Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da možemo da raspravljamo o zaštiti životinja zato što je to jedna oblast koju je zanemarila gospođa ministar finansija.
Čak i odgovorom zašto ne prihvata amandman rekla je da je to prepušteno Ministarstvu za ekonomiju, koje je opredelilo u šta treba ulagati sredstva da bismo imali ravnomeran privredni razvoj ove godine.
Ispada da mi sredstva namenjujemo za privredni razvoj, a ne za preživljavanje. S tim u vezi moram, u okviru vremena koje pripada poslaničkoj grupi, da vas upoznam da vi ni ljude niste zaštitili, pa zato ne brinete ni o tome kako ćemo zaštiti stoku.
Naime, danas je delegacija SNS boravila u Novom Pazaru. Obišli smo ljude očajne. U vaše ime sam bio tamo, potresen situacijom i ono što sam kod tih ljudi video.
Obišli smo Zorana Bulatovića, koji je samopovređivanjem skrenuo pažnju srpske javnosti na problem koji traje 16 godina.
Molim vas, gospođo, verovatno ćete biti u timu koji treba da rešava taj problem, u stanju u kojem se nalaze spremni su da ostanu uz svog očigledno sindikalnog lidera, mada je to udruženje tekstilaca, ne sindikalna organizacija, ali svejedno, i spremni da mu dokažu da su i sami posvećeni žrtvovanju da bi nama, koji to ne osećamo, dokazali koliko je teško kada 16 godina ni jedan dinar primanja nemate, ili kada vas država prevari, pa vam obeća rešavanje problema, vi ne tužite i ne povedete sudski spor, a država vas prevari.
Najpre, molim gospodu novinare da Zorana Bulatovića ne nazivaju ludakom, radi se o jednom veoma inteligentnom i pametnom čoveku, fizički na ivici izdržljivosti, ali mentalno potpuno zdravom, koji je uspeo da zatalasa srpsku javnost i bezdušnike koji o problemima tekstilaca u Novom Pazaru ne znaju ništa.
Ima ih oko 1.400, 1.000 Muslimana, 400 Srba, i svi su kao jedna duša i svi traže da problem bude rešen. Obećali su nam do petka, molim vas, gospođo, da utičete na to, do petka neće radikalizovati svoj štrajk, od petka ne garantujem ništa.
Imate dovoljno vremena, imate dovoljno podataka, morate to malo timski, nekoliko ministarstava da se uključe.
Problem je ogroman. Znam da nemate sredstava u budžetu da ispravite sva dugovanja koja država prema njima ima, čak i po sudskim rešenjima, ali krenite od majki sa decom, krenite od starih i nemoćnih, ispravljajte tu nepravdu.
Inače, na licima ljudi koje sam danas sreo video sam odlučnost da urade sve sa sobom ne sa drugima.
Imajte to na umu, ne čine to iz hira, ne čine to zato što ih ne boli, nego to čine samo zato da bi nama koji još uvek mnogo lepo živimo u ovoj Srbiji skrenuli pažnju da postoje ljudi koji nemaju šta danima, godinama da odnesu svojoj deci.
Zato vas molim, manite se priča o razvoju, manite se priča o prosperitetu, ovo je godina u kojoj treba da preživi svaki građanin Srbije, prvo oni najsiromašniji, pa onda i svi ostali, pa i mi koji imamo solidna i stabilna primanja svakog meseca istog dana.
Verovatno ćete praviti rebalans budžeta. Okanite se budžetskih korisnika koji su tu ušli pre 20-30 godina, pa sada po automatizmu imaju sredstva i po automatizmu ste im skinuli 26%, pa se sada nama hvalite kako su dobili manje 26% nego što je budžetom bilo predviđeno.
Dakle, bez namere da na bilo koji način politički delujem na vas, na vas apelujem kao na, pretpostavljam, majku, izvinite ako niste, zaista ne znam vašu situaciju. Bilo je mnogo male dece tamo, čiji su se roditelji zatvorili i više ne žele nikakav kontakt ni sa kim, pa ni sa svojom decom, da ih ne bi odvratila od namere, a verujte da ih ima preko 50 koji su potpuno odlučno ušli u ono što je prvi pokrenuo Zoran Bulatović.
Dakle, moram da apelujem na vas da pokrenete i gospodina Cvetkovića, i onog predsednika Vlade što sedi ovde na Andrićevom vencu, da uradite sve što je moguće. Verujte, za takvu jednu odluku imaćete bar podršku SNS, za druge ne znam. Hvala vam.

Gospođo Đukić-Dejanović, bili smo svedoci jedne nemile scene ovde koju ste sami vi, kao predstavnik vladajuće većine, i cela većina stvorili time što smo ušli u ovu salu koja nije pripremljena za rad.
Samo vas molim da ubuduće pitate poslanike da li žele da budu prebrojavani, da ne dođe do ovih scena, kako bismo sprečili da nas licemerno Nenad Čanak upozorava da ne smemo da štitimo svoja prava, a bahato da nas gospodin Senić ovde bezmalo izaziva na tuču, zato što želimo da ne budemo prebrojani.
Vi u Poslovniku nemate nikakvu odredbu o ovom današnjem ponašanju. Čitav rad ovde, svaka sednica ovde je van Poslovnika, ne trudite se da Poslovnik tome prilagodite. Ne vidimo nijednu brojku na ovim malim televizorčićima. Ne znamo u kom kvorumu ste radili, u kom niste. Krijete to od nas.
Službenik koji prebrojava poslanike već godinama to radi za vlast i vi to jako dobro znate. Apsolutno sumnjam u njegovo brojanje. Nikada neću dozvoliti da nas on prebrojava. Zbog toga vas molim, ne tretirajte nas kao da nismo poslanici, kao da nismo ljudi. Svako od nas ima pravo da se izjasni da li želi da bude prebrojan ili ne. Ako kažem da ne želim da budem prebrojan, nemojte da me dovodite u situaciju da se svađam sa jednim državnim nameštenikom.
Nije tačno da on ne može da bude u sali. Vi uvek u sali imate bar 10 činovnika zaposlenih u zgradi Narodne skupštine, koji sede ovde u klupama iza nas, ponekad i sa poslanicima, to u opšte ne smeta.
Dakle, ili prilagođavajte Poslovnik ili da se vratimo u salu u kojoj je sve regulisano Poslovnikom. O prilasku govornici bez dozvole, o tome nema ni govora. Svako sedište u ovoj sali je govornica. Kojoj smo to govornici mi prilazili bez dozvole? Kada nas izazovete da reagujemo žučnije, to je zato što se u ovoj sali oseća duh netolerancije koji sprovodi vladajuća većina. Jadna ste većina kada krpite 126, ni sami niste sigurni da li vas ima ili nema, nego recimo poslanika Rizu Halimija dočekate ko ozebo sunce.
Molim vas, neću više ovo da vam prigovaram. Molim vas ili prilagodite Poslovnik ovoj sali i svemu ovome što radimo.

Zanimljivo da me niste pitali da li sam zadovoljan odgovorom i da mi niste ponudili priliku da se o mom prigovoru povrede Poslovnika glasa u danu za glasanje. Smatram da je to posledica toga da se previše osećate kako ste vlast. Nisam mogao da verujem da ćete vi da mi čitate odredbe Poslovnika po kojima je poslanik dužan da učestvuje u radu Narodne skupštine i dužan da učestvuje u kvorumu Narodne skupštine.
Gospodinu Seniću da kažem: gospodine Seniću, ako niste videli šta se dešava, zašto ste trčali ko muva bez glave. Ako mislite da bismo gospodin Markićević i ja napali fizički nekoga u ovoj sali, a da nas nije isprovocirao, izazvao ili uvredio, grdno se varate. Hteli ste da ispadnete junak, gospodine Seniću, da branite jednog čoveka od dvojice.
Ne, nije. Samo sam stao ispred njega i rekao – ne možeš da nas brojiš i ne smeš da nas brojiš, to nije tvoje pravo, idi kod Veljka Odalovića, pa broj njega, ako ti je on naredio, i doviknuo sam gospodinu sekretaru – nemojte da dovodite čoveka u neprijatnu situaciju da izvršava vaša naređenja i da maltretira poslanike.
Gospodine Seniću, vama stojim na raspolaganju kad god hoćete, za sve što hoćete.

Ne bi trebalo da iznosite te naše intimne stvari.

Gospođo Đukanović, ako vama neko kaže da nemate čojstva, vi možete da kažete da to nije osnov za repliku, ali ako meni kaže, mislim da bi trebalo malo da odgovorim.

Izvinite, samo da kažem sudiji Čomić, ako mogu, pošto je već izrekla i presudu, i naterala me je da se u tajnosti izvinjavam. Naravno da bih se izvinio da sam načinio neki potez kojim bih ugrozio njegovo fizičko dostojanstvo, čoveka niti sam napao, niti sam mu pretio, samo sam mu rekao – nemoj da nas brojiš i uhvatio ga za ruku kojom nas je brojao.
Gospođo Čomić, pitajte ga da li sam ga ozledio, a vas pitam, u koju nas je to kategoriju trebalo da svrsta tog puta, da li smo za, protiv ili uzdržani?
Šta je on to brojao kad je brojao poslanike Srpske napredne stranke? Šta je pisalo na listiću – za šta smo mi?
Njemu sam rekao – nemoj da nas brojiš, ne prisustvujemo u sali, a vi ste pronašli osnov za repliku gospođi Tabaković samo zato što je rekla da pripadate političkoj stranci koja je krala glasove glasajući iz Bodruma i Soluna. Gospođa Dejanović nije rekla da nema osnova za repliku, jer zaista ste krali, pa ste i osuđivani na sudu, nego vam je pružila priliku da još jednom meni održite tiradu o čojstvu i junaštvu.
Nemojte, zato što sigurno nikoga u ovoj sali, ko me teško ne uvredi, ne bih napao. On je izvršavao besmisleni nalog da nas prebroji.
Nađite mi poslovničku odredbu po kojoj je on trebalo tog časa da nas broji. Vi ste izglasali da po hitnom postupku uđe rebalans sa 124 glasa.
(Predsednik: To nije istina.)
Evo, to piše u stenogramu. Bilo je 126 u sali, 124 za – i vi vladate državom sa 124 glasa na rebalansu budžeta, i vi mislite da to može da prođe bez posledica. Ako je sve bilo u redu u sali što ste davali pauzu od pet minuta. Ne može 50 ljudi da bude isprovocirano, jer su svi blesavi. Nego je vaše ponašanje previše arogantno.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ministra finansija, koja je iznela zaista sumornu sliku stanja, iako bismo od nje očekivali nešto više, pošto i samo njeno ime govori da neko kad je krštavao mislio je da bi mogla da bude zaštitnik, pa smo očekivali zaista kada žena koju hvale kolege postane ministar finansija da bi mogla da nas zaštiti od nedaća i nevolja u koje su nas uvalili njeni prethodnici.
Međutim, izgleda, gospođo Dragutinović, ako ne poznajete rimsku mitologiju, hram posvećen boginji Diani bio je smešten izvan zidina Rima, nisu mu dali da uđe u Rim. Izgleda da je i vama bilo bolje da ste ostali izvan te vlade.
Taj hram je bio jedan od najcenjenijih i najpoštovanijih, i vi ste mogli da sačuvate zaista svoju reputaciju, da je ne kvarite druženjem sa onima koji su nas za sedam godina vladavine doveli do toga da budžet bude četiri puta veći, da sa 180 milijardi budžet ode na 720 milijardi za četiri godine.
Šta to znači? Šta ste to trošili od 180 milijardi na 720 u jednoj istoj državi? Čime ste sticali te prihode? Prodajom državne, društvene, narodne imovine, pa ste mislili da će večito da traje. Svake godine prodaćemo nešto, ako baš i ne prodamo, zadužićemo se.
Maločas nas obradovaste, pa kažete – sada ćemo da dajemo kredite ljudima da vraćaju kredite. To se kod mene u kraju zove zelenašenje, pozajmiš od jednog sa 5% kamate, pa kad ne možeš da vraćaš ideš kod drugog koji traži 8%, pa kad odeš kod trećeg, onda moraš i decu da prodaješ da bi vratio ono što si stekao pozajmljivanjem pod zelenaškim uslovima.
Pažljivo sam vas slušao. Uopšte se niste usudili da nam kažete šta će biti. Vaša diskusija i vaš rebalans budžeta su nerealni, već su prevaziđeni. Pronašli ste nekakvih 80 milijardi ili već koliko. Kažete 30 u novim prihodima, 50 u smanjenim rashodima, ali kad pogledamo te nove prihode, nisam video da vam je onih 12 milijardi neka vrsta prihoda, ako transfere više ne usmeravate gde je trebalo da budu usmereni, a u prihodima porezi, akcize i carine. Na šta? Na potrošnju.
Godinama vas već upozoravamo da dok prihode ne budemo ostvarivali proizvodnjom od ove države neće biti ništa. Ne verujem da vi rado sledite logiku – zaduži se ili prodaj. Zaista mislim da kod vas postoji i neka druga vrsta ekonomske logike, u koju nisu upućeni Dosovci, koji se nikada organizacijom ili organizovanjem proizvodnje nisu ni bavili. Niko više u Srbiji skoro da ništa i ne proizvodi.
Juče je neko diskutovao, istina pogrešno, možda je rekao i istinu, ali to treba pomalo izbegavati, kako neki strani partneri kod nas uopšte ne mogu da nađu kooperanta zato što nemamo kvalitet.
Kako da imamo, kad ste vi otvorili 2001. godine naše granice i našu carinu oslobodili za robu iz uvoza i tog časa prestali da proizvodimo.
Što bismo mi ulagali u našu proizvodnju kad možemo, zahvaljujući vama koji obezbeđujete jeftine kredite, da sve to kupimo iz inostranstva brendirano? Naučili ste nas za ovih sedam godina da treba da kupujemo brendiranu robu, jer će to biti jako jeftino, a vi ćete da nam omogućite da radimo i da sav taj novac zaradimo.
Sad smo došli tu gde jesmo. Linearno skidate ministarstvima nekakva diskreciona prava ministara, ne mislite šta je važno kad država treba da preživi ili kada jedan ukućanin treba da preživi - da je najvažnija hrana. Najvažnije je ono što svakog dana u kuću unosite u jednoj maloj kesi. Hoće li biti zamrznute cene tih proizvoda?
Rekli ste 15% ove godine povećanje svih komunalija, dažbina, usluga. Šta da nam povećate za 15% te cene, da nam smanjite plate za 10 do 20%, da ne zamrznete cene životnih namirnica – da li mislite da će neko da preživi?
Ako ste 30. decembra usvajali budžet, a u februaru smo bili spremni za rebalans, kad je sledeći rebalans? S kojom prognozom ulazimo u ovaj rebalans? Šta nas čeka?
Vidim toliko vas je danas Boris Tadić ponizio da je sa Antom Markovićem razgovarao o teškoj finansijskoj krizi koja vlada Srbijom. Što razgovara sa Antom Markovićem kada ima ministra finansija? Zar od vas nije mogao da dobije dobar savet, ili ste možda i vi krivi što se političari koji su na vlasti ne služe ekonomskom logikom i ne pripremaju odbrambeni bedem od krize koja nas čeka?
Gledam savetnike predsednika Vlade, ekonomske savetnike. Jedan od njih ga napada. Šta vam je rekao za povećanje penzija - da je tu moglo da se uštedi, koliko je rekao, možda i 100 milijardi. Ali, vi ste sklopili Vladu obećanjem da ćete da povećate penzije i morali ste da ih povećate.
Svi mogu da propadnu, ali vaša obećanja kad ste sklapali Vladu ne mogu. Vaša obećanja da ćemo da živimo bolje nisu bitna, ali obećanja data nekim partijicama da bi donele onih 126, koje ste jutros tako željno iščekivali, ta obećanja moraju da budu ispunjena.
I šta vas briga za milione građana, vama je bitno da zadovoljite interese koalicionih partnera i da Vlada ostane što duže.
Ne mogu predugo ni prema vama da imam nekih simpatija, učestvujete u svemu ovome, ne čuh nigde da ste se pobunili. Ne čuh nigde da ste upozorili i Mlađana Dinkića i njegovu grupu da ovako više ne ide, i da je ovo srljanje.
Da bi ovo bilo i 2001. godine, ekonomijom destrukcije, da nismo imali šta da prodajemo ili destrukcijom ekonomije.
Uradili smo sve što smo mogli. Sad kad smo sve rasprodali, i okućnicu i imanje, sad treba da živimo tako što ćemo da služimo kod nekoga. Kod koga da služimo? Gde su strani investitori?
Bio sam u već poodmaklim godinama kad ste davali obećanje, ništa vam nisam verovao, ali pamtim šta je rekao guverner Narodne banke Mlađan Dinkić – ove godine krediti za kola, iduće godine krediti za stan. Ne daj bože ko je uzeo te kredite, danas se hvata za glavu.
To što ste nas zavaravali da krize neće biti, da je budžet izvanredan, to što ste nas još 2006. godine lagali da smo pozitivno poslovali kad je Mlađan Dinkić predavao Ministarstvo finansija Cvetkoviću, pa vas MMF upozorio da ste sakrili nekih 30 milijardi dugovanja i zbog toga ispali pozitivni, vama to ne smeta. Vi jedni druge lažete u oči i tu laž prenosite na građane Srbije, i to vam tako teče, ide lepo.
Šta možemo da uradimo u ovoj situaciji? Želim vam svu sreću i sav uspeh. Ne želim vam ono što će se desiti krajem leta ili početkom jeseni. To se dešava i meni, i mojoj deci, i vašoj i svačijoj. Mi ćemo imati lomove po Srbiji. Vi se ponašate kao da ništa neće da se desi, kao da će ovim papirima sve da se reši, novim akcizama, novim porezima, a granica otvorena za uvoz tuđe robe bez carine.
Žalite se na promenu strukture potrošnje, na spoljnotrgovinski bilans, žalite se na smanjeni razvoj, rast privrede. Što se žalite, što ne radite nešto? Kome se to žalite? Zaista, u životu nisam čuo sumorniju sliku i prognozu od vašeg izlaganja. Govorili ste sve negativno, kao da ste u opoziciji. Govorili ste iskreno, samo ne čuh šta ćete da radite. Ne čuh nijednu reč ohrabrenja ili optimizma.
Sada treba kroz dva meseca ponovo da stojim ovde i da pričam kako sam govorio nešto pre dva meseca ili pet godina? Da li ima tu odgovornosti? Oseća li iko od vas bilo kakvu odgovornost?
Prevalili ste sve na Skupštinu, sada je Skupština crna ovca. Sve može da se uštedi u Narodnoj skupštini. Ne znam ni što držimo sednice, mogli smo kod kuće da sedimo, da nam šaljete odluke i da glasamo elektronskim putem, na savremeni način. Naći ćete vi sponzora za po jedan laptop ili notebook, ili biste nam dali da nosimo kući, a da se više ne pojavljujemo ovde.
Milan Obrenović je poslanike držao u apsu i dovodio ih samo kada treba da izglasaju budžet. Sada se tako osećam. Doveli ste nas da vam izglasamo rebalans budžeta za koji sami znate da je neodrživ. Nisam primetio da ste nešto pronašli.
Vidim Vlada najavljuje da će svi članovi Vlade prisustvovati sednici na kojoj Vlada govori o smanjenim platama u administraciji. To kao valjda da se nahvalite kako ćete ovim činovnicima, koji ne odnesu ništa kući, da smanjujete plate.
Oni koji su se obogatili u Srbiji ne žive od plate, žive od prihoda koji nisu oporezovani, žive od radnika čiji prihodi nisu oporezovani. Kao što ste 2001. godine s pravom govorili da mnogi prihodi budžeta idu tajnim kanalima i nigde se ne registruju, vi to imate i danas.
Kao što ste s pravom govorili da vam je siva ekonomija preuzela Srbiju, da ljudi ne prijavljuju radnike, da će radnici dočekati situaciju da idu u penziju bez plaćenih doprinosa i obaveza, to se sada dešava i vama. Isti ekonomski savetnici su savetovali Mirka Marjanovića i Mirka Cvetkovića, isti ljudi, fizički, personalno isti ljudi, znači mogu svakoga da savetuju samo ako dozvolite da vas savetuju.
U šta ste ulagali za ovih osam godina? U potrošnju? Da bi potrošnja donosila prihode državi? Da li to radi dobar domaćin? Da namirite budžet potrošnjom, a ne proizvodnjom? I sad kažete, namirivaćete potrošnju. A šta će narod da kupuje, ovima kojima smanjujete plate šta će to da kupuju da bi uneli u budžet? Koliko mislite da će prihodi budžeta biti smanjeni za tri meseca?
Nemojte da nas lažete da ovo može da opstane. Hajde da vi i ja preuzmemo nekakvu odgovornost, pa onaj ko ne bude u pravu da javno učini nešto čime će da dokaže da snosi odgovornost.
Gospođa Tabaković bolje da vam govori kao ekonomista, ako više ima smisla da se ovde govori sa stanovišta nauke. Vi kada biste govorili, a da vam nauka bude polazište, ne biste sada tu sedeli da branite rebalans budžeta. Pobili ste se po Vladi ko će kome šta da smanji i na kraju ste linearno smanjivali.
Nije svejedno u krizi hoće li sva ministarstva linearno imati manje nego što im je bilo predviđeno. Vi uopšte ne znate koliko nam je sad seljak potreban, koliko nam je potrebna poljoprivreda. Možda niste bili tu kada je bila teška kriza, kada su bile hladne i gladne zime, i kada smo samo gledali u seljake, hoće li da rodi ili neće.
Jedno dve godine se Bog smilovao na nas, ove godine vidim da je suša. Možda ni pšenice neće biti koliko ste očekivali, nažalost, a voleo bih da bude. Ali, imam neko malo imanje i vidim da suša polako uzima danak, niti niče, niti trune, niti se suši, stoji u zemlji i čeka vegetaciju. Šta čeka vegetaciju, stiže maj, dve kiše i pšenica zrela.
Bojim se da potpuno laički vodite državu, bez osećanja odgovornosti. Tu odgovornost niste osećali ni 2001. godine, samo je bilo izobilja, narod gladan, željan svega, pustili ste ga da kupuje i lepo mu je bilo. Zaduživao se, lizing, eno parking na Novom Beogradu za automobile koji su oduzeli jer se lizing ne plaća, sve veći i veći. Već ima hiljadu automobila oduzetih, uskoro će i kuće da uzimaju. Hoće li biti neke odgovornosti kod vas u DOS-u?
Novac nećete da štampate, ali ministar ekonomije kaže da Amerika štampa dolare. Nećete da se trudite da pomognete onima koji propadaju. Čujem da pripremate zakon o stečaju i vidim da ministri pišu sudu i zabranjuju stečaj firmi, i ne bili ih glava zbog toga, umešali se u sve i svašta. Danas ste zaista skoro božanstvo, ali ono božanstvo za koje je vas kum vezao je bilo zaštitničko, vi niste ni gromove da sejete, već da zaštite ljude.
Gospođo Dragutinović, gledajte da zaštite najsiromašnije, o njima vodimo računa samo kada govorimo u Skupštini, a bežimo da ne vidimo nekog siromašnog ili nekog ko prosi, jer smo svesni toga da smo svi krivi za to. I da nije naš ovaj narod toliko ponosan, vi ne biste mogli od prosjaka da prođete ulicom.
Pitajte i predsednika skupštine koji je trend porasta oboljenja koje ona leči zato što u kuću ljudi više ne donose nijedan dinar i pitajte je gde su nam deca koja beže iz kuća u kojima roditelji nemaju šta da im pruže.
Je li iko u Vladi zadovoljan, pa makar da mu je najlepše na svetu, da vozi najbolja kola, da vozi najbolje skije, da radi sve što poželi, da kupi sve što poželi, da li je iko zadovoljan?
Vidim da ste rešili da poslanicima poskidate, ima. Mada nam tri i po godine nije podizana plata, mi ne smemo da se bunimo, jer će svako reći šta se bune, sede tamo i svađaju se, i tuku se, ništa dobro nisu uradili za državu, imaju mnogo velike plate.
Recite građanima Srbije da ste za ove tri i po godine, otkada nama nisu povećavane plate, povećavali ne samo plate nego i koeficijente u državnoj upravi. Recite im da je svaka promena DOS-ove vlasti dovodila nove činovnike, a stari su ostajali tamo gde su sedeli i više nema mesta za stolove i stolice u kancelarijama u vašim službama.
Recite da svaka politička stranka, koja je preuzela određene resore, zapošljava besomučno svoje ljude. Recite slobodno, recite koliki je to trošak za državu i da li bismo svi bilo možda malo srećniji da vi niste toliko pohlepni, vi koji iz malih stranaka vodite Srbiju, a ne smete sami da idete na izbore, vi koji ničim niste zadužili državu, ničim pozitivnim, a ostajete joj dužni za sva vremena.
Dakle, ovih deset godina u istoriji Srbije, deset godina mira i razvoja, ostaće zabeleženi kao deset godina propuštenih šansi. Srbija, zahvaljujući vama koji ništa o državi ne znate, koji ništa o proizvodnji i o privredi ne znate, ostala uskraćena za deset godina razvoja. Evropa se udaljuje sve više od nas, sa Rusijom ne smete od Dinkića ozbiljno da sarađujete, lutate kao guske u magli, bez kompasa… jeste, jeste, samo se vi smejte, gasni aranžman i energetski sporazum su bili u krizi zbog jednog Mlađana Dinkića, onog luđeg.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je nekoliko puta pominjano ime prof. dr Dejana Miljkovića. Zbog njegovog stručnog i ličnog integriteta moram da kažem da je on član SNS, da nikada nije savetovao predstavnika SRS po ovoj tački dnevnog reda, da ni jednu jedinu rečenicu nemate koja je proistekla iz konsultacije sa njim, da ste koristili njegov članak objavljen u "Novoj srpskoj političkoj misli" na tu temu, a o njegovom ličnom prijateljstvom sa čovekom koji vam je rekao da možete da koristite njegovo ime kao ime svog savetnika, iako ga nikada niste sreli u životu, neka on odlučuje sam.
Moći ćete u ponedeljak da pročitate i članak o tome kako on računa da može da se obori referentna kamatna stopa, pa možete i to da koristite kao priču o tome da vam pomaže prof. dr Dejan Miljković. Dakle, zaista nema smisla, profesor Miljković je ugledni član SNS i nemojte da se pozivate na njega. Imate vi svoje stručnjake od kojih možete da tražite savet.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Napred Srbijo nastala je da bismo konačno jednom imali normalnu Srbiju, Srbiju ljudi koji joj žele dobro ili bar bolje nego što je bilo, i da postanemo konačno narod koji se pred opasnošću sabija, ujedinjuje, a ne razjedinjuje, ne svađa. I zato, kad god želite da nam priredite neku zamku ili da se ponašate tako kao da je sve vaše, za vas, za vašu decu, za vaše sluge i da ne postoji drugi deo Srbije, koji možda drugačije misli ili misli da bi bolje od vas, moramo da vam na to ukažemo. I zato ovu sednicu smatramo providnom zamkom osione vlasti.
Pre mesec dana smo od vas zatražili da nam ukažete na to koje mere dogovarate, koje mere ste već dogovorili, šta Srbiju čeka na vašem putu za izlazak iz krize, a vi ste čekali mesec dana da zakažete sednicu za rebalans budžeta, da ta sednica počne sutra, a vi danas da nam ne odgovarate na pitanja u vezi s merama koje ćete preduzete da bismo izašli iz ekonomske krize.
Sram vas bilo. Uopšte ne zaslužujete da sa vama ozbiljni i normalni predstavnici naroda razgovaraju o bilo čemu. Vama je ovo igračka. Za vas, za vašu decu, za vaše sluge, što bi rekao Andrić, uvek ćete imati. Vi ne brinete o tome ni koliko će ljudi da ostane bez posla, ni koliko će ljudi da bude gladno, vi brinete o tome kako da prevarite narod, kako da na televiziji prikažete što lepšim stanje u kome se nalazimo, što boljim mere koje preduzimate, što ispravnijom svoju politiku.
Ogrezli ste u mito, korupciju i kriminal. Svakog dana saznajemo o po nekome od vas sve novije i novije podatke. Vaši ministri se direktno mešaju u pravosuđe. Zaustavljate stečajne postupke pismom sudijama koji stečajne postupke vrše, jer su u pitanju vaše firme. Rešili ste da budete gospodari života i smrti.
Mi danas nemamo šta da vas pitamo. Sutra je rasprava o rebalansu budžeta. Sutra se spremite za naša pitanja. Prvo, danas bismo vam pružili priliku da se još bolje pripremite, da nas još bolje lažete, da nam virtuelnu stvarnost prikažete još lepšom nego što jeste.
Igrajte se vi svojih igara, gospodo ministri i vi dame i gospodo iz vladajuće većine koji sve ovo dozvoljavate, računajući da je ovaj mandat večit. Nije. I mnogo je kraći nego što mislite, mnogo je kraći od normalnog i običnog, i gledajte da taj mandat skratimo dogovorom, da ga ne skrate građani na ulicama Srbije.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Hvala vam najlepše.

Prihvatam ovo obrazloženje gospodina ministra, iako mi je teško da shvatim da od dva istovetna amandmana jedan može da bude prihvaćen, a drugi odbijen.
Ako biste napisali da nije bio predmet razmatranja zato što je već prihvaćen istovetan, prihvatio bih. Ako biste napisali da je istovetan već prihvaćen, i to bih prihvatio. Ali, da napišete da se odbija samo zato što je istovetni prihvaćen, to mi zaista ne sledi nikakvu ni pravničku ni logiku bilo koje druge vrste. Ako se poredite sa ranijim vremenima, niste baš precizno izneli šta je to radila vlada koju nazivate vladom Vojislava Koštunice, a i sami ste kao stranka učestvovali jedanput u toj vladi.
Dakle, kada postoji dobar amandman nekoga iz opozicije vi imate manir da neko iz vladajuće većine podnese amandman istovetne sadržine ili samo sa jednom rečju koja je izmenjena, pa da prihvatite taj amandman "svog čoveka" da ne biste došli u situaciju da prihvatate opozicione amandmane. Od te prakse odustanite. Inače, ako nas iz opozicije svrstate kao – prihvatili smo amandman koji je prvi stigao, mi ostali nećemo da se ljutimo. Nigde u istoriji se ne beleži čiji je amandman prihvaćen, ako znamo da smo i sami imali istovetnu želju, svejedno je da li je prihvaćen amandman DSS, NS, SRS. Ne prepisujemo jedni od drugih, pošto te amandmane jako kasno dobijamo odštampane, a predajemo ih u poslednji čas zato što nam ne ostavljate previše vremena i zato što želimo da krijemo od vas šta to mi menjamo, da biste bar malo nespremni došli na sednice koje sami pripremate.
Želeo sam da malo govorim i o tome što sam čuo u izlaganju prethodnog poslanika i da primetim da se od neke siline, grubosti, bahatosti prešlo na nekakvo pokajništvo i jako mi je drago što sam dobio satisfakciju za mnoge svoje poteze u životu i za mnoge svoje izjave date u vreme kada je bahatost bila na sceni, na primer, kad sam rekao da radikali i demokrate sarađuju oko donošenja budžeta i da bi trebalo nekakve odnose prema meni proširiti i na druge radikale koji razgovaraju sa demokratama.
Očigledno je da je trenutno na sceni drugačija politika SRS. Da su hteli da me slušaju, pa tako da se ponašaju, možda se ne bismo ni razilazili. Oni su slušali onoga ko je naređivao bahatost, tuču.
Nije tačno da je Skupština eliminisala radikale iz sale, sami su to učinili grubo kršeći Poslovnik, a znali su koje su sankcije. Nije tačno da ste vi, draga moja gospođice, pravi predstavnik Srpske radikalne stranke, samo se trudite da ličite na naprednjaka. Ima tu dosta glume, a ima i toga što iz vas izbija. Zaista ne pripadate onom miljeu koji je izbačen sa sednice, ali me čudi da se ne vrate na sednicu oni koji tom miljeu pripadaju.
Nije tačno da sam bilo šta ukrao posle izbora. Samo sam odneo svoj mandat, a slobodno izjavljujem da sam bar pola vašeg mandata ja zaradio, pošto vi niste učestvovali u kampanji. Ako mi je Ustavom dato pravo da kao čovek imam mandat koji sam osvojio na izborima, pustite me, kada procenim da se moj mandat zloupotrebljava, da odlučim da ga upotrebim za dobro građana Srbije, a ne za dobro Vojislava Šešelja ili SRS. To i vama preporučujem – jednog dana da podignete glavu, pa kad vam kažu da ste guska da kažete da niste guska.
Inače, zakon reguliše neke odnose. Bili su regulisani i do sada. Možda neke stvari malo konkretnije, ali se vi iz vladajuće većine još uvek ne usuđujete da rešite konačno tu priču o tome ko šta otima, ko šta krade. Čudi me, gospodine ministre, da niste odgovorili na insinuaciju da se niste dobro poneli oko odluka Administrativnog odbora i da bar niste rekli, kao dugogodišnji poslanik, pravnik, da to uopšte nije vaš posao i da kažete da odgovornost leži na Narodnoj skupštini, a ona zaista skoro da ne snosi nikakvu odgovornost.
Što se nas tiče, ponosni smo na ovo što smo uradili i što mnogi počinju da liče na nas. Ponosni smo na to što Srbija postaje normalna država. I biće normalna ako vi iz vlasti odlučite da sve lopove stavite iza rešetaka, da demokratiji omogućite da se razvija, pa da i mi iz SNS imamo toliku medijsku zastupljenost koliku ima SRS. Nas nema na državnom mediju, na javnom servisu. Tamo su zastupljeni radikali, ali mi se ne žalimo nikome. Učestvujemo na svim izborima i dokazujemo da je u 1,2 miliona glasova jedan veliki deo naš.
Iskreno želim da SRS pređe cenzus na sledećim izborima zato što tamo ima još mnogo dobrih i vrednih ljudi. Ako nastavite da se ponašate kao do sada, taj cenzus ni ja ne bih više mogao da vam obezbedim. Čak i da moje ime bude na listi, ne verujem da bismo prešli cenzus, a da se baš toliko brukam posle 20 godina bavljenja politikom neću.
Napisali ste bezbroj amandmana na zakon i ubeđujete me ovde da su svi amandmani racionalni, potrebni i da svi poboljšavaju tekst zakona. Nije tačno. Shvatili ste besmislicu i mislim da više nikada nećete napisati ovoliko amandmana na bilo koji predlog zakona.
Mislim da tražite izgovor za neuspehe koji vas čekaju na sledećim izborima. Niti ste izbačeni, niti ste sprečeni da iznesete svoje stavove. Bar još tri poslanika mogu da sede u sali, ali ih nema, nego je ostavljeno sve gospođici Marini Raguš, da obrazlaže i da zna sve, baš kao što to zna i njen predsednik koji je bio u sličnoj situaciji 2001. godine.
Nemamo potrebe da glasamo za ovaj zakon zato što vi morate da obezbedite većinu da za njega glasate. U principu, za nas je prihvatljiv. Želeli smo da se poveća broj onih koji osnivaju političku stranku, prihvatili ste taj amandman. Želeli smo da regulišemo još neke odnose, prihvatili ste amandmane, naš ili nekoga iz opozicije ko je to regulisao na bolji način.
Mislim da još uvek niste opredelili svoju priču prema strankama nacionalnih manjina. Tu nedostaje nešto što bi nas potpuno uverilo u to da vi želite iskreno da stranke nacionalnih manjina budu deo političkog sistema Srbije, a ne političkog sistema nacionalne manjine.
Imali ste prilike da se različiti predstavnici jedne iste manjine ovde upuste u svađu i tuču, pa ne znate koga oni tu zastupaju i na koji način su u parlament ušli.
Po mom shvatanju, u ovim velikim političkim strankama ima mesta za sve građane Srbije. Odvojiti nešto kao stranku nacionalne manjine je svojevrsna getoizacija, prilika da neki istaknuti među njima budu poslanici, ali oni bi rado bili viđeni na listama drugih političkih stranaka. Jednostavno, ne prihvataju da ih proglasite strankama koje ne brinu o manjinama.
Ako SNS brine o manjinama u Srbiji i postoji neka stranka nacionalne manjine koja brine o toj manjini, zašto smo mi u podređenom položaju u odnosu na njih?
Zašto su oni označeni kao oni koji brinu o manjini, pa i ne treba da ispune baš previše uslova, pošto oni, tobož, brinu o manjini. Mi smo država ravnopravnih građana, potpuno slobodnih po Ustavu da se politički organizuju, da razvijaju svoje političke ideje i ne vidim da su ideje političkih stranaka nacionalnih manjina neprihvatljive za druge političke stranke.
Uostalom, i vi ste predstavnik političke stranke koja u svojim redovima, čak i u poslaničkim klupama, baš kao i mi, ima predstavnike nacionalnih manjina. Dovodite ih u poziciju da im u njihovim sredinama kažu – ti si izdao stranku svoje manjine, odvlačiš glasove drugoj stranci, koja ne zastupa stavove naše nacionalne manjine, nego ima neke šire, opšte, društveno značajne političke stavove.
To je ono što sam zamerao i 2001. ili 2002. godine kada je uveden smanjeni cenzus za stranke političkih manjina i to moram da zamerim, bez obzira na to kako će to neko da tumači.
Mi smo država za koju ste se vi zalagali da bude čak država građana u preambuli Ustava, u njegovom prvom članu, a ipak smo postali država srpskog naroda i svih ostalih građana koji u njoj žive, sa izuzetnim pravom na pozitivnu diskriminaciju nacionalnih manjina, čini mi se jedinim pravom koje je potpuno pohvalila Venecijanska komisija. Samo se pribojavam da vi time ne gurate sve pripadnike manjina u jednu političku stranku, što nikome nije interes.
Nikome u Srbiji, niti u bilo kojoj demokratskoj državi u svetu nije interes da svi pripadnici jednog naroda, jedne manjine ili jedne verske zajednice budu u jednoj političkoj stranci. Tu nema šarolikosti, nema raznolikosti ideja, nema razmene ideja, slušaju predsednika.
Čak i velike stranke slepo slušaju predsednika dok to ne prekipi, a vrlo teško prekipi, pošto je u izgledu poslanički mandat, nekakva funkcija, pa i na vlasti nekakva funkcija. Ljudi se teško odlučuju da se suprotstave predsedniku političke stranke, čak se ne usuđuju, ustručavaju se i da mu budu protivkandidati na izborima, u strahu da ga slučajno ne pobede.
Dakle, zakon je dobar. Mogli ste da se upustite i u bolji način rešavanja svih problema koji se ovde jave, ali bih zaista voleo da je ovo o čemu već danima govorite pred medijima, forsirate, favorizujete, označavate kao nešto što će biti vrlo dobro, da je sve to bilo u jednom paketu, da su vam spremili izborne zakone, zakon o finansiranju političkih stranaka i zakon o lokalnoj samoupravi, sve zakone koji se tiču političkog organizovanja, izbora, mandata. Sve zakone treba da raspravimo odjednom zato što bismo tako znali šta je vaš cilj.
Zaokružite svu problematiku, date rešenje univerzalno i mi onda kažemo – ovo je dobro, a ovo nije dobro. Ovako nas terate da se izjašnjavamo od zakona do zakona, a vi u stvari nećete to ni da prihvatite, čak se i ponavljamo u mnogim svojim diskusijama ili u nekim svojim primedbama. Dakle, politički sistem u Srbiji je opterećen prošlošću, opterećen time što mi već devet ili deset godina jedne iste ministre ovde posmatramo. Nema demokratije bez smene, bez promene vlasti.
Vi menjate samo ime ministra, a isti ljudi odlučuju o sudbinama ljudi u Srbiji, o životima, o finansijama, o spoljnoj politici, jedni te isti, jedan isti mentalni sklop, jedan isti način razmišljanja. Zagazili su mnogi i u kriminal, ubeđeni da nikad niko neće da ih zameni.
Došlo je teško vreme, došlo je vreme kada će građani Srbije da traže po svaku cenu smenu vlasti, videćete. Znaju da nije dobro ovo što ste radili do sada. Žele da vide nova lica, možda ne čak ni nas koji smo previše poznati u opoziciji, možda traže potpuno nova lica, videćemo na izborima šta to traže. Ali, osnovni postulat demokratije – promenu vlasti vi, evo, za devet godina niste uspeli da obezbedite.
Govorili ste da je svakoj vladi u tranziciji teško da preuzima na sebe teške zadatke, da neće biti popularna, ali nikada se niste sklonili sa vlasti da neko drugi bude nepopularan. Ne, vi istrajavate u tome da budete nepopularni, ali da budete ministri, što mi se čini pomalo samoubilački zato što dolazi vreme kada će ta nepopularnost, spojena sa gubitkom vlasti, da predstavlja čak i odlazak u političku penziju.
Do sada ste se dizali jer ste se predstavljali Srbiji kao jedini ljudi koji i kada izgube vlast mogu da pomognu da budemo u EU, da obezbedimo dobre kredite, sredstva iz raznoraznih pristupnih i pretpristupnih fondova.
Danas kada se Evropa udaljava od Srbije i jasno joj pokazuje da će da postavi konačan uslov koji mi nećemo moći da ispunimo, danas više ne vrede priče o tome da samo vi možete da nas vodite, jer nas vodite u Evropu, ka Evropi, u saradnji sa svetom. Ima mnogo nas koji to isto tako možemo da sprovedemo, a nismo dozvolili da ljudi sa kojima sarađujemo ogreznu u kriminal.
A to kako ko živi i koliko je ko pošten, to će da odluče sledeći izbori. Zbog toga smo mi spremni za njih, zbog toga mi i tražimo te izbore, zato vam preporučujem, gospodine ministre, ako imate bilo kada sednicu Vlade, a ne samo telefonsku, da pokrenete to pitanje izbora koji nas čekaju zato što je očigledno da će hiljade nezadovoljnih izaći na ulice posle ovih mera koje tako kasno i, čini mi se, bez jedne duboke analize predlažete a sutra će početi njihovo usvajanje.
Mi ćemo učestvovati u političkom sistemu Srbije, mi ćemo biti apsolutno stranka odana poštovanju Ustava, zakona i institucija, mi ćemo da se borimo da vas skinemo sa vlasti, ali na način da nijedna majka i nijedno dete zbog toga ne zaplaču, da nikome zbog toga ne bude ugrožen život i egzistencija; na način da sa vama i dalje razgovaramo na ulici kao sa prijateljima; na način da vam nikada ne postavljamo ucenjivačke uslove – ako nam date to i to, mi ćemo da uradimo to i to; na način na koji ćemo da obezbedimo da i kada budete u opoziciji, pa nas jednoga dana zamenite, možete da kažete – sa ovakvim ljudima Srbiju treba voditi dalje napred.
Glasaćemo protiv ovog zakona, a mislimo da će nešto malo reda uvesti, da će malo da uozbilji političku scenu.

Ne znam zašto nas ministar i gospodin poslanik uvlače u priču o zakonu koji nije na dnevnom redu i ne znam zašto vi ne reagujete. Kakav će izborni princip biti, valjda treba prvo da vidimo političke stranke koje učestvuju na izborima, pa onda da imamo priču o izbornom principu. Vidim da ste se dogovarali ranije, a sada prenosite te nesuglasice ili svoje slaganje ovde u zgradu Narodne skupštine, i svoje priče o izbornim principima i o tome, gospodine Ostojiću, kome DS pomaže da bude osnovan. To mi ne liči na vas, zaista. Tako nisko i prizemno da diskutujete, a mislite na SNS, to meni ne liči na vas. Vi umete da budete i maliciozni i cinični, ali vi govorite o tome kako se dvopartijski sistem pravi tako što DS favorizuje formiranje jedne druge stranke, a istovremeno kažete da ste zabrinuti šta će biti sa Albancima koji javno ispoljavaju svoje stavove o tome da bi Kosovo trebalo da ima autonomiju. Vama dlaka s glave ne fali, a favorizujete nezavisnost Kosova i Metohije kao jedinu moguću opciju u sistemu Srbije kojom bi svi bili zadovoljni.
Dakle, mirno vi uživajte u tom svom sukobu sa Demokratskom strankom; samo, kada god joj zatreba, vi joj dajte glasove, ili za kvorum ili da formira vlast u Beogradu. Zato ćete dobiti neka javna preduzeća i upravne odbore i priliku da napadate drugoga, ko je u apsolutnoj opoziciji i ko nema nikakve, po vama, benefite od ove vlasti, osim što se strpljivo, mukotrpno, istrajno bori za svoja prava i pokazuje da odnos između vlasti i opozicije ne mora da bude ratni, ne moramo da se gledamo preko nišana, nego ćemo da se gledamo preko ovih papira i preko toga ko ima bolju ideju, ko može bolje da je sprovede i u koga građani imaju poverenja.
Dakle, dobro smo, živi smo i zdravi, osećamo se lepo, gospodine Ostojiću. Ne vidim uopšte razlog da se bavite nama, a vi zaista imate biračko telo u koje osim vas teško da još neko može da prodre.

Rečeno je da se Srpska napredna stranka bavi isključivo Mlađanom Dinkićem. Prvo, on ne zaslužuje da se ovako velika i ozbiljna politička stranka bavi njime, ali, nažalost, ne bave se drugi organi koji bi trebalo da se bave. Mlađan Dinkić zaslužuje da se ispita sve što je uradio od 5. oktobra 2000. godine do danas na čelu organizovane grupe koja je upropastila Srbiju. U tu grupu računam sve kadrove koje je on izabrao.
Ponižavate nas ovde, za veoma važne zakone dovodite predstavnike svoje stranke da ih brane, a ne stručne ljude. Meni je nezamislivo da vi kao predsedavajući, a pripadate toj grupaciji, prihvatate da ministar telekomunikacija brani zakon koji mu uopšte ne pripada organski. I ona sad nešto tamo računa, piše u neku svoju sveščicu, kao, sprema se da nam odgovori na neko pitanje. To šta ona zna o Srbiji i koliko Srbiju ceni videli smo kad je promovisala onaj časopis kojim se Srbija svrstava u red država koje su izvršile genocid.
Mlađan Dinkić će svakako biti predmet bavljenja članova Srpske napredne stranke onda kad mi budemo mogli da odlučimo da li kriminalci treba da budu u zatvoru ili ne. Sve dok vladajuća većina odlučuje da kriminalci ne budu u zatvoru, da je ovde uspeh kad upropastiš Srbiju, kad je potpuno razbiješ i rasturiš, kad rešavaju mašinske puške ko će da bude na vlasti, kad uništiš domaći finansijski sektor, domaće osiguranje, domaće banke, kad isključivo po podobnosti zapošljavaš ljude po Srbiji, kad sve svoje ljude spasavaš sada da ne dobiju otkaz kad sirotinja dobija otkaz, sve dotle država neće da valja. Sve dotle dok ne smete sami da idete na izbore, nego vas vodi Boris Tadić, pa posle toga mora da vam ponudi resore od kojih se nama krv ledi u žilama, sve dotle u Srbiji neće da valja.
Pravite se vi važni koliko god hoćete. Imate samo mnogo uticaja i mnogo moći. Izmišljate testove kojima ćete svoje ljude da zapošljavate. Jednog dana će se saznati sve šta radite. Sada vas kriju. Sada vidim zašto vas kriju oni koji vas vode kroz Srbiju. Zato što mnogo toga kriju i o sebi. Jednog dana sve će biti otvoreno. Imali ste dovoljno vremena da utvrdite da li se neko od nas bavio poslovima koji su protivzakoniti, nemoralni, kojima se Srbija srozava. Sa istim pravom ćemo i mi da utvrdimo šta ste to sve vi uradili.
Draga moja gospođo, već cvile vaši kadrovi, koji ne mogu da podnesu teret koji ste im natovarili, teret da 20% svoje plate moraju da uplaćuju G17 plus i da im je plata za toliko i povećana da bi mogli da finansiraju jednu ogromnu finansijsku mašineriju koja se zove G17 plus.
(Predsedavajući: Vreme.)
Nemojte, molim vas, da prozivate SNS. Vi ste stranka vlasti već devet godina. Sav novac je u vašim rukama, sve institucije su u vašim rukama. Jednog dana videćete kako je to teško kada shvatite da ste branili ljude koji to ne zaslužuju.

Član 25. govori o sudbini zaposlenih u Garancijskom fondu i predviđa diskreciono pravo Fonda, pretpostavljam nekog direktora ili možda čak predsednika Upravnog odbora Fonda, da odredi potreban broj zaposlenih koje će iz Garancijskog fonda prevesti u Fond.
Predvideli smo da postoji neki kriterijum po kome će biti izvršen izbor zaposlenih, pa smo mislili da je najbolje reći da onaj ko preuzima radnike, ovde ne kaže koliko, niti ko će da odredi koliko je potrebno, uzme u obzir procenu njihove radne uspešnosti u poslednje dve godine.
Vlada, koja nam je predložila zakon po kome će Mlađan Dinkić i firma G17 plus sami da odluče koga će da preuzmu, bez ikakvog kriterijuma, obrazlažući zašto odbacuje naš amandman kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što ovako predloženi kriterijumi u amandmanu nisu dovoljno precizni i zahtevali bi detaljnije definisanje i preciziranje pojma radne uspešnosti zaposlenih, što nije predmet ovog zakona, već internog akta."
Zašto nam Vlada ne kaže zašto ona nije predvidela nikakav kriterijum? Kriterijum koji mi predviđamo po Vladi nije dovoljno precizan i bolje je nemati nikakav kriterijum, nego imati neki koji nije dovoljno precizan, jer kod nikakvog kriterijuma odlučuje inokosni organ, ponovo Mlađan Dinkić.
Šta će onda da urade? Onda će (gde je ova koleginica što je hvalila ove testove, nema je) da uvedu testove koje će, kao što je bilo i u prethodnom slučaju, sprovesti hrvatska firma. Jedno od pitanja će da bude – da li vam je teži bio hrvatski jezik ili matematika? Uzalud je bilo što su se zaposleni u Garancijskom fondu bunili i nisu želeli da ispunjavaju te testove na tom tzv. hrvatskom jeziku, testovi su bili ispunjeni i njihovi rezultati su bili validni za firmu G17 plus.
Molim vas, gospodo, evo, nema nikoga iz G17 plus, zaustavljajte tu firmu G17 plus dok je još vreme, jer to kad je malo može da se zaustavi, a ako povuče za sobom i vas, otići ćete i vi. Jednostavno, narod ne može da vam oprosti ako ih ne zaustavite na vreme. Ja mogu da ih zaustavim, ali trebaju nam izbori, a vi možete i bez izbora, pa birajte.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da ako pritisnem pet puta vi nećete videti, a jednom ćete videti. Zašto niste videli taj prvi put kada sam pritisnuo? Dobro, hajde nećemo o tome, važnije mi je ovo što se konačno pojavio Mlađan Dinkić u Narodnoj skupštini i pošto osećam više simpatija prema njemu nego on prema meni, mogu makar da kažem da nas dvojica i nemamo neku naročitu volju da se srećemo na istom mestu, ali eto, dotera ga funkcija da dođe pred narodne poslanike, a ne samo pred kamere i narod.
Danas sam video jednog novog Mlađana Dinkića – niti je besan, niti je samouveren, deluje malo pokajnički, neće da prizna. Hajde da vidimo šta se to dešava u Srbiji kada sve zakone Mlađana Dinkića razmatramo, bez obzira na to da li su bitni ili nisu, a sve pod sumnjom da on nešto muva, tako da i o ovom zakonu o turizmu, o kome će govoriti stručno naši predstavnici, mislim da nisam dužan da govorim stručno, ni ministar nije stručno uspeo da pročita nekoliko rečenica koje su mu napisane.
Ne potičem iz turističkog mesta. Za moje mesto, mesto porekla mojih Nikolića nije zainteresovan ministar. Nikada nije tamo skijao. Zato tamo nema ni asfaltnog puta, zato ima 17 staračkih domaćinstava kojima, da nije pomoći opštine Kragujevac, nikada niko ne bi očistio ni sneg. Osećam se hendikepiranim u odnosu na one koji znaju kako ministar skija i koliko je spreman da uloži u razvoj njihove sredine samo zato da bi on imao gde da ispituje nove staze i nova skijaška odela.
Gospodine ministre, devet godina odlučujete o sudbini Srbije. Sve je u vašim rukama. Doveli ste nas do toga da više ništa nemamo i da više ništa od svojih resursa ne možemo da upotrebimo, jer ste ih upropaštavali sistematski devet godina.
Počeli ste sa bankama, a dovršavate sada sa skijalištima i našim turističkim centrima. Zašto nemamo svoje banke? Što sada nemamo razvojnu banku? Kako ćemo to da razvijamo turizam? Kojim sredstvima? MMF-a? Zbog toga će penzioneri da ostanu gladni, da bismo mi razvijali turizam.
To ne mogu da podržim, niti mogu da podržim činjenicu da neko harači Srbijom devet godina sa 3% glasova koje može da osvoji na izborima i zato tražim nove izbore, da ne predstavljate više Srbiju kada su ovi zakoni na dnevnom redu, nego da predstavlja neko ko je osvojio glasove. Previše toga ste upropastili da bismo u krizna vremena smeli da se oslonimo da ćete vi moći da nas vodite, da vi znate kako izgleda glad i nemaština, da znate gde to treba da se uštedi.
Plus, dali ste izjavu da će vaša politička stranka izvesti svoju poslaničku grupu iz Skupštine Srbije i da ćete podneti zahtev za razrešenje svih tužilaca u Srbiji, ukoliko ne pokrenu istragu o tome da li je pasoš Republike Srbije u skladu sa etalonom koji je usvojen, prosleđen drugim državama u svetu, ili nije. Zahtevate da bude u zatvoru ili ministar ili onaj ko je proneo lažnu vest.
Samo da vas podsetim, gospodine ministre, na član 5. Zakona o javnom tužilaštvu, poglavlje Samostalnost u radu, stav 2 – zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. Ne govorim o samostalnosti tužilaštva, govorim o samostalnosti koju vi ne želite da obezbedite.
Ko ste vi, gospodine ministre, da kažete tužiocu – moraš da pokreneš istragu? To radite iz kabineta, kao što i radite, ovde zaustavi, ovde pokreni. Ali, vi u medijima govorite to. Toliko ste osioni. Zatvarali ste banku Bogoljubu Kariću sedam-osam puta; kad god mu je zatvorite Vrhovni sud poništi vaše rešenje i vi odmah izdate novo rešenje, dok niste upropastili tu banku. Ne pripadam lozi Karića, pa neću previše da ga branim. Sećam se jedne izjave, koja je vezana za onog drugog Dinkića koji tad progovori iz vas, rekli ste – uzećemo i dušek na kome spava. Izvinite, to normalan čovek ne može da kaže.
Tako ste upropastili srpsko bankarstvo, tako privredu, tako ste nas uputili u obveznice. Nije laž, čuvam sve snimke ministara kada nešto izgovore. Rekli ste nam da ćemo imati hiljadu evra obveznica od prodaje velikih javnih preduzeća, pa ste nam posle nešto smanjivali, još ćemo i da vam doplaćujemo. Prodali ste NIS, i to ćemo da vam doplatimo, samo recite koliko i nemojte da povećavate, nego jednom recite koliko da platimo i mi ćemo da platimo.
Jutros čujem da će biti preregistracije stranih vozila, kaže, iz stranih država. Ljudi pitaju – je l' iz Crne Gore? Kaže, biće iz svih stranih država preregistracija. Kaže predstavnik Ministarstva – zašto da se lišavamo prihoda koji nam pripadaju? Ljudi, deset godina se lišavate tih prihoda, pa zar nije bio greh i prošle, pretprošle i svih ovih godina što niste izvršili tu preregistraciju? Što je neko iz Srbije sedam godina registrovao kola u Crnoj Gori? Sada ste se setili da je to jedan izvor prihoda, koga ste se lišavali. Sada više nećete da se lišite tog prihoda.
Pričate nam o pomorskom turizmu. Kada ste vi postali vlast, mi smo imali more. Celo more ste nam uzeli. Toliko ste učinili za vreme svoje vladavine i haračenja Srbijom.
Danas ste došli da nam predstavljate neki novi zakon, a ja imam informacije iz Fabrike automobila da su od 115 montiranih "punta" samo tri komada prošla italijansku kontrolu i da su u pitanju zazori zbog raubovanosti alata, i da će verovatno "Zastava" doneti odluku da se na ide na odmor, jer se uređuje lakirnica.
Ministre, obećali ste 300.000 automobila godišnje iz Kragujevca. Osvojili ste vlast, vi iz ZES, na Fabrici automobila u Kragujevcu. Sada nam pričate o turizmu, prelazite na druge teme i poslaničke dnevnice, paušali, plate. Skupština je skandal, po vama, a ne Vlada Republike Srbije.
Pogledajte se malo u ogledalu. Vas su izabrali poslanici. Mislite da su vas izabrali srcem i voljom? Mislite da su ovi iz drugih stranaka koji su glasali za vas imali poverenja kad su glasali za vas? Nisu. Znaju vrlo dobro vaše grehe. Ne smeju ništa da preduzmu, jer vi ucenjujete. Ucenjivali ste vladu energetskim sporazumom sa Rusijom i sporazumom o prodaji NIS-a. Dugo se to lomilo dok vas neko nije prelomio da malo ućutite, bar pet dana, da taj sporazum bude potpisan.
Potom ste objavili da pregovarate o prodaji Petrohemije Iranu. Kome sad nabijate prst u oko? Koga to sada ucenjujete? Da vas možda ne puste niz vodu, da vas sačuvaju Amerikanci? Možda ste njima rekli – ako me ne sačuvate, ja ću da prodam Petrohemiju Iranu. Imate veliki ucenjivački kapacitet zato što je Boris Tadić sastavio Vladu od stranaka koje mu prirodno ne pripadaju, koje nisu njegovo prirodno okruženje. Neće da ide na vanredne parlamentarne izbore. Ako nećete vi sami, po pameti, hoće narod po svojoj pameti. Ili mislite da će predugo da vas trpi?
Ne ispričaste mi ovde, ako već toliko ulažete u turizam, koliko ste uložili u setvu ove godine? Šta ćemo da jedemo ove godine? Vi pričate o skijanju, pa će sad država da izgrađuje centre, a privatnici će da drže u tim centrima monopol na svaki dinar koji se zaradi. To vam je sad Kopaonik. To ćete vi još da ulažete u Kopaonik a privatnici će da drže sve objekte u kojima se zarađuje novac.
Vi ćete da ulažete. U šta da ulažete? U elitni turizam? Doći će vam neko ovde u elitni turizam. Lepo je neki prethodnik rekao – gde su naša sela? Što se ne ograničite na ono što je najbolje, seoski turizam, da deca vide šta je selo, da ovi iz inostranstva vide šta je pravo selo, šta je prirodna sredina? Ne, vi ste zapustili ruralne sredine. Ljudima koji su tamo odrasli ne mili se da odu tamo, jer nemaju kuda da prođu. Vi izgrađujete tri-četiri centra. Na njima će da bude skijanja. Možda čak, ko kupi "punto" dobije sedam dana skijanja na Kopaoniku, to da mu bude kao pride. Vama svašta može da padne na pamet, vi ste za sve to sposobni. Mi nemamo poverenja u ovu vlast, ne samo zbog vas, i zbog vas, već i zbog ovih koji vas trpe i zbog ovih koji uz vas čine iste takve greške. Svi ste vi iz istog miljea. Vi ste, ministre, obišli u ovoj Vladi Srbije za devet godina sve što je moglo da se obiđe i haračili svuda gde je moglo da se harači. Doterali ste do toga da vam ovde menjamo zakone, da vam u Ministarstvo za ekonomiju priključujemo turizam, čudi me da vam još nešto nije palo na pamet, samo zato što ste vi lično za to zainteresovani; da menjamo Zakon o privrednim komorama, jer ste vi lično zainteresovani za imovinu privrednih komora.
Inače, baš vas briga za proizvodnju, za komoru koja predstavlja proizvođače. Vi to ni u knjigama niste čitali, vi o tome ništa ne znate, o tome kako izgleda radni dan u jednoj fabrici ili na jednoj njivi, vi o tome ništa ne znate. Čekate da vam neko proizvede na njivi, u fabrici i da vi time raspolažete. Prosipate veliku pamet.
Naš predstavnik će nastaviti, ostalo je još dovoljno vremena. Samo želim da kažem da mi je mnogo drago kada se vi pojavite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde nema novinara, ovde ima ljudi koji misle da radite dobro i mnogo više onih koji misle da ne radite dobro, a ne boje se da ćete im poslati razne inspekcije, da ćete im zatvoriti firmu, da ćete im uskratiti pravo da njihovi radnici obavljaju poslove pod istim uslovima kao i drugi. Kad prestane taj sistem vladanja koji ste uveli kada ste upali u Narodnu banku s puškom, možda će Srbija moći da očekuje nešto dobro. Do tada vi ćete biti glavni komandant parade. Ovi veliki će kroz nos, kroz stisnute zube da govore o vama, kao o nekome ko ih je u velikoj meri iscrpeo, ja mislim osramotio, ali vas i dalje vode na svojim listama, kao da ste ih nečim ucenili. Mi ćemo biti protiv svih zakona koje ikada u Skupštini bude branio Mlađan Dinkić.

Razmatrajući Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju Poslanička grupa SNS Napred Srbijo je predložila brisanje člana 1. u kome se pominje ta vaša velika SIEPA ili Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Da ne biste ostali uskraćeni za informacije kojima ceo svet raspolaže i kojima se ceo svet smeje, da vas obavestim da je juna meseca prošle godine ta agencija finansirala jedan projekat u "Juropijen tajmsu" kojim je trebalo da brendira Srbiju, njene mogućnosti za prihvat investicija, njene mogućnosti za izvoz, njene prirodne lepote, ljude koji je vode. Izvršila je promociju u Skupštini grada Beograda, kojoj je prisustvovala jedna gospođa koja je ministar, pre toga je radila negde u nekoj od tih agencija, drugi čovek agencije SIEPA (i to promakne celoj Vladi Republike Srbije) zabrani da javnost o tome govori, pošto je časopis izašao na engleskom jeziku, namenjen je onima koji bi da ovde dođu a ne poznaju nas i u tom časopisu politički se obruši na državu Srbiju. Očigledno je da je to uradila firma G 17 plus.
Dakle, po toj firmi, posle Prvog svetskog rata, koji je počeo nakon što je srpski nacionalista ubio austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, Srbija je postala deo Kraljevine SHS. Onda kaže da su u to novo kraljevstvo ušli Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slavonija i nekakav poluautonomni region ili oblast Mađarske i Dalmacija. Dakle, poluautonomna oblast, da tako prevedem, Mađarske, skraćenica – Vojvodina. Kao da je bilo teško napisati – Vojvodina.
Onda kaže ovako: "Hrvatska je proglasila nezavisnost maja 1991. godine, Slovenija, Bosna i Hercegovina su je sledile u decembru. Pošto su 12% stanovništva Hrvatske činili Srbi, Jugoslavija se ogorčeno borila protiv nezavisnosti Hrvatske, a još više nezavisnosti Bosne. Jugoslovenska vojska, u kojoj su većinom na komandnim dužnostima bili Srbi, napala je Bosnu i srpska manjina u Bosni je započela nemilosrdno etničko čišćenje bosanskih muslimana". Izašlo ispod vašeg šinjela, gospodine ministre Dinkiću.
"NATO se na kraju umešao radi okončanja sukoba u avgustu i septembru 1995. godine i u novembru iste godine Srbija, Bosna i Hrvatska su potpisale Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan četvorogodišnji rat. Godine 1998. je počeo etnički sukob između OVK, koja je pomagala albanske muslimane koji su sačinjavali 90% stanovništva Kosova, i trupa SRJ. Ubijeno je na stotine Kosovara, ili su bili prinuđeni da odu u izbeglištvo. NATO nije preduzeo ništa na početku da zaustavi borbe, pošto je Kosovo još uvek legalno bilo jugoslovenska pokrajina, ali su dokazi o postojanju masakra nad civilima konačno doveli do toga da se NATO umeša i počne sa vazdušnim napadima. Srbija je na kraju pristala da potpiše mirovni sporazum sa NATO 3. juna, nakon što je stotine ljudi stradalo ili bilo prinuđeno da napusti svoju otadžbinu, a Jugoslavija i režim u Srbiji su postali ozloglašeni širom sveta.
Burna Miloševićeva vladavina okončana je u septembru 2000. godine, kada je Vojislav Koštunica, profesor prava i politički autsajder", kako kaže Mlađan Dinkić, "pobedio na predsedničkim izborima, a sledeće godine Milošević je izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine UN i optužen za 66 ratnih zločina, uključujući i genocid i zločine protiv čovečnosti." Tako se promoviše Srbija i postaje brend u svetu, zemlja za ulaganje.
"Etničko nasilje je eskaliralo na Kosovu 2004. godine i NATO je intervenisao još jednom." Po vama, NATO je intervenisao 1999. i 2004. godine potpuno jednako, bio prinuđen tamo zbog etničkih sukoba, pa ovde zbog etničkih sukoba, a onda kažete da je u februaru 2007. godine Međunarodni sud pravde doneo presudu da je masakr nad 8.000 bosanskih muslimana koji su počinili bosanski Srbi u Srebrenici bio genocid, ali sud nije povezao Vladu Srbije sa tim slučajem.
Tu sada pominjete i mene, kažete da sam kao pripadnik nacionalističke radikalne stranke pobedio Tadića u prvom krugu predsedničkih izbora, ali Tadić je na ponovljenim izborima u februaru osvojio pobedu, pošto mu je cilj članstvo u EU.
Naravno, ovde se promoviše firma "Dilojt", pa zato razumem zašto tako izgleda časopis koji Srbija štampa. Onda sam našao najpre vaš intervju, i pre predsednika Vlade. U njemu kažete da su sve investicije upućene u tri sektora, jedan je "Fijat", koji će izvoziti 100% svojih proizvoda iz Srbije. To ste nam rekli u junu 2008. godine, da biste nas pozvali u martu ove godine da kupujemo te proizvode "Fijata", pošto nemaju gde da budu prodati. Još ste nam ponudili da svoje stare automobile uz 1000 evra razlike razmenimo za novi "punto", u vreme kada bi trebalo da kupujemo jestivo ulje, brašno, šećer, so i gas, pošto u Srbiji još uvek nema struje u svim njenim delovima.
Rekli ste da će Srbija pomagati sa 25% kompanije koje ulažu preko 200.000 evra i zapošljavaju preko hiljadu ljudi. Onda, ICT sektor u dogovoru sa indijskom kompanijom koja će praviti park između Beograda i Novog Sada na najboljem poljoprivrednom zemljištu, u vreme kada će nam najviše trebati hrana. Pa onda Luka Beograd; ovo što sada novine napadaju, vi ste to promovisali u junu. Što se ne oglasite da branite Đilasa? Što ćutite kada je to promocija Srbije?
Onda, naravno, predsednik Vlade kaže da zbog efekata finansijske krize (ovo sada prevodim, pa možda i pogrešim) možemo da očekujemo da 2009. godine ekonomski rast bude oko 4%. Znači, zna za veliku finansijsku krizu u svetu, ali predviđa ekonomski rast od 4%. Sada čujem da ste negde na minus 2%, ili ko zna, kada čitam ove vaše podatke više Bog ne može da vas uhvati ni za vrat ni za glavu, uporedivo sa 7-7,5% 2008. godine. Onda kažete da će budžetski deficit biti ispod 2%, i sve to u vreme kada se pravi memorandum, malo kasnije pravljen je memorandum o budžetu, u kome ste nam predvideli 2008. godine stopu realnog rasta 7%, 2009. godine 6,5%, 2010. godine 6,5%, 2011. godine 7,5%.
Na šta sam hteo da ukažem ovde? Potpuno ste bili svesni ekonomske krize, posledica koje će da ostavi na ekonomiju Srbije i na svakog njenog građanina, ali ste imali pred sobom izbore. Vi ste celu naciju lagali, gospodine ministre, i memorandumom o budžetu, i budžetom i ovakvim izdajničkim... Ovo je izdajnički akt, neka novinari prozivaju koliko god hoće. Onaj ko se usudi da u ime Vlade ovako opiše Srbiju, on je neprijatelj Srbije. Zato govorim da u Vladi ima mnogo neprijatelja Srbije i ne mogu da se setim još jedne države u svetu u kojoj u vladi sede neprijatelji te države.
Vi ste nas obmanjivali, gospodine ministre, vi, Tadić, Cvetković, Palma, Dačić, koga sam zaboravio nek se ne naljuti, Drašković. Svi ste nas obmanjivali. Vi ste se pripremali za krizu, a državu za krizu pripremali niste. Vi ste nas uljuljkivali, vi ste nas obmanjivali. Vi ste nama rekli da imamo najveći rast BDP-a i da ćemo ga imati u godinama koje predstoje. Mi lakoverni smo vam verovali i vi ste dobili na poklon Vladu Republike Srbije. Ima li u vama bar malo odgovornosti? Imate li bar neki politički moral? Ili ovako kako predstavljate Skupštinu i poslanike, da smo potpuno ljudi bez morala, da uništavamo Srbiju, da joj trošimo svaki dinar koji ima, želite i dalje da nastavite?
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vaša slika i prilika. Ne optužujem ja ministra i njegovo ministarstvo za ovo i tu njegovu agenciju SIEPA, ovim ja optužujem sve nas, mi svi u ovome učestvujemo, neko za, neko protiv i sada ni meni nije preveliko opravdanje to što sam uvek protiv onoga što vi predlažete. Srbija ide u ponor, a vi se devet godina smenjujete, kao da vas neko iz ringišpila izbacuje na ministarske fotelje, pa šta te zakači. Sve možeš da vodiš u Srbiji i samo kada ti opredele šta ćeš da vodiš, ti još dodaješ, pakuješ, prikupljaš, gledaš šta može da se ućari, šta još može da se drpi za svoju političku stranku ili za sebe lično.
Nemate prava da nas vodite više ni jedan jedini dan, jer vi nas brendirate kao zemlju genocida, kao zemlju zločinaca i zlikovaca. Sad slušajte vi koji ste sa njima u vlasti, a kažete da ste patriote, kažete da volite ovu zemlju, da joj želite sve najbolje, da je ne biste dali nikada nikome: ovi su ljudi sa tim "Dilojtom" ovu našu zemlju dali svima, nama su ostale mrvice i ostalo je da se svađamo na izborima ko će biti na vlasti. Jadna nam je vlast kad smo mi dozvolili da vi puškama uvedete demokratiju. Nema demokratije ako je uvodite puškama.