Gospođo predsednik, da li mogu da vas zamolim za pet minuta pauze, pošto je naš predlog trenutno na skupštinskoj ekspediciji i samo što nije stigao do vas.

Gospodine predsedavajući, molim vas da ne kvarite sednice Narodne skupštine, da ih vodite u skladu sa Poslovnikom, da ne pokušavate da nas prevarite, previše nas je koji to ne želimo, a nema vas dovoljno koji biste želeli danas da budete prevareni.

Zašto nije u funkciji elektronski sistem? Obrazloženje koje ste dali nije tačno. Mi svi imamo kartice. Dakle, evo moje kartice, nemam stalnu, sa ovom karticom ste otpočeli zasedanje, ona važi i sada. Mogu da se identifikujem kad god hoćete. Znači, izgovorili ste neistinu da ne radi elektronski sistem.

Neistina i laž samo zavisi od onoga ko izgovara tu reč. Kažem da ste izgovorili laž. Elektronski sistem je u funkciji, imate problem sa kvorumom. Nemojte da nas terate, a možemo i to da radimo, samo liči na vremena kada vlast nije bila demokratska, da izlazimo iz sale kada god utvrđujete kvorum i da se vraćamo kada budete imali kvorum.

Dakle, mi ne želimo da vam obezbedimo kvorum i to je potpuno normalno. Onaj ko želi danas da izabere predsednika Skupštine mora da ima 126 poslanika, ne u sali, nego za. Ako vi nemate 126 poslanika identifikovanih na ekranu, kako počinjete ovu sednicu. Dakle, nemojte da me ubeđujete, nećete moći da me ubedite, a možete da doživite jučerašnji dan, ako vam to odgovara.

Mi bismo želeli da sednica traje, mi bismo želeli da završimo konstituisanje Skupštine, mada je po Ustavu ona već konstituisana. Mi bismo želeli da što pre formirate tu vladu, ali da samo sve bude legitimno i na legalan način.

Gospodine predsedavajući, kada utvrdite na monitorima da ima 126 poslanika u sali, slobodno otpočnite sednicu. Do tada nemojte da nas prebrojavate, mi ne učestvujemo u kvorumu.

Nemojte da nas prebrojavate zato što će to da liči na vreme koje je ostalo za nama, a nama zaista nije teško ni da izađemo iz sale, tako da molim poslanike SRS, ukoliko predsedavajući insistira na prebrojavanju, da napustimo salu dok traje prebrojavanje.

Gospodine predsedavajući, vas ove službe i dalje uvlače u neprilike i u, rekao bih, drastično kršenje Poslovnika Narodne skupštine. Mi smo preuzeli papire kojima se prijavljujemo za reč i, gle čuda, odjednom na tom papiru koji ima svoj format dopisano je i da može da potpiše neko i za poslaničku grupu ili za izbornu listu.
Da vas podsetim na član 93. stav 3. Poslovnika. Najpre, u celom Poslovniku ne postoji termin "izborna lista". Izborna lista u Narodnoj skupštini nema nikakva prava. Prava se ostvaruju ili preko poslaničke grupe ili narodni poslanici koji nisu članovi poslaničke grupe. Pošto "žuto preduzeće" nije formiralo poslaničku grupu, vi njih možete samo da tretirate kao narodne poslanike koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe, a to znači da po tom članu Poslovnika stavu 3. oni imaju pravo da odrede tri poslanika koji će govoriti određeno vreme po pet minuta, svako po jednom pet minuta. Nemojte da nas vređate. To što "žuti" nemaju poslaničku grupu, ne znači da možete da im dopišete pravo da se ovde predstavljaju kao izborna lista.
Izbornih lista više nema. Nadam se da ste vi svesni da smo izbore završili i da ovde sada postoje samo poslaničke grupe. Zato vas molim jednom nam identifikujte te službe da bismo znali ko odavde treba da leti. Vi ste se na mene naljutili, a pomislite samo koliko ja treba da budem ljut na vas, kada ste dozvolili sebi da u ovim godinama učestvujete u ovakvim prevarama Narodne skupštine, gospodine Krkobabiću. Ovo nije Skupština iz starih vremena, ovo nije jednopartijska Skupština, ovo je Narodna skupština Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, samo da vam pomognem, niste dobro preneli odluku sa konsultacija. Mi smo se dogovorili da danas radimo posle 18,00 časova dok ne završimo tačku koja bude u 18,00 časova na dnevnom redu. Vi ste sada rekli produžavamo dok se ova tačka ne završi.
U želji da vam pomognem da što više posla obavimo danas, kažem vam, šta ako ova tačka bude gotova u pet, prekinućemo sednicu, kako ste vi to sada nas obavestili. Znači, molim vas da ponovite da ćemo mi danas raditi i posle 18,00 časova, da završimo po Poslovniku tačku koja će biti na dnevnom redu u 18,00 časova. To ne mora da znači da će biti izbor predsednika Skupštine, može da to bude izbor potpredsednika, pošto postoje već predlozi za potpredsednike. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od prethodnika, ne vidim razloga da se toliko insistira na nekakvim razlikama u okviru skupštinske većine koja danas predlaže predsednika Narodne skupštine. Mislim da je ovo prirodna koalicija. Sve više mi liči da je to apsolutno prirodno, ova koalicija vrha SPS-a i DS. To će valjda uskoro da se pokaže.
Pre mnogo godina, kada sam bio mlad, bila je neka grupa "Mirzino jato", Mirza i Mirzino jato, a ovo je jato Vojislava Koštunice.
Sve se ispililo ispod njegovih krila i ponovo nam predlažu za predsednika Narodne skupštine poslanika koji se jedva uvukao u parlament. To je to ponižavanje Narodne skupštine, kome prisustvujemo otkako ste vi dosmanlije došli na vlast.
Za vas je predsednik Skupštine onaj koalicioni partner koji ima najmanje poslanika. Vi time i nama poslanicima, a i celoj Skupštini kažete koliko vi u stvari cenite Narodnu skupštinu. Funkcija predsednika Narodne skupštine služi isključivo za potkusurivanje među koalicionim partnerima.
A ne da predsednik zaštiti integritet i dostojanstvo Narodne skupštine, ne da bilo šta kaže Vladi, čija ga većina ovde bira, ne da se potrudi da bar Skupština donese Ustavom predviđene ustavne zakone, u roku predviđenom Ustavom. Evo, koliko već godina je Narodna skupština sluškinja svake vlade Republike Srbije. Ovaj današnji izbor će to samo da nastavi.
Pre nego što sam izašao dobio sam poruku od jednog prijatelja iz SPS, mislim dobronamernu, koji kaže: "Nemoj previše oštro, da ovi moji ne pronađu u tom govoru osnov da raskinu koaliciju za Beograd." Znate, moj govor ne može da bude osnov za raskidanje koalicije za Beograd. Osnov za tu koaliciju je moral. Ako ima morala, ostaće ta koalicija. Ako nema morala, ne vredi, mogu da vas hvalim, kujem u zvezde, mogu da lažem o vama svašta, a vi ćete tu koaliciju da raskinete.
Uostalom, ako ste iskreni i ako zaista želite da ostane koalicija za Beograd, lepo ste mogli da kažete Borisu Tadiću: "U redu je, evo pravimo većinu za Narodnu skupštinu, ali naš uslov je da istog dana bude i sednica Gradske skupštine u Beogradu". To ne bi mogao da vam odbije. Previše mu je stalo do toga da izabere ovu vladu, da bi se igrao sa vašom željom da u Beogradu budete s kim vi hoćete.
Jedino što boli u svemu ovome je to da vas Boris Tadić pritiska i da vi radite nešto protiv svoje volje, a da uopšte nema reakcije s vaše strane. Što vas dublje pritiska, vi ćete sve dublje da tonete, dok jednog dana neko ne kaže - ovo više nećemo da trpimo. Pri tom malo pomislite i na Srbiju.
Danas malo prekoračujem pravila koja postoje u okviru SRS, a to je da ne diskutujemo previše o kandidatima koje drugi predlažu za funkcije. Vi zaista ne umete ta pravila da poštujete, pa zašto bismo onda to činili mi. Za vas takva pravila nisu vodilja u politici. Vi gledate kad neko predloži svog kandidata da pronađete osnov da ocrnite čoveka, ideju, ideologiju, način predlaganja ili razloge za predlaganje.
Nemam mnogo toga lošeg da kažem o gospođi Slavici Đukić-Dejanović, ali imam da je podsetim na nešto. Verovatno će joj to malo pomoći u životu. Nekako zađoh u godine da delim savete, pa moram i Slavici, koja verovatno za mnoge ljude ima savet.
Kada se čovek krštava, ulazi u neku veru ili kad izlazi iz vere pa ulazi u drugu, postavi mu se uslov odricanja. Kod nas u hrišćanstvu moraš da se odrekneš Sotone. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović će morati da se odrekne nečeg iz svog života.
Najpre, moraće da se odrekne 5. oktobra. Da nije bilo policije 5. oktobra, gospođo Đukić-Dejanović, vaša je glava visila o koncu. Nekoliko hiljada nezadovoljnih građana, predvođenih vašim kolegama i političkom snagom DOS-a, 5. oktobra je tražilo vašu glavu u krugu Kliničko-bolničkog centra. Sve te kolege i danas su tamo sa vama. Od danas bi trebalo da budete koalicioni partneri. Ne cene vas ni milimetar više nego tog 5. oktobra.
Mora da se odreknete Mire Marković. Istina, prebrzo ste to uradili pre neki dan, pa je posle toga ispalo da će DOS da prihvati neka popuštanja prema Miri Marković. Morate da se odreknete Slobodana Miloševića. Ovo nije stranka koja vas bira zato što ste verno sledili Slobodana Miloševića. Oni kažu da vas biraju zato što više nemate njegove ideje, a znam da to nije tačno.
Znam da SPS ne može da postoji bez ideja Slobodana Miloševića, jer što biste onda vi bili na političkoj sceni? Ako uđete sa "žutima", što bi narod posle glasao za vas, kada ima svoje "žute"? U čemu se onda vi razlikujete od tih "žutih"?
Moraćete da se odreknete društvene svojine, svega onoga što su komunisti izgradili, a DOS pokrao nečuvenom pljačkaškom privatizacijom, protiv koje ste bili. Gde su sada sve te fabrike? Ko je uzročnik nestajanja srpske privrede? DOS. Kako ćete vi to sada sa njima?
Moraćete da se odreknete borbe protiv siromaštva. DOS je osiromašio građane Srbije. DOS ih je pretvorio u prosjake. Moraćete da se odreknete borbe protiv kriminala, jer vi nećete smeti nijednog kriminalca iz DOS-a da poterate.
Vi ste sada s njima u koaliciji. Jurićete i dalje onu sirotinju koja ukrade jaja na pijaci da odnese kući i da isprži detetu. A ove što su ojadili Srbiju, oni sada dobijaju predsednika Vlade, tajkuni dobijaju predsednika Vlade. Taj lobi koji je opljačkao Srbiju od 2000. godine naovamo postavlja predsednika Vlade. Tu ne vidim SPS i ne vidim vas, kao ličnost koju izuzetno cenim.
Morate da se odreknete borbe za radnička prava, jer su radnička prava ugrožena dolaskom DOS-a na vlast. Ili ste možda zaboravili ko je doneo Zakon o radu, Zakon o penzijsko-invalidskom, socijalnom sistemu, Zakon o štrajku, Zakon o preduzećima. Moraćete da se odreknete i svojih kolega, desetine hiljada socijalista, koji nemaju tu sreću, gospođo Đukić-Dejanović, da se vrate na funkciju predsednika Skupštine. Danas su ko zna gde, nijedan nema posao, a vodili su srpsku privredu i čvrsto verovali u ideje koje vi sada valjda i dalje propagirate.
Moraćete da se odreknete i Dragoljuba Milanovića. Razlika između vaše sudbine i sudbine Dragoljuba Milanovića je samo u tome što su njega zatekli na ulici bez policije. Vi ste, na svu sreću, imali zaštitu policije.
Moraćete pomalo da se odreknete i sebe, zato što vi gospođo Đukić-Dejanović među mnogim koalicionim partnerima vidite svoje pacijente, a ne kolege.
Vama želim mnogo sreće. Sada ovo zbog svoje duše sam morao da vam kažem, kako god vi to da shvatite. A ostalo je na vama. Vi ste dobar lekar, profesor univerziteta. Njima na funkciji predsednika Skupštine treba krpa. Hvala.

Zaista nemam nameru da polemišem sa gospodinom Dačićem, a posebno ne na način na koji on govori, zato što smatram da, u žaru političke borbe, čovek može da izgovori i ono što ne misli, samo što nikad neću da govorim ono što ne mislim, pa makar koliko da me to koštalo.
Kad nekad prebacite meni, gospodine Dačiću, da sam rekao da bismo pravili koaliciju sa vama samo ako to bude potrebno, onda recite da vam je Tadić rekao da nikad sa vama neće da pravi koaliciju. To je sve bilo u istoj kampanji.
Sada sam, izgleda, lošije govorio o vama kada sam rekao - hoćemo sa vama ako bude potrebno, a Tadić je govorio lepše o vama, rekao je - neću nikad sa njima. To da otkloni jednu nedoumicu kod vas.
Druga je da ste bili najviše u sukobima sa DOS-om. Samo po dva osnova ste bivali u sukobu sa DOS-om: kad ste branili srpske nacionalne interese napadao vas je DOS i kad vas je DOS napadao da kradete izbore. Nikada više niste imali sukobe sa njima.
Sa nama ste imali sukobe kad nam se činilo da previše idete na stranu DOS-a. Sad vi vidite hoćete li vi moći da sprovedete program, a koji žarko želim da ga sprovedete, da odbranite srpske nacionalne interese i da uđete u Evropu. Uskoro ćete imati tu dilemu ovde, na sednici Narodne skupštine, kad vam mi postavimo uslov da glasate da uđemo u Evropu, pod uslovom da tumačimo da je KiM sastavni deo Srbije.
Da li će to da vam odobri novi koalicioni partner, kome to ne pada na pamet, koji nas je sprečio da ovde govorimo o ustavu Kosova, koji nas je sprečio danas da prisustvujemo izboru izvestioca, koji će konačno jednom da utvrdi istinu o otetim Srbima, koji ne ide sutra u Strazbur da govori pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope zato što će ga neko pitati šta misli o ustavu Kosova? Kad god pričate za koga ste sve iz DOS-a glasali, niste glasali samo za Maršićanina. Glasali ste i za Vuka Draškovića, to nikad nemojte da zaboravite.

Gospođo Pešić, da vam protumačim politiku SRS, očigledno da je niste dobro shvatili.
Dakle, nikada nismo rekli da smo protiv članstva Srbije u EU. Pripremili smo Predlog zakona o ratifikaciji tog sporazuma, pa ćete videti kako izgleda naša ideja o ulasku u EU. Tu ideju o ulasku u EU sa KiM u sastavu Srbije propagirale su sve političke stranke osim vas. Nemojte da tumačite volju naroda pogrešno, pošto biste onda vi imali 126 poslaničkih mesta ovde.
To što vi kažete da nije bitno KiM, bitan je život i EU, to je bila vaša ideologija. Uvukli ste se u parlament. Ima dovoljno građana da vi tu svoju ideju zastupate i ovde u Skupštini Srbije.
Ali, od ostalih političkih stranaka, čak ni stranke manjina, nisam čuo da govore tako kako vi danas nastupate. Niko, ni DS, ni SPS, ti koalicioni partneri, ni Jedinstvena Srbija posle izbora, nije rekao - idemo u Evropsku uniju bez obzira na Kosovo i Metohiju. Vi ste to sada rekli ovde, da nije bitno uopšte Kosovo i Metohija, nego da je bitno život i Evropska unija.
Znači, nisam našao tu ideologiju koja je sastavila ovu vladu. Po toj ideologiji, osim vas, svi bismo mogli da budemo u koaliciji i to su građani Srbije rekli. Rekli su - hoćemo u Evropsku uniju, ali hoćemo da nam čuvate Kosovo i Metohiju. Da su drugačije rekli, prvi bi žuti priznali da više ne brinu o Kosovu i Metohiji. Oni sada glume. Kada god treba da se poture leđa pod kola u blatu izmakne se DS. Sačekaćemo vas na predlogu zakona na kome će biti jasno kakve ciljeve imate.
Gospodin Ivica Dačić je član Vlade. Ovde u ovoj skupštini, pre nekoliko meseci, rekao je - ratovaćemo za Kosovo i Metohiju. Narod je hteo da on bude član Vlade i ne možete da kažete da građane Srbije nije briga šta će biti sa Kosovom i Metohijom ako je Ivica Dačić član Vlade. Znači, ta Vlada će ratovati za Kosovo i Metohiju, inače Ivica Dačić neće ući u tu Vladu. Tako tumačim iskrenu politiku, poštenu politiku.
Znam da SPS od toga neće, ne ne može, neće da odustane, a taj ispit vas čeka i voleo bih da taj ispit položite, bez obzira na to šta će posle toga sa pojedinim poslanicima da bude. Valjda imamo i mi neke druge profesije.
Nemojte da tumačite stvaranje ove koalicije kao izbornu volju građana. Nije tačno da su građani Srbije ovo želeli. Pre bih rekao da ste vi mogli da budete u koaliciji sa žutima, samo da nije sujete i netrpeljivosti među vama, jer oni su vam skoro aplaudirali kada ste ovde govorili o SPS. To je njihov osećaj, samo sada ne smeju da kažu.
Nemam taj spor sa SPS, nemam, niti bih vam aplaudirao, niti bih vam priznao kada govorite da su toliko bili loši. Nije tačno. Bili su loši samo kada su vama bili dobri, sve ostalo vreme bili su dobri. Kada god ste ih vi hvalili tada su bili loši i sada kada ih hvalite postavlja se pitanje da li su dobri ili loši. Nespojivo je da anacionalni hvale one koji su nacionalno opredeljeni, to su dve nespojive struje.
Dakle, ne bih voleo da me hvali gospodin Mićunović jer njemu je do Srbije kao do lanjskog snega, kao do preklanjskog snega. Zato vas molim kada tumačite ideje SRS pitajte nas, daćemo vam brošure, idite na naš sajt, ali nemojte pogrešno da ih tumačite sa ove govornice, ne volim da vam repliciram, jer je nemoguće ući u vaš mentalni sklop pa vam promeniti neku od ideja koju već godinama zastupate i to cenim. Cenim to što uopšte ne menjate svoje ideje.
Ali. nije tačno da ste u SRS našli protivnika evropskih integracija, ali imate skeptike koji će biti protivnici evropskih integracija, ukoliko Evropa zaista kaže da je Kosovo i Metohija nezavisna država. A preporučujem vam da razmislite i o svojoj porodici. Ako bi vam se u porodici desilo tako nešto da vas neko toliko povredi kao kada vam otmu teritoriju na državnom nivou, da li biste sa takvim bili prijatelj, zvali na kafu ili ušli u brak sa njim.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je rasprava o kandidatu za predsednika Skupštine privedena kraju. Samo još jednom, zbog onih koji možda nisu pratili raspravu, zbog građana Srbije kojima je ovaj prenos bio jedini način da saznaju šta se to dešava u parlamentarnom životu Srbije, da ponovim stav SRS.
Mi smo protiv izbora gospođe Slavice Đukić-Dejanović za predsednika Narodne skupštine, zato što je to izbor DS, a DS ne može ništa dobro da donese Srbiji, pa čak i kada odredi kandidata SPS za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Mi ćemo glasati protiv. Čekamo da u proceduru uđu zakoni o Vladi i ministarstvima, čekamo izbor Vlade i tada ćemo reći ono što mislimo o takvoj vladi.
Današnji dan nismo koristili da vas opomenemo na to kako neprincipijelnu koaliciju pravite i šta će to doneti Srbiji. Današnji dan smo iskoristili da pokušamo da odbranimo integritet Narodne skupštine. Očigledno da vi morate da izvršite zadatke koje ste dobili. Očigledno je da ste čvrsto odlučili da iskušavate Srbiju i dalje, da joj ne date da živi mirno, da živi dobro, da živi u miru i saradnji.
Očigledno da još uvek želite da stvarate sukobe između onih koje svrstate u svoje i onih drugih. Očigledno da je još uvek DS merilo za mnoge političke stranke u Srbiji. Ako su sa njom, onda su to demokratske stranke. Kada prestanu koaliciju sa njom, prestaje im naziv demokratska. Ako su sa njom, onda su stranke koje su reformisane, a kada bude prestala ta saradnja, to će ponovo biti nereformisane stranke.
Mi u ovome želimo da učestvujemo tako što ćemo uvek reći ono što mislimo, a mislimo da je ovo jako loša kombinacija i da se uopšte ne slaže, ne uklapa i da ne može dugo da traje. Zašto pravite ono što ne može dugo da traje i što pravite nešto čemu je sudbina da imamo prevremene parlamentarne izbore? Zašto trpate rogove u vreću? Očigledno je, te dve ideologije ne idu zajedno.
Ako neko može da kaže da zna ideologiju jednih i drugih, to s pravom govorim. Znam vrlo dobro ideologiju DS, znam ideologiju SPS. Danas i u narednih sedam dana nećete nam otkriti kolike su razlike između vas, ali mi ih jako dobro znamo. Prvi ozbiljniji problem koji se bude postavio pred sve vas, pokazaće koliko se razlikujete.
Od nas očekujte zakone kojima proveravamo šta ste se dogovorili i da li ćete to da ispunite. Od nas očekujte predloge zakona kojima se brani srpski suverenitet na Kosovu i Metohiji. Od nas očekujte zakone kojima se poboljšava materijalni položaj svih građana. Od nas očekujte zakone kojima će da se utvrdi ko je bio kriminalac u ovih osam godina, a ko ne. Od nas očekujte da konačno ispliva na videlo ko je demokrata, ko nije.
Od nas očekujte da vam nikada ne dozvolimo da ukinute prenose sednica Narodne skupštine. Od nas očekujte da se ovde u Skupštini borimo za prava građana koji su nas u Skupštinu poslali. Od nas očekujte da s vama sarađujemo kad god Srbija bude u opasnosti, i kada budete hteli da je branite, a očekujte da vas napadnemo kad god je Srbija u opasnosti, a vi se ponašate kao baba koja se češlja dok selo gori.
Mi ćemo glasati protiv, potpuno svesni toga da činimo dobru stvar. Bilo bi dobro da su i oni, koji danas jedva čekaju da glasaju za, svesni toga koliko lošeg čine gospođi Slavici Đukić-Dejanović lično. Ona je toga svesna, ali mudro ćuti, ne želi da se o tome izjašnjava. Zaboravila je šta ste joj sve priredili. Samo je podsećam da nikoga niste ostavili na miru. Kome god ste jednom u životu načinili zlo, spremni ste sto puta da to zlo ponovite.
Bogu hvala, u Srbiji postoji SRS koja vas je malo primirila, pa niste više onako agresivni kao što ste bili nekada, dok ste razbijali SPS. Mi ćemo vam biti uvek kamen o vratu, mi ćemo vam uvek biti kost u grlu, mi ćemo vam uvek biti prst u oku i to jedino može da pomogne Srbiji. Mi vas menjamo na sledećim izborima. Sada ste ponovo pronašli kako da ostanete na vlasti. Opominjem one koji vam u tome pomažu da čine veliko zlo Srbiji, da čine veliko zlo svojim porodicama, prijateljima i da te ljude treba da pogledaju u oči i sutra, i kroz mesec dana i kroz dva meseca. Što se nas tiče, savest nam je potpuno mirna.
Što se nas tiče, nijedan princip, ideologiju SRS, program, niti smo izneverili, niti nam pada na pamet. Za šaku srebrenjaka izgleda svašta može u Srbiji da se kupi. Nas neće moći niko da kupi. Držite se dobro. Kome su radikali opozicija, taj još nije izgurao ceo mandat.
Socijalisti kada su bili najjači, samo su jedan mandat imali od četiri godine dok su im radikali bili opozicija. Tako da Srbiju pozivam da ne tuguje previše zbog ovoga što se danas dešava. Biće još sreće i radosti u Srbiji, ako mora i ova poplava da prođe, neka prođe.

Gospodine Krkobabiću, bivalo je i starijih predsedavajućih ovom skupštinom otkako se ovim poslom bavim, ali vi ste prvi koji je dozvolio da bude uvučen u nečasne radnje, da se pravite kao da ništa ne znate, a vaše akademsko zvanje govori o tome da imate dovoljan procenat inteligencije i obrazovanja da shvatite gde ste se našli i čime se bavite.
Da vas podsetim, 11. juna, prekidajući sednicu, rekli ste: "Ovim smo za danas završili rad sednice Narodne skupštine. O nastavku sednice bićete blagovremeno obavešteni. Hvala".
Da podsetim, te vaše stručne službe, koje su vas sprečile da sazovete sednicu na kojoj bismo osudili ustav samoproglašene lažne države Kosovo, izgovor vam je bio da su vam stručne službe tumačile Ustav. Da vas podsetim da nastavak ove sednice uopšte niste zakazali.
Vi umete da se potpišete, gospodine Krkobabiću, na putnim nalozima, a ne umete na pozivu za nastavak sednice. Vama ništa ne znači poziv za nastavak sednice, jer ste vi predsedavajući, jer vi imate stručne službe i nemate nikakvu odgovornost, gospodine Krkobabiću.
Izaberemo predsednika i zaboravi se Jovan Krkobabić, i to kako je on vodio sednicu Narodne skupštine.
Naravno, vi ste pokušali još jednu prevaru ovog časa kada sam se javio za reč, ali da prvo razmotrimo sve prevare koje ste vi izvršili sazivajući ovu sednicu. Najpre, sekretarice poslaničkih klubova su obaveštavale poslanike da je za danas u 16 časova zakazan nastavak sednice. Nikakav trag ni dokaz nisu imale, nego su verovale sekretarici sekretara Narodne skupštine, koja im je rekla: "Zovite poslanike telefonom, sutra u 16 časova je nastavak sednice".
Ako vi, gospodine Krkobabiću, ne cenite to što vas je narod izabrao za narodnog poslanika, narodni poslanici SRS to izuzetno cene i ne dozvoljavaju da njima manipulišete, baš kao da nisu narodni poslanici, nego zaposleni u vašoj firmi, za koju je dovoljno da ih vi telefonom, preko sekretaričinih sekretarica, obavestite kada će biti nastavak sednice.
Dalje, otvorili ste ovu sednicu. Na njoj bi trebalo da biramo predsednika Skupštine. Kada ste dobili predlog za predsednika Skupštine, gospodine Krkobabiću? Pre pet minuta, jer računam da mi narodni poslanici dobijamo kada i vi i da je razlika samo u vremenu koje je potrebno da se predlog odštampa.
Kakva vam to prekognicija reče juče da će danas biti izabran predsednik Skupštine i da možete telefonom da pozivate narodne poslanike. Da li ste vidoviti, gospodine Krkobabiću? Ako ste vidoviti, što ste razgovarali sa mnom o sastavljanju vlade, što niste rekli da vam je vaša velika vidovitost već rekla da ćete formirati vladu sa drugom većinom?
Gospodine Krkobabiću, rekli ste da ćemo kvorum da utvrdimo prebrojavanjem narodnih poslanika. Zašto vas ne naučiše te vaše stručne službe da najpre morate nas da obavestite da elektronski sistem nije u funkciji, a mi vama ni toliko ne značimo da nam kažete - draga moja gospodo narodni poslanici, mi ćemo vas sada prebrojavati, pošto sumnjamo da vas u sali ima više nego što kaže elektronski sistem.
Dalje, gospodine Krkobabiću, trebalo je da u 16 časova utvrdite da li ima kvoruma ili ne. Kvorum za konstitutivnu sednicu je 126 narodnih poslanika, da odredite pauzu od sat vremena, a ne da i mi i cela Srbija, koja kao nešto iščekuje od ovog saziva Narodne skupštine, čekamo kada ćete vi da se smilujete i da počnete da govorite u mikrofon.
Mi na takav stil rada, gospodine Krkobabiću, nismo pristajali ni kada ste bili mnogo jači i kada ste bili na vlasti, kada ste zvali policiju da nas izbacuje iz sale, a tek nećemo sada. Tek sada ćete osetiti, gospodine Krkobabiću, da je Srbija u ovih 15 godina, otkako vi niste baš previše aktivni, postala malo demokratska zemlja.
(Predsedavajući: Vreme.)
Znate šta, mene može da opominje samo predsednik Narodne skupštine. Pošto vi, gospodine Krkobabiću, niste imali pravo da sazovete sednicu Narodne skupštine, onda nemate pravo ni da me opominjete, pošto vi niste predsednik Narodne skupštine.
Svuda u Poslovniku piše ''predsednik Narodne skupštine", nigde ne piše da predsedavajući opominje narodnog poslanika. Dakle, vi ste jedan moj kolega, te vaše godine su vas slučajno postavile na to mesto. Nadam se da mene neće, da se neću baviti politikom tako dugo da predsedavam kao najstariji poslanik. Ne bi mi baš služilo na čast. Zaista ne mislim u 78. godina da budem narodni poslanik. Ako ne mogu da potrčim 100 metara, neću ni da budem narodni poslanik.
Dakle, vaša funkcija predsedavajućeg, kako je vi tretirate...
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, šest minuta i 26 sekundi.)
Otkud vi znate koliko vi imate pravo da me pustite da govorim? Gde to piše u Poslovniku. Recite mi po kom članu Poslovnika vi znate koliko treba da me pustite da govorim? Pogledajte kako sam fin i kako sam učtiv, a uzmite zapisnik sa sednice kada sam biran za predsednika Narodne skupštine.
Mi to nećemo sebi da dozvolimo, mi nismo baš toliko nisko pali, ali bogami, danas ćete se vi načekati, naspavati, naslušati i nabuditi. Ova sednica će da traje jako dugo i molim vas da odgovorite na pitanje da li ste pogazili Poslovnik u ovih nekoliko tačaka koje sam pomenuo. Mogu da vam kažem i član 98. stav 2, ali to valjda znaju vaše stručne službe. Hoću da o ovome odlučujemo.
Ova sednica ne može da počne dok ne utvrdimo kvorum. Mi svi imamo kartice za elektronsko glasanje, elektronski sistem je potpuno u funkciji. Ako vam ekran ne pokaže 126, nastavka sednice nema.

To je demokratija, zato što ovde piše da treba da mi da reč pre 15 minuta. Što se vi žuti busate toliko?
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 225. stav 1, narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Sada vas obaveštavam da me je u pauzi predsednik Narodne skupštine obavestio da će ovako teći scenario ove sednice, a da će sada prekinuti sednicu Narodne skupštine zato što Vlada nije dostavila mišljenje na Predlog rezolucije, koji je podnela grupa od 81 narodnog poslanika SRS.
U tom smislu treba mi obaveštenje da li je po članu 137. predsednik Narodne skupštine dostavio Predlog rezolucije Vladi, i treba mi mišljenje na član 139. stav 5. u kome kaže – "Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja, odnosno mišljenja". A na osnovu člana 160 – u postupku za donošenje rezolucije primenjuje se postupak za donošenje zakona.
Sada vas pitam, zašto produžavate agoniju i konfuziju u medijima, u javnosti Srbije, zašto među građanima Srbije? Jedan deo Vlade govori da je ova rezolucija apsolutno u skladu sa Ustavom i rezolucijama Narodne skupštine, drugi deo Vlade govori da je ova rezolucija, i to lažno, i to radite vi "žuti", isključivo uperena protiv priključivanja Srbije Evropskoj uniji. Zbog toga tražim da otvorimo raspravu.
Pročitaću vam celu rezoluciju i prihvatam opkladu sa svakim od vas ko uspe da dokaže većini u Narodnoj skupštini da je rezolucija protiv priključenja Evropskoj uniji. Samo vas na jednu stvar upozoravam, da ova rezolucija traži da poštujete Ustav, da poštujete celovitost Srbije, suverenitet Republike Srbije, da ne pregovarate ni sa jednom međunarodnom organizacijom koja ne priznaje da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Znači, da branite Kosovo i Metohiju kao što je vaš predsednički kandidat rekao – i Kosovo i Metohija i Evropska unija. Znači, najpre Kosovo i Metohija, a onda Evropska unija.
Vama kao čoveku pred kojim je verovatno ozbiljna politička karijera, pripadate ozbiljnoj političkoj stranci, upućujem jedan savet –nemojte da prekidate ovu sednicu zato što ćemo podneti zahtev da budete razrešeni sa funkcije predsednika Narodne skupštine.
Ako poštujete princip, samo vas još jednu stvar pitam – imaju li svi ovi predlozi Vlade po hitnom postupku mišljenje nadležnog odbora u Skupštini Republike Srbije?
Dakle, gospodine predsedniče, molim vas, da ućutkate one kojima se nešto trese, kojima se nešto izmiče, kojima nešto promiče. Da reaguju kao što ja reagujem već 18 godina kad vidim da postoji neka druga skupštinska većina, ovo nije rezolucija kojom se stvaraju neke većine, za ovu rezoluciju treba da glasa onaj broj poslanika koji je sve do sada, dok nije bilo gusto, glasao za rezolucije Narodne skupštine. E, sad kad je gusto, tad mi kažemo – hoćemo u Evropu, ali prvo hoćemo ovu našu majku Srbiju, toliku kolika jeste, sad ste vi na tapetu gospodine Duliću, ostaće bruka na vama.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od najtežih dana u istoriji Srbije, započeo je juče i trajaće verovatno veoma dugo, završiće se povratkom Kosova i Metohije u ustavni okvir, u ustavni sistem Republike Srbije.
Istovremeno, juče je započeo jedan drugi dan – dan borbe za Kosovo i Metohiju i neće prestati. To vam govorim u ime članova, simpatizera SRS, u ime naših glasača, neće prestati dok Kosovo i Metohiju na ovaj ili onaj način ne vratimo u ustavni okvir Republike Srbije.
Više puta sam glasao kako ste hteli, u interesu građana Srbije. Više puta sam ubedio narodne poslanike SRS da učine isto.
I na ovoj sednici koja nije potpuno po našoj volji, koja je bila neophodna, ali nije potpuna i nadam se da će Vlada shvatiti da nam bar do kraja nedelje duguje još jednu veoma ozbiljnu sednicu, bar zbog mera koje je večeras najavio predsednik Vlade, a koje mi nismo imali prilike da odobrimo ili da im se suprotstavimo. Na toj sednici mi ćemo, verovatno nekim delovima Vlade, možda i celoj Vladi, biti opozicija.
Nisam ubeđen da Vlada u ovom sastavu može da ide do kraja u odbrani Kosova i Metohije. Bolje da vam to sada kažem otvoreno, pred očima celokupne srpske javnosti, da znate – nećemo nijednim potezom, nećemo mikron da pomerimo Srbiju mimo njenih interesa. Ali vam sigurno nećemo dozvoliti, ma kako da se zove ličnost i ma na kojoj funkciji da se nalazi, da to učini, a da se tome oštro ne suprotstavimo.
Govorili ste, ako vi pobedite, vaši prijatelji u svetu neće otimati Kosovo i Metohiju. Govorili ste, i Kosovo i Evropska unija. Govorili ste da imate najbolje moguće odnose sa članicama EU i sa predvodnikom spoljne diplomatije vođene oružjem SAD.
Danas, samo nekoliko dana posle predsedničkih izbora, mi govorimo o lažnoj državi Kosovo. Govorili ste – ako pobedi Tomislav Nikolić, Albanci će proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije. Mogu samo da zamislim kako bi izgledala danas srpska javnost da sam ja osvojio tih 104 hiljade glasova više od Borisa Tadića. Mogu samo da zamislim koliko biste gneva svojih medija sručili na građane Srbije koji su glasali za mene. Ali, sada vam kažem, još više sam tužan što nisam pobedio. Zato što nemam poverenja da ćete vi, koji ste stali na drugu stranu na predsedničkim izborima, obaviti ovaj naš srpski posao do kraja.
Danas nam Amerika i EU otimaju Kosovo i Metohiju. To treba jasno i otvoreno reći i to treba svako od nas da kaže. Svako ko sagledava situaciju kako treba, svako ko to vidi, on mora to da kaže. Danas je Amerika priznala, Francuska je priznala, Velika Britanija je izjavila da će večeras, ne znam kada, priznati, Italija će sigurno priznati. Nemojte više da mi se hvalite time da Kipar neće da prizna. Nisam ja vas ni hvalio zbog toga što ste pronašli Kipar, koji bi sebi stavio bombu pod kuću da je priznao nezavisnost Kosova i Metohije.
Stalno sam vas pitao – a šta će biti dan posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Ja sam vas molio da mere iznesete pred Narodnu skupštinu, da vam ih unapred odobri i nisam prejudicirao stanje, svi ste znali da će Albanci proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije. Nemojte da se pravite da je to iznenađenje. Ne, to uopšte nije iznenađenje. Iznenađenje je što smo mi juče gledali ''Policajca'' s Petlovog brda dok su oni proglašavali nezavisnost Kosova i Metohije. Iznenađenje je što već tri dana gledamo nekakve filmske festivale, pa čak voditeljka nosi crveno-crni kostim od prirodne kože, valjda da nas upozori šta nas čeka u nedelju.
Iznenađenje je da nazivate huliganima one koji su juče, zaista, protivpravno, nagrnuli u Beograd, ali nisu znali šta će od sebe, zato što niko nije znao da im kaže šta to Srbija treba da radi. Zato što je predsednik Srbije rekao – mir, mir, mir, predsednik Skupštine rekao – mir, mir, mir... Šta mir, mir? Šta, da shvatimo da tako mora za mesec, dva, pet, godinu dana?
Vama je bilo u interesu, nekima od vas, da se pomirimo sa situacijom. Sad su vam huligani oni koji se sa situacijom nisu pomirili. Kome su huligani? Vama koji ste spalili Saveznu skupštinu? Medijima su huligani? Četiri sata noćas gledam optužbe na račun uglavnom dece. „Huligani upalili Beograd“. Šta su upalili? Pa, 100 hiljada srpskih kuća je juče otišlo u ruke Albanaca. To nikome nije vest. (Aplauz.) Zato vidim ta dva pristupa u Vladi Srbije.
Ne mogu da kažem ništa protiv onoga što izgovara predsednik Vlade, još malo radikalske, unazad nekoliko meseci i šta sad ja tu mogu da kažem – nije u redu, jeste u redu. Je li to Vlada? Je l' ovo telefonski stav predsednika Vlade ili ste održali sednicu? Jeste li svi jednoglasno glasali za mere koje će Vlada da preduzme? Povlačimo li sve ambasadore na konsultacije na dva-tri dana ili ih više ne vraćamo? Da li vraćamo otpravnike poslova, prve sekretare? Da li vraćamo nekog činovnika u Ambasadu Amerike ili ponovo vraćamo ambasadora kad primi instrukcije? On je odavno na američkim instrukcijama, odavno ne prima instrukcije u Beogradu. Vi to jako dobro znate.
Imamo prijatelje u svetu, to je ta kuća sa dva ulaza. Jedan nam ulaz zatvaraju, nemojte se praviti da nam ga ne zatvoraju. Evropska unija zatvara vrata Srbiji. Jeste li se okrenuli prijateljima apsolutno i potpuno? Da li nas čekaju sankcije i izolacija zato što ne priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije.
Rekli ste – ako Tomislav Nikolić pobedi, biće sankcije i izolacije zato što on neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Da li nas to sada čeka? Da li smo spremili državu za to? Da niste pre mesec dana ponovo izvezli neko žito preko granice sa Makedonijom? Hoćemo li imati dovoljno žita, gospodo ministri?
Zaista očekujem od predsednika Vlade da u danima koji su pred njim odluči gde će dalje.
Gospodine predsedniče Vlade, Vi više nemate vremena za dve stolice ili ćete, citiraću vam samo neke od stavova vaših koalicionih partnera koji su direktno doveli do otimanja Kosova i Metohije, pošto se znalo da nećemo ništa da preduzmemo, ili ćete krenuti putem koji nam nagoveštavate u javnosti. Taj put jeste patriotski, jeste težak, trnovit, ali ne bojte se, mnogo trnja, mnogo toga smo mi već pokupili čisteći taj put pred vama.
Svako je dobro došao na tom putu, i mučno i teško, ali videćete sa koliko ponosa se tim putem ide i kako možete mirno i slobodno da gledate građane na ulici, čak i kad ništa ne možete da im pomognete, ali neće reč, neće pogled prekora da vam upute zato što znaju da ste sve učinili što je bilo u vašoj moći.
Nisam 8. februara 2005. godine u Atini rekao da su prioriteti moje politike evropske i atlantske integracije, to je rekao Boris Tadić. Gde je ovde Kosovo i Metohija?
Nisam na ovakva pitanja ovako odgovarao. Mislite da ćemo diplomatijom sačuvati Kosovo i Metohiju, naravno, nećemo ratom, nećemo upotrebu vojske i policije, to niko nije ni rekao. Imate dva rešenja, jedno je diplomatija, a drugo je rat. Jesmo li diplomatijom sačuvali Kosovo i Metohiju? Da li je stav predsednika Republike da sada treba ratom da branimo Kosovo i Metohiju? Ako postoje samo dva načina da se sačuva Kosovo i Metohija, ako je jedno diplomatija, a drugo rat, ako diplomatija nije uspela, kako to misli predsednik Republike ratom da sačuvamo Kosovo i Metohiju? Kakav je vaš utisak? Da li ćemo mi ikada biti pred dilemom Kosovo ili Evropska unija, da li ćemo morati da se opredeljujemo? Odgovor – mislim da se takva stravična dilema, pomalo i morbidna dilema, neće postavljati pred Srbiju.
Najvažnija uloga u našim procesima je uloga mladih ljudi. Poštujem svoje pretke i kosovski mit, ali mnogo mi je važnija budućnost moje dece i ulazak u Evropsku uniju. Ovo su izjave predsednika Republike, ima ih na hiljade koje su rekle Albancima da neće biti kažnjeni šta god da urade, koje su rekle Evropskoj uniji šta god uradite Srbija će vas slušati, Srbija će ići za vama.
Srbija mora da pokaže brigu za svoj narod. Moramo jasno i glasno da kažemo da nikada nijednog građanina Srbije nećemo ostaviti na cedilu, ne jednodnevnim odlaskom na Kosovo i Metohiju nego apsolutnim angažovanjem. Bilo je cinično juče čuti jednog od ministara kako kaže –danas smo shvatili da Srbi na Kosovu mogu da se bave poljoprivredom i da su im potrebne poljoprivredne mašine. Ako je zato trebalo ići na Kosovo i Metohiju, što niste pitali ovde u Beogradu šta je bitno.
Vi treba da znate da noćas tamo niko ne spava mirno. Voleo bih da niko od nas ne spava mirno, ne zato što ne zna da li će neko da mu udari automobil kamenom dok prolazi ulicama Beograda, nego zato što zna da je deo njegovog tela na Kosovu i Metohiji, deo njegove duše na Kosovu i Metohiji. Ako svi shvatite da nam je deo duše na Kosovu i Metohiji, ne brinem se za borbu za Kosovo i Metohiju. Ako svi shvatite da je dete čoveka iz Prilužja vaše dete, a ne mora da se školuje u Švajcarskoj, ali da mu se obezbedi mir, sigurnost i bezbednost, ja se onda ne sekiram i ne strahujem za sudbinu Kosova i Metohije, ali te mlade Srbije više ne napadajte jer su oni danas osvetlili obraz Srbije.
Niko ih od nas nije organizovao danas, a imali su veličanstvene skupove širom Srbije. (Aplauz.)
Pokazali su oni najmlađi, oni na koje mi uvek mislimo, pa možda nekad i ne idemo do kraja u nekim potezima, mislimo na mlade kojima to ne treba, kojima treba i mir, a oni nam pokazaše danas da oni mnogo bolje razumeju situaciju nego mi, da oni mnogo više brinu o Kosovu i Metohiji. Možda su nam skinuli teret sa leđa danas, možda su ovim gestovima danas rekli – nemojte vi kad ne branite Kosovo i Metohiju da se pravdate nama. Ne, mi vam odobravamo, branite Kosovo i Metohiju. Branite vi, naši očevi, da ne bismo mi kao očevi svoje dece morali da branimo Kosovo i Metohiju.
Svaki državnički posao koji možete da obavite ne ostavljajte svojoj deci, ostavite im čast, ponos, ostavite im deo imovine, ko vam to brani, ali nemojte poslove da im ostavljate, posebno one koje ste mogli, a niste smeli da uradite.
Mi vas pozivamo, građani Srbije, valjda vas ne moram da pozivam, u četvrtak na miting, ovde, u 17 sati, da pokažemo šta Srbija misli o otimanju Kosova i Metohije. Nisu to one slike koje ste slali noćas u svet, razbili pet stakala na nekoj ambasadi. Na jednoj strani Albanci grle i ljube zastavu Evropske unije, dok nisu počeli da pucaju, a onda su sve svetske televizije pogasile kamere, a na drugoj strani, divljaci Srbi razbili pet stakala u Beogradu. Pet stakala za 15% teritorije? Mogli su i 15 stakala da razbiju, za svaki procenat teritorije po jedno staklo, to bi valjda bilo u Evropi dobro prihvaćeno.
Računajte kalendar od 17. februara do dana kad ćemo da oslobodimo Kosovo i Metohiju. Bolje mi, nego da nas neko najuri odavde i da dođe neko ko će umeti da se bori za Kosovo i Metohiju, na nama je istorijska odgovornost. Hteli smo da budemo poslanici, mislili smo biće lagodno, biće lepo. Nije lepo, nije lagodno.
Gospodo ministri, sad vidite koliko je težak ministarski posao. E, sad se pokažite junac! Lako je raspodeljivati budžet, lako je u kampanji koristiti vlast, lako je i pljačkati narod, lako je i pomagati narodu državnim parama, teško je narod braniti, posebno braniti od nekog ko je mnogo jak. Kad u odbranu idete a znate da je neko mnogo jak, šta vas to tera? Ponos, tradicija, istorija, pokolenja. Mene bi bilo sramota od moje dece i od mojih unučića da ne uradim ništa za Kosovo i Metohiju. Ne pitam kolika je moja lična cena. Ne tražim da se bilo ko od vas žrtvuje, ne tražim ni od radikala, po savesti, kako vam savest bude nalagala i kako vi smatrate svoju porodicu, tako gledajte Srbiju.
Srbije nema bez Kosova i Metohije i zato, na kraju, kad naša deca već govore – svim srcem za Srbiju, neka govore – svim srcem za Kosovo i Metohiju u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta u ovoj Narodnoj skupštini nisam nastupao kao predsednik isključivo najjače poslaničke grupe u Skupštini, nego kao narodni poslanik koji bi voleo da postoje tačke dnevnog reda oko kojih treba postići što je moguće veću saglasnost.
I da vas podsetim, interese stranke sam u velikoj meri žrtvovao na izradi novog Ustava Republike Srbije, kada sam prihvatio kompromise koji nisu potpuno u skladu sa našim programom i našom ideologijom. Drugi put sam učinio veliku žrtvu kada ste dogovarali sastav nove Vlade, kada sam mogao da nekakvom opstrukcijom, koju biste vi grubo, naravno, pogazili, protivustavno ometam 126 poslanika da formiraju Vladu. Ni tada me nisu vodili stranački interesi. Ovo je danas treći put.
Moram da vam kažem, sada ili nikada, treći, pretpostavljam poslednji put imate priliku da SRS pokuša da shvati vaše namere kao dobronamerne, kao državotvorne, kao namere aktuelne vlasti koja želi da sačuva Kosovo i Metohiju i ovog puta, uz obrazloženja koja ću od vas zatražiti, mi smo spremni da vam pružimo šansu da ovom rezolucijom pokažemo građanima Srbije šta mi to, u stvari, na Kosovu i Metohiji želimo.
Meni je govor predsednika Republike ličio na uspavanku, na anesteziju pred amputaciju. Nije tako lako i nije tačno da Kosovo i Metohija nije nezavisno, do sada smo se za to izborili. Molim vas, pripremite nas za nezavisnost Kosova i Metohije, proglašenu od strane Albanaca i prihvaćenu od strane vaših prijatelja. Molim vas, i vas i predsednika Vlade, nemojte nam ovde govoriti o zapadnim silama, nemojte nam govoriti o Americi, govorite nam o EU. U vašim govorima nisam čuo šta to želi EU, izuzev potpredsednika Vlade koji je pomenuo Savet EU, izjavu komesara za pridruživanje, ali čija je stranka apsolutno jasno pre samo nekoliko dana iznela stav da EU mora u Sporazumu o pridruživanju da kaže šta je za nju Srbija.
Kompromisima i dogovorima koji su jako truli i traju već godinu dana, vi ste došli do nekog teksta rezolucije, ponosni ste na to što ste se dogovorili. Jesmo li mi, koji čekamo da se vi dogovorite, ponosni na ono što ste se dogovorili? Da li je svako od vas pojedinačno ponosan na ono što ste se dogovorili? Da li je ovo baš tekst koji je želeo predsednik Republike? Da li je ovo tekst koji je želeo predsednik Vlade? I ko sada stoji iza ovog teksta? Ko će da ispunjava naloge iz rezolucije? Ko vodi spoljnu politiku, gospodine predsedniče Vlade?
Predsednik Republike koji ništa nije rekao o budućim odnosima Srbije sa drugim međunarodnim organizacijama, sa drugim državama koje priznaju nezavisnost, samo je pripretio ratom ili vi, gospodine predsedniče Vlade, koji ste jasno ovde, čini mi se, izneli svoj stranački stav, niste smeli da ga upišete u rezoluciju, ali od vas očekujem da ostanete pri tom stavu u kome jasno piše da mi nećemo potpisivati sporazume sa onima koji nas ne priznaju kao državu koja je suverena, celovita, jedinstvena, u granicama u kojima je član UN.
Naša borba za Kosovo i Metohiju nije borba za teritoriju, nego za granice države. Samo za granice države. Podrazumeva se da nema ko da vam otme teritoriju ako odbranite granice. Sve je ovde potpuno jasno. I svi smo krivi za ovo što se dešava. Uopšte ne amnestiram bilo koga. Ni sebe. Došli smo do dana "d".
Vi mene podsećajte šta je bilo krajem 2000. godine, a ja ću vas da podsećam šta je bilo u ovih sedam godina otkako ste na vlasti i ništa nećemo dobiti i ništa nećemo postići.
Evo, danas je taj dan da se suočavamo sa svojom savešću, sa svojim greškama, sa svojim uspesima i kada od danas krećemo svi zajedno u jedan uspeh ili u jedan neuspeh, ali da ga svi nosimo na leđima, da više niko nikoga ne optuži da je prevario, da je izmanipulisao, da nije hteo, da nije mogao, da nije smeo.
Da li je ova rezolucija odbrana Kosova i Metohije u sastavu Srbije? Da li je ova rezolucija znak da nema razgovora sa onima koji ne priznaju da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije? Da li je ova rezolucija znak da će svi ministri, sve vlade koje Srbija sada trenutno ima, a ima ih nekoliko, da će svi braniti Kosovo i Metohiju u svim razgovorima koje budu vodili.
Ako je to znak, mi ćemo sa po dve ruke da glasamo za ovu rezoluciju, ali mi je sumnjivo zašto to ne piše tako jasno u ovoj rezoluciji. Što vam je trebalo da nam učinite maglovitom ovu rezoluciju i da nas sada ubeđujete ovde kako imate čiste namere? Od koga se to bojite? Vaš sud su građani Srbije. Nema suda u Moskvi, nema u Briselu, nema u Vašingtonu, izuzev u Srbiji – za političare. (Aplauz.)
Ja nisam siguran da će sutra građani Srbije razumeti rezoluciju. Oni koji su za razgovore sa Evropskom unijom po svaku cenu, reći će – pa to piše ovde u rezoluciji. Jer mi ćemo se truditi da očuvamo suverenitet države, pa ako ne uspemo, bože moj, mi ćemo reći – nismo uspeli. Oni koji nisu za razgovore po svaku cenu, oni koji su za Srbiju po svaku cenu, oni će reći, pa ovde u rezoluciji piše – očuvaćemo suverenitet, i nema pregovora, i nema pridruživanja, i nema Sporazuma i nema bilo čega, ako neko ne prizna da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije.
Nemoguće je, po vašim dosadašnjim istupima, po vašoj ideologiji, po onome kako vas svi poznajemo, a ja posebno, da je ovo dokument oko koga se slažete i vi iz DS i vi iz DSS. Nemoguće je, niste pronašli dokument oko koga se slažete, zato što vam Ustav nije bio imperativ. Što vi nama izmišljate definiciju koja piše u Ustavu? Zbog čega smo, kao garant državnosti, usvojili taj Ustav – vi odustajali od nekih svojih principa, mi odustajali, došli do teksta oko koga se ogromna većina građana izjasnila na referendumu? Zbog čega, ako to ne piše u ovoj rezoluciji, šta će nam formulacije koje ništa ne znače?
Srbija je država u čijem je sastavu Kosovo i Metohija. Predsednik Republike polaže zakletvu da će braniti takvu Srbiju. Mi nemamo predsednika Republike koji je položio tu zakletvu. Predsednik Vlade čak i nema obavezu da polaže takvu zakletvu.
Sa koliko neizvesnosti mi danas očekujemo ovu sednicu, a kako je tek Srbima i nealbancima na Kosovu i Metohiji. Jesmo li u stanju da ih zaštitimo?!
Hvala vam, gospodine predsedniče države, što nastupate kao moj portparol. Izvanredne ideje iznosite, samo što sam ih ja izneo pre vas, pa bio napadan da hoću da vodim Srbiju u rat. Sada su došli do svih tih stavova, odlično. Ne ljutim se. Nisam to nigde ni patentirao, smatram da dobru ideju svi Srbi treba da sprovode.
Dobro je što ste pregovarali, znali ste i sami da od toga nema ništa. Rekli smo vam to pred prvi odlazak na pregovore. Rekli smo – niko ne može da spreči, niti iko treba da sprečava pregovore. Ali, vi tamo nailazite na bedem koji je podigla Amerika, predvodeći Evropsku uniju. Taj bedem se zove – nezavisnost Kosova i Metohije. Taj bedem vas je prvo uveo u pregovore u kojima uopšte nije bilo pregovora. Ne znam s kim ste razgovarali dok Ahtisari nije napisao svoj plan, sa Albancima niste. Taj bedem je, posle toga, uveo Albance u priču da ništa ne prihvate, da samo sačekaju da protekne vreme. Mi smo predlagali i predlagali, predlagali i predlagali. A, ko nas pita jesmo li predlagali ili smo prihvatili predloge.
Imali ste pred sobom Rambuje. U Rambujeu mi nismo prihvatali. Albanci su predlagali i Albanci su dobili što su hteli – bombardovanje Srbije. Sada smo mi predlagali, Albanci nisu prihvatali, opet bi se moglo reći – da Srbija bude bombardovana. Da li ste vi tu pronašli kojim se principima rukovodi Amerika kada raspravlja o sudbini Srbije? Principi su jasni, oni traže nezavisnost za Kosovo i Metohiju. Naši principi su jasni – nema nezavisnosti Kosova i Metohije!
Ja vas molim, sve ovo što u naznakama piše ne sme da ostane nedorečeno. Šta to znači – Vlada će preduzeti mere? Ma, Skupština treba da naloži Vladi koje mere. Ko će da izvrši kontrolu Vladinih mera koje je Vlada pripremila? Narodna skupština, nemojte da bežite od Narodne skupštine. Neka ona stoji iza vas. Najjači je političar iza koga stoji Narodna skupština. Nije bitno da se vas dvojica dogovorite, nego da se dogovorite sa Narodnom skupštinom. Ali, Narodna skupština je mehanizam, 250 poslanika traži da razume, čak i vaši poslanici zahtevaju od vas da im sve bude jasno, jer jednog dana svačija će odgovornost biti na ispitu, pa i odgovornost poslanika koji su glasali, a nisu znali za šta glasaju.
Mi ćemo, kao i uvek, žrtvovati i svoju ideologiju, i svoj program i želju da ovo bude kristalno jasno i glasaćemo za ovaj predlog rezolucije. Ali, vi nam dugujete završnu reč ovde; i gospodin predsednik države i gospodin predsednik Vlade. Šta to znači, ta tačka ''đ'', šta ona predstavlja? To nije reko ni ministar, valjda on sme, on neće da vodi nikakvu partiju u životu. Šta to znači za građane Srbije? Šta to znači u pregovorima sa Evropskom unijom?
Da li će Vlada doneti odluku da se potpiše Sporazum o pridruživanju, u kome Evropska unija neće garantovati da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije?
Gospodine predsedniče Vlade, podsećam vas na izjavu vašeg portparola od pre samo nekoliko dana, čak je rekao da ćete insistirati da to bude u Predlogu rezolucije. Hajde, prihvatam da to niste mogli da stavite u Predlog rezolucije, ne ide vam se u sukob sa predsednikom države, dobro, ali to morate sada da nam kažete. Ako dođe do Sporazuma u kome ne piše da je KiM u sastavu Srbije, hoćete li vi na sednici Vlade glasati da gospodin Đelić, koji je spremio penkalo, ode i potpiše taj Sporazum, pošto ste ga već ovlastili da to potpiše? Lako je igrati se, teško je biti ozbiljan.
Srbija je sada pred najozbiljnijim ispitom, u vreme predizborne kampanje, u vreme kada nije sasvim svejedno šta će biti do 20. januara; i ne računam na 3. februar, nemojte ni vi da računate da ćete imati nekih obaveza 3. februara. (Aplauz.)
Potpuno jasno želim da vam kažem, u ovoj teškoj borbi za KiM svako je dobrodošao. Nikoga niti odbacujte, niti ćemo mi bilo koga da odbacujemo. Ali, svakoga ko ne misli da učestvuje u ovoj borbi pozivam da dobro razmisli o tome šta ostavlja svojim potomcima i kako će pred svoje pretke. Ovo nije poziv u rat. Nemojte da pominjete vojsku ovde. Ovde nema mesta za našu vojsku. Ovde ima mesta za tešku diplomatsku borbu, za oslonac na prijatelje u svetu, za oslonac na svakoga ko može da nam pomogne da proizvodimo, da radimo i da kupi našu robu. Gospodo, ovo nije oslonac na zapadnu civilizaciju kojoj mi pripadamo, ali koja nas neće.
Ovo je oslonac na prijatelje u svetu. Bogu hvala, niste nas dovoljno posvađali sa prijateljima u svetu, a žarka vam je bila želja od 2000. godine. Da sada stanete pred ogledalo i da se setite šta ste sve radili 2001. godine, pognuli biste glavu pred ruskim stavom. Rusija je tada bila kužna zemlja za vas. Pominjanje Rusije je ovde bilo, bezmalo, pozivanje na prokletstvo. Danas nas je Rusija uvukla u odbranu KiM i vi niste ni dragovoljno pošli za njom, ali sada idete za njom. Nemojte slučajno da istupite iz toga.
U odbrani KiM imate podršku SRS sve do časa dok mi ne budemo odlučivali. Ali, mi nismo opozicija u odbrani Kosova i Metohije. Mi smo opozicija kada pljačkate narod. Mi smo opozicija kada donosite loše zakone, kada nema proizvodnje, kada kradete, kada ste u mitu i korupciji, ali kada krenete u odbranu Kosova i Metohije tu vam nismo opozicija i nije me sramota. (Aplauz.)
Nećete danas imati opozicione govore od poslanika SRS, ali ćete imati zabrinute govore, odlučne i čvrste govore, imaćete samo jedno pitanje – da li je ulazak u EU prioritet u odnosu na Kosovo i Metohiju ili ne?
Nemojte da nam kažete da je to prioritet. Molim vas da to ne kažete, jer to će podeliti Srbiju. Koliko god da je uplašena i zabrinuta, koliko god da svako od nas strahuje za svoje dete, za svoje unuče, nemojte da kažete da ima nešto važnije od sudbine Kosova i Metohije i od opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije, jer mi smo građani Srbije. Mnogi od nas su Srbi, to iz nas ne može da se istera, ni pretnjama, ni ucenama, ni nagradama, ni poklonima, niti bilo kakvim obećanjima.
Stigli smo mi do, bezmalo, poslednje rezolucije o Kosovu i Metohiji. Sledeća mora da bude predlog mera. Zadovoljan sam kako smo tamo bili zastupljeni. Mi smo bili dobro predstavljeni na sednici Saveta bezbednosti. Znam da ne bi trebalo da bilo koga od vas sada ovde ni hvalim, ni kudim, činiće se mnogima da očekujem bilo čiju podršku. Ne treba mi podrška, vi ste za mene režim. Održavajte se, radite šta god hoćete, samo vam nećemo dati da zbog toga Srbija strada.
Dakle, priznajem da smo bili dobro zastupljeni na sednici Saveta bezbednosti, ali ova rezolucija nije proistekla iz govora predsednika Vlade na sednici Saveta bezbednosti. E, samo se toga bojim, bojim se ljudi sa dva lica. Nastupite otvoreno, smelo, čestito, kako tamo, tako ovde, pa kada dobijete aplauz da možete na obe strane, kada vas neko kritikuje da vas kritikuje na obe strane. Nemojte kada krenete na put, čim sednete u avion da pomislite da tamo ne smete da budete onako hrabri kako ste ovde. Tamo treba da budete još hrabriji.
Pregovarajte i dalje, razgovarajte i dalje, pozivajte Albance na dijalog, ponudite im apsolutnu autonomiju kao što ste im i do sada nudili, ali spremite državu za vreme kada će Albanci proglasiti nezavisnost i kada će vaši prijatelji iz EU tu nezavisnost prihvatiti. Spremite nas, mi nismo kažnjeni da ne znamo šta nas čeka za možda i mesec dana, ali ja očekujem već posle 20. januara, pošto više neće imati razloga da podržavaju jednog kandidata. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine Albijaniću, molim vas da čuvate dostojanstvo Narodne skupštine i da prethodniku kažete da ne može da odbrani ono što je neodbranjivo.
Zašto je u Ustavu ukinuta društvena svojina? Zato što ste prethodno potpuno opljačkali, mimo Ustava. Kad je Ustavni sud poništio bilo koju privatizaciju, a zakon je rekao da mora da se privatizuje društvena svojina?
Drugo, je l zgrada CK imala milionske dugove? Za koliko ste je prodali ''MK Komercu''? Jesu li cementare imale milionske dugove? Pošto ste ih prodali?
Napravili ste najveće pljačke u istoriji ove države. Vi pričate o društvenoj svojini.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo sam da ukažem na jednu grubost predstavnika Vlade u odnosu na predlagače ovih amandmana, međutim, rasprava koja je trenutno u toku podstakla me je da upozorim i na novu grubost predstavnika Vlade.
Dakle, zaista je neprihvatljivo da čujemo od predstavnika Vlade, od ministra u Vladi, ministra Vlade, prekor predstavniku manjina zašto je posle sastanka s njim išao ovamo i onamo. Pa se još hvalite, ministre, kako vi imate informaciju da je predstavnik jedne nacionalne manjine išao kod Lađevića, pa išao kod Koštunice.
Pa nego šta će nego da ide, svuda će da ide i treba da ide svuda. Očigledno je da su predstavnici nacionalnih manjina shvatili da vi više nemate tapiju na predstavnike nacionalnih manjina i oni sarađuju sa onim ko hoće da im pomogne, ko hoće sa njima da sarađuje, a ne sa onima ko ih ucenjuje. Oni su večito ''žuti'' glasači i tako, malo po malo, sve grublje i grublje, na kraju ste došli u sukob sa predstavnicima vojvođanskih Mađara. To je očigledan sukob. Ali, ja ne želim da mi budemo uvučeni u taj sukob.
I tu imam primedbu i na gospodina poslanika. Dok samo sa ovakvima razgovarate, tako će i da vam bude. Vi a priori prihvatate da će DS sve da uradi demokratski, ali neće.
Pogledajte, mi predlažemo da ne vređaju predsednika Republike. Ako u Ustavu piše da on predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, da mu ne dodaju ministra, da mu ne dodaju ministarstvo. Nijedan deo Vlade ne može da predstavlja Srbiju, može samo predsednik. Inače, šta će nam predsednik?
Kada smo mi rekli da mogu da održavaju odnose sa drugim državama ili, na primer, mogli smo da napišemo i da vode politiku u odnosima sa drugim državama, a nama ministar odgovara i kaže: ne koristite termine koji su u Ustavu predviđeni.
Da, u Ustavu je predviđen termin - predstavlja Srbiju. Znači, sada svakome možemo da napišemo - predstavlja Srbiju, zato što to piše u Ustavu. Pa, i ministar spoljnih poslova predstavlja Srbiju. Šta će nam onda direktno birani predsednik? Vlada ne predstavlja Srbiju, a vi sada dajete ministru da predstavlja Srbiju. Vlada samo utvrđuje i vodi politiku, a predsednik Srbije predstavlja Srbiju.
Tako i vi. Vi mislite da predstavljate celu Srbiju, ali vi ne predstavljate ni trećinu Srbije, a ponašate se kao da celu Srbiju predstavljate, sve ćete vi da rešite. Pa što ne rešite? Što nešto stoji po godinu, dve, tri ili četiri nerešeno? Zato što vama odgovara. Počeli ste da vodite politiku na svađama sa svima redom.
Što se nas tiče, mi insistiramo na tome da Vlada ne može da predstavlja Srbiju u inostranstvu, da ministar ne može da predstavlja Srbiju. Ako vi mislite da može, onda to može i čistač u ambasadi. I njemu dođe stranac na vrata ambasade, na taj način i on predstavlja Srbiju u tom kontaktu. I čuvar, i obezbeđenje predstavlja Srbiju. Ali, kada vi u zakonu napišete nekome da predstavlja Srbiju, vi mu dajete ogromna ovlašćenja. Po tim ovlašćenjima može da izgrađuje odnose sam sa drugim državama. Kao što to i radite, to je sasvim očigledno.
Žao mi je što moram na vas, ministre, ovde je trebalo da dođe ministar za spoljne poslove, jer ovo nije zakon tek takav, ovo nije zakon za šalu, ovo je veoma ozbiljan zakon.
Prihvatam da gospodin Marković može, eto na njega su natovarili tu odbranu zakona, da može neke zakone da brani, zato što je i dugogodišnji poslanik, zato što je dobar pravnik, ali postoje zakoni u kojima mi želimo da se obračunamo sa onim ko ih je predlagao.
Želimo da pokažemo da je tendenciozno predložio zakon, da je svesno rušio jednu funkciju na račun druge, da je svesno uguravao sebe. Pogledajte zakone koje pišu ministri iz DS-a. U svakom se vidi pečat ministra. On traži sebi određena prava, dužnosti, privilegije. Snagu traži ministar. Šta će to njemu? Imamo Vladu. Šta će ministru spoljnih poslova snaga?

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 18. i 19. Predloga zakona apsolutno su u suprotnosti s Ustavom, sa članom Ustava na koji nas upućuje Vlada kada kaže da ne prihvata amandmane, pošto je članom 112. stav 2. Ustava utvrđeno da predsednik Republike, u skladu sa zakonom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije, a mi se baš na taj član Ustava pozivamo kad kažemo da ministar odbrane ne može da postavlja, razrešava i unapređuje, da načelnik Generalštaba to ne može.
To je pravo i obaveza predsednika Republike. Neprenosivo je to pravo. On može da dobija predlog, ali on mora da postavi, unapredi i razreši, zato što je predsednik Republike i zato što komanduje Vojskom Srbije.
Džabe vama vaši savetnici i konsultanti. Ministar odbrane postavlja oficire. Da li je to sad civilna kontrola Vojske ili je civilno komandovanje Vojskom Srbije?
Neprekidno vas upozoravam, ne može ministar odbrane da komanduje Vojskom.
Može da je opremi, može Ministarstvo odbrane da vrši i nekakve kontrole sprovođenja nekih planova, ali ne može da se meša. Ovo je direktno mešanje u komandovanje.
Ako ministar odluči gde će koji oficir kojom jedinicom da komanduje, to je komandovanje Vojskom, a šta će vam to, gospodine ministre?
Nije valjda da poznajete sve starešine u Vojsci, da ste pratili njihov razvoj od školovanja, od odlaska u trupu, do postizanja najvišeg čina koji može da ima, vi to sve imate u mozgu, ministre, a izabrani ste pre mesec dana? Ja to ne bih uspeo da sagledam, a ne vi. Jeste, ja sam vojvoda po zvanju, što bih i vama želeo, da u nekom oslobodilačkom ratu stignete do zvanja vojvode. Na tome bih vam čestitao, ja to vama ne bih nikada zamerao.
Ovde se kaže da načelnik Generalštaba, to je tačka 1, predlaže plan razvoja i opremanja Vojske Srbije. Sad me interesuje, gospodine ministre, da li je vama načelnik Generalštaba predložio da nabavljate vojnu opremu bez tendera, ili da o tenderu ništa ne znaju domaći proizvođači, ili da na tenderu ne mogu da učestvuju domaći proizvođači?
Dobio sam pismo od kompanije "Dragić", proskribovane u javnosti kao firme koja je pljačkala Srbiju, Vojsku Srbije, na kraju se optužnica svela na to da je postojala mogućnost da proda Vojsci neku opremu skuplje nego što treba, a kompanija je meni poslala dokaze da tu istu opremu prodaje Amerikancima skuplje. Čak su mi poslali dokaze da se sada strani proizvođači opreme, prvo, začuđeni zašto nije ponuđeno domaćem proizvođaču da učestvuje u tome, interesuju da li mogu tu opremu, po ugovoru koji sklope sa vama, da proizvedu u kompaniji "Dragić".
Interesuje me, ko domaće proizvođače isključuje iz opremanja Vojske Srbije? Ako smo favorizovali domaće proizvođače, pa im dozvoljavali da 20% budu skuplji od stranih, ko u nabavkama u Vojsci Srbije, a to je ministar odbrane, to je Demokratska stranka, uvodi princip da domaći proizvođači, čak, ne mogu da budu ni obavešteni?
Kada ćemo da saznamo, konačno, istinu o kompaniji "Dragić", da li je to firma koja radi, da li radi kvalitetno, da li radi po cenama po kojima je najprihvatljivije za Vojsku Srbije ili ne, ili je pljačkala Srbiju?
I ta optužnica koja je pokrenuta protiv njih, vidim da čak i ono zbog čega su bili u pritvoru, po nalogu G17 plus, više, uopšte, ne stoji u optužnici.
Dakle, jednog dana mora da bude jasno da ne postoje ministarstva da bi određene stranke ili određeni ministri izvlačili profit iz nabavke. Jednog dana i to mora da bude javno.
Ja od vas ne tražim da kažete koji kvalitet pancira hoćete, koji kvalitet šlema, vi to imate, čak, i u ponudi koju vam daju, opet je to neki javni podatak, od vas samo tražim da nam konačno kažete kad se nabavke vrše, to nije vojna tajna, i pasulja, i graška, i gaća, i toalet papira, i oružja, i municije, i opreme, da nam vi to stavite, lepo, na uvid, da znamo ko je raspisivao tender, da li je tender bio javan ili po pozivu, ko je izabran na tenderu, ko je bio u Komisiji koja je birala ponuđača, da li je domaći ili strani ponuđač, da sve bude javno. Onda možemo da razgovaramo s vama kao sa ljudima koji brinu o našoj vojsci.
Ovim predlogom zakona vi mene ubeđujete da želite da komandujete Vojskom. Nemojte da se prihvatate tog posla, gospodine ministre, tim pre što će taj posao uskoro da bude veoma delikatan i biće, najverovatnije, potrebno mnogo profesionalizma u obavljanju tog posla. Nemojte da mi, diletanti, u tom poslu odlučujemo šta će da rade i kako će da ga obavljaju.
Dakle, mi ćemo odrediti šta će da rade, ali nećemo da se mešamo u to kako će to da rade, jer mi to ne znamo, možemo samo da upropastimo i da zabrljamo stvar. Dakle, ako je Srbiji potrebna odbrana, Skupština će doneti odluku da nam je potrebna odbrana, a onda će Vojska da brani, neće ni ministri, ni poslanici da se mešaju, nego, ako nas pozovu, pa nam daju pušku, mi ćemo da idemo da radimo šta nam kažu.
Eto, to je osnovna primedba na ova dva člana za koja mi je potpuno jasno šta je vaš cilj, ali ne vidim šta će time dobiti Vojska, šta će time dobiti odbrana, šta će time dobiti oficiri koje i dan-danas školujemo za službu u našoj vojsci.
Iznenadila me je i zapanjila izjava komandanta tih vojnih škola, koji je rekao – potpuno smo prilagodili program civilstvu, tako da naši oficiri mogu odmah da se zaposle u civilstvu.
Izvinite, gospodo iz Ministarstva odbrane, nama nisu potrebni oficiri koji će da se zaposle u civilstvu. Mi pravne fakultete, tehničke fakultete imamo u civilstvu. Nama ne trebaju vojne akademije koje će da izgrađuju profil stručnjaka za civilnu službu, nego samo za Vojsku. Ako nam nisu potrebni, ukinite Vojnu akademiju. Ako biste rekli da Vest point školuje kadrove da bi se zapošljavali u biznisu, vama bi se svako u Americi smejao. Za biznis postoje fakulteti, za vojsku postoje fakulteti i studije, osnovne, visoke, svake žive.
Dakle, pogledajte malo te nastavne planove i programe, nikada nećemo podići ruku da se finansiraju vojne škole u kojima se spremaju kadrovi za civilstvo. Nama to nije potrebno.