih autonomija, jer više ne postoji ništa što nas povezuje. Time što nas razdvajate od Vojvodine na najgrublji mogući način u svim oblastima, vi poslednji kohezioni faktor u Srbiji rušite. Šta, neće Preševo, Bujanovac da krenu da prave svoje autonomije, neće u Raškoj oblasti ovaj ministar što već u Novom Sadu formira svoju stranku, ide kod radnika i kaže - ja sam zadužen za brigu o radnicima, hoće li vaše gazde da ostanu bez posla, da vam zatvorim preduzeće ako se ne učlanite kod mene.
Takvi ste nas uveli u politiku kojom mi ne želimo da se bavimo. Niti imam nameru da vas vređam, niti dozvoljavam da vređate moje dostojanstvo i moj ponos. Fruška gora je moja koliko i gospođice koja sedi pored vas.

Član 7. stav 2. glasi - u svojini AP Vojvodine, kao obliku javne svojine, jesu stvari koje na osnovu zakona  koriste organi AP Vojvodine, javna preduzeća i ustanove čiji je ona osnivač i druge pokretne i nepokretne stvari u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.
Tražili smo da se taj stav briše, zato što mi nemamo zakon o javnoj svojini i zato što se ovim zakonom prejudicira način na koji će javna svojina da bude utvrđena zakonom koji još nije donet.
Vlada Republike Srbije kaže - amandman se ne prihvata zato što će pitanja predviđena članom 7. stavom 2. Predloga zakona biti sistemski uređena zakonom kojim se uređuje javna svojina. Vi ih ovde već urediste.
Vi ste već rekli da će AP Vojvodini kao oblik javne svojine da pripadne svojina nad mnogim objektima, pokretnim i nepokretnim stvarima koja koriste javna preduzeća itd.
Otkud znate da će to da piše u zakonu o javnoj svojini? Zar ne proističe iz zakona o javnoj svojini hoće li nešto kao oblik javne svojine da pripadne AP Vojvodini ili ne?
Umesto da kažete - da, u pravu ste, donećemo taj zakon, vi meni kažete kao da sam malo dete, što nam to brišeš kad taj zakon nije donet. Zato vam i brišem, što zakon nije donet.
Kao kad biste rekli građani Vojvodine voziće levom stranom kolovoza, u skladu sa zakonom o bezbednosti koji će biti donet. Zakon o bezbednosti saobraćaja donesu, pa kažu – vozi se desnom stranom. Ko je tu sad s kim u koliziji?
Molim vas, svojina nije tek tako jednostavno pitanje. Uredite javnu svojinu zakonom. U tom zakonu o javnoj svojini odredite šta pripada AP Vojvodini.
Šta prenosimo kao javnu svojinu AP Vojvodini? Ono što nismo ni utvrdili kao javnu svojinu. Je li to gledao Sekretarijat za zakonodavstvo? Nije, ili je gledao neko nepismen, ili ga nije interesovalo.
Ne mogu uopšte da prihvatim činjenicu da ovim zakonom naređujete šta će biti urađeno drugim zakonima, koji su sistemski. Znači, zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine je sistemski za zakon o javnoj svojini. E, pa nije nego.

Ovaj član je, u stvari, otvaranje Pandorine kutije, zato što se nakon toga u skoro 20 članova prostiru oblasti koje uopšte ustavom nisu predviđene kao oblasti koje se regulišu zakonom o prenošenju nadležnosti, a sam ovaj član, barem u dva svoja stava, u 1. i 3, direktno dezavuiše Ustav RS i promoviše AP Vojvodinu kao teritoriju koja će sama utvrđivati koja su pitanja od pokrajinskog značaja.
Znači, ovde se radi o jednoj prevari koju biste hteli da izvedete time što mi utvrđujemo nadležnosti AP Vojvodine i dovoljno je da u jednom članu kažete da će AP Vojvodina uređivati pitanja od pokrajinskog značaja i ispada da smo ovim zakonom odredili koja su to pitanja od pokrajinskog značaja.
Pa vi zato kažete jednom rečenicom, koju gospođa Kolundžija sigurno neće moći da razume, a moći će da odbrani; vi kažete - pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim aktima u oblastima koje su u skladu sa Ustavom i zakonom u nadležnosti AP Vojvodine, odnosno koje su zakonom određene kao pitanja od pokrajinskog značaja. Ko razume ovu rečenicu?
Naša rečenica je prostija - pitanja u oblastima koje su u skladu sa Ustavom i zakonom u nadležnosti AP Vojvodine, odnosno koje su zakonom određena kao pitanja od pokrajinskog značaja AP Vojvodina uređuje svojim aktima.
Znači, neko mora da odredi AP Vojvodini koja su to pitanja, a ne da AP Vojvodina svojim statutom odredi koja su pitanja od pokrajinskog značaja, jer onda bi došlo do prekomernog uživanja autonomije koja nije predviđena Ustavom.
Ustav nije rekao da će AP Vojvodina sama da odredi svoje nadležnosti i pitanja koja su od pokrajinskog značaja, nego da će da razrađuje pitanja koja zakon poveri kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Treći stav je direktno mešanje u nadležnosti Vlade Republike Srbije i u čitav zakonodavni sistem, i čudi me, pošto se Ustavni odbor nije mešao u zakonitost akta, da je prošao kroz Zakonodavni odbor.
Kako može AP Vojvodina da primenjuje nešto što nije razrađeno, da primenjuje zakon koji nije razrađen aktima Vlade Republike Srbije? Šta je onda AP Vojvodina? Vlada koja razrađuje zakon? Onda će Vlada Republike Srbije da se žali Ustavnom sudu zbog toga što je njene nadležnosti preuzela vlada AP Vojvodine. Zato vi zovete Izvršno veće Vojvodine vladom, da bi moglo znači da zakone koje donese Narodna skupština razradi svojim aktima, jer tobož Vlada Republike Srbije to nije razradila.
U slučaju javne svojine AP Vojvodina sada može da kaže - preuzima javnu svojinu pre donošenja zakona o javnoj svojini, a vi se žalite Ustavnom sudu, pa kada se reši na Ustavnom sudu mi ćemo da poštujemo odluku Ustavnog suda.
Dakle, poštujem autonomiju Vojvodine, ali pre svega poštujem Ustav Republike Srbije. Autonomija je proistekla iz volje građana Srbije da Vojvodini daju autonomiju. Nije proistekla iz volje političke elite Vojvodine da preotme nadležnosti Republike Srbije.
Znači, u nadležnostima koje mi ovde kao Narodna skupština odredimo da su od pokrajinskog značaja, izvolite, regulišite ih u Skupštini Vojvodine kako god želi vladajuća većina u Skupštini Vojvodine.
Postavljam jedno pitanje koje može vrlo lepo da vas zainteresuje - a šta ako dođe do vanrednih parlamentarnih izbora i mi promenimo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, šta će onda biti sa statutom Vojvodine, koji ćete onda statut primenjivati?
Zašto ne napravimo zakon za koji će da glasa ogromna većina u Skupštini Srbije, zašto pravimo zakon za koji sada znate da će biti menjan kada se promeni većina u Skupštini Srbije? Zar to nije na silu, zar to nije popuštanje, zar to nije želja da jedan loš akt donesete u vreme kada nam stignu ohrabrujuće vesti iz Brisela?
Zašto niste 13 meseci doneli ovaj zakon? Bojali ste se reakcije građana Srbije. Sada ćete to da im uvijete kao testo i meso, uvićete u popuštanje, u viznu liberalizaciju, odmrzavanje Sporazuma o pridruživanju, proći će i utvrđivanje nadležnosti Vojvodine; eto to je to vaša politika.
Dakle, ubeđen sam da grešite, a vi gospođo Kolundžija pročitajte članove od 64. do 84. zakona, pa mi recite gde je to u Ustavu predviđeno, od nauke do upotrebe imena Vojvodine, da to reguliše AP Vojvodina.

Gospođo Čomić, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine zato što nas je gospođa Nada Kolundžija upozorila na katastrofične posledice ponašanja koje se ponavlja u Narodnoj skupštini i pri tome mislila na nas koji ovaj akt nazivamo separatistički.
Dakle, ako imam pravo da kažem da je ovaj akt separatistički i ako to dokažem, barem onim ljudima koji meni veruju, raspravom u ovom parlamentu, kako ću da nazovem ljude koji su ga doveli i ljude koji ga podržavaju? To je moj sud, to je moj lični stav i to je moje pravo na moj lični sud.
Gledao sam konferenciju za štampu, onako euforičnu predsednika Vlade, sa gospodinom Čankom, i saznala je cela Srbija - da su se dogovorili Mirko Cvetković i Nenad Čanak oko statuta. Sada šta da kažem za predsednika Vlade, za koga kažete da nije predlagač ovih zakona, ako je na konferenciju za štampu doveo Nenada Čanka, koji je pre samo nekoliko godina, pred očima celokupne svetske javnosti, hrabar kao što ga je Bog dao, pametan kao što ga je Bog dao - skinuo tablu RTS sa zgrade televizije u Vojvodini i opsovao majku srpsku?
Ako ste ispunili sve zahteve Nenada Čanka - vi ste ispunili separatističke zahteve. Neka ostane zabeleženo u istoriji da sam bio nedemokrata, jer sam bio protiv ovog statuta, a neka ostane zabeleženo da ste vi demokrate...

 Više nikada neću da nastavim kada se vi tako drsko i bezočno umešate u moju diskusiju.
Dakle, molim vas, uštinite se svaki put kada osetite potrebu da progovorite. Bićete jedno vreme modri, a posle toga...

Solidarišem se sa ostalim poslanicima i više neću s vama da komuniciram uopšte.

To pravo sada ne mogu da ostvarim pošto mi ga niste dali onda kada sam tražio reč za povredu Poslovnika, nego ste namerno dali reč sledećem govorniku. Time ste povredili Poslovnik, a sa vama zaista o povredama Poslovnika ne želim da razgovaram.