Gospođo Đukić-Dejanović, mislio sam da u vama koji činite nekakvu vladajuću većinu ima razuma i da ćete za ovih mesec dana izaći pred građane Srbije. Šta im dugujete? Da kažete ko je naredio i ko je neposredno izvršio sve ono što se desilo na ulicama Beograda.
Ko je naredio da bacate suzavac na čelo kolone SRS-a? Ko je naredio da pucate gumenom municijom, a njena upotreba se odobrava pod istim uslovima pod kojima je odobrena i upotreba vatrenog oružja? Dakle, mogao je taj policajac iz automatske puške da puca, njemu je to bilo odobreno. Ko je to naredio, ko je dao saglasnost i ko je neposredni izvršilac?
Hoću da znam čemu služi ta žandarmerija, da tuče građane po ulicama, ili da zaštiti Srbiju od nečega?
Da li su taj Boris Tadić i njegova funkcija toliko vredni da nam više neće pasti na pamet ni da glasamo protiv njega, da ćete ubijati one koji se u glasačkoj kutiji izjasne protiv Borisa Tadića?
Dokle? Gde ste krenuli? Kakvu ste to koaliciju napravili? Hoćete li tako da je održavate, gospodo socijalisti? Prvi dan ministrovanja, policija ubije čoveka. Da li je to učešće u vlasti? Ko je odgovoran za to? Ko vam je naredio? Ko naređuje policiji?
Da li postoji neka nepoznata vlada? Gde je predsednik Vlade ovde da nam kaže šta se to dešava? Zašto je Vlada dva dana posle svega toga rekla – policija je postupila po zakonu? Pa, jel po zakonu da policija ubije čoveka?
Videćete, spremili smo film od onih snimaka koje su smeli da nam daju kamermani, pošto niko ne sme da nam da snimke, da je to brutalno, strašno, da ima bar za deset minuta stravičnih scena.
Da li možete da verujete da je policajac koji čuva narod dobar ako 15 puta udari palicom čoveka koji leži na ulici? To se tamo vidi, kao da smo došli da osvajamo deo teritorije Srbije, kao da smo krenuli da otcepimo Kosovo i Metohiju.
Tako zamišljamo intervenciju policije kada krenu da otimaju Kosovo i Metohiju, da policija upotrebi sva sredstva.
Kada kažu da nije dobra Vlada Borisa Tadića, policija upotrebi sva sredstva. Da li to piše u Ustavu? Šta je sa ljudskim životima? Šta je s dostojanstvom? Šta je s demokratijom?
Posle 18 godina višestranačkog sistema, imamo scene kojih je bilo samo u komunizmu. Neće vas niko zbog toga da kori u inostranstvu, samo će građani Srbije sa zebnjom da razmisle o tome šta ih sve i još čeka. Zato su novine pune priča o zapošljavanju 300, 500 ljudi. Samo glasajte za Tadića i da ovaj ovde bude stalni potpredsednik Vlade, biće zapošljavanja, biće svega. Nećete da glasate? Razbićemo mi vas.
Šta vi sada očekujete od nas? Da povijemo glave, da čekamo kada ćete ponovo da nas tučete? Da čekamo koga ćete ponovo da ubijete? Zašto niste ustali da minutom ćutanja odate počast čoveku koga je ubila policija? Obdukcija je trajala, izveštaj se čekao jako dugo, jer je neko vršio pritisak na lekare. Svaka im čast. Napisali su šta je uzrok smrti – policijska čizma, dame i gospodo narodni poslanici, a vi hoćete dnevni red.
Danas ga neće biti. Po tome kako ste ga vi zamislili, možda će ga biti ubuduće, ali ovde neko treba da se isprsi od vas koji bijete i ubijate i da kaže – da, desilo se to i to, izvinjavamo se porodici, izvinjavamo se građanima, odgovoran je taj, naredio je taj, odobrio je taj, izvršio je taj i taj. Nas nekoliko miliona ne možemo da strepimo kada idemo ulicom da li je policajac dobio nalog da ubije ili da prođe mirno pored nas.
Ja u takvoj državi neću da živim i učiniću sve da Srbija ne bude takva država, da je vi ne načinite takvom. Ako treba, i glave ćemo da gubimo mi, samo nemojte da ubijate nedužne. Nemojte one koji su došli samo da prisustvuju skupu. Nemojte majke sa decom u naručju, nemojte starce i starice! Videćete snimke, tuku ljude od 70 i 80 godina koji stoje u ulazu, nemaju gde.
Ono je bio crni dan za Srbiju, ali vi nikako da pustite da se to malo osvetli. Zato vam kažem, mi danas tražimo predsednika Vlade, izjašnjenje Vlade. Bez toga, sednice, na koju ste pozvali ovu evropsku gospodu, nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam pominjan, a i sam sam dobio ovo pismo od gospođe Đukić-Dejanović, koje niste, verovatno, svi dobili, želim da vam ga pročitam da biste znali o čemu se radi.
Dakle, gospođa Đukić-Dejanović nam je rekla da je povodom zahteva podnetog od strane predstavnika SRS-a zatražila posebne informacije od MUP-a i danas nam dostavlja dobijeno obaveštenje:
"Poštovana predsednice, želim da vas obavestim da je po mom nalogu u MUP-u Republike Srbije formirana osmočlana radna grupa radi utvrđivanja svih okolnosti pod kojima je došlo do incidenata i povređivanja građana i policajaca za vreme javnog skupa SRS-a, održanog 29. jula 2008. godine u Beogradu. Takođe, želim da vas podsetim da sam više puta izjavljivao da je policija imala nalog da ne upotrebljava silu, osim u slučajevima napada na nju. Stoga, svi slučajevi eventualnog prekoračenja policijskih ovlašćenja biće najstrože sankcionisani, bez izuzetka. Po završetku rada ove radne grupe, biće sačinjen detaljan izveštaj koji će biti dostavljen Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije i svim narodnim poslanicima, kao i svim nadležnim državnim organima i javnosti".
To je odgovor koji smo dobili od MUP-a.
Najpre, nije bilo incidenata i povređivanja, bilo je ubistava. Kakva osmočlana radna grupa, kada je Vlada izašla sa saopštenjem sutradan i rekla da je policija postupala po zakonu? Vlada je rekla da policija ima pravo da ubije Ranka Panića, zato što je policija postupala po zakonu. Ne vredi osmočlana radna grupa pri Ministarstvu, po Zakonu o policiji, on je već sutradan trebalo da ima izveštaj na stolu, po službenoj dužnosti, a i sam da ga traži dodatno.
Kakav Odbor za odbranu i bezbednost, kada vi blokirate sve odbore u Skupštini? Vi ne date da se održi sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, vaša većina ne dolazi na sednice Odbora. Ili biste došli na sednicu Odbora sa spremljenim odgovorom Odbora za odbranu i bezbednost i za njega biste glasali.
Gospodinu ministru unutrašnjih poslova recite, ako nije saznao, ubijen je čovek, ubila ga je policijska čizma, žandarmerijska. Kao 7. jula, kada je Žikica Jovanović-Španac ubio dva žandarma iz Krajine, danas su se osvetili, pa su ubili Srbina iz Krajine, posle 60 i nešto godina.
Opet Srbi ubijaju Srbe. Zbog čega? Zbog vlasti. Samo što Ranko Panić nije učestvovao da ruši vlast. Čak i njegova majka juče kaže – nije ni došao toliko zbog SRS-a, nego zbog Radovana Karadžića. Hteo je svojim prisustvom da pokaže da se ne slaže s izručivanjem. Taj Ranko Panić je ubijen, a ministar treba da zna, onog časa kada javni tužilac preuzme ovaj slučaj, njegove nadležnosti prestaju.
Gde je sada taj javni tužilac? Koliko dana se već zna da je čovek ubijen? Vodi li neko u Srbiji zakonsku zvaničnu istragu povodom događaja, ili će Skupština da vodi tu istragu?
Hajde, vodićemo je danas. Mi ćemo da vam opišemo ceo skup i kako je ministar rekao da se ne upotrebljava sila prema onima koji tuku policiju, ali da se upotrebi sila prema radikalima kada krenu da šetaju. Da vidimo da li je direktor policije odobrio upotrebu vatrenog oružja, da li je ministar bio saglasan s tom upotrebom, da li o tome zna nešto predsednik Vlade, da li o tome zna nešto predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine.
Gospođo Đukić, koliko god da vi nas ne svrstavate u svoju grupu, mi smo vaše kolege. Da vas podsetim, dok je Slobodan Milošević vodio Srbiju, kordoni jesu sprečavali ove da idu, ali je on izvikan za diktatora zato što nikoga nisu udarili. Kordoni su sprečavali demonstrante i građane da idu tamo gde su hteli, što je bilo nezakonito delo, ali vas nisu tukli, čak i kada ste ih ponižavali.
Nemojte da klimate glavama, dobićete prehladu, uhvatiće vas promaja. Oživeste vi iz DS-a kada vam se pomenu kordoni. Nisu vas ubijali kada su vas sprečavali da se krećete ulicama Beograda. Ministar je bio iz iste političke stranke iz koje je i danas ministar. Danas ste nam pokazali kako vi zamišljate ljudski život, koji je po Ustavu neprikosnoven.
Samo vi galamite i perite svoju savest. Ako vam svaki moj izlazak za govornicu posluži da se malo osetite relaksirano, evo, relaksirajte se do mile volje, galamite i gunđajte, ali ja vam kažem – svi ste za to odgovorni, i vi koji imate decu, i vi koji još nemate decu. Mislite vi na tu decu.
Šta to pripremate u Srbiji? Hoće li vaša deca da imaju ista prava kao i tuđa deca? Hoćemo li bar u smrti da budemo jednaki? Hoće li neko od vas da kaže – aman, ljudi, zaista je policija ubila čoveka? Pa, šta ako je naša policija, daj da utvrdimo ko je ubio čoveka, ili mislite da ubistva mogu da prolaze nekažnjeno?
Mogu, kada ubijaju mafijaši, pa se iskupe za novac, a kada ubija policija, mora da se utvrdi ko je ubio. A žandarmeriji poručujem – lepo ste nabildovani, naučeni da ubijete, čuvajte se kada dođu radikali na vlast. Vi sada ubijate nas, a vas ćemo da rasformiramo i da vas najurimo. Hiljadu evra plata se ne dobija da se ubijaju ljudi na ulici, nego da se zaštiti Srbija.
Srbija ima neku elitnu jedinicu, od njih ste napravili zlikovce, jer ne mogu da zamislim tog policajca koji nišani sa šest metara daljine Peleviću u oko. Ne mogu da zamislim ni policajca koji na mene baca suzavac, da vam kažem iskreno.
Hajde da vidim šta sam ja to zgrešio tog dana da na mene padne suzavac. Ko je naredio da se nišani u mene i da se baca suzavac? Da li sam ja to počinio neko delo zbog koga se koriste hemijska sredstva?
Ovo je novi suzavac, socijalisti su izmislili novi. Onaj kojim su vas gađali je samo izazivao suze, a ovaj obara na pod i policija prileće i odmah tuče, koristi palicu na nedozvoljeni način. Imate i vi ovde ljude koji su se bavili borilačkim veštinama. Policija koristi palicu za ubijanje ljudi, ne za udarce na mestima gde je to zakonom dozvoljeno, nego za divljačko premlaćivanje.
Baš me briga šta će o meni svaki policajac danas na ulici da misli, neka ga bude sramota, svakoga ko je učestvovao u onom razbijanju skupa SRS-a, a ja danju i noću sam idem na ulicama i sam se vozim drumovima. Ja sam na raspolaganju toj vašoj policiji, ali nemoj meni da se žale noću, posle, kod kakvih zlikovaca rade, nego neka se pobune. Nemojte meni da se žalite, vi, socijalisti, da ne smete da šupnete, nego šupnite, uspravite se. Godinu-dve bez poslaničkog mandata, posle ćete biti heroji.
Ako ovaj mandat održavate ubistvima ljudi, razmislite dobro. Da li vam je to interes? Ovaj će da ode u Pariz čim se ova agonija završi. Proda kuću na Dedinju i ode u Pariz, kupiće dve u Parizu za onu kuću što ima na Dedinju. Gde ćete vi? Gde ćete kad se budemo gledali u Skupštini za godinu ili dve?
Nosite teret, nosite breme na leđima. Hajde, svako ko ima teret na leđima, neka ga sad snese. Hajde, mi ćemo reći šta smo mi krivi, što je rekao gospodin Jovanović, zaista smo krivi što drugačije mislimo od vas, samo što to još uvek nije kažnjivo delo, samo što to još uvek nije zabranjeno. Zabranjuje se u državama u kojima Amerika uspostavi svoju vlast, ali u Srbiji još uvek nije zabranjeno da napravite skup i da na njemu iznesete svoje mišljenje.
Ako vama nije dovoljno ovo što vam ja govorim, gospođo Đukić-Dejanović, da shvatite da ovo danas može da se nastavi samo ovako, u ovom tonu, onda ne znam koliko treba na vaš mozak izvršiti uticaja da shvatite da nešto treba da se uradi.
Ovde nešto treba da se uradi, ovo nije dovoljno, ovo za decu nije dovoljno. Nama treba odgovornost i imena ljudi. Šta je to teško, ljudi? Znate svakog policajca. Policija je trebalo da prijavi da snima skup, ona ga je snimala i bez prijave. Sve znate, znate i gde su bili ovi iz Niša, gde su bili ovi iz Kruševca, sve znate. Zna se ko je ubio čoveka. Samo je policajac, pa ne sme da se zna.
Pa, mora da se zna. Bez toga, nema Narodne skupštine. Nama nije u interesu opstrukcija Narodne skupštine, da jeste, podneli bismo zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi, to mora da se održi u ovom zasedanju, pa bismo jednu interpelaciju održali još do kraja zasedanja, a to je za ovih mesec dana, i vi, svakako, ne biste radili.
Ali, nije nama želja da vas sprečavamo da radite, nama je želja da popravimo ono što radite, ako može, a ako ne može, čekaćemo svoje dane.
Ovo je jedna potpuno normalna i razumna želja, želja koja vas treba da vodi, da vam komšije, da vam deca ne kažu – je li, bre, tata, je li mama, da li ti učestvuješ zaista u tome, jesu li stvarno ubili policajci? Da li je to naša vlast, ''žuta'', demokratska, socijalistička, ova ili ona, da li je to naša vlast i koliko ćemo ljudi još da pobijemo i kad ćemo da ubijemo čika Tomu? Možda ste im usadili takvu mržnju prema svima nama, otkud znam.
Mi svoju decu učimo da vole, da vas ne mrze. Ima nas koji smo pretrpeli svašta, neko reaguje, a neko ne reaguje. Mi sa vama i razgovaramo ovde normalno, a ne bi trebalo posle ovoga. Slučajno je ubijen čovek koga, čak, nisam poznavao, mogao je da bude ubijen čovek koji mi je veoma blizak. Kako onda da razgovaram s vama?
Vama, skoro, kao da je i milo, nekako ne vidim na vama, bar neko da digne ruku i da kaže – stvarno, hajde da damo još dva-tri dana Vladi da izađe s podacima u javnost. Mesec dana! Ja sam predložio ovu pauzu i mislim, ljudi, za mesec dana znaćemo sve. Mi danas dolazimo kao da smo nastavili pre mesec dana. Želja vam je da mediji kažu da vršimo opstrukciju, Radio-televizija Srbije i onaj vaš glasnik, "Blic".
Pa, neka kažu. Nismo izvršili veliku nuždu u sali Skupštine, nego smo vršili opstrukciju. Pa šta, je li to sramota? Nije, nije sramota vršiti opstrukciju kad imate diktatorsku i tiransku vlast. Vi razmislite dobro da li to vodi u demokratiju ili u diktaturu.
S vama u demokratiju možemo da idemo, u diktaturu nećemo. Nećemo da trpimo, a diktatori su večiti samo dok su živi i to dobro znate.

Možda ćemo mi, mladi kolega, i da nosimo te končiće i krilca na mitinge SRS-a. Samo jednu stvar ste ispustili da kažete, vi ste ubili policajca na svojim demonstracijama. To je ono što vas, SPO, izdvaja od drugih političkih stranaka. Na vašim demonstracijama ubijen je policajac. Na našim demonstracijama ubijen je miran građanin. Samo je tu razlika između vas i nas. Ne zato što se vi posipate pepelom, jer vam je lepo da nekoliko vas još slovi kao SPO, a šef vam pravi novu neku partiju jer nije zadovoljan s vama.
A kako bi bio zadovoljan s vama? S kim ste u Vladi danas? Šta ste za ove žute govorili, šta ste za one crvene govorili, a šta za one crne? Ko je vama valjao u Srbiji? Međutim, kad se domognete vlasti, svi su vam dobri, samo vam ne valja SRS.
Cenim i poštujem svaku političku stranku koja izađe sama na izbore i pređe cenzus, svaka čast, a vi koji ne možete da pređete cenzus, pa posle preuzmete Srbiju u svoje ruke, vi koji raspolažete budžetom koji jedva skupe ovi jadni građani Srbije, vi koji se širite kao gospoda ministri, a ne smete na izbore, vi bi trebalo da sedite u ovim klupama i samo da podižete dnevnice i plate.
Eto, bar malo štete nanesite Srbiji, toliko možemo da vas trpimo, jer bismo morali neke ''žute'' umesto vas. Nama je svejedno da li su ''žuti'' stavili svoje ili su stavili vas. Ali, vi ne postojite, vi ste virtuelna politička stranka, vas nema.
Ima vas krvopija, što sedite na budžetu Srbije, ali vaša stranka ne postoji. Nemate ni predsednika stranke.
Kada govorite o mitinzima, ne tražim od vas pijetet, ne tražim od vas da nas podržite, ovo nije naš okršaj sa SPO-om, mi ovde raspravljamo sa predsednikom Srbije i ministrom unutrašnjih poslova. To su naše teme i naše mete.
Ovo je sve organizovao predsednik Republike Srbije, samo zato što mu se učinilo da treba da posluša Tijanića da mi ne stignemo do televizije i da treba da posluša direktora policije da mi ne stignemo negde, pred neku zgradu u Beogradu, jer ćemo da osvojimo tu zgradu.
Da smo mi takvi, pa, vi ne biste imali mira posle onih demonstracija. Svaki dan biste imali demonstracije. Svaki dan biste imali priliku da ubijate. Naravno da treba kazniti sve ljude koji su učestvovali u bilo kakvoj organizaciji bilo kog atentata, ubistva. Uostalom, vaša stranka je bila na udaru, ali vi nikada niste optužili nas da smo mi to organizovali, vi ste optužili svoje koalicione partnere. Optužili ste SPS da je ubijala vaše članove.
Kako polizaste to što ste pljunuli? Kako sada oprostiti tuđe smrti? Kad god nam pomenete atentat, pomislite da li bi vam ti ljudi, da su kojim slučajem preživeli, odobrili ovu koaliciju danas? Da li vam oni išta znače u životu, osim da ih pominjete kao nekakve žrtve? Čije žrtve? Rekli ste, Slobodana Miloševića i Mire Marković.
Znači, SPS sad nije partija Slobodana Miloševića i Mire Marković? Čija je sad? Partija Ivice Dačića? Neka Ivica Dačić preuzme odgovornost. Lako je biti ministar policije, ali kad policija brutalno ubije čoveka, ministar mora da se oglasi, a ne da piše – utvrdiće se.
Ranko Panić je umro 15. jula, 29. je ubijen, 15. je samo prestao da diše. On je ubijen 29. Danas je 2. septembar, to je mesec i 10 dana. Ministar policije formira osmočlanu radnu grupu.
Nemojte da nam pričate ništa. Ovu ćemo bitku da isteramo, ne zbog vas, ne ni zbog nas, ovo mora zbog Srbije. Pola nas je na drugoj strani.
Političkim igrama ste dobili Vladu, pa, vodite državu kako treba. Bez 10 glasova, vi više nemate tu vladu, ali vodite državu kako treba, nemojte da polovinu građana Srbije maltretirate, ubijate, eliminišete.
Znam da je vama teško. Ne možete da napadate svoju partiju što učestvuje u ovome, ali nijedan od vas neće ovde izaći da kaže – sram vas bilo što o tome govorite. Ko je od vas spreman da ponese na leđima breme odgovornosti pred građanima Srbije, da mu je svejedno što je ubijen čovek? Ko od vas? Evo, i ovo dete iz Kruševca, koje uvek ima nešto protiv radikala, nema ga za govornicom. Kako da kaže ako su ubili čoveka? Kako da kaže da nisu prekoračili ovlašćenje? Kako da kaže – tako ćemo i sutra da vas bijemo? Ne može.
Neće ni da izađe da nas podrži, prestaće mu poslanički mandat. Ali, kažem vam, vama iz vladajuće koalicije, časni su oni kojima sad prestane poslanički mandat, kojima sad prestane ministarski mandat, to su časni ljudi, svi ostali rade za pare.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo konačno čuli predstavnika SPS-a, dužan sam da ga upozorim na nekoliko činjenica.
Onda kada su njegovi koalicioni partneri hapsili Slobodana Miloševića, ovde smo, oko 16 časova, prekinuli sednicu Narodne skupštine, a Slobodan Milošević je bio naš politički suparnik. Počeli smo pozitivno da se izražavamo o Slobodanu Miloševiću kada je otišao u Hag, kada ste ga odveli sa kesom na glavi, kada je počeo da brani srpstvo i Srbiju i kada je izgubio glavu zbog toga u Hagu. Takvog čoveka je trebalo posle toga odbraniti, trebalo ga je podržavati.
Polovina SPS-a je prešla odmah kod Zorana Đinđića, čim je uhapšen Milošević; tu je odmah dobio 14 glasova na svakoj sednici Narodne skupštine. Tako se vi ophodite i ponašate, čim je ''prpa'', tražite nove kanale, čim je lagodan život, vi ste dobri.
Pričate o političkoj nekrofiliji. Šta to znači? Kakav je to izraz? Ubijen čovek, kakva nekrofilija? Da saznamo ko je ubio čoveka, nemamo pravo ni to da pitamo?
Hajde, i to da ne pitamo. Hajde, zatvorite sve, ništa više u Srbiji ne sme da bude pitanje. Nekad je bila, posle Drugog svetskog rata, definicija – umro u prisustvu vlasti i ne istražuje se. Znači, Ranko Panić je umro u prisustvu vlasti. Šta sad ti pitaš kako je umro? Koga pitaš, našeg predsednika Borisa Tadića? Pitaš našeg predsednika partije Ivicu Dačića? Koga ćemo? Preuzeli ste i vlast, i čast, i slast, i obavezu. Ponašajte se u skladu s tim.
Povrede policajaca. Ne bojim se otvoreno da vam kažem sve što mislim. Bio sam u Urgentnom centru te noći. Slaviša Kokeza je legao preko Aleksandra Vučića, slomljena mu je lobanja, slomljena mu je ruka, to je bilo namenjeno Aleksandru Vučiću. Sedeo sam pored njega sat i po u Urgentnom centru, video sam te vaše povređene policajce. Idu neki policajci i hramaju. Ja kažem – što se ti praviš da si povređen, da biste se prebrojavali? Ko te to povredi? Gde je taj što te je povredio? Što taj sad nije došao ovde po lekarsku pomoć?
Oko 50 policajaca je došlo da traži lekarsku pomoć, nijedan koji ih je tukao nije došao da traži lekarsku pomoć. Dva sata su se policajci tukli sa 100 huligana i gurali ih na naš miting neprekidno, da nas izmešaju. Nismo bili izmešani te večeri, to nisu bili naši učesnici, to su bili vaši, to su dovedeni ljudi, ta dva sata, nas ste razbili za tri minuta. Za tri minuta ste razbili onu ogromnu masu. Tako se i razbija masa.
I Američka ambasada je na isti način stradala. Dva sata su palili Američku ambasadu, da bi ih za minut policija rasterala. Sve isti scenario. Ko to radi u policiji?
Kažete da samo jednog u policiji imate, i to je ministar. Ja sam vam to rekao. Ja sam to rekao Dačiću mesec dana pre nego što ste ušli u Vladu. Promeniše sastav policije, stavljaju ''žute'' u policiju. Ko će da vodi policiju? Đidić? Kakav Dačić? Sad on neće ni odgovornost.
Hoće odgovornost. Neka dođe ovde i neka kaže – nemam pojma šta radi policija. I, to je pošteno. Kao što je rekao – nemam pojma ko je uhapsio Radovana Karadžića. I to je pošteno, i to će građani Srbije umeti da cene. Ono što je neodbranljivo, nemojte da branite.
Jeste žalosno to što mi moramo da pitamo ko je ubio čoveka. Ne biste vi nas pustili ovoliko dugo da govorimo da pitamo ko je ranio Pelevića; trpeli biste sat i počeli da izbacujete, ali ovde jednog života nema.
Možemo mi da nastavimo u 17 časova sednicu, po redu, ali do 17 časova nam recite šta se desilo. Mesec i po dana vas čekamo da kažete. Nećete? Čekaćete i vi nastavak ove sednice. Jel to treba Srbiji? Ne treba. Jel treba taj vaš sporazum? Pređite na taj sporazum. Što ne date da pređemo na Sporazum o pridruživanju? Šta je uslov? Da nam kažete ko nas je ubijao. Jel to težak uslov? Nema ni sporazuma.
Gospođo Đukić, u vezi sa sporazumom sa Rusima, pre 15 dana sam njegovoj ekselenciji ambasadoru Ruske Federacije rekao kako se postiže ta sednica. To je odbila Vlada Republike Srbije. Ja sam rekao – idite u Vladu Srbiju, idite kod predsednika Vlade, pošto predsednik Vlade nema glavu, a nema veze.
Idite i recite da skinu Gasni aranžman sa sednice koja se danas održava, jer će to doći za dva meseca na glasanje. Neka zakažu novo vanredno zasedanje za 2. septembar, u 9 ujutru, do 10 će biti izglasan Gasni aranžman.
Međutim, pola Vlade neće taj aranžman, nećete ni vi, ''žuti''. U kampanji ste ga potpisali da biste dobili predsedničke izbore, a sada kažete da je mala cena. Hajde da stavimo na glasanje Gasni aranžman, da vidimo može li da prođe bez nas. Bez glasova nas i DSS-a ne može da prođe, jer vi nemate saglasnost za taj gasni aranžman.
Dozvolite i nama da budemo protiv Sporazuma o pridruživanju, ne do kraja protiv, nego samo kažemo – u zakonu o ratifikaciji, potvrdite nam da je za vas Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i mi ćemo glasati za Sporazum o pridruživanju. Ali vi nećete. Vi ne smete ugovorom da obavežete Evropu da, kad god kaže Srbija, kaže i Kosovo i Metohija.
Vi nas zamajavate ovde, a kad vam baš preteramo, vi uzmete da nas tučete i bijete. Mi ćemo ponovo da organizujemo miting, u to budite sigurni. Niste nas uplašili, niste nas od toga odučili. Razmišljajte malo koliko će ogorčenih ljudi doći na naš sledeći miting, ali onda nećemo trpeti da nas pomoću provokatora razbijete. Razbićemo onda mi i provokatore, bar nas toliko ima da im skinemo maske.
Ja sam sa govornice pozivao da skinu maske, da vidite te policajce pod maskama. Kakvi huligani, kakvi bakrači! Vi ne znate ni ko vas vodi po Srbiji, ni ko hapsi. Mi ćemo da saznamo i mi ćemo da isteramo i Engleze, i Amerikance, i one koji sede u BIA-i, i one koji sede u MUP-u, i one koji sede u Vladi, zbog kojih ste oborili Vladu. Lako je njima da ubijaju Srbe, lako je njima da izručuju Srbe u Hag, ali odgovornost je na vama.
Žao mi je što je gospodin Ružić izašao, imali bismo mi mnogo toga danas da podelimo zajedničkog, ali nećemo, on je izgovorio svoje, pa pobegao.
Vi, gospodo socijalisti, nećete moći dugo da ćutite u Skupštini. Nosite vi to na leđima, pita vas narod šta ste to uradili. Najbolje bi bilo da idemo na nove izbore, pa recite, gospodo socijalisti, u kampanji, da ćete ponovo ići s Tadićem u Vladu, i onda smo mirni; niste nikoga prevarili, niste nikoga obmanuli, to je vaš koalicioni partner, to je vaš koalicioni kapacitet.
Ja sam potpuno spreman da to prihvatim, ali samo da mi to kažete u kampanji, da ne odvlačite birače koji su protiv ubistava građana na ulicama onima koji organizuju ta ubistva. To je jedini moralni čin koji od vas tražim, pa i od vas, gospođo Đukić-Dejanović. Vi ste veliki stručnjak, vi ste lekar od integriteta, imate svoj autoritet, nemojte sad ovim beznačajnim poslom, vođenjem Narodne skupštine, da bacite svoju uglednu medicinsku karijeru pod noge. Verujte mi, ljudi vas u Srbiji, izuzev onih koji su imali sreću da ih lečite, ne znaju kao lekara, ne znaju vas kao dobrog. Ako vas budu poznavali kao predsednika Skupštine, znaće vas kao jako lošeg čoveka.

Ja sam pažljivo slušao, gospođo Kolundžija, vaš izlazak pre 20 minuta, i sada, sve je to lepo. Sve to što vi kažete može da bude prihvaćeno. Mene samo interesuje, pošto ne želite ni svoju, ni našu verziju događaja, da li je vas interesovalo da li postoji neka verzija događaja? Da li je vas interesovalo, kao i predsednika Skupštine, kako da izađemo iz ovoga? Da li vi još uvek pokazujete strpljenje, mada počinjete pomalo da bivate nervozni? Da li vi sada preduzimate neke mere da mi iz ovoga izađemo?
Mi iz ovoga ne možemo da izađemo tako što ćemo reći da prelazimo na 1. tačku dnevnog reda, ni vi, ni mi. I sami znate koliko je ovo što danas radimo bitno, inače biste nas već izbacivali iz sale.
Nije moja želja da mi 10 dana pričamo o ovome, nije ni vaša želja da mi 10 dana pričamo o ovome. Nije moja želja da vas ovde, u sali, optužimo za ono što su uradili drugi. Preduzmite nešto.
Izađite vi, gospođo Kolundžija, kada neće predsednik Vlade, kada neće ministar unutrašnjih poslova, kada neće dopis od predsednika Republike da stigne, izađite vi i preuzmite ovde obavezu, pa recite – gospodo narodni poslanici iz SRS-a, uvažavamo argumentaciju koju ste izneli, ili ne uvažavamo, ali vidimo da imate argumentaciju. Želim, takođe, da se ta istina sazna. Ja vam sada obećavam da ćemo sutra u 13 časova, u 14 časova, imati ovde izveštaj nekoga ko će da ga podnese prekosutra u 12 časova, naksutra u 18 časova.
Hoće li ovo da traje još pet dana? Mi možemo to da radimo, ali smatram da smo sve rekli. Mi ćemo o tome da govorimo, svako ima svoj stil, svako ima način na koji govori, ali mi smo vama sve rekli, vi to osećate, vi to sada nosite na leđima.
Mi smo vama preneli taj teret. Odgovorni ste za ovo što je radila policija, vi komandujete tom policijom. Odgovorni ste i za to što niko iz Vlade ovde ne dolazi da kaže šta se radi. Ono besmisleno pismo MUP-a je uvreda za svakog ko iole može da sastavi dva i dva. Dakle, ministar je odredio osmoro ljudi. Kažem vam, to je trebalo da bude završeno u noći posle mitinga.
Gospođo Kolundžija, ne prekorevajući nas što ovo radimo, mi ne prekorevamo vas zato što vi želite da odbranite nešto što je, po meni, neodbranjivo; mi vas samo ovde pozivamo da nam vi kažete, jer su na vas natovarili to, kada ćemo imati izveštaj i kada ćete nam pružiti priliku da se o tom izveštaju izjasnimo.
Nas ne interesuje opstrukcija rada Narodne skupštine Republike Srbije i nikada opozicija, posebno SRS-a, nije imala želju da obori vlast tako što neće da radi Skupština, to je besmisleno. Znači, moći ćete da radite po svom dnevnom redu, ali nemojte da se ponašate kao neko ko će izdržati ovaj nalet radikala, pa ćemo da pređemo na dnevni red.
Nećete ga izdržati. Moraćete rigorozno da se ponašate prema nama. Ja vam kažem, kao čovek koji ima životnu mudrost, ako već nemam drugu, kao čovek koji ima mnogo iskustva u ovoj sali, iz ovoga postoji izlaz. Izlaz je nečija odgovornost. Uostalom, vlast postoji da bi se preuzimala odgovornost. Izlaz je izveštaj o tome šta se desilo, ko je tačno preduzimao koju meru, koju radnju, ko je komandovao, ko je izvršavao, ko je radio ono što mu nije naređeno.
Iz ovoga postoji izlaz i za vas i za srpsku javnost, da se ovo više nikada ne bi ponovilo. Ako vas sada pustimo, a Živojin Mišić je govorio – drži vola za rogove i ne puštaj ga uopšte, ako vas sada pustimo, na sledećem mitingu policija će ubiti još nekoga.
Nisam ni mislio pežorativno, podigao bih spomenik srpskom volu nasred Terazija, zato što je spasavao Srbiju, dok smo znali da cenimo volove. Kada su ljudi postali volovi, više nije imalo šta da se spasava.
Dakle, ja vam zaista, kao čovek koji ovoj Srbiji želi dobro, ne kao čovek koji je razočaran zato što nije na vlasti, kao čovek koji Srbiji želi dobro, pa makar ko da je na vlasti, kažem – rešavajte ovaj problem. Pet minuta pauze, neka vam neko da obećanje koje ćete vi ovde, gospođo Kolundžija, pred nama da izgovorite i onda ste vi za nas taj. Za mene ste vi, onda, i Cvetković, i Tadić. Preuzmite vi to.
Obdukcijski nalaz je jasan, čizma je ubila čoveka. Mi moramo da znamo ko je nosio tu čizmu i moramo da znamo ko će da preuzme za to odgovornost, zbog naših budućih odnosa. Mogu naši odnosi da budu i ovakvi i onakvi, a narod uvek više voli opoziciju, čak i kada je grublja nego vlast, čak i kada je nežna. Mislite o tome. Dakle, nastavićemo koliko god hoćete, spremni smo za ovu raspravu, samo pokažite da ste i vi spremni. Imali ste mesec dana da se spremate, nešto je trebalo da odlučite. Ako niste, mi ćemo da nastavimo po svome.

Dame i gospodo narodni poslanici, prigovaram povredu člana 100, povredu dostojanstva Narodne skupštine. Vi, gospođo Dejanović, u nekoliko navrata, intervjuima koje dajete novinama i izjavama koje dajete elektronskim medijima, vređate dostojanstvo Narodne skupštine time što prebacujete odgovornost za nerad Narodne skupštine na nas predstavnike opozicije u ovoj Skupštini, neprekidno ponavljajući jednu istu floskulu kako mi vršimo opstrukciju rada Skupštine. Videćete tek šta znači opstrukcija rada Narodne skupštine. Ovo do sada je bio pokušaj da DS naučimo demokratiji poštovanju prava, pravila, reda i zakona, ne samo u Narodnoj skupštini nego u celoj Srbiji, pošto vi dame i gospodo zavodite teror u Srbiji, pošto preotimate lokalne vlasti kako vam je volja, pošto održavate sednice kad vam je i kako vam je volja.
Kada se pre 20 godina raspadao Savez komunista Jugoslavije, to je bilo na jednom kongresu na kome je jedan čestit čovek rekao - ovo je neprincipijelna koalicija protiv Saveza komunista Srbije. Sada vam kažem, pravite jednu neprincipijelnu koaliciju protiv Srbije time što se trudite da sprečite SRS da bilo gde učestvuje u bilo kakvoj lokalnoj, republičkoj, pokrajinskoj, bilo kojoj vrsti vlasti.
Čuo sam vas, gospođo Dejanović, pročitao sam u "Politici" da ste ušli u koaliciju sa ideološki suprotstavljenim strankama da biste izbegli da vas usisa SRS. Zaista bi trebalo da objavite naučni rad i da ga pošaljete širom Evrope, pošto niko u razvijenim evropskim demokratijama do sada nije mogao ni da pretpostavi da bi ideološki suprotstavljene stranke mogle da prave Vladu da jedne ne bi usisale druge u toj Vladi.
Video sam mnogo opravdanja za ono što vi radite poslednjih dana, ali ovo mi je najbesmislenije. Prvo, SRS nije nikakav usisivač da usisava prašinu po kući. Drugo, dovoljno jake stranke i u koalicijama očuvaju svoj identitet, posebno ga očuvaju u koalicijama u kojima se poštuje njihov program i u kojima se sprovodi njihov program.
A mi ćemo, naravno kada se stvore uslovi da Narodna skupština počne da radi, a mislim da će se uslovi stvoriti kada rešimo konačno hoće li u Beogradu biti demokratije ili će vladati snage haosa, poznate kao neprincipijelna koalicija DS sa ostalima.
Onda kada počne da radi Skupština, onda ćete doći pred prvi ispit, ispit se zove sporazum koji je doneo vojvoda od Meridijan banke, u kome će se konačno utvrditi koliko je vama stalo do Srbije, do Kosova i Metohije u sastavu Srbije, i vama i onom još manjem koalicionom partneru, što pravi igranke i fešte kada god mu dođe neki ministarski auto u lokalnu samoupravu.
Dakle, očekujemo da sud odluči ima li pravde i zakona u Srbiji, a ako sud ne odluči, naučili smo se ovih 20 godina razvijanja demokratije da sami o tome odlučujemo. Pa kako ste mogli vi, tako ćemo i mi, kako su vama pravili socijalisti kordone, sada ćete da počnete da pravite nama. Pa da vidimo da li Srbija može da izdrži vraćanje u godine u kojima nikada nije bilo demokratije ili je Srbije konačno krenula putem demokratije.
Vas samo molim da očuvate svoje lično dostojanstvo zato što će mnogo od nas ovde biti zaboravljeni, a mnogi će poželeti da budu zaboravljeni zbog onoga što su u Srbiji radili. Voleo bih da vi kao jedna gospođa, kao ugledni lekar i kao Kragujevčanka ne spadnete u kategoriju onih koji bi voleli da ih narod što pre zaboravi. Prihvatili ste se posla kome vi lično niste dorasli. Protiv tog posla koji sada obavljate pobuniće se vaša ličnost kad-tad gospođo Dejanović, a onda ćete, sami to znate iz svoje struke, onda ćete vi biti na velikom ispitu da li možete da se podelite ili ne, da li ćete moći da funkcionišete ili ne.
Što se nas srpskih radikala tiče, još uvek ne vršimo nikakvu opstrukciju rada Narodne skupštine, ovo radite vi, dame i gospodo narodni poslanici DS. Vi ste upregli u svoja kola ostale poslanike koji čine vašu većinu, vi stvarate haos u Srbiji, vi zavodite disciplinu kičme u Srbiji, vi promovišete jednog čoveka, Borisa Tadića, u neprikosnovenog gospodara Srbije, vama će to da se obije o glavu. Mi smo spremni da danas radimo po Poslovniku, zaista spremni, a vi kako god hoćete.

To šta kome služi na čast videćemo veoma brzo, mladi kolega. Samo da vas podsetim, a nije valjda moje da pamtim šta govori predsednik vaše političke stranke, nego bi trebalo da vi to znate. U kampanji za ove izbore predsednik Socijalističke partije Srbije je na tribini rekao: "Taj sporazum je stranački sporazum Demokratske stranke i to ćemo poništiti čim se završe izbori". Kada je to postao veoma važan dokument u vašoj ideologiji, ne znam. To govori o tome šta nekome treba da služi na čast.
Dakle, nemojte da nas optužujete da sprečavamo donošenje sporazuma, to vi sprečavate. Vi sprečavate time što ste Srbiju pretvorili u neku zemlju, ne bih mogao da je prepoznam, možda iz vremena Milana Obrenovića. Otprilike, posle toga od majskog prevrata, dobro i ona Obznana, mi nismo imali ovako neuređenu zemlju, zemlju u kojoj je jedan čovek bio gospodar svega, pa čak i vaše ideologije, jer vi ste za dva meseca od stranačkog sporazuma DS ubeđeni da je to nešto što Srbiji treba i da zbog toga ne treba da se vrši opstrukcija.
Jeste čitali taj sporazum? Hoćete li uopšte o njemu da diskutujete? Nećete, niste ga ni čitali, čitao ga je neko ko vam govori da je to dobro. Taj sporazum će, u stvari, da razotkrije vašu ideologiju. Još uvek ne ulazim sa vama u spor, ulazim u spor sa onim delom vaše ideologije koji kaže "Kosovo je Srbija".
Videćemo da li je po vama Kosovo Srbija kad dođemo na taj sporazum i kad dođe na red naš amandman. Svako od vas ko ne želi da prihvati amandman, u kome u Zakonu o ratifikaciji mi tvrdimo šta je Kosovo, svako od vas priznaje da KiM nije sastavni deo Srbije.
Nemojte da nam držite lekcije, predugo ste, otkako je DOS došao na vlast, bili miljenici vlasti. Predugo ste puštali da mi trpimo sve njihove udarce. Ništa, kud su nas oni tukli, dodajte i vi poneki bič, samo da vas ne slušaju previše kako se to radi s policijom i sudovima koji teraju poslanike u zatvor. Ne verujem da ćete to od njih da učite, nije bilo dobro to, to se i njima posle toga osvetilo.
Dakle, vi pustite da mi radimo svoj posao, vi radite svoj. Vaš posao je da obezbedite ovde kvorum, da sednica može da počne, da ne tražite od LDP-a kvorum, jer to je nisko. Nije dobro ni od LDP-a da im da kvorum, a posle ih opominje što nisu imali kvorum. Nisu imali i ne treba da bude sednice. Dali ste im kvorum, više ih ne kritikujte, učestvujete u nečemu.
Da raščistimo prvo da li ste vi svesni, gospodo socijalisti, šta se u Srbiji dešava i da li vam je milo samo zato što vi niste na meti? Da li je demokratija, po vašoj meri, samo ako ste na vlasti i onda može sa opozicijom da se radi šta god hoće? Sada da ste na ovoj strani, bili biste uporniji od nas za ovom govornicom. Samo je to - da li si pismo ili glava, odlučilo kako ćete vi da se ponašate u Skupštini.
Ovde bi trebalo da svi mislimo isto, i o Ustavu, i o zakonu, i o Poslovniku, i o demokratiji i o pravu građana da izaberu vlast, i o pravu građana da posle izbora dobiju vlast. A ne da čekaju dva-tri meseca dok ne krenu pritisci i ucene, prvo na vašu partiju da promeni stav, a onda da vaša partija prenese dalje taj pritisak.
Vi mislite da je to dobro? Vi mislite da je to normalno, da je to moralno da birač izlazi na izbore i da ne zna šta će njegova partija da uradi posle izbora? Mislite da je to dobro za Srbiju? Nije dobro za Srbiju. Evo vam vlast, vladajte, radite šta god hoćete, ali nemojte da se ponašate u izborima kao opozicija. Vladate osam godina, obećavate nam tek posle osam godina da ćete početi da radite.
Iskreno da vam kažem, upotrebio bih sva sredstva da vas sprečim da dođete na vlast, jer je ministar pre samo 15 dana rekao - ako hitno ne prodamo nešto veliko, pada nam budžet. Ej, ljudi, ako ne prodate nešto veliko?! Što nije rekao - ako ne napravimo nešto veliko, ako ne izgradimo nešto veliko, ako ne postignemo nešto veliko, nego ako ne prodamo nešto veliko.
Da li to žurite da prodate još ovo što imamo? Šta ćemo posle? Ko je to gradio? Vi? Ni vi, ni ja. Delom ja, imam mnogo staža, a vi nemate baš toliko. Gradili su naši očevi, naši dedovi. Došla banda, okupio je Zoran Đinđić... (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem otpor vladajuće većine prema ovom našem ponašanju, ali samo se stavite u ulogu polovine građana Srbije koju predstavlja ova strana ovde. Vi u celoj Srbiji izazvaste rat među nama. Vi biste hteli sada da izađemo na ulice da ratujemo jedni između drugih, a vi ovde mirno da se smejete i baškarite ovde.
Vi rasturate formirane lokalne vlasti jer ste pritisli svog novog koalicionog partnera da rastura svuda koaliciju sa SRS. Vi izazivate sudove da razmišljaju hoće li biti reizabrane sudije koje danas presuđuju u nekim sporovima. Vi grubo i bahato formirate nove opštinske vlasti.
Ako vam se sviđa najstariji predsedavajući sviđa, ako se ne sviđa radite bez njega. Kada to urade u nekoj drugoj lokalnoj samoupravi, vi pošaljete policiju. Sada imate i policiju koja je zbunjena, ne zna šta se ovo dešava.
Udružili se svi da tuku predstavnike SRS. Zašto? Što smo bili tu blizu negde uz vas na izborima. Kada ste vi to doživljavali od nas? Kada vam to nismo rekli da ste pobedili, izvolite preuzmite vlast? Kada se to desilo? U kojoj mesnoj zajednici vam to nismo dozvolili? Šta vam je ljudi? Hoće se sruši svet ako su građani sastavili koaliciju u kojoj vi niste? Šta će to da bude loše?
Sada sam doživeo da me ovde ova mlada koleginica upozorava šta su interesi Srbije, a njen predsednik je rekao da ste vi takvi kriminalci da je morao da pojede g. da bi glasao za vas, a ja to neću da radim. Hoću da se borim za slobodu i za demokratiju. Neka jede g. ko može da jede g. i da se bavi politikom.
To je bila naslovna stranica jednih dnevnih novina, izjava vašeg predsednika. Prošli put je zapušio nos da bi glasao za DOS da bude na vlasti, a danas je pojeo g. Šta će treći put da bude? Pustite demokratiju da se razvije, nemojte da je gasite u korenu, nemojte da je suzbijate, da je uništavate.
Osam godina gledam te vaše knjige o boljem životu. Osam godina, neće narod više to da čeka, neće više da trpi. Evropska unija, naravno san svakog Srbina, san svakog građanina Srbije. Pod kojim uslovima? To da raščistimo.
Ne može po svaku cenu, gospodine Milivojeviću. Ne može bez nas. Je l' će to samo DS da uđe u Evropu, hoće samo njeni simpatizeri da uđu? Šta ćemo sa nama koji želimo da i Kosovo i Metohija budu u Evropi, a u sastavu Srbije? Šta nas, da pobijete, da nam ne date da držimo ovde govore za skupštinskom govornicom, zato što biste vi po svaku cenu.
A kada u Evropu? Kada će da umre Karadžić? Kada će da umre Mladić? Kada ćete da ispunite uslove Haškog tribunala? Zašto vam skrećemo pažnju na Haški tribunal? Piše da je to uslov za tu vašu knjižurinu, uslov saradnja sa Haškim tribunalom. Šta radite u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom? Kom građaninu Srbije ste pomogli da se tamo brani, pa neka dokaže, kako vi rekoste, svoju nevinost, kao da se nevinost na sudovima dokazuje.
Ponašate se potpuno kao da su to građani neke druge države. Jedva čekate da budu osuđeni, jedva čekate da budu sklonjeni. Kako pričate o štrajku glađu, ima li išta svetije nego da čovek pokloni svoj život u borbi za svoje ideale?
Šta smo mi trebali da radimo? Niti smo ga odgovarali, niti smo ga nagovarali, to je bio njegov lični izbor. Ko se prepirao na aerodromu? Ovolicku decu ste mu ostavili u Beogradu bez roditelja. Ko se to prepirao da preuzme stranku? Kako vas nije sramota?
Prepirali ste se vi. Dva dana posle Đinđićeve smrti ovde su se ljubili ministri iz DS kada je izabrana nova vlada. Baš vas je bilo briga što je trebalo bar u pijetetu, u miru da se raziđete. Ne, vi ste se cmakali ovde.
Nismo mi lošiji ljudi od vas. Građani neka odluče ko je bolji. Šta biste vi to hteli? Kada nema dovoljno koalicionih partnera, onda ste otkupljivali ljude iz drugih političkih stranaka. Nema stranke koja je ostala celokupna u mandatu u kome je izabrana sa brojem poslanika da niste oteli bar jednog, dvojicu, trojicu, kolko vam treba. Nema poslaničke grupe da nije morala za novac da istrčava iz sale i da se vraća u salu kada treba. Ostali samo radikali. Nismo se dali, otimali ste i nama.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Gde su sada ti ljudi koji su napuštali radikale? Ne idu ulicom. Za koga su se prodali? Za vas, za vaše cementare, za vaše šećerane, za vašu prodaju NIS-a, Elektroprivrede. Evo ga ovde ovaj Đelić. Pre dve godine koncesija, koncesija, danas kaže - krađa je koncesija. Bio u Vladi i tada i sada.

 Dame i gospodo narodni poslanici, prijavljujem povredu člana 194. Poslovnika Narodne skupštine, pa bih samo da vam citiram dva ili tri stava, videću.
Prvi stav: Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti, ima predsednik Vlade. Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koji je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora. Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo kada je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo.
Nas ovde ima 250 i želeo bih da mi poštujemo građane koji su nas ovde poslali. Nismo došli kao poklon od nekoga, junački smo se namučili da sednemo u ove klupe i ne dozvoljavam, gospođo Dejanović, da samo zato što ste iz manje političke stranke, pa pretpostavljam da morate da slušate one koje su vas tu izabrali, na sednicama Narodne skupštine sede činovnici koji rade u Vladi Republike Srbije. Njima ovde nije mesto.
Ovo ovde nije ni foto studio, ni frizerski salon, oni ne mogu da prisustvuju ni sednicama Vlade Republike Srbije, nemojte da ponižavate Narodnu skupštinu. Po članu 87, čini mi se, imali ste pravo da neka lica pozovete da učestvuju u radu Narodne skupštine, ali vi vrlo dobro znate da se to ne odnosi na zaposlene u Vladi Republike Srbije.
Dakle, prijavljivaću vam povredu Poslovnika sve dotle dok gospodin Đelić svoje saradnike fino ne izvede iz sale, kao što ih je ovde i uveo. Njima ovde nije mesto.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pitao bih predsednika Skupštine na osnovu čega je utvrdila da postoje uslovi za rad, da li na osnovu toga što je prostorija dobro rashlađena, ili što ima dovoljno novinara ili na osnovu kvoruma koji je potreban da bi se utvrdio dnevni red. Vi ste sada utvrdili dnevni red, a vidite da u sali ima 124 narodna poslanika. Član 86. stav 5: "Kvorum postoji ako je na sednici, pri utvrđivanju dnevnog reda, prisutno najmanje 126 narodnih poslanika." Nije baš svejedno birati Vladu, jednu u četiri godine, što nismo imali sreće odavno, ali bar kad se Vlada bira neka bude vas bar 126 u sali. Nemojte da pomislim da neko ovde izbegava da glasa za svoju vladu.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom konceptu mi vidimo šta hoće Vlada, mi samo ne vidimo kako. Ovo je manir svake vaše vlade, da ispiše lepe želje iza kojih bi odmah mogli da stanu ne samo svi poslanici, nego svi građani Republike Srbije. Napišete spisak lepih želja, šta to treba da se uradi, šta biste voleli da bude urađeno, naravno o redosledu ćemo da govorimo, o važnosti ćemo da govorimo, ali vas ne vidim u realizaciji ovog programa.
Govore svi da mandatar nema autoritet. Da, nema ga, ali Borisu Tadiću nije bio ni potreban čovek sa autoritetom. Boris Tadić misli da jedini čovek u Srbiji koji treba da ima autoritet to je Boris Tadić. Govorimo o autoritetu ministara, nemaju ga. Jedini autoritet u Srbiji je Boris Tadić.
Kada sastavi ovakvu vladu, kada je sastavi na ovaj način, onda je jasno da je jedini autoritet u celoj ovoj vladajućoj koaliciji Boris Tadić. I, naravno, ova kancer stranka G17, koja će opet svojim dugoročnim pozitivnim delovanjem za godinu, najviše dve, pojesti ovu vladu, nahraniti se dobro i krenuti da jede neku novu vladu, ukoliko je budu sastavljali EU, Amerika i ostali.
Šta može da se zameri konceptu vlade? Svako ko obezbedi 126 poslanika pravi koncept vlade. Opozicija može da upozori da nešto neće da bude dobro, da nešto nije moralno, da nešto nije na principima, da nešto ne može da prepozna iz prošlosti onih koji sada predstavljaju koncept, ali ne može da utiče na ono što će Vlada da radi, niti može danas da utiče na to da ova vlada bude formirana ili ne.
Mi smo pokušavali da utičemo da ne bude formirana, građani su na izborima pokazali da žele drugačiju vladu, jedni vladu žutih, jedni vladu srpskih radikala, ostali su se izjašnjavali ovako ili onako, ali evo, vidite, došlo je do preleta, prelaza, došlo je do sukoba ideologije i vlasti. Vlast uvek izgleda pobeđuje ideologiju i tako ćemo danas dobiti novu vlast kojoj je ideologija isključivo vlast.
Ne želim da govorim ovde o koalicionim partnerima DS, o njima ću da govorim od ponedeljka, zato što još uvek računam da je ovo jedan pokušaj koji se meni ne sviđa, a koji nije ugrozio moral svih nas u Srbiji do mere da više nećemo moći da se prepoznamo.
Da vidimo malo šta nam je to izložio gospodin Cvetković, ako ste vi ovo pisali, gospodine Cvetkoviću, liči mi na ove tamo, ovu dvorsku kamarilu Tadićevu, sve mi liči na njihov rukopis. Prepoznajem čak i njihove izraze.
Dakle, vama je opredeljenje za evropsku budućnost Srbije primarni cilj. Čovek bi mogao s tim da se složi da Srbija nije u teškoj situaciji, u kojoj pričati samo o tome da nam je opredeljenje evropska budućnost Srbije nije dovoljno, jer time osećamo da nam nešto krijete.
Pažljivim razmatranjem ovog referata može da se ustanovi šta krijete, nekoliko negativnih poteza koje će vlada vršiti, nekoliko poteza suprotstavljenih odlukama Narodne skupštine koje će vlada da vrši. I ne može sve da se sakrije pod obećanje da ćemo u ne znam koliko država, ne znam koliko stotina miliona evra izvoza vršiti bez carine naših proizvoda.
Naravno, najmanji deo ovoga je posvećen našoj proizvodnji. Vaša ekonomska logika zasniva se na dve premise - zaduži se i prodaj. One su čvrsto ugrađene u ovaj program nove vlade, i dalje ćemo se zaduživati i dalje ćemo prodavati, čak do mere da novi kandidat za predsednika Vlade zamera što državne banke i osiguravajuća društva već nisu privatizovani.
Ko kod nas privatizuje banke i osiguravajuća društva? Stranci, uglavnom Slovenci. Znači, delimično se zamera što već nismo postali neka banana republika, pod finansijskom kontrolom Republike Slovenije. Malo je što nam kontrolišu tržište, još da se potpuno mešaju u finansijski sektori.
Opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, pa čak kažete negde, da mora da postane jasno - definitivnim opredeljenjem za ulazak u EU smanjiće se rizik zemlje. Zar nije ova skupština pre četiri godine donela rezoluciju kojom se opredelila za ulazak u EU? Ko je to vama smetao ove četiri godine da sprovodite odluke svoje skupštine, sa svojom većinom?
Poslanici te većine su dva puta pravili vladu posle toga. Od koga sada tražite da vam se definitivno iskaže da želi da uđe u EU? To vam je uradila Skupština Srbije. Još uvek nas zavodite da treba da vam se izjasnimo definitivno da želimo u EU.
Već sumnjaju i oni koji su vam se izjasnili definitivno, i oni već sumnjaju u vaše dobre namere sa tom EU. Koliko dugo možemo da trpimo sve ovo što se u zemlji dešava, zato što će svako od vas kada izađe ovde reći - naš cilj je ulazak u EU, zaposlićemo 200.000 ljudi, povećaćemo bruto društveni proizvod, povećaćemo učešće investicija u bruto društvenom proizvodu.
Ko to vas pita, gospodo iz vlade, koliko će investicija ići u Srbiju ili će to vlada da investira? Čak mislim da ni gospodin Dačić svoju partiju ne predvodi tako da će država da investira.
Sada se pojavljujete sa Kosovom i Metohijom, tako ste to zavili da uopšte ne znam šta je Kosovo i Metohija. Negde se pomenu AP Kosovo i Metohija i naravno nešto ste, usput da ošamarite verovatno ove iz DSS, napisali da ćete preispitati mehanizme distribucije sredstava na Kosovu i Metohiji kako bi se obezbedila pravilnija raspodela sredstava i sprečilo da se pod maskom lažnog patriotizma sprovode zloupotrebe i pronevere.
Gospodine Cvetkoviću, ako počnete kao nekada Tito, pa onda i oni što su ga zamenjivali, da nam ovako uopšteno govorite o kriminalu, nećete dugo predstavljati vladu sa ove govornice. Znači, vi sada već znate da je bilo kriminala i zloupotrebe u sredstvima namenjenim za Kosovo i Metohiju. Zašto nam to ovde ne kažete?
Kada formiramo vladu, zaustavićemo kriminal koji je sprovodio taj i taj, otišlo je toliko i toliko sredstava, pod maskom, kaže, lažnog patriotizma. Dokle ćete da pričate o lažnom patriotizmu? Postoji samo lažni moral. Lažni patriotizam ne postoji. Ili si patriota ili nisi. Verujte, nepatriota nikoga neće moći da ubedi da je patriota, ni malo dete, jer to vas vodi, tu nema odstupanja. Čak ne moraju ni da vas pitaju kako ćete da reagujete, zna se kako reaguje patriota.
Vi ovde kažete, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije. To je ona floskula Borisa Tadića, neprihvatljiva mi je nezavisnost Kosova i Metohije. Sada je prihvatiše svi koalicioni partneri, sada je svima vama neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije.
Šta ćete vi učiniti protiv te nezavisnosti? Ministar spoljnih poslova će šatl diplomatijom. Evo pred ovu sednicu u Španiju da potvrdi da Španija neće da prizna nezavisnost Kosova. Mi to nismo znali gospodine ministre, trebalo je da letite u Španiju i da nam javite da Španija još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije.
Da vas jednom vidim da dođete iz Francuske i kažete - evo danas sam postigao, Francuska odustaje od priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Sleduje vam orden veliki kao kuća, gospodine ministre.
Spoljni poslovi u odbrani Kosova i Metohije, to valjda treba svaka ambasada da radi, a ne ministar da leti avionom i mi od celog Ministarstva spoljnih poslova imamo ministra spoljnih poslova. Svaki dan izveštaj na televiziji, gospodin ministar je bio tu, gospodin ministar je bio tu. Šta onda rade oni ambasadori?
Kada smo već kod ambasadora i poboljšanja odnosa sa SAD, šta ćemo sa ambasadorima koji su povučeni iz ambasada u državama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije? Da li vlada menja tu politiku, gospodine predsedniče? Da li vlada odlučuje i sutra na sednici donosi odluku da vraća ambasadore ili možda ova vlada produžava odluku prethodne vlade, koja je u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine da ne možemo da obezbedimo ambasadora za države koje su priznale nezavisnost jednog dela naše teritorije?
Šta je dalje borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije? Da li je to rat, kako je govorio gospodin Ivica Dačić pre nekoliko meseci? Da li je to rat, kako je govorio Boris Tadić pre nekoliko meseci? Kako ćemo da ubedimo svet, kako će svet da nam veruje da mi zaista želimo da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije ako je naša poslednja odbrana - ne prihvatamo nezavisnost Kosova i Metohije? Smrdi, zatvorićemo vrata, da sprečimo da nas to nešto podseća da tamo ima nešto što nije u redu. Šta je to konkretno?
Ovde nam poturate saradnju sa međunarodnim institucijama na Kosovu i Metohiji. Da ne tražim, verujem da i vi znate, gospodine ministre, obeležili su vam valjda gde vam je to napisano. Da li je Euleks, da li su to međunarodne snage na Kosovu i Metohiji? Da li ćete vi sarađivati sa Euleksom, za koji je Ruska federacija, koju ovako stidljivo pominjete kao naše prijatelje i oslonac, rekla da je nametnuta na Kosovu i Metohiji, da je generalni sekretar pogazio pravila UN, mimo Saveta bezbednosti odlučio da preimenuje neke institucije na Kosovu i Metohiji, da nekima koje nije formirao Savet bezbednosti da značaj i snagu kao da su formirane na sednici Saveta bezbednosti.
Nemam ovde odgovor šta je za vas Kosovo i Metohija, šta je za vas odbrana, gospodine predsedniče, šta je za vas saradnja sa međunarodnim organizacijama i šta su za vas pregovori sa Albancima. Koga to ubeđujete da će biti pregovora sa Albancima. Pet godina ste pregovarali sa Albancima, niste ih videli nijednom.
Bogu hvala, pominjete i nesvrstane, Kinu, Indiju, arapski svet, mediteranski basen. Latinska Amerika vam fali, nego se mnogo usprotivila SAD, pa trenutno niste u stanju da glorifikujete ono što Latinska Amerika radi na oslobađanju od svetskog tutora.
Smanjenje regionalnih razlika u nivou razvijenosti, to je direktno suprotstavljeno vašem koalicionom partneru gospodinu Čanku, koji kaže da sav novac stečen u Vojvodini mora da ostane u Vojvodini. Direktno suprotstavljeno odluci mađarskih partija i njihovim ciljevima u kojima polako objedinjuju prostor u kome su Mađari u većini i traže od vas ustupke koje država kada načini razmišlja o tome da li je to deo njene teritorije.
To samo zato što skupljate na broj, treba vam 126. Kako ćete da obezbedite ravnomernu razvijenost kada gospoda iz Vojvodine kažu - ono što je vojvođansko, to je samo naše. Kada će to da se slože gospoda koja vam daju ovde glasove da ravnomerno razvijemo Bosilegrad istovremeno kada i Sombor, Užice ili Zaječar.
To uopšte nije u sklopu njihove politike i politike njihovih glasača. Oni se svojim biračima predstave kao ljudi koji brinu samo o Vojvodini, koji kažu da svi drugi delovi Srbije pljačkaju Vojvodinu i tako dobiju glasove onih ljudi koji su ubeđeni da nama ne treba ravnomerni regionalni razvoj. Čak i u okviru Vojvodine bi se podelili, ko gde živi u Vojvodini taj bi voleo da mu se samo taj deo razvije. Čak i drugi delovi Vojvodine ga ne bi interesovali.
Ono što nas je upropastilo 2001. vama je sada jedan od osnovnih pravaca privrednih reformi, dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava. Još nije sve završeno.
Sada ćemo da vidimo kako to mislite da uradite, tu su gospoda iz JAT-a, sada imate novog ministra za energetiku, baš me interesuje kako će ići privatizacija NIS-a, EPS-a, interesuje me da li će novi ministar pronaći kriminal u dosadašnjim aktivnostima prethodnika, zato što vas iz SPS uvek vidim kao opoziciju u ovoj vladi.
Naravno, ne očekujem od vas da u vladi budete opozicija, ali očekujem da ste opozicija svemu onome što je vlada radila do danas, vlada Zorana Đinđića, vlada Zorana Živkovića, vlada Vojislava Koštunice, jedna i druga. Svemu tome očekujem da budete opozicija, a posebno kriminalu, posebno pljački države, posebno osiromašenju najširih slojeva stanovništva, posebno osiromašenju penzionera.
Kada smo već kod penzionera, ako se probudi gospodin potpredsednik vlade, sada sam konačno shvatio, nisam mislio na vas, kako izgleda taj sporazum po kome se konačno garantuje gospodinu Krkobabiću ono što mu do sada niko nije mogao da garantuje. Znači, imali smo jedan izvanredan sistem koji dolaskom DOS-a na vlast više nije mogao da funkcioniše. Prihvatam da ste u zavisnosti od toga šta su diktirali Svetska banka, MMF, promenili Zakon o radu, Zakon o penzijama, Zakon o štrajku, o svemu.
Tada je pao zakon, na osnovu zakona je pao procenat prosečnih penzija u odnosu na prosečne zarade i nekako se stiglo do 60%, a sa usklađivanjem dva puta godišnje, to penzionerima znači oko 48-49% od prosečne zarade. Kada smo o tome razgovarali rekli smo da očigledno u budžetu ima sredstava za povećanje penzija od 10% do kraja godine, a onda da utvrdimo tačno koliko možemo sredstava da odvojimo za iduću godinu u budžetu.
Gospodin Krkobabić nije bio zadovoljan, a onda ste mu vi ponudili rešenje koje je gospodin budući predsednik Vlade ovako obrazlaže - Vlada planira da najkasnije do septembra 2008. godine poveća penzije za 10%, a da se do kraja 2008. godine usvoje izmene zakona o PIO kojima bi se uvela indeksacija penzija, ovde piše indekscija, ne piše dobro, uostalom, i gospodinu Šutanovcu piše Šutanović, pa se ne buni, prema kretanju zarada tokom 2009. godine i definisala dinamika povećanja odnosa prošlih penzija i prošlih zarada do nivoa od maksimalno 70%, u skladu sa ekonomskim i fiskalnim mogućnostima zemlje.
Što nije, gospodine Krkobabiću, minimalno 70%? Vi ste tražili 70% od nas kao koalicionih partnera. Ne, bogami ne tražite, vi sada tražite maksimalno 70%. Što niste tražili maksimalno 100%? Znači, očigledno je da ste vi služili kao izgovor da se ne napravi ova koalicija, ali niste opravdali taj izgovor. Da vam je nova Vlada usvojila ono što je bilo nemoguće, što ste tražili od nas, da od nove godine prosečna penzija bude 70% prosečne zarade, rekao bih - gospodine Krkobabiću, ispunili ste ono što ste tražili.
Dok ste vi dobili da će biti maksimalno 70%, pa i 48% je maksimalno 70%. Vi ništa niste dobili, jer vi ništa niste ni tražili, posebno niste tražili za one o kojima tako rado govorite, gospodine Krkobabiću.
Da vidimo ovo - saradnja sa činiocima globalne svetske, evropske i regionalne bezbednosti. Ko je činilac globalne svetske, evropske regionalne bezbednosti - je li to NATO? Odakle vam pravo gospodine Cvetkoviću da ovde kažete, da nam ovde uopšte pominjete taj NATO, mi smo rekli da smo vojno neutralni. Skupština vam je rekla da je vojnički neutralna.
Apsolutno nas ne interesuju vojnički savezi i apsolutno nas ne interesuje globalna snaga bezbednosti. Nisam čuo da su UN formirale takve snagu ili ste možda vi čuli, gospodine Cvetkoviću ,od ovih vaših vrlih studenata, što za tri meseca doktoriraju po Americi? S kim to sarađujemo na nivou globalne bezbednosti? Kako se zove taj činilac i šta mi imamo od toga?
Nekad su bila dva globalna činioca, a i danas mislim da postoje dva ili barem onaj žandar ne sme da uradi na onog drugog - nikada neće smeti ni da udari. Ali s kim to mi sarađujemo i kakav je taj vid saradnje? Što je to samo u dve rečenice? Hoćemo li ići u te misije? Šaljemo lekare, bolničare, šaljemo puškare, ali nema ih više u našoj vojsci, odavno više nemate ni jedno civilno lice, odnosno čitavi pukovi više nemaju majstore u našoj vojsci. Kako mi sarađujemo sa onima koji su nas bombardovali i koji nam ni danas ne misle previše dobro?
Ne bih želeo da preskočim poljoprivredu, kao što ste vi preskočili. Ovde ima samo četiri reda o poljoprivredi. Poljoprivreda je osnov privrednih reformi u Srbiji, to shvata jedan vaš koalicioni partner, koji će da ćuti da ovde nema poljoprivrede. U kampanji je poljoprivreda bila glavni adut tog vašeg koalicionog partnera - gde je sada ovde poljoprivreda?
Pomoć za staračka domaćinstva - ma nemojte. Ili još gore, dobri studenti će imati besplatno školovanje - pa i sada imaju. Siromašni će biti lečeni besplatno - odakle vam pravo da mislite da će biti siromašnih? Odakle vam pravo da kažete da će neko biti lečen besplatno, a neko neće? Ko će da odredi tu socijalnu kartu - šta je za vas "siromašan"? Ako operacija košta 100.000 evra, ko je siromašan ili ko je dovoljno bogat da plati? Da li će to biti prepušteno ponovo? Gde je onaj večiti - nema ga? Pobegli svi iz G17 plus.
Oni misli da imam nešto protiv njih, a i kad imam protiv njih iznosim samo stav Srbije. Lično nemam ništa protiv vas. Može da vas vodi Tadić dokle god hoće da sa njim formirate vladu, i može da vam da para koliko god hoćete, a i sada je sav novac u vašim rukama - izgleda vi sve možete. Shvatićete jednog dana da baš sve ne možete.
Zaista mi je žao što sa ovog mesta ne izlažem ko će od vas biti uhapšen, nego pričam o tome koga bi vi trebalo da uhapsite. Tu smo stigli do gospodina zamenika predsednika Vlade, potpredsednika, zamenika, potpredsednika, ministra policije.
Kakva borba protiv kriminala? Gospodine Dačiću, u proteklih mesec i po dana žuti su penzionisali sve pripadnike policije koji ikakve veze imaju sa vama, ili sa mnom ili sa nekim čestitim i normalnim čovekom u Srbiji. Pedeset godina starosti je osnov za penzionisanje, pa i oni koji su se pre pet godina zaposlili u policiji, a sada pedesetogodišnjaci, ispijeni i iscrpljeni kadrovi sada odlaze u penziju - ostaje vam žuto preduzeće u policiji, kompletna policija je žuta. E da vidim kako ćete da poterate kriminalce iz žutih delova policije. Kakav će to obračun da bude - sa ovim Đelićem koji sedi pored vas... sa predsednikom Vlade koji je umešan u privatizaciju.
Danas se dve šupe u zemljoradničkoj zadruzi prodaju po većoj ceni nego ogromna preduzeća u vreme kada je o tome odlučivao gospodin Cvetković. Možda je to normalno za vas, za nas nije.
Pravosuđe - gde je gospodin Čiplić? Pričam o čoveku koji je član Vlade, on je doktorirao čak na radu Ustavnog suda u vanrednim okolnostima ili kako beše, i to je pokazao kada je žuta vlada uvela vanredno stanje u Srbiji. Kada ste zaštitili Ustavni sud. Za ovih osam godina - četiri godine nemamo ustavni sud. Danas nemamo ustavni sud.
Ne pomenuste ovde Kasacioni sud - uslov za konstituisanje ustavnog suda. Kad će to da bude? Kada će nelegalno Vrhovni sud da bude najviši organ sudske vlasti u Srbiji? Šta piše u Ustavu, gospodine Čipliću? Nije vas to interesovalo ni kada ste bili sudija Ustavnog suda, danas vas posebno ne interesuje. Danas ćete reći da je to tuđ posao, posao drugih. Ne, ovo je posao svih nas.
Ali ovo je najlepše. Kaže - želim da istaknem da je projekat nove Vlade koji sam izložio zapravo projekat boljeg života. Ta serija se reprizira ponovo na državnoj televiziji, samo su drugi glumci, gospodine predsedniče. Tako i vi sada ovde - daćemo vam bolji život. To nam je obećao Koštunica dva puta, to nam je obećao Đinđić, to nam je obećao Živković - bolji život, bolji život, bolji život. Ne može ovako.
Želim vam mnogo sreće. Svakoj vladi odavde sam poželeo mnogo sreće. Kao građanin Srbije i kao Srbin, kao čovek koji je na zalasku svog radnog veka, a toliko željan da vidim tu decu veselu po Srbiji, da vidim da imaju neku budućnost, neku perspektivu, da ih ne lažete više - kako ćete da im obezbedite perspektivu, nego da im je obezbedite, jer sam i gospođu Kalanović 8 godina slušao u Strazburu o boljem životu, a danas nam ponovo obećava bolji život konačno sa funkcije ministra.
Šta će biti, gospođo Kalanović, ako kroz dve ili četiri godine, zavisi kad pojedete ovu vladu, ako nam ponovo obećate bolji život? To više ne mogu da slušam, a ne mogu ni ovi ljudi ovde normalni i pametni. Dovodite onda decu na onaj dan koji je ustanovio onaj vaš predsednik skupštine što je bio - otvoreni dan Skupštine u subotu - dovedite decu i izađite ovde i kažite - od danas deco obećavam bolji život i biće aplauza, biće svega, jer deca znaju šta je bolji život, a mi pored vas to nećemo znati.
Kada možemo da vam pomognemo? Ako bude zaista kriza na Kosovu i Metohiji, računajte da mi ne uzmičemo da pomažemo kada je kriza. Ako vam treba pomoć kod prijatelja u svetu, onih koje ste tako pljuvali, maltretirali i šutirali u poslednjih šest, ne kažem svih osam godina, i tu smo.
Kada možete da nas očekujete za leđima? Na svakom zakonskom projektu, na svakom potezu. Mi nismo ljudi koji neće biti saglasni sa vašim zakonima, mi smo ljudi koji će da ih menjaju amandmanima. Mi smo oni koji vam usporavaju donošenje zakona, pa stalno kažete, evo i ovde u ekspozeu gospodin Cvetković kaže "dve godine zastoja u donošenju reformskih zakona".
To valjda opet prebacuje Aligrudiću i ovim njegovima, a ne prebacuje svom delu vlade, pa čak i sebi kao ministru finansija. On nije usporavao zakone, nego je DSS. Inače, videćete sad kad nema DSS-a u vladi, sada će zakoni da teku jedan za drugim. Tekli su 2001. godine jedan za drugim, pa grca Srbija zbog toga.
Nema dobrog zakona dok ga ne prečešlja opozicija ili dok ga stručna javnost pre ulaska u Skupštinu dobro ne pročešlja. Ako u nekim naukama više nema objektivne stručne javnosti nego ste sve kupili, u nekim postoje. Na nekim fakultetima još rade profesori koji žele dobro Srbiji i koji žele dobre zakone, bez obzira na to ko ih donosi. Mi smo se uvek uzdali u takve i dalje ćemo se uzdati u takve.
Saradnja sa međunarodnim institucijama, to sam ostavio svesno za kraj, jeste saradnja sa Haškim tribunalom, u okviru međunarodnog prava koje ćete da poštujete. Sve dok ne pokažete da su za vas oni kojima se sudi u Haškom tribunalu građani Srbije, sve dok ne pokažete da za vas oni koje treba da uhapsite nisu stoka nego ljudi, uopšte neću imati prava da o vama mislim kao ljudima koji žele dobro svim građanima Srbije.
Sve dok ne osudite Hag za 12 smrti u Hagu, izazvanih pogrešnim lečenjem ili nelečenjem, o vama ne mogu da mislim kao o ljudima koji odgovorno vode državu. Sve dok je za vas saradnja sa međunarodnim institucijama potčinjavanje, a ne partnerstvo, o vama ne mogu da mislim kao o ljudima koji će ozbiljno da vode državu.
Ovog časa o vama mislim kao o ljudima koji su se skupili na različite načine i koji će pokušati da urade neki posao. Voleo bih da ne ostvarite sve poslove koje ste vi zamislili, ali bih voleo da bar za Srbiju ostvarite neki dobar posao. U ovoj vladi ne želim uspeha firmi G17 plus, jer bi to bila još jedna velika pljačka zbog koje bi ostali nekažnjeni. U ovoj vladi me interesuje šta traži SPO. U ovoj vladi želim uspeha pripadnicima manjina. Voleo bih da su i Mađari ušli u tu vladu. Voleo bih da u svakoj vladi Srbije pripadnici manjina imaju odlučujuće mesto, ali ne da ucenjuju stavovima nego da sednu u klupe, da se upregnu u ova kola i da vuku Srbiju napred.
SRS, kako god da vas pobedi, vi se nešto izmigoljite. Građane Srbije molim da ubuduće te pobede budu zaista potpuno jasne, da shvate da sve dok ne pobedimo tako da ne zavisimo od vaših ucena, mi nećemo Srbiju moći da vodimo. Zaista ne bih prihvatio da je vodim u sastavu u kome je vi vodite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je nemoguće ostati bez komentara na izlaganje predstavnika vlasti, zato što bi čovek mogao da stekne utisak da smo mi, koji smo do sada saplitali na putu prema Evropi, konačno sišli sa vlasti i sada će da preuzmu vlast oni koji žele da nas uvedu u EU, i sada će, kako sam čuo gospođu Kolundžija, Srbija da krene evropskim putem.
Izvinite, molim vas, rekli ste u prvoj, drugoj rečenici, ne bih ulazio u to da to niste rekli. Osam godina ste na evropskom putu. Gde da krenete? Kamo sreće da tako niste ni kretali, kamo sreće da je ekspoze iskren, pa da se krene i drugim putevima, o kojima vam mi govorimo neprekidno. Ali, da vi sada krenete putem u Evropu; nije tačno, gospođo Kolundžija, evo ga ovde ovaj "vojvoda od Meridijan banke", on nam je pre osam godina rekao da ćemo za osam godina da budemo u EU, a sada ćemo tek da krenemo izgleda evropskim putem.
Dalje, vi kažete da je Srbija šarena bašta. Jeste. Zašto vam onda smetaju srpski nacionalisti? Kako to da se samo protiv njih borite? Kako to da sve što izgovorite u svetu o Srbiji, sve što je dovelo Srbiju na loš glas, bila je vaša priča o lošim srpskim nacionalistima. Ili su možda srpski nacionalisti lošiji od mađarskih, ili možda lošiji od onih koji su tražili da Raška ili Sandžak budu republika, ili od onih koji kažu da je centar zbivanja u Raškoj u Sarajevu?
Gde to merite vi koji nacionalizam valja, koji ne valja, koji je dozvoljen, koji nije dozvoljen? Još će da ispadne da smo mi krivi, jer vas kao mi saplićemo na tom evropskom putu. Kaže - želela bih da i oni koji nas sapliću, prestanu da sapliću, brže bismo stigli. Ko vas to sapliće? Vas Evropa sapliće. Neće da trpi lopove, neće korupciju u Srbiji da trpi. Evropa traži čestitu vlast u Srbiji. Još uvek vama omogućavaju da vladate. Koliko su vama zadovoljni, vidi se po brzini kojom idemo prema Evropi.
Ko vas je to zaustavio na putu prema Evropi? Sami odlučujete, sami tempo birate, sami određujete ministre, sami potpredsednike zadužene za evropske integracije, sami birate s kim razgovarate, sami određujete taktiku u odnosu na nesumnjive evropske zahteve.
Jesam li vam ja rekao da bez potpune saradnje sa Haškim tribunalom nema primene sporazuma o pridruživanju ili Evropa? Kada ćete da budete na evropskom putu? Evo, noćas hapsite Mladića, Karadžića, Hadžića, sutra ste na evropskom putu.
Dalje, da nije Evropa postavila još neki uslov? Šta je sa Kosovom i Metohijom? Na kakvom ste evropskom putu? S kim? Da li je u sastavu Srbije Kosovo i Metohija ili nije? U koju Evropu koja kaže da Kosovo i Metohija nije sastavni deo Srbije? Što nas ovde lažete, što nas obmanjujete? Lepo je izaći i reći - ako uđemo u EU, bićemo svi bogati. Kada? Kad?
Jesu li bogati svi u Evropskoj uniji? Je l' oni tamo prihvataju sve te sporazume koje izmisli Savet ministara? Pobuni se članica Evropske unije, pa oteža potpuno postupak EU, a mi slepo, sve slepo, bez ikakve odbrane. Kome biste sada prodali poljoprivredne proizvode, gospodine Đeliću? Rusima. Šta ste prodali EU? Kako se zove taj proizvod?
Ponavljam, nemate vi saplitanja u Srbiji na putu prema EU. To što opozicija ne želi, to ne može da vas spreči. Vi vodite Srbiju kako vi hoćete. Nikada opozicija ne određuje tokove u Srbiji. Sami ste odgovorni. Nemojte kroz dve godine, kada vas pojede onaj kancer što se zove G 17 plus, da kažete - sprečavala nas je opozicija, nismo doneli sistemske zakone. Kada ćemo to? Ostariše ljudi.
Kakvih 200 hiljada novozaposlenih, novih radnih mesta? Ne, nego ponovo otvorenih zatvorenih radnih mesta. Tako bi trebalo to da definišemo. Zatvorili ste milion radnih mesta, sada možemo ponovo da otvorimo tek 200 hiljada, pa kroz 20 godina još 200 hiljada, a računate da se ne rađamo uopšte, i da niko ne bude punoletan, i da niko ne završi školu, da nema novopridošlih na birou za zapošljavanje, nego samo ovo što se našlo nezaposleno, to je milion. Biće dva miliona.
Ako da bog da Srbiji, da svi građani Srbije rađaju decu, valjda ćemo imati mnogo dece. Kada ćete da ih zaposlite? Kada ćete da stignete u tu Evropu? Šta to ima u toj Evropi što sigurno donosi? Pretpristupni fondovi, to ćete sve da pojedete i da potrošite. Dalje, NIS, Elektroprivreda, i to ćete da pojedete i da potrošite.
Pogledajte na čemu živi osam godina budžet Srbije? Šta je rekao ministar - propašćemo ako uskoro ne prodamo nešto veliko, ako ne formiramo vladu i prodamo nešto veliko, propadosmo. Imam mnogo veza sa selom, za razliku od vas. Život imam u prstima.
Kada seljak prodaje njivu, ne može bolje da živi. Samo kada kupuje, onaj ko kupuje njivu, za njega kažu - evo ga, napreduje. Onaj što je prodao, a to prodaju uglavnom naslednici, vas računam u naslednike jednog i dobrog i lošeg sistema, ali je nešto ostavio što ste vi rasprodali. Sve što ste uspeli, to je da kupite dobre automobile. To je sudbina u Srbiji. Kada god dođe naslednik, ne pita koliko mu njiva vredi, nego koji auto može da kupi za nju. Tako ste i vi, raskrčmili, rasprodali, pola od toga je zatvoreno, nikada neće da otvore stranci.
Prodajete najbolju zemlju u Vojvodini, prvo uz autoputeve, zatim ćete da širite i dalje, prave se skladišta sa po dva-tri zaposlena, više nigde ne rađa pšenica, kukuruz. Niste ni pomišljali na neko drugo angažovanje u poljoprivredi, evo sada će ovaj koji je fiziologiju domaćih životinja i fizionomiju završio, on bi sada mogao da podigne poljoprivredu.
Ljudi, igrate se sa najvažnijim resursom u Srbiji. Vojvodina, koju volim isto kao i Šumadiju, nestaje kao simbol onoga ko hrani ne samo Srbiju, nego Evropu. U šta se pretvara? U betonirane oaze. Što im to niste rekli, uz obalu Dunava, što ih niste poslali u neka brdsko-planinska područja?
Korumpirani su vam svi odbornici, kupe njivu na kraj sela, pet hektara, pa onda korumpiraju odbornike da to pretvore u gradsko građevinsko zemljište, pa daj mu dozvolu, daj mu gas, daj mu asfalt, daj mu vodu i kanalizaciju, daj mu struju, a on napravi skladište i zaposli pet viljuškara i tri manipulanta, i tu više ne može da rodi sedam hiljada kilograma po hektaru kukuruza, tu više ništa ne rađa.
Šta će da bude za 4, 5 ili 10 godina? Da li to Evropa radi sa svojim bogatstvima? Ne radi, bogami. Vi ništa od Evrope niste naučili. Ne znam ni kako to gledate u njih. U šta blenete? Karađorđe je slao polupismene vojvode širom Evrope, pa su znali šta gledaju.
Dobro, zamenili rusku zastavu, okrenuli je naopako, sve drugo su uradili kako treba. A vi, vi zavisite od njih, vi se dičite time što ste kod njih pozavršavali škole, oni su za vas mentori. Kada ćete te kurseve koje ste završili da suprotstavite onome što vam govore? Nikada.
Morate da suprotstavite znanje. Gde se stiče znanje? Ovde kada se radi dugo, a ne kada se dođe i zasedneš u ministarsku fotelju. Vi o tome ništa ne znate. Vi jeste surovi monetaristi i vi ćete to da sprovodite kako znate i ne znate, a šta će od toga da bude za nas, za srpsku privredu, za decu i za stare, videćemo, gospodine Krkobabiću.
Kažem vam grdnu grešku danas činite. Možda to vas ne zanima previše. Za godinu-dve ta greška će da se vidi. Ovo je nehumano prema siromašnima, prema nezaposlenima, prema penzionerima, prema bolesnima. Ova vlada je nehumana prema njima. Ova vlada je bila nehumana prema njima, sada će tek biti još više.
Kako ste naumili, tako neka vam bude, samo nemojte da nas optužujete za ono što nam je posao, što nam je dužnost da radimo, za ono što ste radili. I nemojte da pričate o demokratiji, jer ste u poslednjih 15 dana promenili upravne odbore svih medija, pa i takve veličine u kulturi, gospodin Bradić je veličina po vama, ali priznajem i Emira Kusturicu kao boljeg režisera od njega, da ne pričam dalje, a da ne pričam za boljeg člana upravnog odbora.
Ko vam je smetao njega ste sklonili. Ko vama ne smeta? Samo onaj ko digne prst za žute. Gde gledate kvalitet? Da li ima univerzalnih kvaliteta za vas? Nema, mora da pripada vama. Tako o toj demokratiji. Sada me interesuje kako će da izgleda uređivačka politika medija koju ste preuzeli brutalno pod svoju kontrolu u poslednjih 15 dana.

Ne znam da li prisustvujem pogrešnoj sednici i koliko bi puta trebalo da zamolim predstavnike SPS i DSS da ostavimo priče o tome šta je bilo. Još samo ponedeljak da prođe, pa ćemo znati šta će ko kome da kaže. Još jednu stvar. Nemojte da otkrivate to o čemu smo razgovarali, nema smisla. Šta će da misle žuti o vama kada sad otkrivate šta ste pričali sa nama, znači, otkrićete i šta ste pričali sa njima. Nemojte, vođeni su razgovori, nisu uspeli, šta sad. Ovde su vođeni pa su uspeli.
Nemojte da provocirate sukobe, treba da u Beogradu formiramo vlast. Dogovorili smo i dali smo reč jedni drugima. Tamo ljudi svaki dan prave performanse na veoma fin i demokratski, potpuno evropski način traže da im se omogući ono što su zaslužili na izborima. Nemojte da sada ovo bude povod da nema te vlasti u Beogradu. Kad mogu ja da ćutim, možete i vi da pričekate i da prećutite.
Daće bog, izgovorićemo svašta jedni drugima, ali zaista vas molim, koalicija smo u Beogradu. Ako kao najstariji treba da pomalo održavam bar do ponedeljka tu koaliciju, spreman sam. Molim vas, mladi ljudi, mnogo vam bije krv u glavu, sačekajte da dođe ponedeljak, a onda ćemo znati šta će biti i kako će biti.
Niti mi se sviđa to što radite vi iz DSS-a, niti mi se sviđa ovo što radi gospodin Ivica Dačić. Kao da svi tražite opravdanje za nešto. Recite nam bar onda da li vam treba opravdanje ili ne. Ako vam ne treba opravdanje, nemamo prava da se svađamo. Ili vi mene hoćete da ubedite da se vi volite sa žutima, a evo vidim ne svađate se.
Šta vas to sada smiruje - želja da imate zajedničku vlast. Valjda nam je zajednička želja da imamo zajedničku vlast u Beogradu, pa to treba da nas smiruje, a ne da izaziva sukobe među nama. Da li je bilo nekome nešto obećano, da li je bilo ovo, da li je bilo ono. Kad vas molim hajde da ovu sednicu završimo, stvarno nas čekaju sukobi i saradnja.
Ima vremena za sve, slušajte vi mene, ima vremena za svađe, nema vremena za lep život, a za svađe imaćete vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek u životu kada treba da odlučim između toga da nekome kažem otvoreno i u lice ono što mislim ili da budem cinik, kao što je to bio prethodnik, odlučim se da govorim otvoreno. To je ono što nas radikale izdvaja od drugih. Ono što mislimo o Zoranu Đinđiću, mi vam kažemo u oči, ali je besmisleno lamentirati nad rečima koje su izgovorene o Zoranu Đinđiću, a onda u nekoj formi, rekao bih evropejsko-podmukloj, izgovoriti sve ovo o Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju pod maskom - neću reći. Što da ne kažete? Ne cenite Vojislava Šešelja, recite šta mislite o njemu. Ne cenite Slobodan Miloševića, recite šta mislite o njemu. Ne cenite nijednog srpskog radikala, recite šta mislite o nama. Što da ne kažete? A što da narodni poslanik ne kaže ovde sa ove govornice ono što misli?
Šta, je l' to neki verbalni delikt reći šta mislite o Zoranu Đinđiću. Šta se vi kao zaklinjete u Zorana Đinđića? U šta se zaklinjete? Šta je dobro doneo Zoran Đinđić? Ko je carevao Srbijom u vreme vladavine Zorana Đinđića? Mafija. Ko je otimao ljude? Mafija. Ko je izgradio surčinski klan? U vreme čije vlasti? Kada ste bili ministar pravde, ko je izvodio zatvorenike iz zatvora da idu da lumpuju i terevenče? Pod čijom je to zaštitom bilo? Je l' to nekad zabeleženo u istoriji Srbije. Ko je Čumetu rekao koju vrstu mašina treba da nabavi da bi uzeo sav novac uložen u popravku puteva? Zoran Đinđić.
Tragična je njegova smrt. Da li je mislio šta mu je kriv bio Vojislav Šešelj da ga odvoji od maloletne dece? Da li je mislio da time čini neki greh, da time čini zlo, ne Vojislavu Šešelju, toj deci? Kako možete da kažete da je bio čovek pred čijim pominjanjem imena treba da stanemo mirno kada je rekao - ovog što ima troje maloletne dece i dva unučeta šalji u Hag, da ga više nikad ne vidimo u Srbiji.
Sve istorija meri, svakom daje svoje. Možda sam subjektivan, pa loše mislim o vašem predsedniku. Ne mislite ni vi o mome bolje. Vaša je tragedija što je ubijen vaš predsednik. Vaša je tragedija što ga je ubilo društvo s kojim se družio. To je vaša tragedija.
Nisam poznavao ni Čumeta, ni Legiju, ni ovog, ni onog, poznavao ga je vaš predsednik, mnogo više nego što ga je poznavao Vojislav Šešelj. I poznavao ga je gospodin Mrkonjić. I on se družio sa njima.
Znači, život je neke ljude doveo u kontakt sa mafijašima. Neki su mafijašima rekli dobar dan ili dobro veče kada su ih sreli, neki su okrenuli glavu, a neki se s njima družili. Predsedniku vaše stranke ispala veštačka vilica u bazen kod Čumeta kada se kupao. Zbog njega je srušen bazen da mu ne nađu vilicu koja odgovara Čedomiru Jovanoviću. Nemojte da veličate vreme u kome nijedan građanin na ulici nije bio miran. Niti vama pričam vreme u kome vi niste bili stabilni, bezbedni, niti vi možete da veličate vreme Zorana Đinđića. Uostalom, Dragoljub Mićunović je vodio istragu protiv kriminala Zorana Đinđića. Onaj ko jednom sakrije pare, i to stranačke pare, taj više ne može da se nazove čestitim i poštenim čovekom.
Ajde da prekinemo sada sve ove priče. Ajde da pričamo o onima koji su ovde u sali. To bi bilo idealno. Da se gledamo u oči i jedan drugom da govorimo ono što mislimo loše. Pijetetom prema ubijenom čoveku ne možete da sakrijete šta je on radio, čega se i vi sami grozite. Ili je možda vaše društvo bio Čume, Budala. Je l' bi se vi družili s njima? Da li biste vodili decu kod njih na bazen da se kupaju? Ne verujem da biste, pa makar kako da vam se zove politička stranka, makar kako da vam se zove predsednik.
Dakle, ne veličajte, ne glorifikujte one koji to ne zaslužuju, mi ovde trpimo da padaju srpski junaci pred vama, da nemaju nazive ulica, da im se ruše spomenici, a vi hoćete da nam podignete ugled čoveka koji to nije zaslužio. Možda da je poživeo, ko zna, možda bi se oprao, već je bio oko Kosova i Metohije zauzeo potpuno drugačiji stav nego do tada. Možda bi i valjalo, ali nije stigao.
Zbog toga, mi ćemo da učestvujemo kad god nas potkačite, možete da sednete slobodno, mi imamo vremena na raspolaganju, celu noć. A kud baš vi, vi čuvari lika i dela, vi što ste nosili sanduk? Baš ta nomenklatura da brani lik i delo.
Ne, vama je stalo do glasova koji bi mogli na tom pijetetu da se uzmu, ali glasovi ideologije Zorana Đinđića su u DS. Primećuju ljudi da to nije baš isto, ali glasaju i dalje za DS, za vas neće. A posle ovih izbori, šta ćete vi na političkoj sceni. Evo, formirana je Vlada i za neke druge stranke mislim da više neće imati mesta na političkoj sceni, jer ko hoće ovakvu politiku glasaće za žute. Što bi glaso za neke male stranke koje bi pomagale žute.
Podeliće se srpska politička scena. Na jednoj strani bićete vi, na drugoj strani mi, videćemo šta će da uradi DSS i gotovo. Vas neće biti sigurno. Vaša ideologija, nje se gnuša čak i DS. DS u vama ne vidi partnera za saradnju, a pogledajte kako su širom otvoreni za saradnju sa svakim. Samo, ni oni vas neće.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste onako grubo izbacili Ministarstvo za ljudska prava i prava manjina i pripojili ga Ministarstvu pravde, nosim se mišlju da vam predložim da, recimo, spojite dva ministarstva u jedno pa da ga nazovete ministarstvo za zaštitu životne sredine i ljudskih i manjinskih prava.
To bi bilo zaista lepo. Ili, recimo, ministarstvo vera i zaštite životne sredine, zato što bi čovek koji ispoveda veru trebalo da bude u zdravoj životnoj sredini, da mu se to sve obezbedi.
Da mi je neko govorio da ćete sastaviti urbanizam i građevinarstvo sa zaštitom životne sredine, prirodne resurse sa zaštitom životne sredine...
Znate, svakom ministarstvu možete da dodate zaštitu životne sredine kada ga već niste izdvojili kao posebno ministarstvo – a trebalo je – ali da strpate urbanizam i građevinarstvo u prostorno planiranje, to je nemoguće.
Prostorno planiranje može u urbanizam i građevinarstvo. Urbanizam i građevinarstvo je veoma širok pojam, koji obuhvata i prostorno planiranje. Urbanizam i građevinarstvo obuhvata svaku vrstu projekata, svaku vrstu izvođenja.
Prostorno planiranje, po definiciji, ne sadrži odmah izvođenje građevinskih radova, ne sadrži nadzor nad izvođenjem građevinskih radova, a posebno ne sadrži korišćenje prirodnih resursa, što je ovde mudro ubačeno u opis ministarstva koje će biti dodeljeno nekom od ministara.
Za nauk koalicionim partnerima: kada brojite ministarstva, gledajte koliko su kvalitetna; kada su po nazivu kvalitetna, čitajte šta im je ostavljeno da rade. Zato što je ovde očigledno da će ovo biti izuzetno jako ministarstvo.
Alal vera onome ko je sebi prigrabio ovo ministarstvo. Prigrabio je zaista mnogo toga.
Kada mandatar bude predlagao ministre, videćemo ko će to, u stvari, da brine o rudarskim i geološkim istraživanjima, o podzemnim vodama, o resursima i o jednoj gluposti koja je ovde napisana. Kaže - ovo ministarstvo imaće zadatak da obezbedi ranu najavu akcidenata.
Znate, kada bi to moglo da se najavi, onda ne bi bio akcident. Šta je akcident? To je katastrofa. Ko je taj ko će da odgovara što nije rano najavio katastrofu?
Razumem da rano najavi da se desio akcident, ali da najavljuje akcident, da postoji ministarstvo koje će u Srbiji da najavljuje akcidente, tog stručnjaka i tu opremu bih voleo da vidim. Zaista bih voleo da vidim ko će da preuzme na sebe obavezu da nam uvek rano najavi akcident.
A to je samo zato što je neko dobio zadatak da strpa što više rečenica kojima će da sakrije glavnu suštinu ovih vaših pregovora, a vaši pregovori su znak nepoverenja među vama. Vi krpite, sastavljate, vezujete, a bog sveti zna koliko će to nas sve da košta. Ministarstvo ne može da ima naziv ministarstvo životne sredine jer to ne znači ništa. Može da bude ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Ili, kažete ovde - održivo korišćenje resursa. Resursi se koriste dok ih ima. Nema tu održivog. Šta mislite da nekom rudniku kažete - ti ćeš da koristiš samo 60% nalazišta, a posle se zatvara rudnik, ili seljaku na njivi - ne može da ti rodi šest hiljada kilograma kukuruza nego četiri, to je održivo.
Šta je za vas održivo korišćenje resursa? Ima resursa koji će, kao nafta, za 20 godina biti potpuno iskorišćeni. Hoće li neko da se zadrži na tome da ostavi Zemljinoj kugli rezerve nafte? Neće.
Hoće li neko manje da koristi svoje resurse nego što ih ima? Nađite mi u Srbiji jedan resurs koji se ne koristi potpuno, toliko koliko smo mi spremni da ga koristimo. Posebno otkada ste sve ovo dali Kanađanima i ostalima. Zar oni brinu o tome da nam održivo koriste resurse?
Agencija za zaštitu životne sredine – to vam je, u stvari, ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ali, vi niste poštovali tu životnu sredinu. Kad je već u prvom delu naziva ministarstva samo životna sredina, zašto nam onda u prvom delu obrazloženja ne dadoste šta se to odnosi na životnu sredinu?
Ne, vi ste odmah udarili na građevinarstvo, tzv. prostorno planiranje. I to grubo prevodite reči sa Zapada, zato što je pojam prostornog planiranja jedan deo mnogih nauka, i građevinarstva i urbanizma je to jedan deo, i prostorno planiranje nije vezano samo za građevinarstvo i urbanizam kao što ste vi ovde naumili. Vi to vrlo dobro znate. Uostalom, to se studira na geografiji, a ne na građevinarstvu i urbanizmu.
Dakle, imao bi čovek sa vama ovde da razgovara o svim ovim ministarstvima. Mi se time do sada nismo bavili, ali nikada nismo ni imali ovakve predloge zakona. Mi smatramo, kada preuzimate tu vlast, napišite zakone. Ponavljam da bi bilo dobro da ih imamo univerzalne. Menjaju se vlade, ali ostaju zakoni koji se tiču vlade i ministarstava. Bilo bi dobro da su čak i Ustavom predviđeni. Radite kako vam je volja, samo kažem da je bolje da sada razmišljate o tome šta ovo u stvari zamišljate, nego da se posle lupate po čelu i da kažete - šta smo mi ovo u stvari zamislili.
Niste vi u ovome učestvovali. Ovo je sarkazam - narodni poslanici nam podneli predloge zakona. Nemate vi pojma šta su oni zamislili, šta su predvideli. Nisu se o tome ni predsednici stranaka dogovarali, to su oni eksperti, mozgovi, koji će da sede po kabinetima i da pljačkaju Srbiju, a vi ćete da preuzimate političke rizike u direktnim prenosima sa sednica Narodne skupštine. I ponovo ćemo iz vladajuće većine imati ćutologe na sednicama Narodne skupštine.
Ali, ja vas molim, čitajte ove zakone. Nemojte, kao sve dosadašnje vladajuće većine, da dolazite na sednicu i da odlazite samo da biste napravili kvorum i da biste glasali. Čitajte ove zakone koje vam poturaju, ne donose nam previše dobra. Ima u vama dovoljno mudrosti, mogli ste da utičete. Ako ne možete da utičete ko će vam biti u koaliciji, mogli ste da utičete na to kako će vlada da funkcioniše.
Vlada koja u startu za sebe planira kako će da se ponaša ako bude preglasavanja, vlada koja u startu deli prirodno sročena ministarstva prema snazi koalicionih partnera, prema želji da neko nekoga ne prevari, nije vlada na dugi rok.
Makar i da smo u opoziciji svaki put, Srbiji je potrebna vlada na dugi rok. Dugi rok je mandat od četiri godine. Ja bih voleo da Srbiju vode tako dobro da oni koji je vode budu sigurni da će je voditi četiri godine. A kad ovo krene ovako, sa loših pozicija, sigurno da to ne može.
Sad mi nagađamo, po medijima, hoće li da traje godinu, dve, tri ili četiri, ali sigurno ne može da traje četiri. Loše je zamišljeno, na lošim pravilima, a videćete tek koliko će da ispliva to loše među ljudima koji se tamo okupljaju.
Zato što ova prevara, koja je izvršena posle ovih izbora, ne može da ostane bez posledica. I o ovoj prevari će građani Srbije jako dobro da razmišljaju za sledeće izbore. Ovde ima mnogo mladih ljudi. Verujte, kao čovek u zrelim godinama, ja znam da će ti izbori biti jako brzo.
Pa čak i da je kroz četiri godine, nemojte da vam se čini da je to dug period - imamo vremena. Nemate vremena, dani tako brzo prolaze da ćete, dok se okrenete dva puta, shvatiti da je pola mandata prošlo. A kada prođe pola mandata, onda vam i vanredni izbori postaju skoro redovni.