Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Napred Srbijo je već u raspravi u načelu iznela svoj stav o ovom predlogu zakona. Mi možemo još, eventualno, da ponovimo ono što smo govorili i da kažemo i nešto novo. Bilo bi dobro da je tu predstavnik predlagača i, naravno, bilo bi dobro da poslanička grupa ZES istupi sa stavom povodom ovog predloga zakona, pošto je ovaj zakon u stilu "drž'te lopova".
Ima u našem narodu bar dve poslovice kojima može da se objasni odnos DS-a prema LSV ili prema drugim malim strankama koje su s njom u koaliciji. Jedna je "ko sa đavolom ore, zadnjicom vlači", a druga je "ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju".
Onaj ko je sa Nenadom Čankom pravio Vladu Republike Srbije, znao je da ga ovo čeka. On sada ima dobar ucenjivački kapacitet i zaista je ponekad i neprihvatljivo i obiće se o glavu vama koji ste to uradili, da formirate Vladu Republike Srbije sa Nenadom Čankom. Razumem da ste mnogo poslova s njim mogli da obavite, ali da formirate Vladu koja bi se zvala Vlada Republike Srbije, a toj istoj Srbiji on je pred televizijskim kamerama psovao majku naglas, u to još uvek ne mogu da poverujem.
Na stranu to što je ovo plod dogovora, ucena i što je Boris Tadić ponovo pokazao slabost prema svima onima koji ne misle dobro Srbiji. Ovde se, u stvari, Nenad Čanak obratio svom biračkom telu. Izmišljajući latentnu opasnost od narastajućeg fašizma, nacizma, neonacionalizma, on u stvari mobiliše i čvrsto zbija svoje biračko telo u želji da ostane i dalje u onom procentu u kome može da nas ucenjuje.
Ne postoji nikakva opasnost ni za koga u Srbiji i posebno ne postoje, kako ste rekli u obrazloženju – učestali pojedini oblici ispada i povreda pravnog poretka kojima se ugrožavaju ustavna prava i slobode građana u Republici Srbiji, pogotovo na nacionalnoj i verskoj osnovi.
Mene bi bila sramota da u obrazloženje zakona stavim jednu neistinu – učestale pojave. A kako se meri učestalost pojava? Koliko je tih pojava bilo, gospodo predlagači zakona, kad su vas iritirale do mere da ovde 250 poslanika mora, da biste vi održavali vlast u Srbiji i Vojvodini, da sluša naklapanja o tome kako u Srbiji treba zaustaviti narastajući fašizam i, što je još gore, nacizam?
I to predlaže eminentni istraživač fašizma među Srbima gospodin Nenad Čanak. On ima neke specijalne naočare kojima među Srbima pronalazi fašizam i to mu je jedini posao otkada je na javnoj sceni ili otkada se bavi politikom.
Nije trebalo da nasednete na ovu priču. Što mu niste dali para? Što niste nešto drugo smislili da isplatite Nenada Čanka? Kud mu dadoste baš da maltretira Srbiju?
Svetske agencije izveštavaju o potrebi da u Srbiji bude donet takav zakon. Svetske agencije će da pokažu i vas, gospođo Kolundžija, i vas, drage moje kolege, kako dižete ruku da bude izglasan zakon kojim se zaustavlja narastajući fašizam i nacizam u Srbiji. I vi svi u tome učestvujete jer vam je tako rekao veliki šef, a ne znate koje posledice će po Srbiju iz toga da nastupe i uslede. Ne znate da ovu raspravu i ovo donošenje zakona jedva čekaju mnoge evropske institucije da bi dokazivale kako u Srbiji ništa ne valja i kako se mi ničemu nismo naučili i kako smo ostali zakovani u 19, možda čak i 18. vek.
Evropejstvo se ne dokazuje time što ćete svoju zemlju da blatite, nego što ćete da dokažete da je bolja od drugih. Šta sad vi to treba da popravite u Srbiji? Da zabranite skupove mladih ljudi koji vas ne vole? Čime su oni zaslužili da ih nazovete nacistima i fašistima? Gde su oni to ispoljili? Ko je to od vas imao bilo kakav problem na takvoj osnovi?
Ustanite vi, pripadnici manjina, i slobodno recite da li ste ikada imali problema na nacionalnoj osnovi. Da li vas je iko ikada u Srbiji maltretirao? Da li vam je iko ikada pominjao pripadnost manjini? Pa, ovde se utrkujemo ko će da dokaže veću privrženost pripadnicima manjina, jer znamo šta nas košta i koliko nas košta ako nas neko stavi na stub srama zbog odnosa prema manjinama.
I našao se Srbin da priča da su Srbi nacisti i fašisti. Pa ko bi drugi? Imamo mi svoje ljude za to, oduvek u srpskom narodu ima takvih ljudi.
Ovo strahovito boli, gospođo Kolundžija. Ovo boli i vaše komšije i vaše rođake i vaše prijatelje, ovo saučestvovanje u zlodelu prema Srbima. Kad na ovo dodate Srebrenicu i Haški tribunal, pred kojim je osuđena cela Srbija, eto vam priče o Srbima i srpskom narodu, za sva vremena zakovane. I samo Bog zna kakve će još uslove da nam ispostavljaju zato što smo fašisti i nacisti.
Oni koji su to izmislili, oni koji su pola sveta pobili na ideologiji fašizma i nacizma, danas nam se smeju. Oni fašisti i nacisti koji su nas ubijali i streljali, danas nam se smeju. Žrtve fašizma i nacizma pišu zakon da sebi zabrane da slučajno nekome ne padne na pamet da bude fašista ili nacista. Baš ste našli temu.
Mislio sam da li da govorim o ovome pošto za sve imam duševni mir, ali za ovaj zakon nemam. Sve mogu da otrpim, posebno kada su lične uvrede u pitanju, ali ovo je uvreda cele države. Ovo je uvreda i za Mađare, Rumune, Rusine, Slovake, Albance, Muslimane, Srbe, Rome i sve druge. Jer mi smo svi ovde svrstani u isti koš, u koš ljudi koji su privrženi fašizmu i nacizmu, i sada treba propisati novčane kazne od 100, 200, 300 hiljada dinara da bismo ih sprečili da to ispoljavaju.
Pa zabraniti fašistička obeležja. A uđite na neki pretraživač, jesu li skinuta ta nacistička i fašistička obeležja sa pretraživača? Nacrtajte ''svastiku'', da vidite koliko ćete da dobijete na pretraživaču. Ko to još zabranjuje? Ne treba da se čovek tako ponaša, ne treba to da mu bude ideologija. Šta mislite da neko ubaci čoveku u kola taj znak? Zaplenićete mu kola pošto je u njima izvršio teško krivično delo, propagiranje fašizma i nacizma. Ili će neko da vam nacrta na prašnjavim kolima taj znak, a vi ćete reći – pa evo ga ovaj iz opozicije, nacrtao je čak i na svoja kola ovaj znak.
Nažalost, opozicija ne može da utiče na sastavljanje dnevnog reda. Još uvek nemamo telo u kome bi se, bar u pogledu sastavljanja dnevnog reda, pitao neko iz opozicije. Ovo je vaše maslo, gospodo iz vlasti. Vi skidate državne zakone, koje je Vlada predložila, da bi ostao na dnevnom redu ovaj zakon. Jeste li smeli da kažete Nenadu Čanku – skinućemo tvoj zakon, ne možemo da stignemo da o njemu glasamo do kraja redovnog zasedanja? Niste smeli. Vi ste kukavice. Nemate hrabrosti da to kažete Nenadu Čanku, a on će koliko sutra ponovo da vas popljuje, jer on ima hrabrosti. Bog zna ko stoji iza njega, a nije ni taj svemogući Bog.
Dakle, ubeđen sam da ste u dubini duše duboko nezadovoljni onim u čemu ćete da učestvujete u narednih nekoliko dana. Gledam vas sada u oči i svi ćete doći da pravite kvorum i da glasate za taj zakon da bi vam ostala vlast u Vojvodini, da bi vam ostala vlast u Republici Srbiji, da vam to čuva Nenad Čanak.
On nam baš zaista dobro misli i ta vlada koja sluša Nenada Čanka i od njega zavisi, zaista će mnogo dobro da vodi Srbiju. A on provocira da mu izgovorimo i grublje reči, da time pokaže svoju ugroženost, da se time obrati međunarodnoj zajednici, organizacijama koje ga štite, da ode opet u Ameriku na šest-sedam meseci na školovanje. To vam je Nenad Čanak.
Ima on mesta u ovoj skupštini, al' nemoj da izbacuje nas. Kad njega niko ne dira, nemoj ni on da dira nas. On ima svoju ideologiju, ima svoje birače, ljude koji mu veruju. Neka im je na čast, i njemu i njima, ali imamo i mi svoje. Kad god osvojimo više glasova od njega, to nije razlog da on izmišlja zakone kojima će s nama da se obračunava. Jer, ideologija Nenada Čanka, koju će DS da sprovede u ovoj skupštini, nema ni 2% građana Srbije koji će za nju da glasaju.
E pa jadna je Srbija u kojoj 2% birača odlučuje hoće li napred ili nazad, levo ili desno. Zato vas molim, ako imate razuma, ako želite dobro ovoj Srbiji, uspravite se jedanput. Ako ne smete da kažete Americi ne, ako ne smete Albancima na KiM da kažete ne, ako ne smete kriminalcima u Srbiji da kažete ne, ako ne smete tajkunima, koje svi napadate a niko protiv njih nije preduzeo ni jednu jedinu meru, pa recite bar Nenadu Čanku.
Počnite od nekoga, da vidim da bar nešto hoćete da odlučite. Ne teram vas da idete na Dinkića, to vi ne smete i ne možete, to ćemo morati mi. Dobro, doći ćemo u poziciju brzo. Ali ovo sa Čankom je zaista sramota.
Čuj, dolaziš iz Niša, Valjeva, Pirota, Loznice i pišeš zakon protiv nacizma jer ti ga je predložio Nenad Čanak! Gde su poslanici iz Kragujevca? Streljali su nas na hiljade, a mi ćemo sad da pišemo zakon, da se slučajno kod nas ne rodi nacizam. Da ne odemo mi u Nemačku ili u neku drugu državu da streljamo. Da ne ugrožavamo nekog simbolima koje je smislio stari Rim, Italijani, Nemci, koji nisu naši, koje je nekad neko ko je protiv Srbije ili neko dete nacrta po zidovima.
I nikad niko ozbiljan u Srbiji nije širio ni fašizam ni nacizam. Možda je jedna vlada u Drugom svetskom ratu, kao okupaciona vlada, donosila neke zakone koji mogu da se svrstaju u fašističke, ali to su radile sve evropske države koje su bile pod okupacijom. Sve su imale takve zakone, takvo je vreme bilo. Ta vlada je bar uradila nešto za Srbe ako je morala da donosi drugačije zakone nego one koje je imala pre toga.
Ali, u Srba toga nema. Tražite to u drugim narodima. Drugi narodi imaju ideologije slične tim. Srbi tu ideologiju nemaju. Nas su još u 6. veku želele velike države na svojim granicama, da ih čuvamo, da ih branimo. Najviše su voleli da žive sa Srbima. Tragovi Srba su po celoj Evropi. I sad ćete vi ovde nas da optužite, došli ste tu da nam obrazlažete zakon o nacizmu i fašizmu. Pa ćete da odete u SPC da presečete kolač, a napali ste Srbe da su fašisti i nacisti.
Mi se gnušamo ovog predloga zakona, gospodine potpredsedniče. Hvala vam.

Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je diskusijom jednog od prethodnika povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, Aleksandar veliki nije doneo šljivu u Srbiju.
U narodnim pesmama pretkosovskog, kosovskog i posle kosovskog ciklusa pominje se da Srbi piju isključivo rujno vino. Istina je da su Turci doneli šljivu krajem 18. veka, kada je filoksera uništila zasade vinove loze u Srbiji i kada je trebalo naplaćivati poreze, a nije imalo od čega. Onda su Turci doneli šljivu, koju su do tada prodavali samo u malim bočicama kao lek raji, onda kada je to bilo najpotrebnije. Čisto zbog istine, prvi put se rakija u srpskim narodnim pesmama spominje u pesmi "Početak bune protiv dahija".

Samo da prethodniku kažem da nisam govorio o tome kada je šljiva došla na Balkan, nego kada je došla u Srbiju. Pošto je on u prethodnom izlaganju rekao da je ona u Srbiju došla i da je u Srbiju doneo Aleksandar Veliki, što apsolutno nije tačno, a Balkan je odrednica za poluostrvo na kome se nalazimo. Srbima nije bila dozvoljena upotreba šljive. Kome to da pričam?
Trebalo je da u prethodnoj diskusiji citirate čije to navode citirate gospodine Živanoviću, da ne ispadne da ste vi to pisali, pošto ste skloni da citirate druge, a da ne kažete da je to citat.
Tačno je da su neki na Balkanu znali za šljivu madžarku, kasnije nazvanu požegača, znali i za crvenjaču, ali sigurno je to da su Srbi dobili pravo na korišćenje šljive krajem 18. veka, kao i na zelenu boju, što nisu imali pravo da je koriste.

SNS pokreće akciju "Otvorimo Narodno pozorište" i zato vas molim da ovo pitanje uputite ministru za kulturu – zašto je Srbija jedina država na svetu u kojoj Narodni muzej ne radi, ne prima posetioce i eksponati koji nas predstavljaju kao državu staru vekovima, nisu dostupni javnosti?
Kome je u interesu da niko u svetu ne zna da je Srbija postojala pre njihovih država? Kome je u interesu u svetu da niko u svetu ne zna da mi imamo umetnike koji su al pari sa umetnicima čija su dela izložena u Luvru ili u drugim muzejima?
Mi ćemo alarmirati javnost Srbije, ne tražimo bilo čiju odgovornost. Svi smo izgleda pomalo krivi što nemamo Narodni muzej. Mi ćemo pokušati da obezbedimo sredstva i od uglednih muzeja u svetu, koji žele da pomognu da se Srbija predstavi u svetu, ali vas molim, znam da izuzetno cenite umetnost, vidi se to i po vama, molim vas da pomognete da Narodni muzej konačno otvori svoja vrata, ne samo za građane Srbije, a potrebno je za ovu našu decu, nego i za strance koje, čujem, privlačite u Beograd raznoraznim sadržajima, samo ne umete da im pokažete Narodni muzej i istoriju Srbije kroz vekove. Hvala vam.

Povredili ste Poslovnik kada ste rekli da stojite iza svake reči gospodina Jovanovića, iako je on govorio jezikom mržnje, odnosno upućivao je poruke gospodinu Tijaniću. Rekao da je bio član zločinačkog udruženja. Sad ste vi svi ovde u dilemi.
Gospodina Tijanića ste sami postavili na funkciju direktora Javnog servisa. Gospodin Andrić je bio predsednik Odbora za informisanje Narodne skupštine kada je do toga došlo.
Imate vi lak put da smenite Aleksandra Tijanića. Kada ste ga postavljali znali ste šta radite - postavljate energičnog čoveka, drskog, u velikoj meri nevaspitanog, koji će da stvori dobru i jaku televiziju, ali koji će jednog dana da vam se otme.
Nisam sedam meseci bio na državnoj televiziji. Svi moji politički suparnici ne skidaju se sa emisija u kojima govore uglavnom i o meni. Aleksandar Tijanić je učinio nekoliko dobrih stvari. Napravio je nekoliko srpskih serija najgledanijih u istoriji, na koje sam ponosan, iako sa Tijanićem nisam nikada imao dobar kontakt, a nije ratni zločinac i to niko ne sme da kaže ovde od poslanika za bilo koga.
Mnogo je novinara o poslanicima loše pisalo. Svašta su o nama govorili. Ako bismo se usudili da odgovorimo, svi su skakali u njihovu zaštitu i rekli da gušimo slobodu reči. Sada samo niko neće da zaštiti Aleksandra Tijanića. Od koga - od narodnog poslanika koji je rekao da je ratni zločinac? E pa, evo, ja ga štitim.
Dakle, govor mržnje nije samo kada govori Tomislav Nikolić ili Velimir Ilić, ili bilo ko u ovoj sali, govor mržnje je kada govorite vi iz LDP-a. Vama je izgleda dozvoljeno sve - vi možete svakog da uvredite, svakog da ocrnite. Koga vi proglasite da ne valja, taj mora da se seli.
Sada izvolite, dame i gospodo iz LDP-a, i vi gospodine Batiću - na sledećoj sednici nemojte da date kvorum, pa ucenite - ili da smene Aleksandra Tijanića ili da nema Narodne skupštine. Hvala.

Znam da politika Srpske napredne stranke predstavlja opasnost za skoro sve ovde u sali, ali je dobra za Srbiju. Češite se vi kada vas svrbi, i metamorfoza i promena ponašanja, i ideje koje zastupamo - pa zbog toga sam i napravio novu stranku da biste se vi češali.
Kada počnete da me previše optužujete, onda je svako od nas kockica u tom mozaiku. Dok nismo znali da je to govor mržnje, svašta smo jedni o drugima govorili, pa i vi gospodine Batiću nekim pripadnicima manjina na sednici Narodne skupštine. To sve stoji u stenografskim beleškama.
Gospodin Jovanović me sada optužuje za sve i svašta, i pominje nekakvo zločinačko udruženje. Nisam previše razumeo, odnosno izvinio sam se za upotrebu reči "narodno pozorište", ali vi tada niste slušali.
Da, govorio sam o muzeju. Prebrzo ste govorili i nešto se šušketali, gospodine Jovanoviću, kao da vam nisu napravili odgovarajuću zamenu za onu vilicu koja je ispala u Šilerovoj u bazenu, spasavajući vas kada ste se kupali. Dakle, kada govorite o zločinačkom udruženju, pitam vas - kako ste izvodili zatvorenike iz Centralnog zatvora po celu noć i vraćali ih ujutru; koliko ste umešani u sva krivična dela od 5. oktobra do danas? I to ćete nazvati govorom mržnje, a iza svakog od nas postoji nešto zbog čega može da bude prozvan.
Mene možete da prozivate, vas ne smeju, zato što im od vas zavisi hoće li imati sednicu ili neće, jer vi ulećete u salu kada nema dovoljno poslanika. I vas, gospodine Batiću, već ste pravili kvorum, kada nisu imali kvorum - dakle imaćete priliku sigurno. Samo nemojte da ucenjujete na ime Aleksandra Tijanića.
Ucenite na neki drugi način, nemojte na tog Tijanića, na njemu da se sve slomi. Dovešćete nekog poslušnika koji neće znati da napravi serije, jer Tijanić zna da napravi taj posao. Nije on pisao "Ranjenog orla", ali je neko pisao "Moj rođak sa sela", pa je Tijanić umeo da proceni da je to fantastična serija, neko je pisao "Selo gori, a baba se češlja", pa je Tijanić umeo da proceni šta treba da se finansira, jer to je sve u njegovim rukama. Nismo mi ovde odlučivali. Da smo iz naše pameti, nikada se ne bismo složili koja serija treba da bude snimljena. Naša je pamet u 250 pravaca.
Dakle, neću da odustanem. Vi možete da vređate, možete da podsećate na šta hoćete. Gospođa Đukić-Dejanović je saglasna kad vi kažete da je on pripadao zločinačkom udruženju, a to je njena politička stranka, to je njena politička opcija koja je sada potrebna vlasti. Znači, Tijanića napadate, a ne dirate socijaliste i JUL, koje je on tada predstavljao. Gospodin Andrić je bio suprotstavljen Tijaniću - ma nije tačno. Gospodin Andrić do danas nije bio suprotstavljen Tijaniću, i kad je imao u svojim rukama, ne kao direktor Javnog servisa, nego kao direktor RTS, nikada ga nije prozvao. Tijanić je bio zaštićen.
(Predsedavajuća: Tri minuta narodni poslaniče, vreme na raspolaganju za repliku iskorišćeno. Zahvaljujem.) Hvala.

Sve sam razumeo, iako kažete da sam mamuran. Vama se i ne obraćam, gospodine Batiću, nije mi zanimljivo. Tijanić je Dosovski direktor RTS. To nemojte da zaboravite nikada.
Gospodine Jovanoviću, vama samo jednu stvar da kažem. Verujem u Boga, za mene ljudi nisu postali od majmuna i nisu nikada hodali četvoronoške, pa vas molim da to uvek imate na umu kada mislite o tome da li ljudi treba da se menjaju.
Dakle, čovek nije postao od majmuna, mada bih mogao da istražujem, po fizionomijama nekih od poslanika, da li je to baš potpuno tačno ili nije. Hvala.

Za mene je i Vojislav Koštunica DOS. Tako da je u vreme Vojislava Koštunice, znači DOS-a, Aleksandar Tijanić postao direktor Javnog servisa. Građaninu Srbije možete govoriti Javni servis koliko god hoćete, za njega je to RTS i dan-danas.
Gospodinu Jovanoviću da odgovorim. Ponosan sam na članove SNS koji su pisali scenario za seriju "Moj rođak sa sela", na Slobodana-Laleta Pavlovića, koji je srpski genije, i ponosan na veoma blisko prijateljstvo i sličnost u razmišljanjima sa Radošem Bajićem, koji je pisao seriju "Selo gori, a baba se češlja". Eto, ako vam je to uzor za SNS, mi takve ljude cenimo. Baš bih voleo da znam šta li je uzor za vašu političku grupaciju, kakvu li bismo seriju gledali kada biste vi ili vaši članovi pisali scenario.

To stoji od maločas, kada sam hteo da vas podsetim da treba da prekinete sednicu. Sada nisam tražio reč.

Da li sam ja dobio reč? Maločas ste čitali drugačiji redosled, zato sam se malo zbunio.
Naime, i ja sam protiv prihvatanja ovog amandmana. Izneću neke druge razloge, zato što mislim da ne treba izbaciti reč "otkrivati". Prvo, postoje uređaji koji rade obe funkcije istovremeno, pa će sad policajac morati da zna, kada vozač ima uređaj u vozilu, da li mu to služi da otkrije radar ili da ga omete. Znate, kada otkrije radar, uređaj može i da ga ometa.
Druga stvar, ako svi znamo koliko je ograničenje brzine na putu, u naselju, šta će nam uređaj za otkrivanje radara? Ili poštujemo to ograničenje, ili ga ne poštujemo. Onaj ko ga ne poštuje, uglavnom ima mnogo više para od onoga koji ga poštuje, zato što ljudi koji nemaju novac, voze skromnije automobile.
Ljudi koji imaju novca voze brže automobile i u takvom automobilu nemate osećaj za brzinu. Kada smanjite sa 180 na 160, to je kao da milite. Ali bi tog vozača trebalo izvesti da stane pored puta, da pored njega projuri neko koga je on ovako obišao, onda bi shvatio šta je stavio u torbu kada je seo da vozi tom brzinom.
Do momenta dok ne budemo mogli svuda da postavimo te sisteme za snimanje i praćenje brzine i obavestimo građane gde se oni nalaze, što je sasvim normalno, do tada ne treba građane upućivati na to da država ili policija ili zakon ili bezbednost mogu da budu prevareni na neki način. Zato se protivim tome da postoje bilo kakvi uređaji kojima bismo izigravali zakon. Ali, taj stav imam bez promene. Dakle, poštujem želju gospodina Šamija, poštujem i njegovo obrazloženje, ali mi se čini da time, u stvari, samo otvaramo novi problem.
Kao što bih imao mnogo toga da prigovorim i upotrebi mobilnog telefona, ali nema smisla da se ova rasprava oteže u nedogled. Jer, bog zna, u vreme trajanja ovog zakona, šta će sve još biti izmišljeno u svetu, kakvi će sve uređaji da postoje i čime će sve policija moći da bude prevarena. Zato što se policija pomalo svela na odred za kažnjavanje, a ne na odred za pomoć, zato što imaju obavezu koliko novca treba da ubace u budžet. Zbog toga, kad već zabranjujemo da se neko igra uređajima koje treba da ima samo država, samo policija, samo vlast, po zakonu, onda treba potpuno izbaciti mogućnost da građanin koji vozi automobil vozi nesavesno, ne vozi u skladu sa zakonom, ali mu nešto novca, npr. 1.000 evra, omogući da nikad ne bude kažnjen. A on će, u stvari, biti vinovnik teškog saobraćajnog udesa, neće biti onaj ko vozi 65 ili 70 km na sat.

Gospođo Čomić, kad bi neko izračunao koliko je vremena utrošeno na opstrukciju, a koliko na vaše obrazloženje, tu biste bili negde egal.
Vi ste sada povredili Poslovnik. Narodni poslanik nije tražio povredu Poslovnika, a vi ste mu davali obrazloženje kao da ste se vi osetili prozvanom njegovom diskusijom, umesto nas na koje sa ta diskusija odnosila. Zato vas molim da pravo na repliku koristite kada se prepoznate, kada neko pogrešno protumači vaše reči, a ne kad neko upućuje svoju kritiku nekom drugom poslaniku. Ne možete vi nas da odbranite od onoga što je govorio narodni poslanik, zato što je to naša dužnost.
Zaista nisam čuo da je bilo ko ovde uvredio policajce. Molim gospodina da ne reaguje kao pripadnik stranke koja vodi ministarstvo policije, nema smisla. Da ste u opoziciji, uopšte ne biste tako govorili. Pošto vam je predsednik stranke ministar unutrašnjih poslova, sada štitite policajce od opozicije. To uopšte nije dobro, zato što mi policiju cenimo koliko i vi.
Ona se prema nama ponaša grublje nego prema vama, posebno kada dobije nalog da nas tuče besomučno i da nas rasteruje sa skupova koje prijavimo i koji su potpuno izvedeni u skladu sa zakonom, ali nikada ovde niste čuli nijednog poslanika, posebno iz opozicije, da napadaju brutalno policajce. Znamo posle šta može da nas čeka noću ili u pola bela dana od policajaca koji se osete ugroženim od nas.
Nemojte da kucate na otvorena vrata ispravnog, čestitog, poštenog policajca, koji hoće da odbrani sve građane Srbije. Svako želi u ovoj Srbiji, i vlast i opozicija... Jer nismo u stanju da zamenimo 30.000 policajaca kada budemo vas menjali. Hoćemo da ti ljudi koji završavaju specijalne škole ostanu, i oni koji su na ulici i oni koji su u vozilima i oni koji su u kabinetima, da rade stručno svoj posao i da ih ništa drugo ne zanima. Ne vezujte policiju za političke stranke, jer bi to bilo samo vezivanje i odvezivanje. Kako koja stranka preuzme MUP, tako je vezuje i odvezuje od onoga koji je prethodno bio preuzeo.
Smatram da branite ljude koji uopšte nisu ugroženi od ljudi od kojih nisu ugroženi. Policiju branite od kriminalaca. Prijavite se za reč pa recite koji kriminalci ugrožavaju policiju, protiv kojih treba da se obračunamo, da vidim tu hrabrost, a ne da kažete da je policija ugrožena od narodnih poslanika. To je najlakše, a izgleda mi prilično besmisleno.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo izgubili ravnopravnost i realni… Ovde se neki smeju kao lud na brašno. Izgubili smo odnos prema državnom mediju posle 5. oktobra kada su u Srbiji i žabe počele da se potkivaju. Isti ovi poslanici koji licemerno predlažu izmene i dopune Zakona o radiodifuziji glasali su za zakon koji je usvojen svojevremeno i koji je Narodnoj skupštini oduzeo pravo da kontroliše RTS, prebacio to pravo Radiodifuznoj agenciji, čije članove bira uvek vladajuća većina.
Slušao sam jutros i pripadnike bivše vladajuće većine kako žale nad medijskim prostorom u Srbiji, a sami su ga kreirali u ovih devet godina, zajedno sa onima koji su trenutno na vlasti. Mnogo toga ste lošeg uradili za ovih devet godina sa javnim servisom, Radiodifuznom agencijom, kablovskom televizijom, dozvolama za regionalne i lokalne televizije i sada smo tu gde jesmo.
Najpre, imate mnogo političara koji imaju svoje televizije. Potom, imate mnogo vlasnika televizija koji imaju više frekvencija, pod ovim ili onim imenom.
Srbija je tako mala zemlja da se u njoj sve zna. Narodni poslanik Dragan Marković Palma svoju televiziju prodaje onom ko je na vlasti: kada je to potrebno Demokratskoj stranci Srbije, onda je ta televizija potpuno u funkciji kampanje Demokratske stranke Srbije; kada je to potrebno Demokratskoj stranci, onda je to u funkciji kampanje Demokratske stranke.
Uopšte ne želite da povedete bilo kakvu borbu za sprovođenje zakona, jer vam treba ta televizija. Vama treba onaj ko može tog časa da vam donese glasove besomučnim ponavljanjem priloga u kojima se vi veličate 24 časa dnevno.
I, čudi me da i vi, gospođo predsednice Skupštine, još niste bili u Zoološkom vrtu u Jagodini. To bi se bar 15 dana vrtelo na toj televiziji. To je nešto što građani Srbije vide i ne mogu da vam oproste. Nemojte da se trudite da nas ubedite kako je sve regulisano u Srbiji, ako postoji takav program.
Zamolio bih vas da ućutkate gospodu u majicama, zato što mi ovo liči na ponašanje od pre 15 ili 20 dana. Nikome u ovoj sali ne dobacujem. Molio bih vas da mi niko ne dobacuje. A ko gubi, ima pravo da se ljuti. Neka izađu napolje, neka puše i neka se ljute.
Zaista nema smisla da u sali ponovo doživljavam ono što sam doživeo pre više meseci, a sve zahvaljujući vama, gospođo predsednice, zato što se trudite da me ne čujete i ne vidite šta se dešava u Skupštini. U ovako lepoj sali, koja nas podseća na prošla vremena, nema mesta za ovakvo ponašanje.
(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da vodimo računa o dostojanstvu ovog doma. Molim vas da ne dobacujete, a vas, gospodine Nikoliću, molim da komentari budu primereni dostojanstvu ovog doma.)
Možda bi bilo najbolje da uopšte ne komentarišem. To bi vama najviše odgovaralo, onda ne biste morali da reagujete.
(Predsednik: Molim vas, vaši komentari povremeno krnje ugled ovog doma.)
Okrećete temu, ali nije bitno. Imate tzv. javni servis, nekad evropske Srbije, nekad to ne piše. Kad se setite da bi trebalo da se trudimo da se predstavimo kao evropska Srbija onda to piše na telopu naše televizije, koja veoma perfidno favorizuje stranke vladajuće većine, gde i dalje postoje vesti isključivo o aktivnosti Vlade i predsednika, a aktivnosti stranaka u opoziciji prate se sporadično i najčešće sa željom da se prikaže ono što je najlošije u aktivnosti tih stranaka. Ne kažem da mi u opoziciji ne grešimo, ali naše greške ne koštaju previše Srbiju, dok greške onih koji su na vlasti, o kojima ništa ne govorite na javnom medijskom servisu, koji svi finansiramo, strahovito koštaju građane Republike Srbije.
Sve je to počelo kada je Vlada Republike Srbije izgubila kontrolu nad medijskim javnim prostorom, kada je predstavljajući Srbiju izgubila tu kontrolu; pojavila se famozna Soroševa kablovska televizija, bez ikakvog zakona i bez ikakve kontrole, i sa dva-tri dobra polunaučna ili naučna programa privlači gledaoce (i decu) i programima koji uopšte ne odgovaraju ni duhu, ni moralu, ni vrednostima našeg naroda, a posebno nisu potrebni našoj deci.
Kablovska televizija je ušla u svaku kuću, njima ne treba nikakav novac za to, oni ne plaćaju nikakve frekvencije, koriste naš državni, narodni resurs, PTT instalacije. Ono što smo izgrađivali 50 godina u Srbiji danas je zaposeo Soroš, da nam soli pamet, a da vi nemate na to nikakvog uticaja. To je jedan medijski mastodont koji će da proguta Srbiju zato što se niko ne meša u to što kablovska televizija radi.
Vi nama poturate da izmenimo dva člana Zakona o radiodifuziji, a ne regulišete čitav jedan neregulisani prostor. Svega ima u tom našem medijskom prostoru. Ne možete da vozite automobil kroz Vojvodinu a da ne čujete hrvatske, mađarske radio-stanice, ne možete da prođete autoputem do Batočine a da ne čujete rumunske radio-stanice. U okolini Kragujevca čuje se Radio Vukovar.
Izvinite, kako će da bude biran član Saveta Radiodifuzne agencije uopšte nije bitno, bitno je samo kako ćete da odbranite naš medijski prostor. Zašto nikada niste podigli glas protiv decibela kojima zemlje iz okruženja špartaju širom Srbije i možete li da mi pružite dokaze da mi to isto možemo da radimo na teritoriji njihovih država?
Kad čujem da ste dobili neke uslove da nešto uskladite sa zakonodavstvom EU, onda pitam zašto toj Evropskoj uniji ne kažete da drugi koji su u našem okruženju treba da poštuju ista ta pravila i da svaka država čuva svoj medijski prostor? Vas to uopšte ne interesuje. Pitate se šta se dešava u Vojvodini. I to se dešava – stalna propaganda preko medija, posebno hrvatskih; to utiče, znate da to utiče i na decu i na starije ljude i da se polako menja svest naših građana. Tako je isto i u sredinama u kojima je pretežno mađarski živalj – dostupni su im svi mediji iz Mađarske na našem medijskom prostoru, ne na internetu, ne na kablovskoj televiziji, u našem etru, koji država mora strogo da kontroliše, baš kao i svoju granicu.
Kad neko krijumčari farmerice, piće, cigarete ili drogu, ako ga uhvatite, biva rigorozno kažnjen. Kad vam se krijumčari radio i televizijski program, vi oko toga ne podižete nikakvu galamu, jer to su naše komšije, susedi i prijatelji, treba da čujemo šta se radi kod njih. Ne treba da čujemo. U celom svetu se to ne čuje, nego – kupi satelitsku antenu i pogledaj šta se radi kod komšije, a ne da na svojoj zemaljskoj anteni gledaš šta se radi kod komšije.
Postavlja se pitanje da li uopšte postoji država. Ova država postoji. Ako ste tu agenciju osnovali, niste je valjda osnovali samo zbog napisa u novinama? Da li treba da bude prenosa u Skupštini ili ne treba, da li je RRA naložila prenos ili nije, da li su se posvađali, da li piju tamo ili ne piju? Trebalo je da tu izaberete ljudi koji veoma široko shvataju taj medijski prostor i sve ono što se u njemu radi.
Ćutali ste i kada je Kariću zatvorena BK televizija. Mnogi ljudi nisu mogli da urade ništa. Danas, posle toliko godina, on ponovo dobija dozvolu, na sudu dokazuje da je bio u pravu. Šta vas briga? To je onaj Bogoljub Karić kome ste vratili ekstraprofit pre vremena, pre zakonom utvrđenog roka. Šta, posle ste ga kažnjavali za nešto? To je bio vaš najbolji saradnik. Boris Tadić je bio član Upravnog odbora u "Mobtelu", zbog "Mobtela" je za Karićem izdata međunarodna poternica. Ko je štitio interese države u "Mobtelu"? Boris Tadić. Kako ih je zaštitio? Tako što je sav novac potrošen, vlasnik "Mobtela" u bekstvu, a Boris Tadić predsednik države.
Tako je lako koristiti politički uticaj – koristiš ga da se obogatiš i da oteraš onoga preko koga si se obogatio da ne bi mogao da svedoči. Bogoljub Karić ponudio je jemstvo da se vrati u zemlju, da mu se sudi. Vi ste to jemstvo odbili, jer ne sme da se vrati, ne sme da kaže kome je sve davao novac, ne sme da kaže zašto mu je Đelić vratio ekstraprofit pre pravosnažne sudske presude.
Tako vi vodite ovaj naš medijski prostor. Sad se našlo 120 i nešto poslanika da predloži izmenu dve tačke Zakona. Divljanja će biti i dalje, samo ćemo znati kako birate te koji ne sprečavaju divljanje. Mnogo ste sad regulisali Srbiju. Udarili ste u srce problema. Svaka vam čast!
Zašto Vlada nije izmenila te članove? Zašto uvek potura vas, poslanike vladajuće većine, da brukate ovu Narodnu skupštinu? Zašto ne kažete – izvinite, dajte nam ceo zakon da predložimo. Šta mi predlažemo ovde, dve-tri tačke, tri člana? Zašto Skupština uopšte da predlaže regulisanje toga kad to više nije u našoj nadležnosti? Skupština više ne može da kontroliše javni servis, jer to je servis svih građana. Sad ga kontrolišu svi građani. Čim kažete da će nešto da kontrolišu svi građani, znači da neće niko. Pronađite mi način da građani to kontrolišu.
Problem pretplate je onaj na kome ste dobili izbore 2000. godine, kao i takse na mobilne telefone, na jahte i čamce. To je bio osnov vaše borbe da se promeni vlast u Srbiji, jer je ona vlast koja je takve mere i uredbe donela zloupotrebljavala sirotinju u narodu i gledala samo da napuni budžet. Danas je sve to regulisano zakonima. Ista ta sirotinja ponovo puni budžet, samo što je to sad zakonska obaveza. Nikoga od vas ne zaboli glava kad promenite svu ideologiju s kojom ste nastupali kada ste bili na vlasti ili u opoziciji.
Tu gledam bivšu vlast, sada ih nema u klupi, stalno taj problem – dok si na vlasti imaš jednu ideju, jednu ideologiju, čim odeš u opoziciju potpuno si protiv te ideje. Napadaš zakone koje si donosio u vreme kada si bio na vlasti. To je ta struktura DOS-a.
Zbog toga vas molim, gospodo narodni poslanici, lako je vama, Nada Kolundžija i još nekoliko poslanika govori, vas druge narod i ne poznaje na ulici. Ne sviđa im se Skupština, na najnižem je mestu po popularnosti, ali niko od vas nije nepopularan, jer vas narod ne poznaje na ulici.
Ne javljate se za reč, ne borite se za svoje ideje, ćutite i čekate da se glasa. Toj nepopularnosti smo izloženi uglavnom mi iz opozicije. Oni od vas koji su kao neki šefovi... Pogledajte ministre, njih nema, da ne bi bili nepopularni, jer ovo je mesto gde se stiče nepopularnost. Ovo nije mesto iz koga izađete na ulicu, pa vas ljudi cene. Ubedili ste građane Srbije da sve zlo dolazi odavde; nije Vlada kriva zato što je visok porez, nego mi zato što smo ga izglasali.
Možda su i u pravu, a to na vaša leđa, gospodo poslanici iz vladajuće većine. Nemojte po novinama da brukate nas iz opozicije, pa čak i ako čačkamo nos na sednici. Mnogo je veće zlo ono što vi radite danas, svakog dana, iz dana u dan, paketima zakona. Pitaću vas hoćete li moći da odete u selo sada kada ste im zabranili da peku rakiju. Pitaću vas. Samo vi širite ruke, pitaću vas šta ćemo da radimo sa kazanima.
Ali, vi imate taj manir "potkivanja žabe" od 5. oktobra – sve što vam donesu prevedete na srpski i pustite u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Zašto se ne učite na Sloveniji? Deset godina nisu slušali Evropsku uniju, jedanaeste godine su postali punopravni član, bili su bogati.
Danas vam "Triglav osiguranje" iz Kranja kupuje sva osiguranja po Srbiji, jer ste vi naše osiguranje sveli na nulu, a "Triglav" postao neko ko može da kupi Srbiju. Kao da je to posao u kome se propada, bankarstvo i osiguranje, pa ste prvo te poslove zatvorili u Srbiji, a sad i medijski prostor. Doveli ste te televizije na nulu. Sada više nijedan vlasnik ne može da uzme novac, da proda televiziju.
Ono što je nekada bio najskuplji resurs danas ne košta ništa, zato što Sonja Liht i Soroš odlučuju šta se gleda u Srbiji. Privatnici se ubiše da pronađu neku reklamu, a vašim televizijama su dovoljna samo dva-tri javna preduzeća. Čitav sistem ste zatvorili, isprali ste ceo sistem. Sve sređeno kroz zakone, ne može vam niko ništa.
Nadam se da će Srbija krenuti, kada izglasamo ovaj zakon, dalje, napred. Zaista, ako me ubedite, kada budete na kraju obrazlagali, ako me ubedite da je ovo odlučujuće da bi Srbija krenula napred, i mi ćemo da glasamo za taj zakon. Ali, ni posle ovog zakona stvari neće biti promenjene.
Zato vas molim, gospođo Kolundžija, ako ste toliko moćni da okupite oko sebe sto dvadeset sedam, osam poslanika, predložite da predsednik Vlade predloži raspuštanje Narodne skupštine, da mi lepo izađemo na vanredne parlamentarne izbore, pa nas vi pobedite slobodno, ako ste toliko dobri i toliko jaki. Nemojte da se vadite na to da trenutno imate većinu, jer video sam juče kakvu većinu imate – kad god vam se usprotivi pet poslanika, morate ono što oni predlažu da predložite i da naturite Srbiji. Očekujem šta će biti na sledećoj sednici.
Mi vam za ovaj zakon nećemo glasati. Voleo bih da vidim sređen medijski prostor, ali čini mi se da to u mom veku neće biti moguće zbog interesa političara, kriminalaca, tajkuna i svih ostalih koji Srbijom vladaju. Hvala.

Ne mogu da dočekam kada će Dragan Marković Palma da dođe, kada će biti dan za glasanje i kada će da se utvrđuje kvorum, pošto je on narodni poslanik i predsednik opštine, što je nespojivo sa Ustavom Republike Srbije. Ali, kada može jedno, može i drugo. On je vlasnik televizije, a to po zakonu nije moguće. Vi to ne možete da odbranite. Vi ste na platnom spisku kod Dragana Markovića Palme, i ne morate... Molim vas, uzdržite se, zaista nema smisla. Neće vam on zameriti ako ćutite dok ja govorim. Molim vas, budite dama.
Dragan Marković Palma je u kampanji za svaku vlast. Sada je u besomučnoj kampanji za to da Demokratska stranka pobedi u Zemunu i Voždovcu, u besomučnoj kampanji. Tako je bio u besomučnoj kampanji da Koštunica pobedi na izborima, kada smo imali izbore za gradonačelnika. Ja to samo kažem. Njegova je televizija, privatna, neka radi šta hoće, ali ne može on da bude vlasnik televizije. Njegovo je pravo da je uređuje kako god hoće, da pusti koga god hoće, ali ne može on, Dragan Marković Palma, narodni poslanik, da bude vlasnik televizije.
On može da ima transportno preduzeće, može da ima trgovinsko preduzeće. Može sav ugalj vojsci da prodaje i da preko njega prolaze papiri i da mu na taj način Milošević finansira imperiju koju je stvorio, a sad i vi ostali. Mene to ne interesuje, ali setite se šta sam rekao pre nekoliko godina. Ako pobedimo, prva televizija koja će biti zatvorena biće "Palma plus", prenosili vi nas ili ne. Vi prenosite ono što vam diže gledanost. Baš mene briga hoćete li vi da prenosite naš miting. Nikada vas nisam pozvao da prenosite, nemojte da lažete. Nikada.
(Predsednik: E, sada – "lažete"... Moram da dam ženi reč.)
Ponavljam ono što sam rekao: vas, vašeg vlasnika, uređivačku politiku, novinara, bilo koga, nikada nisam pozvao da prenosite neki naš skup ili da prenesete neku moju izjavu. To smatram ordinarnom lažju, a vi je ponovite sada, ako ste spremni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tačka dnevnog reda nameće raspravu u više pravaca. Sam čin izbora novog člana, zato što je član koji je izabran pre nekoliko meseci podneo ostavku, upućuje u nekoliko pravaca: da li je gospođa Sonja Liht podnela ostavku zato što je tek nekoliko meseci posle izbora shvatila da bi mogla da bude u sukobu interesa?

Da li je gospođa Sonja Liht za nekoliko meseci rada tamo shvatila da je društvo korumpirano preko svake mere, pa odustala od toga da bude član? Ili je shvatila da može mnogo više da se zaradi tako što će ostati u javnom životu bez obaveza koje joj nameće država?

Ovo je bruka za predsednika Republike, koji je trebalo da razmišlja kada je predlagao kandidata. Zašto moramo posle nekoliko meseci da sazivamo Skupštinu, da ispravljamo greške predsednika Republike, koji je i sam trebalo da zna, ako zaista postoji sukob interesa, da takvu osobu ne predstavlja?

S druge strane, otvorila se priča o mitu i korupciji u državi. U tome ne želim da budem sudija između dve strane koje su se ovde sporečkale oko toga ko je na kom nivou mogao više da zahvati. Nisam sudija, nemam ni crveni šal kao Ibrahim Rugova, a nemam ni nameru da prenosim jednu televiziju, za koju mi rekoše da je izdajnička i da je najviše volim. Sinopsis njenih emisija dostupan je svim građanima Srbije i tome nema šta da se doda. Osnovni zaključak je da je društvo potpuno zahvaćeno korupcijom, da devet godina nije došlo do smene vlasti i da ako ovako nastavimo do te smene vlasti u dogledno vreme neće da dođe.

Ako ceo razvijeni demokratski svet zna da je uslov za demokratiju borba protiv mita, korupcije, kriminala, redovna smena vlasti, i ako to rade čak i najrazvijenije države koje nemaju ni mnogo ekonomskih problema, pa ste na primeru izbora predsednika SAD znali da će posle republikanca da dođe demokrata, bez obzira na to kako se zove i kako izgleda, kao što sada znate da će posle mandata demokrate sigurno predsednik biti republikanac, zato što je to osnov za demokratiju, onda se postavlja pitanje kome je u Srbiji u interesu da vlast ne bude promenjena.

Ovima koji su na vlasti – da, tačno je. Ko bi rizikovao da ide na izbore u času kad može da okupi 126 poslanika, da se rašire po javnim preduzećima, ministarstvima, da svako zahvati iz sve skromnijeg državnog budžeta onoliko koliko mu je dostupno, da nastavi i dalje da vlada, da pada na ministarsko mesto kao da ga neko iz ringišpila baca pa gde padne, za to je stručnjak. Zato mi devet godina gledamo jedne iste ministre, jedne iste ljude koji upropaštavaju polako i srpsku privredu i srpski moral, što je možda još teže.

Sve teže ćete naći čoveka koji bi poštenim radom da nešto zaradi, zato što vidi da nepoštenim radom mnogi ljudi zgrću milione, a i dalje su na funkcijama, i dalje ih voze automobili, i dalje im se obezbeđuje policijska pratnja, i dalje su sinonim za građane koji su ih izabrali.

Na lokalnom nivou to uopšte nije manje, samo su mogućnosti manje. U svim opštinama, pa i u opštinama u kojima su na vlasti oni koji napadaju republičku vlast, svako zahvati toliko koliko mu je dostupno.

O tome postoje podaci, zato pojedine stranke na lokalnom nivou jako loše prolaze. Njihovi najeksponiraniji ljudi ogrezli su takođe u neku vrstu mita, korupcije i kriminala, ili su lako došli do lokacija ili privilegija ili do prostora.

O tome postoje podaci koje neki ljudi čuvaju u sefu, da ih izvade kada zatreba protiv tih ljudi. Sve dok su dobri prema onima koji su na vlasti, koji omogućavaju kad god zapne da završe nekakav posao, oni neće biti prozivani.

Postavlja se pitanje zašto neki predstavnici opozicije ne žele da opozicija dođe na vlast i zašto na taj način doprinose produžetku agonije Srbije i opstanku na vlasti onih koji su jako loši? Da li možda neka stranka iz opozicije čeka da osvoji 50% glasova? Dočekaće i njihovi unuci da čekaju 50% glasova.

Da li možda čeka da predvodi nekakvu koaliciju u opoziciji? To je razumljiva želja, samo iza nje treba da stoji snaga birača. Da li možda neko u opoziciji čeka da nestane SNS? I njegovi će unuci to čekati.

Dakle, kada smo shvatili da ovakvim ponašanjem u politici omogućavamo da DS i dalje vlada, mi smo odlučili da krenemo tamo gde uopšte više nije bilo puta, da pokažemo Srbiji da može da se formira politička stranka koja će stati u kraj i Dinkiću, i Đeliću, i Tadiću, i Vlahoviću i svima onima o kojima se u Srbiji javno govori da su uzrok svih naših nevolja.

Naša želja je da, sa pozicije druge po snazi političke stranke, posle izbora budemo prva po snazi stranka i mi ćemo sve učiniti da budemo prvi. Ponudili smo predstavnicima opozicije da pobedimo vlast. Neće, ne moraju. Kaže jedna poslovica – sam pao, sam se podigao. Ali, onaj ko je u opoziciji a ne želi da sruši vlast, ne treba da se bavi politikom.

Ovde su stvari jasne. Ostane li ovaj ovakav sastav vlasti i posle sledećih izbora, od Srbije ne ostade ništa. Ne iščekujem događanja naroda kao neki, niti bi ti neki smeli da se stave na čelo tog naroda koji bi izveo neka događanja. Ne hvalim ono što se desilo 5. oktobra, to je nešto najteže što nam se dogodilo, ali je neke ljude naučilo da to može da se ponovi.

Zbog toga u ovom času, kada se svi izjašnjavamo za borbu protiv mita, korupcije i kriminala, za borbu za bolju Srbiju, za borbu za Srbiju koja će da sačuva Kosovo i Metohiju, za borbu za Srbiju koja će da bude član EU i da sarađuje sa svim državama u svetu, postoji samo jedan put – da se podelimo na vlast i opoziciju. Mi smo se odredili onog časa kada smo formirani zato što smo hteli da budemo opozicija od koje će vlast da se pribojava.

Mislim da ćemo u tome uspeti. Onda neka strepe i oni koji su bili korumpirani, i oni koji su krali, i oni koji su prodavali u bescenje državnu imovinu, i oni koji su doveli radnike do toga da nemaju za hleb i oni koji su doveli seljaka do toga da nikada ne može da ubere toliko koliko je u njivu uložio. Neka oni strepe. Neka ne strepe nesposobni – ako je čovek pošten a nešto nije uradio kako treba, šta da mu radiš. Ali, ovi koji su bili nepošteni, oni bi zaista trebalo da se pribojavaju zato što u Srbiji neće biti previše prostora da se opravdaju oni koji su nas dovde doveli.

Nisam kandidat ni za predsednika opštine, niti ovo govorim iz strasti političke kampanje, preda mnom je vreme da SNS bude još bolje formirana, a tražim vanredne parlamentarne izbore. Da vidimo zašto ih drugi neće. Zato što neće da imaju toliko poslanika koliko sada. Svaka stranka treba da ima svakog časa onoliko poslanika koliko vredi, a ne koliko je vredela ili koliko misli da će da vredi. Znači, dok nas ima 124-125 u opoziciji trebalo bi da radimo zajedno, a ko to ne želi neka mu je srećan put, neka gura sam i neka se opravdava pred svojom i tuđom decom zašto ova vlast koju je toliko napadao nije pala.

Drugi način da ova vlast padne ne postoji, izuzev da neko ponovo zapali Beograd, a i to neka odgovore oni koji imaju decu, jesu li na to spremni, da dovedu do toga da Beograd ponovo bude paljen da bi jedna vlast bila promenjena.

Mi smo bili protiv izbora Sonje Liht i personalno, ne zato što ćemo uvek biti protiv. Evo kandidata koji je predložen, protiv koga nećemo ni jednu jedinu lošu reč da kažemo zato što nije predstavljen u javnosti kao loš kandidat, za razliku od Sonje Liht kojoj tu nije bilo mesta. Zbog toga nećemo učestvovati u glasanju o ovoj tački, ali je ona otvorila i pružila priliku da se veoma širi, kompleksniji problem, koji ta agencija nikada neće da reši, a to je korupcija, mito, kriminal najšireg mogućeg oblika, rešava ovde gde mu je i mesto. Imate mnogo agencija, imate mnogo zaposlenih u agencijama. Sve one troše državni budžet. Odbor koji je vlada formirala nije mogao da radi svoj posao od Vlade, tako će biti i sa ovom agencijom.

Što se nas tiče, svako ko bude želeo da ruši ovu nesposobnu vlast imaće podršku SNS. Što se nas tiče, svako ko želi da ruši ovu nesposobnu vlast trebalo bi da pruži podršku SNS. Hvala vam.