Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram da kažem da sam zabrinut ovim zakonom koji je danas na dnevnom redu i koji mi treba da donesemo. Sada ću da kažem zbog čega jesam zabrinut.
Uzrocima koji su doveli do toga da mi danas stavimo ovaj zakon na dnevni red to je ono što me čini zabrinutim. Gospodin Zoran Krasić je rekao da ovo datira ne samo od usvajanja Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje, nego i od ranije, i to je otprilike išlo hronično i postepeno.
Ministar je u uvodnom obrazloženju rekao da je zajednica, odnosno Skupština zajednice Srbija i Crna Gora 18. novembra donela ovaj zakon i obavezala države članice da dalje razrade taj zakon, odnosno da izvrše konkretizaciju. Kada je u pitanju sam ovaj zakon, on je urađen dosta dobro i mislim poslanička grupa SRS nema nekih velikih primedbi, mislim da su naši amandmani više tehničke, a ima nešto i suštinske prirode, ali da se ide ka poboljšanju teksta ovog zakona.
Pretpostavljam da su ministar i njegovi saradnici vodili računa u članu 3. o raspodeli nadležnosti po okružnim sudovima. Vidimo da će Okružni sud u Beogradu biti nadležan za područja sedam drugih okružnih sudova, Okružni sud u Novom Sadu za pet, a Okružni sud u Nišu čak za 15, ali pretpostavljam da su ministar i njegovi saradnici o ovom vodili računa i da tu neće biti nekih većih problema.
Plašim se da jednog dana, naravno da nisam toliko zloslutan i mislim da to nećemo doživeti, ovaj visoki dom to neće biti u situaciji bez obzira u kojem sazivu, ne bude zakon o ukidanju vojske, jer postupanje pojedinih zvaničnika i visokih funkcionera naše države i zajednice vodi ka tome i mislim da je to strašno.
Jedan prethodni ministar je doprineo da vojska ubrzano propada, odnosno da se urušava i da poverenje kod građana Srbije u sve većoj meri vojska gubi. Videli ste, baš nedavno je jedna klasa vojnika trebalo da ide na redovno odsluženje vojnog roka, i to je kod većeg broja regruta sve češći slučaj, uopšte se nije odazvala, a da pre toga nije dogovoreno čak ni civilno služenje vojnog roka.
Vidite, i osnivanje ove državne komisije nije baš bez razloga nastupilo sada, jer možda se nekome učinilo da ovakav zakon neće biti na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije, pa daj da podstaknemo i na taj način da malo javno mnjenje izazovemo da bi što pre doneli takav zakon.
Mislim da je predstavnik poslaničke grupe DSS naveo dva razloga zbog kojih bi trebalo podržati ovaj zakon. Jedan je svakako očuvanje zajednice Srbija i Crna Gora pre svih. Poslanička grupa SRS jeste za očuvanje zajednice Srbija i Crna Gora, uz ulaganje velikih napora, odnosno sve do onog nivoa potrebnog da bi to uradili.
Za proces priključenja EU mislim da ovaj zakon nema neki veliki značaj, ali nema ozbiljnijeg priključenja EU dok SRS ne dođe na vlast, jer zaista mi iskreno želimo to i učinićemo da do toga dođe, a ovo je sada više deklarativnog karaktera, i mislim da taj drugi razlog nije ozbiljan, ali dovoljan je i ovaj prvi razlog koji sam naveo, zbog koga ćemo mi ovo podržati, tako da će poslanici poslaničke grupe SRS podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 41. Predloga zakona o privrednim društvima i to na stav 1. gde se kaže: "Komanditor komanditnog društva, član društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionar akcionarskog društva imaju pravo da podnesu tužbu u svoje ime a za račun društva protiv bilo kog lica iz člana 31. ..."
Predložio sam da se ovo "protiv bilo kog lica" briše i da ostane "protiv lica iz člana 31", što je sasvim razumljivo i ekonomično.
Predložio sam da se u članu 41. stav 5. briše potpuno, a stav 5. glasi: "Postupak po derivativnoj tužbi ne može biti okončan vansudskim putem". Najmanje su dva razloga zbog kojih ovaj stav člana 41. treba brisati. Ovaj stav 5. je potpuno besmislen. Postupak po derivativnoj tužbi vode vlasnici akcija ili udela u svoje ime, a za račun privrednog društva. Taj postupak može da se okonča i vansudskim poravnanjem, jer ne dira u ovlašćenja drugih koji imaju akcije ili udele i ne dira čak u prava organa privrednog društva.
Drugi razlog zbog kojeg treba brisati ovaj stav jeste što derivativna tužba znači da se postupak pokreće pred ovlašćenim sudom i ukoliko privredno društvo dobije zadovoljenje od lica iz člana 31. ovog zakona, odnosno ta lica su obavezna da ispune određenu obavezu i ukoliko ona bude ispunjena, smatra se da će doći da vansudskog poravnanja, odnosno nije potrebno ni pokretati postupak, a ukoliko je pokrenut treba ga prekinuti. Nadam se da će u danu za glasanje ovaj amandman biti prihvaćen.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako bi se postavilo pitanje poslaničkoj grupi SRS da li je za dijalog mirnog rešavanja sporova, razvoj dogovorenih odnosa, sigurno bi odgovor bio da jesmo za to.
Ali. ako bi se postavilo pitanje vremena u kojem donosimo ova dva zakona, za koje bih rekao da su pomoćni zakoni, zakon koji se sada primenjuje i koji je važeći, a to je Zakon o radu, trebalo bi predložiti Skupštini na usvajanje novi nakon usvajanja ovog zakona.
Pretpostavljam da je juče ministar svojom izjavom za govornicom, da je zakon o radu na dnevnom redu kod Vlade i da će uskoro doći pred narodne poslanike, sigurno obradovao veliki broj ljudi koji su oštećeni po onom sramnom zakonu. Način na koji on reguliše obaveze poslodavca i zaposlenog i način na koji je on donet, to pitanje će sigurno biti rešeno drugačije.
Socijalno-ekonomski savet mislim da treba da ima ovaj broj članova kao što je u Predlogu zakona navedeno. SRS smatra da socijalno-ekonomski savet, koji bi trebalo da bude nezavisan organ, pored tripartitnog sastava trebalo bi da ima još jednog predstavnika, a to je predstavnik nezaposlenih. Iako je juče ministar rekao da je u razvijenim zemljama predviđen tripartitni sistem, jeste, ali su tu i dva člana predstavnici nezaposlenih, što znači da broj nezaposlenih, koji karakteriše državu Srbiju, sigurno bi s pravom mogao da obezbedi i trebalo bi da obezbedi u tom savetu da se nađu i predstavnici nezaposlenih, kako bi se problemi rešavali što efikasnije; jer je u članu 9. ovog zakona rečeno da nadležnosti socijalno-ekonomskog saveta, između ostalog, jesu politika zapošljavanja, gde bi nezaposlena lica sigurno mogla da daju dobar predlog na koji način to može i treba da se rešava.
U članu 3. ovog zakona, između ostalog, predviđeno je da će se socijalno-ekonomski savet baviti informativnom delatnošću, što nije neophodno i ne mora tako da stoji. Socijalno-ekonomski savet, po našem mišljenju, ima veliki broj članova. To je 18, plus njihovi zamenici. Smatramo da će budžet Republike Srbije biti znatno opterećen finansiranjem rada i učešća u radu tog socijalno-ekonomskog saveta.
U članu 6. analogno, tumačeći neke odredbe Zakona o radu može se steći utisak da bi članovi, pa i njihovi zamenici, mogli da budu lica u stalnom radnom odnosu i to se može pretpostaviti. Člana 6. stav 2. tačka 3) govori kada licu koje je član socijalno-ekonomskog saveta prestaje članstvo u socijalno-ekonomskom savetu, a to je, "ako je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci".
To je odredba iz radno-pravnog zakonodavstva kojom po sili zakona zaposlenom prestaje radni odnos ako bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju najmanje od šest meseci, pa se na osnovu toga može pretpostaviti da su članovi saveta u stalnom radnom odnosu dok se za članove socijalno-ekonomskog saveta, odnosno sekretarijata, jasno vidi da jesu u radnom odnosu kao što je slučaj sa sekretarom.
Socijalno-ekonomski savet donosi akt o unutrašnjoj organizaciji, ali ovim zakonom nisu predviđeni nikakvi pravni okviri. Ne smatramo da bi Skupština Republike Srbije trebalo do detalja da reguliše broj zaposlenih u sekretarijatu socijalno-ekonomskog saveta.
Ali. možda bi bilo dobro da su ovde naznačeni neki okviri u kojima bi se mogao sekretarijat kretati prilikom zapošljavanja, odnosno povećavanja broja nezaposlenih.
Socijalno-ekonomski savet odlučuje i razmatra pitanja i dostavlja ih Vladi. Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost svih članova saveta. Mislim da se ovde pojavljuju velika populistička očekivanja ovog saveta, a u praksi će se sigurno pojavljivati problemi koje taj savet neće moći sa uspehom da rešava. Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova u pojedinim oblastima. Ovom članom (6.) dolazi do uvećavanja državnog aparata i mislim da je članstvo od 18 članova i isto toliko zamenika sasvim dovoljno, čak i previše za opterećenje poreskih obveznika, odnosno za nametanje za poreske obveznike.
Socijalno-ekonomskim savetom će predsedavati predsedavajući koji će imati mandat godinu dana. Juče je ovde bilo kolega koji su to komentarisali i mislim da to nije dobro, da neće biti efikasno. Pokazalo se u praksi u nekim organima koji su imali predsedavajuće na godinu dana da to ne funkcioniše na najbolji mogući način.
Osim socijalno-ekonomskih saveta za teritoriju Republike Srbije postoji i socijalno-ekonomski saveti za autonomne pokrajine i za lokalne samouprave. Njihova nadležnost je analogna, kao i kod ovog socijalno-ekonomskog saveta za nivo države Srbije.
Ovde nije obavezno osnivanje socijalno-ekonomskih saveta za autonomne pokrajine i za lokalne samouprave. Kaže se da je to dobrovoljno za lokalne samouprave i da će se uvek osnovati ukoliko dva učesnika, a znamo koja su, to može da bude izvršni organ lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, mogu da budu predstavnici reprezentativnih sindikata i predstavnici poslodavaca, ukoliko dva učesnika sklope sporazum, kaže se da je i treći obavezan da ga prihvati i da dođe do formiranja socijalno-ekonomskih saveta na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Ovde zakonom nije predviđeno šta će se desiti ukoliko treći učesnik ne prihvati tu obavezu.
Rečeno je da će Ministarstvo za rad doneti određena akta vezano za rad socijalno-ekonomskih saveta, međutim, u zakonu ne stoji jasna odredba i nije dovoljno precizirano do kojeg perioda je Ministarstvo za rad obavezno da donese takve akte.
Čini mi se da u obrazloženju ovog zakona, sredstva koja su potrebna za početak rada socijalno-ekonomskog saveta za 2004. godinu, a znate da je danas već 9. novembar, a u roku od 30 dana je potrebno preduzeti neke radnje iz ovog zakona, predviđeno je četiri miliona dinara za 2004. godinu za rad socijalno-ekonomskog saveta, a za 2005. godinu 15 miliona dinara. To je jedno veliko opterećenje za poreske obveznike. Neka ostane to tako.
Smatram da bi trebalo uključiti u socijalno-ekonomski savet predstavnike nezaposlenih, pa kada se već nešto plaća, pretpostavlja da bi u tom slučaju došlo do ubrzanog rešavanja problema nezaposlenosti.
Ministar je juče, za razliku od nekih ministara koji nam kažu kada ovde brane predloge zakona - samo ako usvojimo zakon, doći će do velikog zapošljavanja u Srbiji, povećaće nam se standard, bio korektan i nije govorio o tim stvarima, jer to i ne stoji. Nije moguće sa usvajanjem ovih pomoćnih zakona Zakonu o radu, da dođe do povećanog broja zaposlenosti, ali je moguće rešavati probleme iz radnih sporova mirnim putem, što je i zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova i predviđeno.
Ovaj zakon uvodi agenciju, kao što je i većina prethodnih zakona. Nije u ovom zakonu detaljno razrađen upravni i nadzorni odbor, koje će sigurno imati ta agencija, a kao organi za mirno rešavanje radnih sporova predviđeni su miritelj i arbitri.
Kada je u pitanju miritelj, zajedno sa ostala dva učesnika u postupku, on donosi, prvo, preporuku za rešenje tog problema, a kaže se da preporuka ne obavezuje, nego na osnovu preporuke mora kasnije da usledi sporazum koji bi mogao da ima pravnu snagu, odnosno sporazum donet iz kolektivnog ugovora, imaće snagu sudskog poravnanja. Mislim da je to veliko opterećenje.
SRS se koncepcijski zalaže da, umesto agencije koja bi vršila izbor i sve ostale tehničke i stručne poslove oko miritelja i arbitra, to rešava služba za pružanje pravne pomoći u okviru lokalnih samouprava, iako Međunarodna organizacija rada, rečeno je u obrazloženju ovog zakona, želi da stručno i materijalno pomogne rešenje ovog problema, odnosno da se zakonski reguliše ova problematika; može i preko službe za pružanje pravne pomoći, koja je nezavisna i koja u svom sastavu ima dovoljno stručnih kadrova koji mogu da rešavaju ove probleme mirnim putem.
Na ovaj zakon SRS je podnela veći broj amandmana. Ukoliko bude razumevanja od strane nadležnog ministra da se određeni broj tih amandmana usvoji i prihvati, onda će se sigurno znatno popraviti kvalitet ovih zakona, čime bi SRS mogla dati doprinos u njihovom poboljšanju, a i kasnije u primeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi ovaj amdnman objasnio što bolje našoj javnosti, moram sada malo da uđem u oblast građevine.
Ako Zakon o radu uporedimo sa kućom, onda zakon o ekonomsko-socijalnom savetu i zakon o mirnom rešavanju sporova znači dva crepa sa te kuće.
Meni, kao čoveku koji ima toliko godina koliko ima, nije poznato da i jedan graditelj kuće, kada odluči da to učini, prvo kupi dve crepljike pa kasnije uzima drugi materijal i počinje sa gradnjom kuće.
Poslanička grupa SRS, kada je dobila ova dva predloga zakona, našla se malo u čudu šta da radi, s obzirom na to da smo očekivali da će prvo biti Zakon o radu na dnevnom redu. Pošto nismo imali drugog izbora, mi smo krenuli da nedostatke ova dva zakona, koji će u praksi biti neprimenjivi i teško će moći da zažive, da pokušamo neke probleme da razrešimo.
Prilikom razrešenja tih problema i praćenja te problematike, uvažavali smo konvencije Međunarodne organizacije rada i pokušali da popravimo ono što je teško popraviti. Kao što je i narodni poslanik Zoran Krasić rekao, ovi zakoni nemaju ni ustavnog utemeljenja, ali kada je uložen ovoliki rad i od strane Vlade i Narodne skupštine, mi smo pokušali neka rešenja da iznađemo, pa sam konkretno ja podneo amandman na član 3. zakona o ekonomsko-socijalnom savetu.
Moram da pročitam kako sada glasi taj član: "Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova". Razvoj demokratije i izdavačka delatnost, sledi dalje u nastavku ovog člana.
Smatramo da ekonomsko-socijalni savet treba da se okane izdavačke delatnosti, već treba da rešava one probleme i pitanja zbog kojih se on i osniva.
Malopre je ministar rekao da probleme nezaposlenih rešavaju neke druge institucije, odnosno da imaju druga rešenja koja su predviđena zakonom. Nismo stekli utisak, mi u SRS, a i građani Srbije, naravno, da je u poslednje četiri godine vođeno računa o nezaposlenima. S toga smo mi predložili da se u ovom članu doda sledeći tekst, da se posle reči "radnih sporova" doda "materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja nezaposlenih i uslova njihovog zapošljavanja".
Dakle, mi smo u našoj izbornoj kampanji obećali ne da ćemo rešiti problem nezaposlenosti, nego da ćemo sve učiniti da se polako počne rešavati problem nezaposlenosti, odnosno da se polako krene u zapošljavanje.
Jedan od prvih koraka koji mi želimo da preduzmemo, to je da u ovaj ekonomsko-socijalni savet uključimo, kao ravnopravne, i predstavnike nezaposlenih. Istina, stoji u Konvenciji Međunarodne organizacije rada, da neke države taj problem rešavaju tripartitnim zastupanjem.
Kod nekih je predviđeno da su dva subjekta faktori u dogovaranju, ali u zemlji koja ima oko milion nezaposlenih, mislim da bi mogli da budu i četiri subjekta koja će dogovarati i rešavati ove probleme.

Dame i gospodo narodni poslanici, dopunskim objašnjenjem na amandman kolege Stevice Deđanskog, na član 11, želim samo da ukažem narodnim poslanicima da je ovaj zakon, koji je predložilo resorno ministarstvo i Vlada, zaista jedan populistički zakon i nije uopšte realan.
Zar pored člana 5, koji u zakonu o socijalno-ekonomskom savetu reguliše da ima ukupno 18 članova i 18 njihovih zamenika, ima i sekretarijat na čelu sa sekretarom i pretpostavljam još niz stručnih lica, treba naknadno angažovati, odnosno ostavlja se za slobodu ekonomsko-socijalnom savetu da može da angažuje stalne ili povremene grupe ili nevladine organizacije.
To je rekao kolega Deđanski, koga uopšte ne bi želeo da ovaj savet konsultuje. Njegovo mišljenje deli većina poslanika, ako ne i svi iz SRS, ali ne bih sada govorio o tome.
Meni je interesantno obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata amandman na član 11. kolege Stevice Deđanskog. Sve vreme objašnjavamo i trudimo se da u ovaj savet treba da uđu četiri subjekta, tj. i predstavnici nezaposlenih, a kroz sva obrazloženja i objašnjenja Vlade zbog čega ne prihvata amandmane, stalno se ističe da je to tripartitno telo.
U redu, da prihvatimo i takav stav, ali odjednom, u članu 11. ovog zakona potreban je još određeni broj lica ili radnih grupa koje treba malo da im pripomognu. Ali, posebno nešto što ovde ne može da stoji i naravno da ću postaviti pitanje ministru, jer on je juče rekao da je ovaj socijalno-ekonomski savet osnovan 2001. godine.
Doduše, on nije imao utemeljenje u zakonu, ali kaže da je bio jedna ljuštura, a ovde u obrazloženju Vlade na član 11. kaže da je osnovano u 2001. i 2002. godini "pet stalnih radnih grupa Saveta za razmatranje pojedinih pitanja i mogućnost učešća nevladinih organizacija". Kaže se: "Ovakvo rešenje pokazalo se u praksi kao korisno i celishodno" a znamo da taj savet nije radio ništa. Odjednom ove radne grupe su se pokazale kao korisne i celishodne.
Zbog toga bih voleo da nam ministar objasni šta je uradio uopšte taj savet, pa su mu bile potrebne ove radne grupe da to radi još i bolje? Mislim da bi bilo dobro da se ovaj amandman usvoji, onda bi možda i uspeli da ovaj zakon, koji zaista neće biti primenjiv i koji je više farsa nego stvarni zakon, dobije nešto na kvalitetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je jedan od zakona koji bi SRS mogla da prihvati pod uslovom da se prihvate amandmani koje je ona podnela na ovaj zakon, a podnela je ukupno 51.
Jedan od tih amandmana podneo sam i ja, a to je na član 12. ovog zakona, koji reguliše pravne lekove. Samo ću reći da je po predlogu ovog zakona kao pravni lek predviđena žalba i prigovor.
Moj amandman na član 12. glasi: "Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti prigovor, osim ako u ovom zakonu nije određeno da prigovor nije dozvoljen. Prigovor se može izjaviti u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Prigovor ne odlaže izvršenje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Odluka donesena po prigovoru pravnosnažna je. Protiv zaključka nema mesta pravnom leku".
Gospodine ministre, verovatno vam je poznato da najveći broj građana Srbije ima zamerku na efikasnost suda upravo u izvršnom postupku. Ne ulazim u korumpiranost sudova, to su verovatno pojedinačni slučajevi, to je nešto što je manje, a najveći broj sudija svoju sudijsku funkciju obavlja čestito i časno. Međutim, izvršni postupak je poslednja šansa i nada velikog broja građana Srbije da ostvare neko svoje pravo koji su oni stekli možda i u parničnom postupku.
SRS smatra da koncepcijski ne bi trebalo omogućiti žalbu u izvršnom postupku, iz razloga što ona ostavlja mogućnost produženja i dugog vođenja postupka, da bi došla do svojih prava, odnosno do realizacije svojih potraživanja.
Veliki broj sudskih presuda po parničnom postupku ne moraju čak ni da idu u izvršni postupak, jer smatram da veliki broj stranaka iz parničnog postupka prihvati izvršenje svojih obaveza dobrovoljno i u tom slučaju ne dolazi do izvršnog postupka. Ukoliko određena stranka nije prihvatila da izvrši dobrovoljno svoju obavezu u roku ostavljenom po presudi, naravno da se pokreće i vodi izvršni postupak. Smatramo da ne bi trebalo da institut žalbe bude uopšte prisutan u izvršnom postupku, jer bi sigurno ostavilo mogućnost odugovlačenja procesa.
SRS je za efikasno, a pri tom i precizno izvršavanje svojih sudijskih obaveza, odnosno zaštite građana Srbije kroz sud kao poseban organ vlasti. Smatram da će i ovaj amandman, kao i ostali amandmani SRS, biti prihvaćen i onda bi dobili jedan kvalitetan zakon o izvršnom postupku. Mislim da određen broj instituta i poimanje izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, zapravo i vodi do razlike, kao što je i rečeno u ovom Predlogu zakona, između izvršioca i poverioca u obligacionom pravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 84. Zakona o parničnom postupku.
Naime, Srpska radikalna stranka smatra da je veoma bitno rešiti ovu važnu stvar u pravnom sistemu države Srbije, ali smo mišljenja da određene odredbe u ovom zakonu nisu dobre, pogotovo da grupa koja je radila predlog ovog zakona nije pokazala svoj pravnički maksimum, odnosno čak ni optimum, da bi ovo bilo uređeno na pravno dobar način.
Sigurno da ovu oblast treba urediti, prilagoditi je građanima Srbije, odnosno strankama koje se budu pojavljivale u ovom postupku. Moram i ja da podelim mišljenje uvažene koleginice Vjerice Radete, koja je rekla da je ministar Stojković jedan od retkih ministara iz ove Vlade koji uvažava poslanike Skupštine Republike Srbije i brani predloge zakona Vlade pred ovim visokim domom.
Moj amandman se odnosi na član 84. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Predložio sam da se stav 2. ovog zakona briše, u kome se kaže ''stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti''.
Revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti su vanredni pravni lekovi, koje stranka može da koristi, i SRS, sa dosta uvaženih kolega pravnika i advokata, koji se bave tim poslom i koji su se u svojoj profesiji i struci dokazali i afirmisali kao takvi, smatraju da se ovde radi o favorizaciji advokatske struke, iako mi u svojoj poslaničkoj grupi imamo četiri - pet vrsnih, eminentnih advokata, koji smatraju da to nije dobro, s obzirom da veliki broj stranaka koje se pojavljuju u parničnom postupku nisu u situaciji da plaćaju visoke troškove koje, prilikom vođenja postupka, stranka može da ima.
Ovde postoji i jedan apsurd. Predlagač zakona nije rekao da li se radi o stranci koja je pravno ili fizičko lice, pa bi trebalo da je zastupaju advokati. Znači, nije jasno definisano. Pa prema tome, tumačeći ovaj stav zakona, smatramo da bi i za pravno i za fizičko lice, prilikom zastupanja i rešavanja po vanrednim pravnim lekovima, stranku trebalo da zastupa advokat, a u praksi se može desiti da stranka bude i lice koje je možda penzionisani advokat, ili univerzitetski profesor na Pravnom fakultetu, i ako se pojavi kao stranka neće moći da predstavlja svoj predmet, odnosno svoj slučaj u ovom sporu bez angažovanja advokata.
Smatramo da to nije celishodno, da nije racionalno i nadam se da će posle mog odlaska sa govornice ministar pravde izaći i reći da se ovaj amandman prihvata. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za zakon o energetici smo čuli da je i reformski i evropski. Nijedno od toga nije tačno. Videćete da i posle usvajanja ovog zakona nećemo biti bliže Evropi ni jedan milimetar, a ni neke reforme se neće osetiti.
Za ovaj zakon se može reći da je on šampionski. Zbog čega? Zbog toga što je to jedan od retkih zakona koji predviđa dve agencije.
Videli ste da je zakonima koje smo do sada usvajali bilo predviđeno osnivanje po jedne agencije, a ovim se već u prvom članu predviđa osnivanje dve agencije, i to agencije za energetiku i agencije za energetsku efikasnost.
Ministar je juče na početku svog izlaganja rekao da smo mi poslednja zemlja koja donosi ovaj zakon. Kamo sreće, s obzirom da je zakon ovakav kakav jeste, da se još uvek ne nalazi na dnevnom redu, nego kasnije, kada se to pripremi, bolje uradi, tek tada da ga imamo na dnevnom redu.
Građani Srbije i ljudi koji su bili spremni da ulože određena sredstva u investiranje u mini-elektrane sigurno su očekivali više od ovog zakona. Naravno da su potencijalni investitori tih mini-elektrana dobili okvirne granice, vezano za te mini-elektrane, ali to neće biti dovoljno da bi se ti objekti za proizvodnju električne energije mogli graditi.
Zatim, građani Srbije su očekivali da će nakon donošenja ovog zakona računi koje dobijaju za utrošenu električnu energiju biti mnogo jasniji, da će se znati struktura cene koja sačinjava vrednost njihovih računa.
Videli ste i da se u nekim odredbama favorizuju određeni potrošači. Mali potrošači, uglavnom građani Srbije, koji zbog veoma teške situacije ne mogu blagovremeno i uredno da izmiruju svoje obaveze se ne štite, nego su to obično veliki potrošači električne energije koji imaju neke veze u miljeima bliskim vlasti tj. Ministarstvu za energetiku ili nekom drugom ministarstvu u Vladi Srbije.
Bilo bi lepo, kada ministri obrazlažu pojedine zakone kojima se predviđa osnivanje ili obrazovanje, kako ovaj zakon kaže, određenih agencija, da zarad javnosti Republike Srbije izađu i kažu koliko njihova ministarstva zapošljavaju radnika, kakva je kvalifikaciona struktura i da li oni do sada obavljaju kvalitetno te poslove za koje ih je Narodna skupština Republike Srbije izabrala.
Vrlo često se čuju komentari da će sve probleme koji postoje u određenom ministarstvu rešiti upravo te agencije koje su i kvalitetne, i stručne, i nepristrasne i ni od kog ne zavise. Kasnije, kada budem govorio o određenim članovima ovog zakona videćete koliko su te agencije zaista nepristrasne, samostalne i slično.
U članu 6. zakona stoji da je propisano ostvarivanje strategije. I, zaista, to je dobro što se predviđa planiranje odnosno strategija za razvoj energetike, ali šta će se desiti ukoliko Vlada ne donese takav program. Čak ni u prelaznim i završnim, odnosno kaznenim odredbama ne stoji na koji će to način biti sankcionisano.
U članu 12. su navedena sredstva predviđena za osnivanje i rad agencije, pa u stavu 2. člana 12. stoji da će agencija moći ostvarivati sredstva iz donacija; naravno, osim donacija od energetskih subjekata.
Vrlo često ste čuli da je uvaženi kolega narodni poslanik Zoran Krasić govorio da je sir besplatan samo na mišolovci i da nigde ni na jednom drugom mestu nema ništa besplatno.
Članovi SRS smatraju da samo mogu da se daju sredstva u donaciju kada su u pitanju humanitarne i druge organizacije ili državni organi, ustanove i institucije koje su zakonom formirane i koje treba da obave određene državne funkcije i uloge; to ni u kom slučaju ne mogu biti organizacije ili subjekti koji će primati donacije.
Zatim, u članu 13. se kaže da su te agencije slobodne i nezavisne u svom radu. Naravno da su slobodne i nezavisne, osim od donatora, pretpostavljam, jer je sigurno da donatori koji su spremni da daju sredstva, odnosno da ih prenesu na korišćenje agencijama, znaju zbog čega to čine.
Agencija će obavljati i sledeće poslove, to stoji u članu 15, pa se između ostalog kaže - donosi tarifne sisteme za obračun električne energije. A, na osnovu člana 165. zakona kaže se da će se agencija formirati, odnosno da će početi da radi u roku od godinu dana. U članu 164. govori se da će agencija početi da radi nakon upisa, gde se ne precizira koji je to rok. Naravno, da bi određeni subjekat mogao da počne sa svojom aktivnošću potrebno je da bude upisan u određeni registar.
Zatim, u članu 21 - predsednik i članovi saveta agencije dužni su da urade određene poslove, ali opet ne stoji u tom članu šta će se desiti ukoliko oni preskoče da ispune tu svoju obavezu.
U članu 32. se kaže da će subjekat koji je nadležan za izdavanje energetske dozvole biti dužan da u roku od 30 dana izda tu dozvolu, ali opet nije predviđeno šta će se desiti, odnosno koje će posledice biti za tog subjekta ukoliko svoj posao ne uradi u roku koji je predviđen zakonom.
U članu 45. kaže se da će se licenca izdavati na zahtev energetskog subjekta za svaku energetsku delatnost posebno, za period od 10 godina. Meni nije jasno zbog čega se izdaje na taj ograničeni period. Možda ministar ima objašnjenje zbog čega je to 10 godina. Podrazumeva se da bi trebalo da dobije tu licencu na neodređen period, s tim što je energetski subjekat dužan sve vreme da poštuje uslove koji su predviđeni ovim zakonom da bi mogao da obavlja svoju aktivnost, što znači da je besmisleno unapred određivati vreme za koje može da važi ta energetska dozvola.
Vrlo često se ovde čuje i priča kako je određena grupa poslanika za ulazak u Evropu; moram da vas obavestim da bi bilo bolje da manje o tome pričamo, a više pokažemo svojim primerom da jesmo za to. Pre 15 dana na reci Drini, na toj lepotici, održana je jedna sportsko-rekreativna manifestacija, regata, gde je bilo oko 650 plovila, oko 2.500 ljudi.
Da je neko iz Vlade bio tu prisutan i video ponašanje onih učesnika koji su bacali iz svojih plovila sav suvišni materijal, prazne boce i ostalo, mogao je da zaključi da ta grupa ljudi, građana Srbije mora da pričeka još jedno određeno vreme za ulazak u Evropu; a oni koji su svoj otpad prikupili i na kraju odložili na tačno određena mesta, sigurno da već svojim primerom pokazuju ulazak u Evropu.
Srpska radikalna stranka je takođe za ulazak u Evropu. A kada nam bude čista i Drina i sve druge reke, i naša životna sredina, i kada nam budu čiste tehnologije i kada naši poljoprivrednici budu mogli da žive čestito od svog rada, da obrađuju svoje površine uz mukotrpan rada, da od toga mogu da izdržavaju svoje porodice, kada radnici budu mogli da se vrate u fabrike, onda ćemo mi moći da uđemo u Evropu, onda će Evropa hteti da mi postanemo njeni članovi. SRS samo na taj način hoće u Evropu, a donošenjem zakona i prepisivanjem tih zakona koji važe u EU sigurno da nam neće biti otvorena vrata za ulazak u Evropu.

Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi da prihvatite amandman koji je ispred SRS podneo gospodin Vitomir Plužarević na član 12, s obzirom da reguliše način na koji se finansira agencija koja je osnovana članom 1. ovog zakona. Naime, on je i pravno-tehnički neispravan. Vi znate, otprilike, da se prilikom pisanja teksta zakona član reguliše po važnosti, odnosno po snazi.
U članu 12. stav 1. kaže se: "Sredstva za osnivanje i rad agencije obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih od naknada za izdavanje licenci, dela tarife..." itd., da ne čitam do kraja ovaj stav. To znači da će se agencija osnovati i imati neki prihod, odnosno da ona treba da počne da radi pre nego što bude obavila određene delatnosti.
Podseća me da će ova agencija biti nešto slično preduzećima "mašna i tašna". Da bi mogla da počne sa radom, ona mora da ima određena sredstva, a ovde je propisano da se sredstva obezbeđuju od njenog rada. Logično mi je da se prvo počne sa radom. Ako kažemo da ćemo izgraditi određenu fabriku, moramo da obezbedimo sredstva za njenu izgradnju, a ona kasnije svojim funkcionisanjem, odnosno obavljanjem registrovane delatnosti može da stiče prihod od kojeg će izmirivati svoje obaveze i svoje kasnije aktivnosti.
Možda ste mogli da obrnete ovde, da stav 2. bude stav 1. a stav 1. da bude stav 2, jer sasvim sigurno planirate da obezbedite sredstva iz donacija; jedino ta sredstva će moći da pristignu na račun ove agencije, pre nego sredstva od njene redovne aktivnosti.
Još jednom moram da napomenem ono što je naš uvaženi kolega Krasić vrlo često sa ove govornice pominjao - da je sir besplatan samo na mišolovci. Na svim ostalim mestima se plaća, pa će verovatno i ovde biti stvorene određene obaveze za ovu agenciju, pre nego što ona počne da radi. Ovaj amandman koji je podneo gospodin Vitomir Plužarević je dobar amandman i trebalo bi da ga prihvatite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 13. je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta i on je sasvim dobar i trebalo bi ga prihvatiti, naravno kao i ovaj prethodni amandman. Samo da kažem, jedan od kolega poslanika rekao je da Vlada bira ministre, odnosno Skupština bira Vladu, Vlada bira ministre; ne, nego Skupština treba da bira i ministre.
Rekao je dalje da će ovaj zakon izgubiti smisao ukoliko budu prihvaćeni neki od ovih amandmana i određeni članovi Predloga zakona budu brisani. Mislim da nije tako i pokušaću da vas ubedim na osnovu člana 179. Predloga zakona, gde se kaže da će dok agencija ne počne sa radom te poslove obavljati Ministarstvo za energetiku. Ministarstvo za energetiku postoji i može sasvim kvalitetno da obavlja ove zadatke.
Zbog čega je narodni poslanik Vjerica Radeta predložila ovakav amandman? Predložila je iz razloga ako bi član 12. prošao, ako ne bi bio prihvaćen amandman gospodina Vitomira Plužarevića na član 12, pa se desi da on kao takav predlog zakona prođe, s obzirom da agencija nije nezavisna. Ona će biti nezavisna od narodnih poslanika, od Narodne skupštine i od Vlade, ali od nje će biti zavisni građani Republike Srbije. Za njeno izdržavanje i finansiranje moraće da plaćaju mnogo veće račune nego što su to do sada činili. Biće svakako zavisni od svojih donatora, od onih koji će obezbeđivati sredstva za početak njenog funkcionisanja i za njen rad dok ne počnu da stižu sredstva od licenci, od ostalih njenih aktivnosti i od uvećanih računa građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih imao mnogo da komentarišem u vezi sa ovim amandmanom, jer je šef poslaničke grupe SRS gospodin Tomislav Nikolić dao detaljno i kvalitetno obrazloženje i gospodin Nemanja Šarović je takođe dao kvalitetno obrazloženje vezano za ovaj amandman.
Međutim, želim samo da vas podsetim da je sličan predlog bio u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa, gde ste takođe predvideli da savet može da se formira (čini mi se da je ovako bio i taj član formulisan) u lokalnim samoupravama, odnosno u drugim mestima izvan sedišta agencije. S obzirom da ste ranije doneli odluku, odnosno skupštinska većina je donela odluku da se taj član promeni u tom delu, ovde može da se briše.
Mislim da, koncepcijski posmatrano, zakon ne bi ništa izgubio na kvalitetu, a ovo je stvarno suvišno i ovo je jedan od razloga zbog čega principijelno poslanici SRS ne prihvataju formiranje agencija, jer se ostavlja mogućnost da se kasnije otvori još podagencija ili nekih ispostava ili odeljenja i onda bismo imali situaciju da nam agencije niču kao gljive posle kiše.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 146. zakona o energetici.
Član 146. predlaže da se obrazuje agencija za energetsku efikasnost kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova na unapređenju uslova i mera za racionalnu upotrebu i štednju energije i energenata, kao povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije. Ovim amandmanom sam predložio da se ovaj član briše.
Naime, o našem odnosu prema agencijama već smo dovoljno govorili i ne bih sad to ponavljao. Samo da kažem da se ovim članom predviđa racionalizacija u upotrebi i štednja električne energije, kao i efikasnost korišćenja energije u svim sektorima njene potrošnje. Mislim da upravo ovo što SRS predlaže, da se ovaj član briše, dovodi do efikasnosti.
Kako se brisanjem ovog člana dovodi do efikasnosti? Na taj način što ne bi postojala ova agencija, čije će izdržavanje i funkcionisanje biti opterećenje za građane Srbije. Ukoliko se mislilo da se postigne štednja prilikom potrošnje električne energije, u svim njenim oblicima i vidovima, to može da se postigne i na drugi način.
U suštini, svi žele da uštede električnu energiju, kako bi njihove obaveze po osnovu utroška električne energije bile što manje. Naravno da bi Ministarstvo potrošačima, građanima Srbije moglo da pomogne na drugi način, a ne osnivanjem agencije, što je veoma skupo za građane Srbije, a ovde podrazumevam edukaciju potrošača, a to bi moglo određenim seminarima koji bi imali kratkotrajni i jednokratni značaj.
Tu bi se potrošači koji žele da utroše električnu energiju, samim tim i svoj kućni budžet, mogli pozvati na određen seminar, pa ko želi da prisustvuje njemu, neka izvoli, gde bi stručnjaci iz oblasti energetike, odnosno oni koji bi bili zaposleni u ovoj agenciji i drugi stručnjaci iz Ministarstva za energetiku, i možda profesori sa elektrotehničkog i drugih fakulteta, pokazali građanima Srbije na koji način najefikasnije može da se izvrši ušteda električne energije, a samim tim i manje opterećenje njihovog kućnog budžeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poslanici poslaničke grupe SRS su duboko razočarani vašim neprimerenim ponašanjem. Poslanici SRS su imali prilike da vas vide i na prethodnim sednicama ove skupštine, i mislim da ste bili vrlo korektni, i da ste zakonske predloge koje je trebalo obrazlagali na kvalitetan način i niste vređali poslanike nijedne poslaničke stranke.
Što reče gospodin, narodni poslanik, Nemanja Šarović, vi bi trebalo da se potrudite, ako je to moguće, da što veći broj poslaničkih grupa, pa među njima i poslanička grupa SRS, da podršku vašem zakonu, ali vi ste se u startu opredelili da napadnete poslaničku grupu SRS, iako nijednog valjanog razloga niste imali.
Mogu da vas shvatim ako ste vi pre početka ove sednice ili pre vašeg dolaska bili u nekom prijatnom ambijentu, šta ćete, živa duša, potpuno razumem, jedino na taj način to možemo da oprostimo, a sve drugo je neprimereno. Mogu slobodno da kažem građanima Srbije, odnosno da upoznam našu javnost da je večeras dan "d". Zbog čega, a to je rekao ministar Lončar, jer ćemo od sutra početi da živimo mnogo bolje, tako ste vi rekli, osnovaće se neke agencije koje mi do sada nismo imali, moći ćemo da ih kontrolišemo.
Ali, nije to baš tako u praksi, kao narodni poslanik sam imao potrebu da se obratim određenim ministarstvima i, verujte, da nisam mogao tako lako da dođem, nisam imao nameru da kontrolišem, nego kao poslanik neko poslaničko pravo i iskoristim. U jednom momentu ste rekli, obrazlažući, da tri agencije nisu mnogo, a možda i nisu.
Rekli ste da u određenim zemljama ima po 300 agencija, i to je možda dobro, i one možda funkcionišu, možda građani tih zemalja imaju velike koristi od agencija. Mi smo imali agenciju za privatizaciju, a ne verujem da smo imali neku veliku korist. Ne tvrdim da pojedini građani Srbije ili pojedini ljudi iz biznisa nisu imali koristi od te agencije, ali Srbija i velika većina građana Srbije sigurno nije imala korist od takve agencije.
Nadalje, iz ovog zakona se ne vidi potpuno jasno koji će organi biti u tim agencijama, odnosno koji će organi rukovoditi i način kako će se finansirati te agencije, ali ste bili iskreni i priznali ste da će se to finansirati, naravno, iz sredstava koja će odvajati građani Srbije, a to je sasvim logično, pod uslovom da te agencije obavljaju neke poslove od koristi građana.
Moram da kažem da možda Nemanja Šarović ima potrebu da se dokaže pred zamenikom predsednika SRS, ali imam osećaj da jedan poslanik ima nameru da se dokaže pred svojim predsednikom stranke, koji je ministar tri ili četiri ministarstava, pa ne bi li mu ovaj otcepio jedan delić tog ministarstva, kako bi on mogao da postane ministar.
Pokazalo se da taj narodni poslanik, valjda zato što poslanička grupa ne dozvoljava da diskutuje o nekim predlozima zakona, koristi priliku da govori po replikama, i onda iznese i što jeste i što nije, jer on se tobož zalaže da ova skupština radi što efikasnije, a znaju građani Srbije da se rad Narodne skupštine produži zbog toga što retko kada počinjemo na vreme sa radom.
Ako je Skupština zakazana za 10 časova, mi počinjemo u 12,00 časova. Mislim da je to jedan od razloga zbog čega se ostaje ovako dugo u noć. Ovaj put poslanici koji su izglasali da se glasa produženo, dobro je, ima 85 od 126 poslanika, koliko je bilo, i to je dobar napredak.
Što se tiče samih agencija koje su predložene u ovom zakonu, agencija za razvoj infrastrukture i lokalne samouprave, mišljenja sam da eventualno predviđena i sredstava za donaciju mogu direktno da se upute lokalnim samoupravama, na koje bi se ta sredstva mogla odnositi, odnosno primeniti. Ne znam da li gospodin ministar nije pomislio da treba neko telo koje će infiltrirati i možda da šalje samo u one lokalne samouprave koje na septembarskim izborima bude uzela njegova stranka. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
Plašim se da ta agencija ne bude imala zadatak da izdaje neke izvozne dozvole, što bi posebno opteretilo naše privredne subjekte koji se posebno pripremaju za uvoz ili izvoz tehnologije, mašina i opreme. Kada ste rekli, ministre, da treba da se obezbede sredstva za naše izvoznike, ne znam samo da li ste bili na skupu, odnosno da li ste učestvovali u radu i primili predstavnike proizvođača malina, koji su pre par dana bili ispred Vlade, da vi na taj način pomognete, s obzirom da je ovo agencija tu negde pored vašeg ministarstva.
Toliko, vezano za te agencije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS sam podneo amandman na član 47. zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit, a u vezi sa članom 112. osnovnog zakona, koji je donet 2001. godine.
I ako bi se uzelo za tačno to što je predlagač rekao, da se sa ovim zakonom želi podstaći privredni razvoj i da se želi pomoći malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u delu kojim on reguliše tu problematiku i oblast, čini mi se da se u kaznenim odredbama to potpuno drugačije odslikava, odnosno pokazuje sasvim druga namera.
Kao što je bio slučaj i u zakonu o porezu na dodatu vrednost, tamo je u jednom članu predviđeno da, ako se slučajno ne upiše poreski identifikacioni broj, da će privredni subjekat biti sankcionisan kaznom od 100 hiljada do milion dinara. PIB je za mnoge preduzetnike u početku značio da će biti olakšica u komuniciranju sa poreskim organima.
Međutim, to nije tačno, jer iz dana u dan za poreske obveznike, odnosno za vlasnike malih i srednjih preduzeća, kao i za vlasnike samostalnih trgovinskih i drugih zanatskih radnji stalno se povećavaju obaveze koje oni treba da ispunjavaju u smislu korespondencije, u smislu podnošenja nekih izveštaja.
Kao što je i slučaj sa podnošenjem prijave za porez na finansijske transakcije, iako svaki preduzetnik ili mala trgovinska ili zanatska radnja ima sklopljen ugovor sa poslovnom bankom, da će to banka automatski raditi i izvršavati, ali su to ponekad za neke male radnje mali finansijski iznosi, jer je njihov obim poslovanja mali, pa je i porez na finansijske transakcije takođe mali.
Ukoliko se desi da do 10. u mesecu za prethodni mesec ne preda tu prijavu poreskoj upravi, biće sankcionisan veoma visokim kaznama, kao što se, između ostalog, ovde to predviđa.
Privrednim subjektima bi trebalo pomoći na taj način. Srpski radikali se zalažu da se uvede red, da se uvede disciplina u poslovanju, ali sigurno ne možemo prihvatiti ovako visoke kaznene mere, koje nisu vezane za propuštanje izvršenja svojih finansijskih, odnosno suštinskih obaveza, nego za neku papirologiju, za neke dokumente koje treba predati.
A kad već imamo PIB, onda bi poreska uprava, odnosno deo Ministarstva finansija, mogao na taj način da interveniše, odnosno da dođe do određenih saznanja, pogotovo ako postoje računski centri gde to može da se proveri.
Naime, u Zakonu o porezu na dobit preduzeća, na koji sam podneo amandman, za određene propuste je bila predviđena novčana kazna od 2.000 do 200.000 dinara. Velika je razlika između najniže i najviše novčane kazne. Znači, ovde je razlika sto puta.
Sada se predlaže da se zameni i da najniža novčana kazna bude 100.000 dinara, a najviša 600.000 dinara. Podneo sam amandman u kome predlažem da se ovaj deo zameni i da najniža kazna bude 5.000 dinara, a najviša 300.000 dinara, kao što je to i moja uvažena koleginica, Vjerica Radeta, predložila, odnosno konstatovala da je ovde sigurno pokušaj da se zaštite oni koji su u miljeu, recimo, ministra finansija, odnosno u miljeu Vlade, a to su veliki preduzetnici.
Oni i ako naprave neki prekršaj, njima je povećana kazna samo tri puta, a kod malih, kojih u Srbiji ima mnogo više i koji pokušavaju u teškom privrednom ambijentu da posluju, i od toga da žive i izdržavaju svoje porodice, kazna se povećava 50 puta.
Mislim da je to nepravično, nije racionalno i molim poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prilikom glasanja prihvate ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se bude bilansirao rad ove skupštine, a i same Vlade, ovaj zakon koji ima u sebi dva člana reći ćemo možda da je to neki 41. ili 43. po redu koji je ova skupština usvojila.
Međutim, on suštinski ne menja stvar. Slažemo se i pre svih je SRS za uvođenje reda, i sistema, i zakonitosti, i morala u ovo društvo. Upravo je ovo primer kako odustajemo od toga, kako tome nismo dosledni, a ako je u pitanju Zakonom o porezu na promet, koji je donet 2001. godine, pa menjan 2002. i 2003. godine, razumljivo je da je ovo živa problematika, koja će imati vrlo česte promene i kasnije, pa sada, i u tim izmenama i dopunama Zakona iz 2003. godine je rečeno, kod uvođenja fiskalnih kasa, koja lica će biti oslobođena, odnosno izuzeta.
Mi srpski radikali se tu potpuno slažemo da budu poljoprivredni proizvođači, koji direktno prodaju svoje proizvode na pijačnim tezgama, i da budu proizvođači, odnosno zanatlije, koji takođe svoje proizvode prodaju na tezgama.
Ali sada ostavljati široku mogućnost jednom i drugom ministarstvu, odnosno Ministarstvu finansija i Ministarstvu za trgovinu, turizam i usluge, da vremenom iznalaze, odnosno da nešto svrstavaju, one obveznike koji neće biti dužni da primenjuju fiskalne kase, mislim da to ostavlja veliku mogućnost i može vrlo često u praksi da dovede do zloupotrebe. Ne kažem da hoće, ali sigurno može.
Na osnovu prethodnog zakona, Zakona o porezu na dodatu vrednost, u 16 članova smo ostavili mogućnost, odnosno obavezu ministru finansija da određene stvari uredi na prikladan način. Juče je jedan od govornika rekao, ako bi tu problematiku regulisali ovog momenta, bilo bi potrebno napisati 500 stranica, a ako treba 500 stranica preko Skupštine, toliko isto stranica ako želimo na taj način da regulišemo i ako bude Ministarstvo finansija taj problem rešilo, odnosno razrešavalo na taj način.
Dakle, da mi pratimo pomno zakonske predloge i da ih proučavamo, videćete iz obrazloženja ovog zakona, kada kaže – efekti predloženih mera, pa ovde stoji – predloženim rešenjem stvoriće se još bolji uslovi za efikasniju kontrolu poreskih obveznika za koje postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa.
Predloženo rešenje je već u postojećem i važećem zakonu, a ovde dolazi do toga da će određena kategorija poreskih obveznika biti oslobođena od korišćenja, odnosno neće biti obavezna da koristi fiskalne kase.
Slažemo se, obavezno je i potrebno, da bi društvo moglo da funkcioniše i da bi određene potrebe mogle da se zadovoljavaju, da poreska politika bude uređena na jedan dobar i moderan način, ali prilikom donošenja zakonskih akata i propisa, moramo imati u vidu platformu na kojoj mi donosimo te zakone i gde će se to primenjivati. Tako se da kod obrazloženja ovog zakona kaže da će se fiskalizacija, odnosno uvođenje fiskalnih kasa morati završiti najkasnije do 31. maja 2004. godine.
Srpski radikali su i tada predlagali, kao što i sada kažemo za porez na dodatu vrednost, uopšte nije sporna njegova primena, odnosno donošenje tog zakona, ali vreme u kome treba da nađe primenu u praktičnom životu je kratko i ne možemo biti sigurni da će blagovremeno biti sprovodljivo, primenljivo i da neće negativne posledice po to nastupiti.
Kada je već došao ovde i ministar finansija, moram i ostale narodne poslanike da obavestim da dolazim iz mesta iz Ljubovije, koju je pre nekoliko dana zahvatilo veliko nevreme, praćeno gradom i olujom, gde su na 50% teritorije opštine uništeni svi poljoprivredni usevi, pa čak voće i povrće. Na tih 50% teritorije opštine, čak od 50 do 100% negde ima direktne štete.
Mislim da je malina sada bila u punom jeku, u punoj sezoni berbe i da je to već završeno. Pšenica, obzirom da malo kasnije stiže i sazreva, u tom kraju još nije požnjevena, kukuruz je tek bio počeo da svila, a sada je opština Ljubovija pretrpela velike gubitke. Lokalna samouprava je uradila obaveze koje je trebalo da uradi, dostavljan je zahtev Ministarstvu za poljoprivredu, Ministarstvu finansija, Komisiji za utvrđivanje tih materijalnih i elementarnih nepogoda, a pričali smo ovde da smo u budžetu predvideli tri puta veća sredstva za agrarni budžet, pa da vidimo sada da li je ta retorika i u praksi takva.
Zaista, to je bilo predviđeno verovatno za jednu normalnu i redovnu proizvodnju. Ovde smo imali vanredne prilike. Ja molim ministra da sa svojim saradnicima vidi i iznađe neku mogućnost da se poljoprivrednim proizvođačima, odnosno građanima koji žive u Ljuboviji pomogne da na jedan solidaran način što lakše prebrodimo svi. Hvala.