Član 421. govori o zahtevu za preispitivanje pravosnažne presude. Dakle, to je jedan od vanrednih pravnih lekova i podnosi ga javni tužilac. Podnosi ga javni tužilac Vrhovnom kasacionom sudu, republički javni tužilac Vrhovnom kasacionom sudu. Član 421. ima četiri stava i regulisano je kad podnosi javni tužilac ovaj zahtev za preispitivanje pravosnažne presude. Podnosi ga u slučajevima kada je povređen javni interes.
Mi smo predložili da se doda još jedan stav 5. koji kaže – ako republički javni tužilac odbije inicijativu za podnošenje zahteva za ispitivanje pravosnažne presude Vrhovnom kasacionom sudu, ili ako isti ne podnese u roku iz stava 3, a to je u roku od 30 dana ovog člana, tri meseca inicijative može da podnese zahtev Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 30 dana od dana prijema odluke o odbijanju inicijative ili od dana propuštanja roka iz stava 3. ovog zakona.
Nas je rukovodilo to što vrlo često javni tužilac, republički javni tužilac bude pasivan u odnosu na povređen javni interes. Predložili smo da zainteresovano lice, odnosno onaj ko je pokrenuo inicijativu ima mogućnost da prosledi taj zahtev i da se on tretira kao zahtev Vrhovnom kasacionom sudu.
Vi ste u obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana rekli da su prava i nadležnosti, dužnosti javnog tužioca predviđeni u Zakonu o javnim tužiocima i da niko nema pravo da vrši uticaj i pritisak na javne tužioce.
Uopšte nema ovde ni uticaja ni pritiska, bilo kakvog, nego Vrhovni kasacioni sud će doneti konačnu odluku, samo kad se osnovana sumnja da je povređen javni interes, da se zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno preispitivanje presude podnese Vrhovnom kasacionom sudu, ukoliko to javni tužilac ne želi da uradi u zakonom predviđenom roku.

Gospođo ministar, amandmanska intervencija na član 119. Predloga zakonika o krivičnom postupku odnosi se na zakletvu veštaka.
Da podsetim, veštak je dokazno sredstvo, zajedno sa predmetima, pošto dokazna sredstva mogu biti predmeti i lica i uvek po pravilu veštak je lice, bez obzira iako u nekim komplikovanijim slučajevima bude angažovana neka ustanova ili institucija koja može da da stručno mišljenje, uvek se angažuje fizičko lice i zbog toga je moguće da fizičko lice položi zakletvu.
Mi pretpostavljamo, s obzirom da veštak vrlo često ima značajnu ulogu prilikom donošenja sudske presude, jer uticaj veštaka na ishod postupka može biti odlučujući, u nizu slučajeva sud realno nije u stanju da u meritumu kritički oceni nalaze i mišljenja veštaka. Da bi pojačali tu njegovu odgovornost, mada sama činjenica da neko kao stručnjak bude pozvan pred sud da da određene nalaze i mišljenja, trebala bi da mu skrenem pažnju na njegovu odgovornost i da stepen odgovornosti treba da bude izuzetno izražen. Da bi malo pojačali tu njegovu odgovornost prihvatanje instituta zakletve veštaka smatramo da je potpuno opravdano.
Hteli smo samo da pojačamo da umesto – zaklinjem se, kažemo da se kunemo, jer se pred nekim zaklinje, veštak bi u ovom slučaju zaklinjao se pred sudijom, odnosno sudskim većem.
Ujedno bih želeo da podsetim i predsednika Republike na njegovu zakletvu, jer prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike on je položio zakletvu da će čuvati integritet ove države. Neću sada da iznosim neke insinuacije da li čuva ili ne čuva, ali zahtevamo da ta njegova uloga, koja je Ustavom definisana, bude mnogo odgovornija. Mi nemamo ni iluziju da će svaka zakletva dovesti do poštovanja tog principa. Ona ima samo ulogu i zadatak da moralnu odgovornost ili moralnu dimenziju te zakletve pojača.
Mi smo svedoci da neki ljudi koji su polagali zakletvu u crkvi nisu se pridržavali toga, ali moram ipak da kažem da je to izuzetak. Veći broj ljudi su patriote, časni ljudi, brane svoju otadžbinu, državu, porodicu, svoj narod. Izuzetak su oni koji pogaze zakletvu u crkvi i ne pridržavaju se toga, jedan ili dvojica koji mogu sada da navedem su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Ali, mi nismo opterećeni pojedinačnim slučajevima. Želimo da naglasimo ulogu zakletve, veštaka i mislim da bi, gospođo ministar, mogli da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Član 156. Predloga zakonika govori o pretpostavkama za pretresanje. Samo da podsetim da se krivičnim delom smatra ono krivično delo koje je  u momentu izvršenja bilo propisano zakonom kao krivično delo. Ako je to tako, onda i postupak koji se vodi učinjenog krivičnog dela ili otkrivanja krivičnog dela, sigurno zahteva jasno utvrđene i propisane procedure.
Radi podsećanja pravo na stan i stanarsko pravo je nepovredivo, ali u izuzetnim slučajevima može da se odustane toga. Naredbu za to treba da da sud.
Ovde u članu 156. u stavovima 5. i 6. smo podneli određene intervencije. Ukoliko se radi o potrebi da se pretrese neka vojna ustanova ili vojni objekat u cilju da se dođe do počinioca krivičnog dela ili otkrivanja nekih drugih značajnih pokazatelja koji mogu dovesti do učinioca krivičnog dela, ili neki predmet kojima je učinjeno krivično delo, može da se izvrši pretresanje, ali se kaže – ukoliko se pozove nadležan predstavnik tog organa ili ustanove. Ako on ne dođe u roku od tri sata, onda će bez njegovog prisustva izvrši pretresanje.
Mi smatramo da to treba brisati. Da li je rok od tri sata, u kojem je potrebno da stigne predstavnik te ustanove ili institucije, pa nije došao, da li je to nešto što je nužno da se ispoštuje u roku od tri sata? Mislim da postoje drugi načini da se dovede lice koje treba da zastupa datu ustanovu i da bude prisutno, a ne da se bez prisustva tog lica vrši pretres.
U stavu 6. ovog predloga zakona člana 156. je predviđeno – ukoliko ima potrebe da se pretrese advokatska kancelarija, da će Advokatska komora ovlastiti advokata koji je takođe dužan da se u roku od tri sata odazove. Ukoliko se ne odazove u roku tri sata, onda će se bez prisustva tog lica koje je predloženo od strane Advokatske komore izvršiti pretres. Smatramo da i to ne treba da stoji. Postoje drugi načini na koji može da se taj advokat kojeg je imenovala Advokatska komora, privede na licu mesta i da se u prisustvu tog ovlašćenog advokata izvrši pretres advokatske kancelarije. Hvala.

Naslov iznad člana 292. glasi – "Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela". Član 292. – svako može uhapsiti lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. Da bi ovo moglo da se realizuje i sprovede nije uobičajeno da svako hapsi, nego tačno organi predviđeni i utvrđeni zakonom. Da bi moglo ovo da se primeni stoji kumulativno ispuniti dva uslova. Jedan je da je lice zatečeno prilikom vršenja krivičnog dela i drugo je da se za to krivično delo goni po službenoj dužnosti.
Mi smo predložili da se umesto naslova: "Hapšenje pri izvršenju krivičnog dela" i reč:"uhapsiti" menja i da naslov bude – lišenje slobode pri izvršenju krivičnog dela i "uhapsiti" zameni rečima: "lišiti slobode". Ovo smo izveli iz Ustava. Član 28, Ustav ne poznaje hapšenje, nego kaže – lišenje slobode.
Prilikom obrazloženja zbog čega sa amandman ne prihvata kaže se da je u članu 2. stav 1. tačka 23) predviđeno tako.
Gospodine Ćosiću, ko čita ove amandmane, da li ti koji daju odgovore, pišu, međusobno razgovaraju? Ne bih vam postavio ovakvo pitanje. Nemam nameru lično sa vama da razgovaram, kao jedini predstavnik Vlade u ovom momentu moram da vam postavim pitanje. U članu 2. stav 1. tačka 23) gde se objašnjavaju pojedini pojmovi koji se dalje koriste u ovom zakoniku,kaže se - lišenje slobode je, pa onda definiše šta je to sve lišenje slobode.
Vi ste rekli da je u ovom članu predviđeno hapšenje, a nije. Vama hapšenje onako lepo zvuči, pogotovo u predizbornim vremenima, kada kažete – uhapšeno je ovoliko i onoliko, a kasnije ti ljudi budu oslobođeni. Sada će, pojačavajući ulogu i značaj tužioca, verovatno biti veća mogućnost za zloupotrebu i još veću korupciju u pravosudnom sistemu nego što je to do sada bilo.

Videli ste koliko smo racionalni. Jednim amandmanom pokušavamo da intervenišemo u 16. članova.
Analizom važećeg Zakona o sudijama, Zakona o tužiocima, nadležnostima njihovim, mreži, analizom predloženog Zakona o krivičnom postupku, Zakona o parničnom postupku, da se zaključiti da neko ko je bio zadužen za sprovođenje reforme pravosuđa prvo je napravio procenu koliko ima poslušnih sudija i tužilaca, pa je onda odredio njihov broj. Naravno, posle je uz proceduru izvršen prijem i raspored. Ostao je određen broj tužioca za koje se pretpostavilo da neće biti poslušni, koji nisu izabrani i sada iz budžeta Republike Srbije se izdvajaju ogromna sredstva za njihovu naknadu. Znate da niste to dobro uradili.
Na drugoj strani ste videli da određen broj sudija, pa naravno i tužilaca, ne mogu da postignu sve ono što se pred njih postavlja na osnovu zakona. Pogotovo što Evropski sud za ljudska prava vrlo često kaže da se odugovlači u postupku i da se suđenje ne odvija u razumnom roku. Vi onda pokušavate određene nadležnosti sa suda da prenesete na javne tužioce.
Tužilac je državni organ. Po svojoj definiciji, on ne može da pruži stranci, ne može da bude objektivan u onoj meri u kojoj bi to bio sud. Mi se ne slažemo sa tim, nismo saglasni da istražnu ulogu obavlja tužilac.
Smatramo da će, opet zbog određenog broja tužilaca mi uopšte ne tvrdimo da su svi takvi, ima tamo i časnih ljudi ali ima i onih tužilaca čije krečenje kuće i stanova plaćaju neki drugi ljudi, ukoliko ostane ovakvo rešenje, prava mnogih će biti ugrožena, kao što su danas ugrožena prava velikog broja Srba i članova SRS koji pored sobe imaju jedan natpis – budemo pucali…

Gospođo ministre, ono kada vas nije bilo jedno kraće vreme znao sam da imate sednicu Vlade i još da je ta sednica Vlade održana u Kosovskoj Mitrovici, to bi onda bila prava i dobra stvar.
S obzirom da ste vi prilično korektni kada su zakoni, vi ste stalno tu i slušate, imam za vas jedno lagano pitanje, neću da vas mučim. Ovaj predlog zakona ima 608 članova ukupno, a 481 stranu, 218 je Predlog zakona i objašnjenje. Mi smo to pročitali. Ali, ovamo iza stoji neke 263 strane, to je verovatno za EU i nemojte nama više slati, ovo nas ne zanima. Ne možemo da čitamo ono što je za onog ko ne da, pokušava da spreči otcepljenje jednog dela teritorije naše države, nego radi aktivno na tome da do toga dođe. Takva obrazloženja poslanicima SRS nisu više potrebna, a nisu bila ni do sada, ali eto, da vas poštedimo svih tih troškova.
Amandman koji smo podneli na član 370. odnosi se na mere za održavanje reda u sudnici i za nepoštovanje dostojanstva suda i svega drugog predviđena je kao prva i najblaža mera novčana kazna u iznosu do 150.000 dinara. Mi smo za to da se sud poštuje i da se zadrži ta mogućnost, odnosno prvo je opomena, a potom novčana kazna, ali da to bude maksimalan iznos do 50.000 dinara. Kada date nekom mogućnost da oceni da li se neko primereno ponaša ili ne, ne može se u to ulaziti, a onda još kada mu ostavite mogućnost da može novčano da kazni, to je već mogućnost zloupotrebe takvog slučaja.
Mi smo imali 26. jula ove godine kada je bilo Osmo zasedanje vanredne sednice Narodne skupštine da je jedan od potpredsednika izricao mere narodnim poslanicima zato što su pominjali reč Kosovo i Metohija, samo zbog toga, da bi nekoliko dana iza toga, tačnije 30. jula bila zakazana posebna sednica na predlog Vlade Republike Srbije, gde se raspravljala situacija na KiM.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, moram da vas obradujem i da vam kažem da je interesovanje srpske javnosti, stručne i opšte, mnogo veće nego što je u ovom parlamentu vezano za temu o kojoj mi sada raspravljamo. Prosečno prisustvo narodnih poslanika koji podržavaju vašu vladu, u toku današnjeg dana je bilo između pet i deset, da ne preteram, to ste mogli…

Zbog čega je naša javnost izuzetno zainteresovana za temu koja je danas na dnevnom redu? Prvo, zbog dužine trajanja samog parničnog postupka, krivičnog ili bilo kojeg postupka. S druge strane, vi dobro znate da u poslednje vreme, kako vi ističete, da je reforma pravosuđa u Srbiji izvršena uspešno, da se čeka na odluke apelacionog suda i preko dve godine.
S treće strane, dugo godina se čeka izvršenje pravosnažnih sudskih presuda. To su oni razlozi zbog kojih je naša javnost jako zainteresovana, kakve će biti reforme u pravosuđu i kakve mi to zakone donosimo. Ukoliko želite da znate da li reforma ide u dobrom pravcu, da li su zakoni koje ovde usvajate i prihvatate dobri, razgovarajte malo sa advokatima koji nisu narodni poslanici, razgovarajte sa sudijama, razgovarajte sa strankama koje se pojavljuju pred sudom.
Zaista želim da istaknem pozitivan primer kolege Mikovića i sudije Ljiljane Siđić. Verovatno ona nije jedini sudija koja je tako postupila, ima ih još. Ne treba se ustručavati da pozitivne primere ovde iznosimo, ali valjda ćemo sutra, kad ne budemo narodni poslanici, baviti se ponovo advokaturom. Ovaj zakon se ne donosi za jedan kratak period.
U obrazloženju ovog zakona na kraju stoji da u odnosu na EU nemate više nikakvih obaveza. Neke će se odredbe direktiva primenjivati direktno i onda nema potrebe usaglašavati. Ako je to tako, hajde da imamo jedan zakon o parničnom postupku koji će, i kad mi više ne budemo narodni poslanici, drugo vremena da se koristi.
Kada je u pitanju izuzeće, ovo o čemu se najviše vremena i govorilo u ovom parlamentu, hajde da napravimo takvu situaciju da stranka u postupku, ne poželi izuzeće nego i da ne podnosi takve zahteve. Zbog čega to oni rade? Zbog nekoliko ovih primera koje sam naveo: dugo traje postupak, dugo se čeka na izvršenje odluka.
Gledao sam jednu emisiju, neću navoditi konkretna imena, ali očekuju građani da se taj problem reši. U okolini Požarevca jedan poljoprivredni proizvođač, koji se bavio tovom junadi, njemu je ostao čovek koji ima klanicu 50.000 evra dužan, ne samo njemu nego još oko 50 kooperanata. Postoji pravnosnažna presuda, postoji klanica, ali se on udružio sa svojim sinom, preneo njemu neko preduzeće, deoničarsko društvo sa ograničenom odgovornošću. Šta onda ovaj čovek može da uradi? Očekuju rešenja prevareni poljoprivredni proizvođači, zato što neki otkupljivači, koji su se pojavljivali kod njih, nisu im isplatili i dugo traje postupak.
U Mačvi je nedavno trajao jedan postupak negde oko četiri, pet godina vezano za otkup tovnih svinja, koji nije isplaćen. Mi očekujemo da se na tako brz način reši ovo. O tome treba da razgovaramo, ne samo da kolege koje podržavaju ovaj zakon, a to nije sporno, to je vaše pravo, nikoga ja ne želim da prozivam, ali očekujem da pričamo o onim problemima koji, kada odemo odavde, kada usvojite ovaj zakon, neće rešiti te odnose.
Član 77. govori o zastupniku pravnog lica. Samo da se podsetimo da su stranke u postupku tužilac i tuženi i da stranka može da bude svako fizičko ili pravno lice, da može u određenim slučajevima i javni tužilac da bude stranka u postupku i da mogu da budu neke organizacije koje nemaju status pravnog lica. Sve je to predviđeno ovim zakonom.
Ovaj član je suvišan u jednom svom delu, jer prosto ne postoji potreba za tako nečim. Pravna lica imaju i stranačku i parničnu sposobnost. Oni zbog svog kolektiviteta ne mogu da se pojavljuju u sudnici i zbog toga je neophodno da to bude isključivo fizičko lice i da zastupa interese pravnog lica i da u njegovo ime i govori. Nema potrebe ovo što ste vi rekli: "Zastupnik pravnog lica u postupku je lice koje je upisano u odgovarajući registar", tu treba da bude tačka, "a određeno je posebnim propisima, opštim aktima pravnog lica ili odlukom suda". Mi predlažemo da se to birše, jer fizičko lice koje zastupa pravno lice prilikom pojavljivanja, ono njemu donosi dokaz iz Agencije za privredne registre, da ono ima ovlašćenja da ga zastupa. Ono može da bude statutarno, da bude korporativno, da bude organ zastupnik. Naravno da sud tokom celog postupka mora da vodi računa i o tome da li je fizičko lice koje zastupa pravno lice imalo mogućnost to da uradi. Ukoliko nije i nije vodilo računa po službenoj dužnosti o tome, evo dobrih razloga da se ova odluka pobije pred drugostepenim organom, jer to je procesna pretpostavka za tako nešto.
Mislim da će ovaj amandman samo popraviti stanje, definisati ovaj član, neće u odnosu na vašu koncepciju ništa remetiti. Bilo bi dobro da se ovaj amandman prihvati. Puno se pričalo o pozitivnim stranama ovog zakona. kolega Jojić je isticao odredbu člana 10. koja je na dobar način rešila, nazvao bih obaveze sudije. Izostavljanje iz ranijih zakona o parničnom postupku, zapravo važećeg, iz njega se izvodilo oko 13 opštih načela. Mi sada možemo da prepoznamo samo par načela u ovom zakonu o parničnom postupku. To će sigurno predstavljati velike probleme kad sudije budu trebale da odlučuju o nekim stvarima, kad se budu pisali neki ugovori. Kad čovek hoće da napiše ugovor koji će kasnije doći pod udar ovog zakona, on gleda kako je to regulisano zakonom, da li će imati problema ili neće. Želi na jasan i jednostavan način da to precizira. Zahvaljujem.

Gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, član 96. govori o zakletvi svedoka. Inače, predlog zakonika o krivičnom postupku reguliše sa devet članova svedoke. Institut svedoka i zakletve svedoka nije nešto što se uvodi prvi put ovim predlogom zakonika, niti je to prvi put uvedeno u Srbiji. Sećate se one narodne – dva bez duše, jedan bez glave. Da ne bi bilo toga u preteranoj meri, onda je već odavno počeo da se razvija institut zakletve svedoka.
U principu, svaka osoba, svedok i lice za koje se veruje da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učiniocu ili drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku. Svako je obavezan da se odazove pozivu da bi dao izjavu, odnosno da bi svedočio. Naravno, u ovom predlogu zakonika je predviđeno kada jedno lice može biti oslobođeno i to je nešto što je i ranije postojalo i tu nema nikakve novine.
Ovim amandmanom smo predložili da se u članu 96. stav 3, tekst zakletve menja i glasi, a ono sada u Predlogu zakona stoji – zaklinjem se svojom čašću da ću o svemu što budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznatu neću prećutati. Naš predlog je da umesto "zaklinjem" stoje reči "kunem se". Zaklinjanje vrši organ pred kojim se kune.
Ko zaklinje predsednika Republike prilikom primanja dužnosti? Odnosno, praktično po Ustavu njegov mandat počinje da teče od momenta polaganja zakletve, zaklinje Narodna skupština. Pred kime se zaklinje svedok? Zaklinje se pred organima koji vode postupak, odnosno pred sudijom, kune se.
Ništa se ovde suštinski ne menja. Ali, slušajući ovu raspravu u pojedinostima, i kada sam video koje amandmane sve niste ozbiljno uzeli, ne radi se sada o tome da li prihvatate ili ne, nego ih čak niste ni komentarisali.
Mene uopšte neće iznenaditi ukoliko ne prihvatite i ovaj amandman. Mislim da bi bio ispravniji i bolji.
Vi ste naveli dva razloga zbog kojih se ovaj amandman ne prihvata. Već u nekim drugim zakonima je prihvaćena ova formulacija i to je jedan razlog zbog čega niste prihvatili ovaj amandman. Drugi razloge je navodno zbog toga što se ova reč vrlo često i svakodnevno više puta ponavlja, pa zato nije mogla biti prihvaćena, odnosno promenjena. To nema nikakve veze. Kod vas nije postojala dobra volja da se delimično popravi, precizira i ništa drugo.

Amandman se odnosi na član 108. gde mi predlažemo da se član 108. briše. Član 108. reguliše odlučivanje o određivanju statusa zaštićenog svedoka. Ukoliko se proceni da bi neko, ko se može eventualno pojaviti kao svedok, bio ugrožen fizički, on, njegova porodica ili njemu neko blisko lice, njemu se može dodeliti status zaštićenog svedoka. Zaštićeni svedok je jedna kategorija koju Ustav Srbije ne poznaje. U ranijem periodu kada je bilo mnogo manje krivičnih dela nije ga poznavalo ni krivično-procesno zakonodavstvo.
Gospođo ministar, da li ste vi pravili neku analizu od kako postoji zaštićeni svedok, da li se povećava broj izvršenja krivičnih dela ili ne? Zaista, ako se napravi analiza, videće se da je mnogo više izvršenih krivičnih dela od uvođenja zaštićenog svedoka, nego što je to bilo pre toga. Mnogo je više kriminala, mnogo je više korupcije, mnogo više lakih i teških telesnih povreda, ubistava, svega je sada mnogo više nego što je bilo pre uvođenja zaštićenog svedoka.
U slučaju da imamo zaštićenog svedoka, da li ste možda razmišljali da bi trebalo da se uvede i zaštićeni sudija, a potom i zaštićeni tužilac? Znači, svi oni koji učestvuju u procesnom postupku trebali bi da budu zaštićeni, ako ovo nešto znači. Najbolji primer, srpska javnost je mogla da vidi šta i koliko znače zaštićeni svedoci i koliko je to opasno, jeste Haški tribunal. Mi izražavamo ozbiljnu sumnju da ste vi prilikom izrade ovog predloga zakonika u najvećoj meri prihvatili procesne radnje iz Haškog tribunala. To ni u kom slučaju niste smeli da uradite. Videli ste da to nije sud, to je anti sud, to je nešto potpuno suprotno od toga.
Valjda ste se mogli na tom primeru naučiti da ovi instituti koje vi sada uvodite zasigurno neće smanjiti ni sprečiti izvršenje krivičnih dela koja su bila do sad, niti će, pretpostavljam, postupak učiniti efikasnijim i korektnijim.

Dame i gospodo narodni poslanici, vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava kao najvišeg pisanog akta jedne zemlje. Do vladavine prava se dolazi naravno slobodnim i neposrednim izborima, podelom vlasti, garantovanjem Ustavom pojedinačnih i manjinskih prava, kao i slobodnim i nezavisnim sudstvom. Da bi imali slobodno i nezavisno sudstvo, potrebno je da imamo dobre zakone koji uređuju tu oblast. Jedan od zakona koji dozvoljava veliku mogućnost sudijama da budu slobodni i nezavisni u svom radu jeste i dobar zakon o parničnom postupku. Zakon o parničkom postupku je jedan iz procesnih zakona. Dakle, on reguliše materiju kako i na koji način se vodi određeni postupak za zaštitu subjektivnih prava. Uglavnom subjektivnih prava, a onda su brojna. Ovo je jedna od zakona koji se možda primenjuje na najveći broj građana jedne zemlje, pa samim tim i ovaj naš na najveći broj građana Srbije. On ne bira ni pol, ni uzrast, ni veroispovest, ni bilo koje druge razlike koje postoje kod nas.
U obrazloženju, a i gospođa ministar je u svojim uvodnim izlaganjima, predstavljajući ovaj zakon u Narodnoj skupštini, rekla šta je suština i šta se želi postići sa ovim zakonom. Vaša želja da postignete nešto dobro, da iz ovog blata u kojem se nalazi pravosudni sistem Srbije pokušate nešto da izvučete i da uradite, za mene nije sporna. Nama nije cilj da sada hvalimo pojedine odredbe, a moram da priznam da nekoliko odredaba u zakonu od 508, koliko ukupno ima, možda i dovode do nekih boljih rešenja, gde će možda ovu vladavinu prava i afirmisati na jedan način na kakav žele građani određene države da imaju to. Osnovno je kod dobrih pravnih teoretičara, naravno sudija, advokata, tužilaca, kada nisu sigurni u neku pojedinačnu odredbu, pogotovo koja reguliše procesno pravo, da pogledaju načela tog zakona. Mi, i vi i ja, a verovatno i veći broj građana, znamo šta su ta načela i kada vidimo kako i na koji način su pojedine odredbe razrađene u ovom zakonu, kako i na koji način ste vi u obrazloženju to objasnili, onda se da zaključiti da vi polako gušite možda najbitnija načela koja postoje. Jedno od tih je, recimo, izbornost u suđenju i javnosti. Uostalom, o tome ću ja govoriti malo kasnije.
Kada govorimo i pominjemo sudije, mi u SRS uvek moramo da kažemo da mi imamo izuzetno dobre, profesionalne, stručne i vrlo savesne sudije i isto tako imamo one koji ne da ne zaslužuju da budu u sudnicama, nego na potpuno drugim mestima. Prosto, kod nas je takva situacija, pa i u drugim zanimanjima to imamo.
Još jedna otežavajuća okolnost za vas, gospođo ministre, jeste što se vi nalazite na čelu Ministarstva pravde u momentu kad mnoge stvari nisu definisane. Kako da date kvalitetan odgovor našim nosiocima pravosudnih funkcija na KiM, kako da ih inkorporišemo, kako da ih integrišemo, kao što neki vole da kažu, u ovaj naš pravosudni sistem? Nemate vi rešenje za to.
Pokušali se kroz ovaj zakon u parničnom postupku da opravdate svoju reformu zakona iz oblasti pravosuđa, s jedne strane, a svakako Zakon o mreži sudova. Vi ste pokušali da skratite neke rokove koji objektivno uozbiljuju malo obaveze sudija, s jedne strane a, sa druge strane, guše kvalitet, ne ostavljaju dovoljno vremena i mogućnosti pravim i dobrim sudijama da donesu dobre presude. Ako su neki rokovi ograničeni, ako neki instituti koji su godinama, možda i vekovima bili razvijani u našem pozitivnim zakonodavstvu, ne postoje ili su svedeni na minimum, vaša želja je bila da pokažete da i sa ovim brojem izvršilaca može da se postigne da se ima efikasno pravosuđe. To prosto nije moguće.
Otprilike, ovo je bacanje prašine vašim mentorima iz EU, koji od vas očekuju mnogo više u ovom pogledu. Veliki broj sudija još uvek prima nezaslužene plate. Možda su nezasluženo ostali izvan sistema pravosuđa, o tome je SRS govorila u više navrata, ali ako su oni u pravu, oni moraju da rade kao sudije. Ako nisu u pravu, onda ne smeju da iz budžeta Republike Srbije, na uštrb drugih građana, primaju neke naknade.
Vrlo često u poslednje vreme svi predstavnici Vlade Republike Srbije govore da je vođena javna rasprava o bilo kojem zakonskom predlogu koji dođe u parlament. Nemamo ništa protiv javne rasprave, nismo ni nešto posebno za javnu raspravu u tom obliku u kojem je vi vodite, ali smatramo da za jedan ovakav zakon, kao što je Zakon o parničnom postupku i juče se raspravljalo o Zakonu o krivičnom postupku, za nepunih 10 dana da narodni poslanici, za devet dana, računajući od momenta slanja u proceduru do momenta vođenja rasprave, dozvolićete da je to jako kratko vreme. Mi želimo da vodimo ovu raspravu na takav način da vam ukažemo na propuste, da vam ukažemo na sve probleme koji postoje u vašem ministarstvu, da prilikom donošenja nekih podzakonskih akata, koje vi na osnovu ovog ili drugih zakona kao ministar možete da donesete, da donesete dobre poslovnike, dobre pravilnike, na neke ću možda, ukoliko vreme dozvoli, ukazati i na ovoj diskusiji.
Moja namera je bila da, pored svog iskustva koje imam iz ove oblasti, konsultujem i advokate i sudije i stručne radnike, ali to prosto nije bilo moguće u meri u kojoj sam želeo. U svakom slučaju, kvalitetna rasprava neće izostati.
Presude Evropskog suda za ljudska prava, takođe se u obrazloženju pozivate na to. Govorio sam vam u jednoj od ranijih rasprava da moramo jednom one presude, kada se donesu od Evropskog suda za ljudska prava, ukoliko su posledica ne znanja ili nedovoljne savesnosti kod sudija koji je doneo, da jednog dana moraju da počnu da odgovaraju za te presude ili odluke, a ne da cenu tih, nije uvek u pitanju samo nedovoljna stručnost nego je u pitanju možda i korupcija u pravosuđu, da ne snose te posledice građani Srbije.
Načelo suđenja u razumnom roku, to je nešto što je odomaćeno i u uporednim pravima i kod nas se o tome često priča. Evo dobre prilike i za vas, ne znam da li ćete imati priliku da se ovih dana sretnete sa glavnim haškim tužiocem, gospodin Ignjatović je rekao da će da razgovara sa njim na temu da naši osuđenici u Haškom tribunalu mogu da služe kaznu i kod nas, a vi još jednom porazgovarajte vezano za suđenje u razumnom roku prof. dr Vojislavu Šešelju. To je vaša obaveza, to su član
10. i član 13. Ustava, koji kaže šta je obaveza državnih organa Srbije vezano za svoje građane, ma ko bili i gde se nalazili, a ovde govorimo o jednom građaninu Srbije koji je sigurno bolji od svih drugih.
Kada se priča o onome što želite možda da favorizujete ili posebno istaknete, to je želja EU da zaštiti prava potrošača, pa da se odredi mesna nadležnost po osnovu prebivališta potrošača. Samo da vam skrenem pažnju da je jedna nemačka firma, a vi se vrlo često pozivate na neke zakone iz Nemačke, osnovala firmu na Kipru, izvršila rasprodaju proizvoda koje je uvezla iz Kine i potrošači nisu imali mogućnost da zaštite svoje proizvode. Namerno sam naveo primer sa Kipra, toga je bilo i u Srbiji, to je više deklarativno nego što ćemo moći stvarno da računamo na efikasnu zaštitu.
Suđenje u zbornom sastavu, to je jedno od osnovnih načela Zakona o parničnom postupku, ali je ovde u kompletnom prvostepenom postupku to izbegnuto. Zatim, kada je u pitanju učešće javnosti u sudskom postupku, ovde se ne govori samo o običnoj i stručnoj javnosti koja može da prisustvuje samom postupku, nego se misli i na učešće građana u procesu vođenja postupka. U prvom stepenu nema mogućnosti.
Ima još jedna situacija, to bih podelio sa vama, da li Zakon o parničnom postupku može da stavi van snage odredbe Porodičnog zakona, konkretno mislim na član 203? Vi ćete reći da može zato što ste već takvu odredbu, čini mi se u članu 507. ovog predloga zakona, predvideli. Mislim da to nije u redu. Porodični zakon je poseban zakon, a iz ovog zakona o parničnom postupku, pored tzv. redovnog postupka, postoji i niz drugih skraćenih, specijalnih postupaka. Porodični zakon je jedan poseban zakon gde se radi o emotivnim, o nekim drugim pravima. Vi ste čak rekli da će se član 203. staviti van snage nakon stupanja na snagu ovog zakona. Mislim da to nije u redu, da to niste dobro uradili.
Dostavljanje podnesaka među strankama, smatramo da uopšte neće unaprediti ovaj postupak i da ga neće skratiti, može čak samo da dovede do zabune kod suda. Oni jesu u obavezi posle ovoga da obaveštavaju sud, ali pitanje je kakve će to imati posledice.
Pripremanje glavne rasprave, postoje sudski i zakonski rokovi, a ovde se favorizuju neki sudski rokovi, da sudija napravi procenu kad može objektivno da okonča određeni postupak. Mislim da rokove treba poštovati. Potrebno nam je efikasnije i ažurnije sudstvo, ali ne po svaku cenu. Moramo dozvoliti i sudijama ponekad da, na osnovu izvedenih dokaza, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, naprave procenu kada mogu da odlože ili možda čak prekinu određeni postupak.
Kada je u pitanju izricanje kazne za nepoštovanje suda, svakako smo za to da onaj ko se nedolično ponaša u sudnici bude i kažnjen, ali ovi iznosi koji su predviđeni, pitanje je koliko su objektivni. Pokušaću jednu, samo je u prvom stepenu okončana i iz nje se neće zaključiti ništa, jedna presuda gde su određeni učesnici kažnjeni zbog toga što su rekli "sramota je da ti predstavljaš jednu političku stranku i njenog lidera". Zato su kažnjeni kaznom. U obrazloženju se kaže da takvim svojim drskim i bezobzirnim ponašanjem su ugrozili spokojstvo građana. Eto, neko iz Kraljeva je ugrozio moje spokojstvo i drugih u Ljuboviji, u Malom Zvorniku ili možda u Merošini, sa izjavama da neko nije dostojan da zastupa određenu političku stranku ili određenog političkog predstavnika.
Kada je u pitanju rešenje prethodnog pitanja, sa ovim ću i da završim, ovde ste rekli da je Vrhovni kasacioni sud trebalo o tome da donese odluku, a na zahtev osnovnog suda, ukoliko nije dobro obrazložen predlog, taj sud će to da odbije. On ne kažnjava grešku sudije pojedinca ili suda uopšte, on kažnjava i dovodi do negativnih posledica nekog tužioca ili tuženog. Mislim da to nije u redu. Kaže se da se može zatražiti tumačenje ukoliko se to odnosi na veći broj primera, a da li je to jedan, sto ili možda hiljadu primera koji mogu da zatraže mišljenje od Vrhovnog kasacionog suda da donese takvu odluku.
Još je dosta pitanja koja bi trebalo da vam postavimo, a vreme ne dozvoljava. Nadamo se da ono što smo rekli, da li razmišljate o drugačijoj mreži sudova, mislim da je to krajnje vreme, a ovo je već pokazalo da nije održivo i da nije na dobar način rešeno. Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o železnici više oslikava, a posebno na raspravu u načelu više oslikava kakvo je stanje u ovoj vladi, koja je po našem mišljenju nesposobna i veoma loša, nego što ima za cilj da unapredi železnički saobraćaj, već u poslednje vreme smo mogli da vidimo na kojem se mestu nalazi železnička infrastruktura. Naša intervencija koja se odnosi na član 9., to je jedan izuzetak. Naime, na osnovu člana 7. Predloga zakona, železnička struktura je dobra u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije. Železničkom infrastrukturom, to je delatnost od opšteg interesa i njime upravlja privredno društvo, ali u članu 9. ovog zakona se kaže, da pravo korišćenja i poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture, za koju društvo nema ekonomski interes, misli se na javno preduzeće, nema ekonomski interes, mogu biti dati jedinici lokalne samouprave. Oni se daju jedinici lokalne samouprave na osnovu zahteva lokalne samouprave, a o tome konkretnu odluku donosi javno preduzeće koje upravlja infrastrukturom železnice.
Mi smo predložili da se umesto tačke stavi zapeta i da se doda: " osim sistema koji garantuje bezbednosti saobraćaja". Dakle, ovaj izuzetak može da postoji, može da bude dozvoljen ukoliko samo lokalna uprava ima interes da gazduje određenim delom železničke infrastrukture, a u članu 4. na koji smo takođe imali nekoliko intervencija od strane kolege Munjića i Nikole Savića, da se preciznije formuliše šta pored ovog što je predlagač zakona predvideo da sačinjava železničku infrastrukturu, da se prihvate i ti naši predlozi. Na osnovu toga smatramo da može da se da na korišćenje, ali samo na korišćenje lokalnoj samoupravi.
Prilikom, neprihvatanja ovog amandmana, Vlada je dala neko objašnjenje koje po nama nije prihvatljivo, kaže se da se ne može izdvojiti segment bezbednosti i posebno tretirati. Pa upravo zbog toga smo i hteli, šta vredi i ukoliko neko ozbiljno razmišlja o brzim prugama i o vozovima koji će u Srbiji ići 260 km na sat, pa i više, mora pre svega da vodi računa o bezbednosti ljudi. Dakle, bezbednost ljudi za nas iz SRS, zapravo za svakog čoveka bi trebalo da bude na prvom mestu, ali to se ne prihvata.
Danas smo imali priliku da čujemo mnoge stvari koje se tiču nespremnosti železnice da u narednom periodu bude jedan od zamajaca razvoja društva u celini, odnosno industrija u Srbiji. To bi moglo biti tako kada bi Vlada bila odgovorna i kada bi na pravi i dobar način na koji bi to razmišljao svaki privrednik, vodila računa o železnici. Jedan od kolega kaže da je iz Vojvodine nestalo oko 16 hiljada vagona. Šesnaest hiljada vagona ukoliko je nestalo a vagon nije igla, on mora da se pronađe i imaće punu podršku SRS da oni koji su sekli vagone, prodavali ih, da se procesuiraju i to je osnovno. Sada srpska železnica posluje sa 50 vagona, a to je zaista malo za normalan saobraćaj u Srbiji. Ne znam da li su tih 50 vagona i oni šareni, nije bitno, uglavnom železnica Srbije nije spremna u ovom momentu da pojača razvoj, razvoj industrije, razvoj privrede uopšte u Srbiji.
Da je ovde, gospodin Milutin Mrkonjić, ministar za saobraćaj i infrastrukturu, postavio bih mu jedno pitanje, pošto on, čovek ima informacije na vreme, a po nekad i pre roka ih dobije. Da li su dokumenta koja sada možemo da čitamo, koja objavljuje "Vikiliks" bar do naše granice slata železnicom ili na neki drugi način iz kojih se može videti na nepouzdano siguran način šta su radili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kako su prodavali ne samo političku stranku, koja ih je afirmisala nego…
(Predsedavajuća): Narodni poslaniče molim vas držite se tačke dnevnog reda, molim vas Član 107….

Samo da pitam da li je to železnicom ili nekim drugim saobraćajem ukoliko je to…

Zahvaljujem se vama, a pretpostavljam da će saradnici ministru to preneti i on će dati odgovor, on tako radi, interaktivno. Vama hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon o patentima je jedan dobar primer kako nešto što bi trebalo funkcionalno da bude dobro je potpuno upropašćeno.
Prenatrpani su ovde članovi mnogim rešenjima koja su sadržana u zakonu u opštem upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima i u nekim drugim pozitivnim zakonima.
Evo, u članu 61. se govori o postupanju zaposlenog. Njegova obaveza je da prijavi poslodavcu da je došao do pronalaska.
Dalje, članom 62. je obaveza poslodavca da odgovori zaposlenom, a to se radi kada je pronalazak nastao od strane zaposlenog koji je u redovnom radnom odnosu, da kaže da je prihvatio njegov pronalazak ili da nije prihvaćen pronalazak.
Stav 2. člana 62. je potpuno suvišan jer član 57. reguliše tačno i precizno šta se smatra pronalaskom iz radnog odnosa.
Ovo je potpuno nepotrebno. Malo pre kada je neko rekao i pozvao se na Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o obligacionim odnosima je iz 1976. godine i onda je u upotrebi u Republici Srbiji bio srpsko-hrvatski jezik. Nekad je bio narodni poslanik, sada ima narodni poslanik i narodna poslanica. Znači, ne možete se pozivati na nešto što je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima kao pravilo koje je doneto pre 30 i nekoliko godina.
Trebali smo u ovom zakonu da se posvetimo malo više zaista pronalascima i malo više motivisanju pronalazača, da i dalje ulože napor da bi došlo do novih pronalazaka, kako bi se mogli uključiti maksimalno u industrijski razvoj naše države.
Pronalazak nije tvorevina EU od bilo koga drugog, pronalascima se krase i naši ljudi od pre nekoliko vekova, tako da je nama stalo da regulišemo ono što se tiče života i pronalazača u Srbiji bez posebnog pozivanja na EU i druge države. Hvala.