To nije tačno. Prilikom izlaska za skupštinsku govornicu, bio sam evidentiran, što ste mogli da vidite pre nego što sam se pojavio ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, vi ste se pripremali za današnju sednicu, ali moram odmah da vam kažem da ste, apsolutno, nepripremljeni došli na ovu sednicu. Vaša odgovornost je velika, zato što sam ja 52. narodni poslanik koji govori o temi, a tema je posledica.
Međutim, malopre se samokandidovala za još jednog krivca gospođa Kolundžija, ali nije ona jedini krivac, pored vas. I ostali šefovi poslaničkih grupa s ove strane, koji čine poziciju i vlast, takođe su krivi.
Vi ste znali za zahteve SRS-a i oni su minimalni. Juče je u štampi bilo, gospodin Dragan Todorović je rekao da nije tražio odgovor za današnju sednicu Skupštine, nego da u neko razumno vreme treba da odgovorite na postavljena pitanja, i mi onda radimo po dnevnom redu.
Međutim, šta je prouzrokovalo ovakvo stanje? Prouzrokovala ga je koalicija, o kojoj sada nemam nameru da govorim, ali moram da kažem da se ona formirala po principu – uništi što pre. Šta i koga da uništi? Da uništi našu otadžbinu i građane Srbije.
Da li vi mislite da danas pripadnici bilo kog naroda žive nešto bolje u Srbiji nego što žive Srbi? Ne, svi žive veoma teško, ali vama nije ni bio cilj da napravite vlast i vladu koja će poboljšati život građana Srbije, nego da uništite što pre.
Čuli ste onog žalosnog Dačića kada kaže da nije policija hapsila. Njemu je Tadić rekao – nemoj ništa reći, a on, valjda, nije znao, pa kaže – nije policija uhapsila. Ona je njemu rekla, a to je i sam gospodin Ružić priznao, da je on jedini iz SPS-a tamo, neće se ništa posebno pitati, i to nas ne zanima.
Koja drskost od gospodina Ružića da kaže – šta ste zapeli toliko, što o tome pričate? Nije sad gospodin Ružić tu da mu postavim pitanje, jel se to rodilo dete na tom skupu? I mi bismo bili ponosni i ne bismo pričali o tome, nego bismo samo srećnim roditeljima čestitali. Ali, ubijen je čovek.
Mi dižemo glas da se utvrdi ko je ubio tog čoveka, kojim pravom, da se nikad više to ne ponovi, da se nikome više takva situacija ne desi. Zamajavali ste mesec i po dana javnost Srbije, vi, gospođo predsedniče, i oni kojima polažete račune i od kojih dobijate naloge. Kako ste zamajavali, na koji način?
Rekli ste 21. jula, u 10,15 - 10,20, ne znam tačno koliko je bilo, da prekidate sednicu Skupštine zbog opstrukcije opozicije, a danas vam govori već 52. poslanik i vi ćutite i tu služite kao ukras. Jel vi mislite ko će tu da pobedi?
Rekao vam je predsednik Poslaničke grupe SRS-a, ako pokušate u bilo čemu da se takmičite s nama, nećete uspeti u tome. Mi želimo da se takmičimo u tome ko može bolje i više da učini za građane Srbije, zbog toga su nas ovde i poslali, pre svega, ali možemo i o nekim drugim stvarima, mada vam ne bih preporučio da činite to.
Šta vi danas očekujete? "Pustiću njih da se ispričaju" i mislite da je s današnjim danom kraj. Nije kraj. Tu su zahtevi SRS-a i drugih poslanika, koji su minimum minimuma.
I Nada Kolundžija izađe u jednom momentu i kaže – i nama je stalo do te istine. Da joj je stalo, ona bi zajedno s vama, gospođo predsedniče, umolila te i vi biste sa sebe skinuli apsolutnu odgovornost, da ste predsedniku Republike ili predsedniku Vlade uputili dopis i rekli šta narodni poslanici, pre svega, SRS-a, očekuju, pa da onda ovde dođete i kažete – ja sam to uradila, ali sam nemoćna, a valjda ova skupštinska većina može da smeni tako neodgovornu Vladu. Ako vi nećete, znam ko hoće. Ništa ne brinite, doći će i taj dan kada ćemo mi o tome da odlučujemo.
Vi ste pokušali da prebacite odgovornost na SRS, kao organizatora tog skupa. Da li znate koliko je u prethodnih 20-tak godina SRS organizovala skupova, da li znate da su svi protekli bez ijednog incidenta? Nijedna travka, kada smo pravili jedan krug na Andrićevom vencu, nije pogažena u onom sjajnom i lepom parku. Ništa se nije desilo pred Američkom ambasadom, osim što smo postigli svoj cilj, i na mnogim drugim skupovima. Ali, ovde ste vi pravili nered i znate da ne možete da okrivite SRS zbog toga, jer je uredno prijavljen skup, uredno smo se pripremili i nije trebalo posebno obezbeđenje, što se tiče onih koji su došli, koje je SRS pozvala.
Čuli ste iz izlaganja narodnog poslanika Dušana Marića da je on pokušao da zaštiti policiju, ali vi ste doveli policiju, žandarmeriju i ko zna koga sve ne da napravi nered, i u tome ste uspeli. Izgubljen je jedan ljudski život, mnogi su ranjeni. Ovde je neko rekao da ima tamo ljudi, policajaca, koji čestito obavljaju svoj posao. Svakog policajca koji je povređen od onih huligana meni je žao, a batinaša, niti mi je žao onda bilo, niti će mi biti ubuduće, ako se to bude kojim slučajem dešavalo.
Vi sad preko toga želite da zapretite. Niko vam ne veruje da je bilo koji propust napravljen prilikom organizovanja tog skupa i da je SRS napravila propust.
Znate da je to tako, ali želite da sprečite buduća okupljanja. Mi ćemo se okupljati kad god postoji potreba za to, jer nema druge mogućnosti.
Vi ovde samo sedite, i vi, kolege poslanici, i ne pada vam na pamet da nešto uradite, ni Nadi Kolundžiji koja, kad izađe, reklo bi se da želi da da doprinos da se razreši ovaj problem. Ne, ona zna da kad bi, zajedno sa gospođom predsednikom, uputila zahtev da se daju odgovori na neka pitanja možda više ne bi bila šef poslaničke grupe. Njoj se to ne ispušta. Dignite glas, pokažite da smo ovde zbog naroda, da ovo što se desilo ne treba više nikad da se desi i da pređemo da radimo ono zbog čega smo ovde.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona o ministarstvima. Naime, on je proistekao kao logičan sled amandmana gospodina Miće Rogovića koji je podneo amandman na član 2. stav 1. tačka 11. gde je predložio da se naziv Ministarstva trgovine i usluga menja i da glasi: ''Ministarstvo turizma, trgovine i usluga''.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana dozvolite mi samo da napravim nekoliko paralela između zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i zakona o ministarstvima. Naime, i ovaj zakon o ministarstvima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi su tehničko-političke prirode. Kao što sam govorio u raspravi o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, SRS niti ima šta protiv toga, niti može, pak, da utiče, ali u značajnoj meri i u ovom zakonu o ministarstvima sadržani su elementi trgovine. Sada kažem, kao što sam i tada rekao, nedozvoljena trgovina jeste krivično delo, a i ovo čime se vi bavite takođe je nedozvoljeno.
Međutim, i u ovom zakonu, čini mi se da to niko nije uočio, postoji kršenje Ustava. To sam primetio iščitavajući zakon o ministarstvima u članu 9. Član 125. Ustava Republike Srbije kaže da Vladu čine predsednik, jedan ili više zamenika i ministri, a ovim zakonom o ministarstvima u članu 9. vi ste uveli instituciju - šestoministar. Dakle, Mlađan šestoministar Dinkić će biti ministar za infrastrukturu i regionalni razvoj.
Ja nemam mogućnosti da prepoznajem vaša personalna rešenja, tako da nisam mogao u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Vladi da uočim ko će biti taj prvi potpredsednik, odnosno zamenik predsednika Vlade, ali se ovde i te kako da primetiti da je Mlađan Dinkić, Mlađan šestoministar Dinkić... I u svemu ovome pomogao mu je njegov vrli prijatelj Boris ribolovac Tadić, i dalje će pokušavati da ulovi odnosno da upeca zlatnu ribicu... Mislim da će to biti bez uspeha.
Ali, da se vratim konkretno na ovaj amandman. Zbog čega sam ovo predložio, kad već nije moglo da se osnuje posebno ministarstvo vezano za turizam? Šta kažu struka i profesionalna udruženja, odnosno esnafska udruženja kao što su JUTA, udruženje hotelijera, udruženje banja? Oni smatraju da bi bilo dobro rešenje da postoji posebno ministarstvo za turizam.
Verujte da ima mnogo razloga za to, ali mi iz Srpske radikalne stranke nećemo predlagati otvaranje novih ministarstva, jer i sa ova 24, iako broj sam po sebi nije neki veliki problem... Ali, ono što ćete vi proizvesti posle toga sa ovolikim brojem ministarstava to će da košta i sigurno će da šteti građanima Srbije.
Zbog čega je još potrebno da se ovom ministarstvu, odnosno da se turizmu posveti posebna pažnja? Vi ste čuli juče iz izlaganja gospodina Rogovića, a i gospođica Nataša Jovanović je, kao neko ko ima ogromno iskustvo u radu u turizmu, ukazivala na bogatstvo turističkih destinacija u Srbiji. Ono po čemu se Srbija prepoznaje ne samo u okruženju nego i šire, sa prelepim i dobrim turističkim destinacijama, jeste motiv da ovaj segment bude u Ministarstvu trgovine i usluga.
Turizam je multidisciplinarna privredna grana i on na direktan način utiče i na razvoj infrastrukture (je l' tako, druže Mrkonjiću), tako da bi dobro organizovan i razvijen turizam uticao na direktan način na ubrzano sređivanje infrastrukture u Srbiji. Ali, on ne bi povlačio samo putnu infrastrukturu, nego i poljoprivrednu proizvodnju, i elektroindustriju, i građevinsku operativu i niz drugih oblasti.
Potreban je poseban osvrt na ovaj deo privredne aktivnosti, jer se sa relativno malim ulaganjem može doći do velikog broja radnih mesta. Nisu samo skijališta aktivnost u turizmu, nego bi i seoski, verski, rečni, lovni turizam i niz drugih turističkih disciplina u tom slučaju došle mnogo više do izražaja nego što je to sada slučaj.
Lokalne samouprave pokušavaju pionirskim koracima da podstaknu razvoj bar seoskog ili drugih oblika turizma, ali bez pomoći od strane Republike to neće biti moguće. Veliki pomak u tome je učinila i opština Ljubovija, ali ona nije jedina; dobre potencijale za razvoj turizma imaju i Mali Zvornik, Loznica, Krupanj. Kao što ste juče čuli iz izlaganja gospođice Nataše Jovanović, skoro da nema mesta u Srbiji gde ovaj vid privredne aktivnosti ne može da se razvija na mnogo brži način.
U Ljuboviji postoji jedna turistička manifestacija, a to je regata koja se održava 12. jula ove godine, gde će biti oko 1.500 plovila ili blizu 15.000 učesnika na reci Drini. Takve potencijale imaju i Mali Zvornik i Loznica. Lokalna samouprava se obratila Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj tražeći novčana sredstva, da bi jednu takvu manifestaciju, koja sada već ima i međunarodni značaj i karakter, podržali, jer je to nadmašilo mogućnosti lokalne samouprave. Do današnjeg dana Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj nije intervenisalo.
Kada su pitali Mlađana šestoministra Dinkića kada će biti, on kaže "napravite skijalište". Voda topi sneg, ali će i strpljenje građana jednog dana prestati i oduzeti snagu Mlađanu Dinkiću, koji se pita za skoro sve u Srbiji kada se radi o novcu.
Zbog čega Ministarstvo za NIP, a u drugi plan stavljamo razvoj turizma? Tu je stvar potpuno jasna: zato što će iz Ministarstva za NIP moći da se interveniše, i to samo tamo gde su na vlasti pripadnici političkih stranaka, u zavisnosti od toga ko bude rukovodio Ministarstvom za NIP. To zasigurno nije dobro i sa takvom praksom treba prestati, a poseban akcenat treba staviti na razvoj turizma, pa makar on bio u Ministarstvu trgovine i usluga.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako mene pitate gde je Boško Ristić, po principu analogije, on je za mene tu. Sećate se juče njegovog nemuštog obrazloženja ovog zakona - ako je Vlatko Ratković tu, predsednik Zakonodavnog odbora, onda kao i da je Boško Ristić tu.
Ovo sam se malo našalio, doduše, Vlatko Ratković je danas imao peh, svoju predsedničku ulogu i pravničko znanje pokazuje u malo većoj meri od Boška Ristića. Da se ne vraćamo sada u istoriju, kako se on ponašao prilikom donošenja Ustava i, što je za nas sveto, mi smo se potrudili da ipak dođemo do ovog Ustava u Srbiji.
Zakon o vladi ima elemente tehničke i političke, i ništa nemamo protiv tehničkih i političkih elemenata koje sadrži ovaj zakon, odnosno zbog čega se on donosi. Ima on u sebi i elemente trgovine, a vi znate da je nedozvoljena trgovina krivično delo i da se za to odgovara. Pretpostavljam da će ovo proći sa političkim kaznama, političkom sankcijom. Ni tu se mi ne bi mnogo protivili, ali ovaj zakon u suprotnosti je sa Ustavom. Kako Miloš Aligrudić, narodni poslanik, voli da kaže - kratak, glup i ne znam kakav sve ne, e da se on ne kosi sa Ustavom, ne bi toliko o njemu sigurno ni pričali.
Ko je sve ovo zakuvao? Odgovor je za mene veoma jasan: Boris ribolovac Tadić. Zbog čega ribolovac? Danas i odavno niko nije upecao zlatnu ribicu. On već u članu 3. ovog zakona pokušava da to učini. Kad su personalna rešenja u pitanju, a u vezi ovog zakona, ni tu mi, gospodo socijalisti, nemamo ništa protiv, makar da ste mogli i drugog prvog potpredsednika, zamenika predsednika vlade da izdejstvujete, za nas to nije problem, ali je problem što se u ovoj državi u sve većoj meri krši Ustav. Dok postojimo kao poslanička grupa, dok postoje građani koji ukazuju poverenje nama na izborima, mi to nećemo dozvoliti.
Zamislite koja ironija, da poslanici LDP kritikuju vas, a brane ovaj ustav. Sećate se dobro, na prvoj posebnoj sednici 30. septembra 2006. godine, kada smo izlazili iz ove sale, kada je usvojen ovaj ustav, da su nas sačekali i šta su rekli o ovom ustavu.
Vi sad želite i 29. i 30. oktobar 2006. godine u dvodnevnom referendumu, kada su građani Srbije u većini rekli da prihvataju ovaj Ustav i kada smo mi 8. novembra, takođe kao narodni poslanici, na drugoj posebnoj sednici Narodne skupštine, sa, čini mi se, 246 glasova potvrdili ovaj ustav, vi ga danas kršite i dajete ovlašćenje budućem premijeru, ma ko on bio, najjače ovlašćenje.
Ministre koji imaju manju snagu i značaj u kabinetu od zamenika predsednika ili prvog zamenika predsednika bira Narodna skupština, a prvog potpredsednika ili zamenika predsednika bira on sam. To su ovlašćenja, da je sve u skladu sa Ustavom, koja su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i to nije trebalo da činite.
Amandman na član 4. moram da branim iz još jednog razloga, i da je sve ustavno. Zbog čega? Zato što u članu 4. stoji - ovlašćuje se Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćen tekst Zakona o vladi. Dakle, ponovo narodni poslanik Vlatko Ratković još jednom na iskušenje.
Mislim da je ovo danas što je činjeno suviše i za njega i za nas koji smo članovi Zakonodavnog odbora.
Još jednom bih se izvinio poreskim obveznicima zbog toga što je danas sednica bila zakazana u 12,00 časova, a počela u 18,00 časova, ali mi ćemo nadoknaditi to vreme, iako smo između 12,00 i 18,00 časova imali svoje obaveze. Kako će ovaj zakon o vladi, jer mene građani Srbije pitaju, zar svaki put treba donositi zakon o vladi kad se formira vlada, i ja im kažem - izgleda da mora tako.
Uvažena koleginica Gordana Pop-Lazić je rekla da će vrlo brzo doći do razvoda tog braka, a šta onda sa imovinom? Mene mnogo više od imovine brinu deca, a deca su građani Srbije, o kojima takođe moramo da vodimo računa.
O čemu ste vi govorili u predizbornoj kampanji? Kada su izbori bili završeni, a pre nego što ste dogovorili skupštinsku većinu, rekli ste - ne sa SRS, ne sa DSS i NS, neke ste odvraćali, oni žele da nas vrate u devedesete godine prošlog veka. A na jedan vrlo egzaktan i naučan metod ukazuje kolega Aleksandar Martinović, da ovo što vi želite da unesete u Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi prestalo je da se primenjuje i da važi krajem 18. veka, a vi to danas ponovo pokušavate da vratite.
Iznosite u obrazloženju ovog zakona jednu veliku laž. Kad se kaže - za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna posebna sredstva. I te kako jesu potrebna, već nekoliko dana smo potrošili raspravljajući najpre o zakonu u načelu, zatim o amandmanima, pa će biti i dan za glasanje. Potrošena su već velika sredstva, a uvođenjem prvog, dodavajući onom što se bira pre prvog, tj. mandataru zlatni glas, uvećaćete kabinete.
U prošloj vladi, čiji je premijer bio Vojislav Koštunica, potpredsednik, valjda jedan jedini, imao je kabinet koji je imao više zaposlenih nego sam premijer. Kako li će tek sad biti? Mnogo će to koštati građane Srbije i mi se tome protivimo.
I sa početka priče, kad možda bude pomoć zatražio Boris ribolovac Tadić, predlažem sadašnjem predsedniku Narodne skupštine da mu ne ukaže pomoć. Pecaj ribu Ahmete Šabo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, bez obzira na upornost poslanika SRS da ukažemo predlagaču na svu besmislenost ovog zakona, vi ćete u narednom periodu dobiti vladu, odnosno ovaj zakon će biti usvojen i dobićete vladu koja je cilj samoj sebi.
Naime, činjenica je danas da je Čedomir Jovanović zabrinut za kršenje Ustava i mi iz SRS se slažemo sa njim. Podseća me na period od 30. septembra 2006. godine kada su on, Nenad Čanak, Vladan Batić i još grupa od stotinak građana sačekali nas poslanike iz ovog parlamenta i izgovorili – Borise, pa jednu karakternu osobinu, ti si izdao. Danas je, eto, on došao u poziciju da brani taj Ustav. Očigledno da su građani Srbije potpuno ubeđeni da se ova većina koja treba da vlada u narednom periodu zaista ogrešila o taj Ustav.
Vama, gospodine Obradoviću, da kažem, mislim na Žarka Obradovića, pošto ovi iz LDP govore da ste vi prevarili DSS, uzmite im što više možete, jer im ne možete uzeti toliko koliko oni mogu ukrasti. Naravno, kolege, ne mislim na vas personalno, jer Demokratska stranka zato i brani grčevito svoje pozicije da ne bi došla tamo gde joj je i mesto i zato plaća, slažem se sa ovima iz LDP, visoku cenu. Probajte i vi da ih nadmudrite u tome.
Danas smo čuli ovde da ste u toku pregovaranja o formiranju buduće skupštinske većine, a potom i formiranju Vlade, svašta jedni drugima govorili. Mi vam to ne branimo, govorite i dalje, ali ne smete svašta raditi građanima Srbije. Mi ćemo vas čekati, ne na prvoj krivini, a nju je projektovao arhitekta Boris Tadić, a ako je uspešno savladate mi ćemo vas čekati na pravcu i onda vam dodavati gas kako biste pokušali nešto da uradite u interesu građana Srbije. Vaši kapaciteti ne idu ka tome i sigurno nećete uspeti, ali zato smo mi tu da vas dobro kontrolišemo.
Jednom prilikom su vama socijalistima ovi iz LDP-a rekli –dobro je što ste prihvatili da uđete u tu vladu, a danas već ima puno kritike i neka, neka bude.
Prilikom dobijanja predloga zakona, kao poslanik i pravnik po struci, uvek pogledam koju problematiku reguliše i kako se on odnosi na pravni sistem Srbije, šta konačno donosi građanima, jer smo mi svi ovde upravo zbog njih.
Pažljivo iščitavajući i analizirajući ovaj predlog zakona nisam našao razlog zbog čega se on nalazi danas ovde u skupštinskoj proceduri.
U svim zemljama sveta sa razvijenom demokratijom, sa dobro razvijenim parlamentarizmom dešava se da opozicija vrši opstrukciju, i onda i onog dana kada pozicija predlaže zakone koji nisu u interesu građana. Mi imamo na delu da upravo pozicija vrši opstrukciju.
Stavili ste jedan potpuno besmislen zakon, ali plašim se da to nije iz razloga, jer je Mrka nešto ljut, ne sviđa mu se obim ministarstva, pa da protekne još neki predlog da biste se vi i o tome dogovorili. Naravno više nećemo o Mrki...
Samo da podsetim građane Srbije i stručnu javnost da su ova dva člana, koja po vama imaju smisla, zapravo potpuno besmislena. Besmisleni su i iz razloga jer su u direktnoj suprotnosti sa članom 125. Ustava i nema potrebe da ga citiram jer to je učinilo bezbroj mojih kolega, a pretpostavljam da su građani Srbije shvatili, i stručna javnost, takođe, o čemu se ovde radi.
Ovo nije dobro, drugarice predsedniče, pretpostavljam da su vas već polako uvukli...
Najpre niste odreagovali na predlog Dragana Todorovića da se proveri situacija sa poslanicima koji su i predsednici opština i gradonačelnici, pa zakazivanje sednice na neprimeren način, na način koji je u suprotnosti sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine i tako, iz dana u dan, vi ćete razočarati one koji u vama vide dobrog čoveka.
Na kraju bih vas obavestio, kao najviše predstavnike građana Srbije, moram da vam kažem da ima jedan grad pored jednog sela, a ono je čuvenije od svog lepog grada, a to je Loznica i selo Baščeluci.
Svi već znate, a zna i gospodin Petrović i gospodin Purić, da su se tamo izbori održavali već šest puta, ali ne iz razloga što građani ili meštani sela Baščeluci nisu pismeni ili ne umeju da glasaju, nego iz razloga što vlast DS i G 17 plus apsolutno ima uticaj.
Da, Mićo Albijaniću, ti držiš Ljuboviju, do Loznice još nisi stigao. Oni imaju apsolutno uticaj na Opštinsku izbornu komisiju, a potom i na sud. I konačno, glasala je, odnosno našla se u biračkom spisku kao da je glasala žena koja u subotu zbog važećeg dokumenta nije mogla da glasa, a na biračkom spisku se našao njen potpis, takođe, ne slaže ni izjava koju je dala. I pored toga, nigde, ni na jednom biračkom spisku se do sada nije upisivalo na osnovu kojeg dokumenta je birač glasao, a preduslov za glasanje je jedan od važećih dokumenata, a ovde su i to upisali.
Plašim se da tako dobro razvijenu demokratiju, tako dobru narodnu vlast ne budemo imali u narednom periodu i u celoj Srbiji. Hvala vam lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đokiću, uvažavam dan u kojem mi danas raspravljamo o amandmanima i, svakako, vaše strpljenje, te stoga neću iskoristiti puno vreme koje je predviđeno Poslovnikom za mogućnost obrazlaganja amandmana.
Iako su predstavnici Srpske radikalne stranke svim srcem, kao što to, uostalom, čine i građani Srbije podržavajući kandidaturu Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, uneli sve svoje znanje i kvalitet da bi građanima Srbije omogućili da što kvalitetnije sprovedemo sledeće izbore, ipak se određen broj nedostataka u ovom zakonu potkrao ili desio.
Podneo sam amandman na član 25. zakona o glavnom gradu na stav 2. Inače, taj član 25. spada u grupu članova koji regulišu izvršne organe grada Beograda. U stavu 2. člana 25. predviđa se da kandidate za članove gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika. Gospođa Vjerica Radeta je prilikom komentarisanja amandmana na član 45, koji je podneo gospodin Zoran Krasić na zakon o lokalnoj samoupravi, iznela primedbe na sličan tekst. Ovde mi ne tražimo da se nešto promeni u suštinskom smislu, dakle, i dalje onaj ko će biti gradonačelnik grada Beograda ima pravo da predlaže kandidate za članove veća, ali je potrebno da to bude gradonačelnik, a ne da kandidat predlaže kandidate.
Gospodine Đokiću, ne znam koja su vaša ovlašćenja, da li vi to možete ministru da prenesete, ja ću vas konkretno uputiti na isti član gde stav 5. kaže: "Skupština grada, na predlog gradonačelnika, bira 13 članova gradskog veća." Dakle, u stavu 5. ovog člana vi ste to dobro formulisali, ali u stavu 2. napravljen je propust.
U obrazloženju Vlade zašto se amandman ne prihvata stoji: "Predloženo rešenje nije moguće iz razloga što skupština istovremeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova gradskog veća." Skupština grada Beograda ne mora istovremeno da odluči, ona može da izabere prvo gradonačelnika, a potom gradonačelnik, a ne kandidat za gradonačelnika, da predloži svog zamenika i da predloži članove gradskog veća.
Drage kolege, želim da vam prenesem utiske građana Loznice, dakle, zahvalnost svim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije koji će podržati u danu za glasanje, a to će biti danas, da Loznica uđe u red gradova u Srbiji; pored još 23 opštine, Loznica će postati grad. Mislimo da je krajnje vreme da se ne samo deklarativno, nego suštinski, Loznici vrati ono što je dostojno ljudi koji žive tamo. Moram da vas podsetim da je Loznica sa okolinom, a mislim pri tom na Krupanj, Mali Zvornik i Ljuboviju, možda jedan od najlepših, da se neko ne nađe uvređen, ili lepših delova Srbije, te je svakako potrebno da Loznica postane grad i da bude jedan od nosilaca razvoja u tom delu pored Drine, preko puta Republike Srpske. Mislim da će to biti od velikog značaja.
Loznica ima kadrove, ima sve druge potencijale koji mogu da obezbede ono što je predviđeno zakonom o teritorijalnoj organizaciji, i još brže bi mogla da se razvija, a primećeno je da je od 2000. godine imala veliku stagnaciju, pa čak i nazadovanje u razvoju.
Mnoge nadležnosti iz Loznice su prenete na druga mesta (da ih ne pominjem), što mislim da nije dobro.
Na kraju želim da podsetim građane Leskovca i okoline da će najbolje provesti vreme od 18.00 časova u hali "Zdravlje" u Leskovcu, gde se pojavljuje predsednički kandidat Srpske radikalne stranke. Svim srcem za Tomislava Nikolića, predsednika.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 17. Predloga zakona o budžetu amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Mislim da mi neće biti težak zadatak i pretpostavljam da će ministar da prihvati ovaj amandman u toku iznošenja mojih argumenata za usvajanje ovog amandmana, tako da gospođa Vjerica Radeta, koja takođe želi da govori o ovom amandmanu, neće imati potrebe za tim. Poznato vam je da je narodni poslanik Zoran Krasić jedan od najboljih pravnih teoretičara i praktičara u Srbiji. To su priznale i mnoge kolege, ali najveće priznanje je dobio svakako svojevremeno od najmlađeg profesora, odnosno doktora pravnih nauka prof. dr Vojislava Šešelja kada je gospodina Krasića, zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Slavkom Jerkovićem, imenovao za svog pravnog savetnika.
Gospodine ministre, mi ovim amandmanom gospodina Krasića ne zadiremo u samu raspodelu sredstava po članu 5. ovog zakona, koja se raspoređuju na oko 500 pravosudnih organa, nego želimo da ukažemo na nešto drugo. Želimo da afirmišemo princip podele vlasti u Srbiji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, jer ono kako ste vi predvideli u Predlogu zakona o budžetu za 2008. godinu sigurno ne dovodi do toga, nego do zavisnosti sudske vlasti od izvršne vlasti, a pre svega od ministra pravde.
U članu 17. stav 1. ovog zakona je predviđeno da će ministar pravde sredstva dobijena od sudskih taksi koja se nalaze na evidencionom računu usmeravati prema određenim sudovima. Zatim, sredstva koja sudovi dobijaju kao indirektni korisnici budžetskih sredstava takođe će po nalogu ministra pravde moći da se koriste i da se troše, a naredbodavac za trošenje i raspolaganje tim sredstvima će biti predsednik sudskog organa ili tužilac, naravno, ukoliko bude tih sredstava, odnosno zavisno od mere u kojoj ona i postoje. Zatim, u stavu 4. ovog člana predviđeno je da će prilikom nabavke određenih sredstava za veći broj sudova o tome odlučivati ministar. Na kraju se kaže da Ministarstvo vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava ukoliko ta sredstva nisu trošena na najbolji mogući način, a poznato nam je na koji način se vrši kontrola budžetskih sredstava, tako da sve to može i treba da bude izvan uticaja ministra pravde.
Ovo Ministarstvo pravde, a i svi ministri pravde od 2000. godine trudili su se da pospeše negativnu selekciju.
Mada mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da najveći broj sudija i tužilaca jesu časni i pošteni ljudi, na koje ne može ni na jedan način da se utiče da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom i na osnovu svog sudijskog ubeđenja, nije isključena mogućnost da ministar pravde može da ostvari veliki uticaj na zaposlene u određenim organima pravosuđa, kao što su Tužilaštvo za ratne zločine, Specijalni sud. To su valjda miljenici u kompletnom sistemu pravosuđa i ministra pravde i mnogih ministara u Vladi Republike Srbije. Mi želimo to da sprečimo. Zapravo, odvode građane Srbije i zastrašuju ih tamo u tim sudovima. Mi poštujemo sud i sudske organe, ali smatramo da građani Srbije treba da izražavaju svoju slobodnu volju pred sudovima, a ne da budu ucenjivani, maltretirani, kao što to čine Tužilaštvo za ratne zločine i Specijalni sud u vrlo velikom broju slučajeva.
Ovaj put bih želeo da zatražim objašnjenje od ministra pravde, kao člana Visokog saveta sudstva, kada planira da u jednom malom mestu, u Krupnju, izvrši popunu Opštinskog suda. Više puta sam ukazivao da u tom sudu postoje samo predsednik suda i još jedan sudija. Možete misliti koliko je spora pravda za građane Krupnja ukoliko imaju predsednika i samo jednog sudiju.
Ukoliko bi ovaj član 17. ostao ovakav, onda bi došlo do velikih razlika u materijalnoj i tehničkoj opremljenosti među sudovima. Poznato mi je da u nekim sudovima postoji već broj automobila nego što ima sudija, a u drugim nema nijednog automobila. Zatim, postoje problemi sa kadrovima koji vrše programiranje u sudovima i to je nešto na šta se mora u narednom periodu obratiti veoma velika pažnja.
Želim da iskoristim priliku da kažem da prilikom donošenja zakona o sedištu sudova, bez obzira na preporuke EU i drugih međunarodnih organa i onih koji vrše kondicione pripreme sudija i tužilaca u Srbiji, moramo voditi računa o teritorijalnoj udaljenosti onih ljudi koji se eventualno mogu pojaviti kao stranke pred opštinskim sudovima. Kao primer moram da navedem mesto iz kojeg ja dolazim, a to je Ljubovija, gde postoje sela koja su od sedišta Opštinskog suda udaljena i po 40 km; Ljubovija je od Loznice udaljena 70, tako da ukoliko bi došlo do ukidanja Opštinskog suda u Ljuboviji imali bismo situaciju da bi građani Srbije u slučaju potrebe zaštite svojih prava pred sudovima morali da putuju po 70 km, odnosno i do 140 km, što bi usporilo efikasnost suda, a samim tim učinilo i skupljim postupak za građane.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro je da ste tu, pretpostavljam da ćete pred argumentima koje ću izneti u vezi s mojim amandmanom, svakako, prihvatiti taj amandman. Naime, podneo sam amandman na član 5, da se razdeo 46 i funkcija 430 brišu.
Radi javnosti, da kažem da se član 5. odnosi na podelu sredstava koja će biti prikupljena u budžetu, a deo koji predlažem da se briše odnosi se na Agenciju za energetsku efikasnost.
Moram samo da podsetim građane da su agencije, kao pečurke posle kiše, počele da niču od 2001. godine, agencije, službe, biroi, uredi, ko zna šta ste sve osnivali, i to je tako bilo do 2004. godine, negde i do 2005. godine, a onda su neke agencije počele da se uvode zakonima, pa je ova agencija za energetsku efikasnost formirana Zakonom o energetici iz 2004. godine, objavljeno je u "Službenom glasniku" 84/04, koji predviđa i postojanje te agencije.
Koliko su besmislene ove agencije, poslanici SRS-a su vam ukazivali do sada velikim brojem podnetih amandmana. Mislim da ih, zajedno s upravama, kancelarijama, biroima, fondovima, postoji na stotine.
Ja ću svoju analizu usredsrediti na Agenciju za energetsku efikasnost, ali moram nekoliko rečenica posvetiti Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza. Naime, kada je tadašnji ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Milan Parivodić, govorio o ovoj agenciji, rekao je da će tu agenciju i sredstva za njen rad pomoći strane države i strane nevladine i druge organizacije. Danas je za Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza predviđeno 199 miliona i 360 hiljada dinara, a od toga, milion i 200 hiljada su kao donacije stranih zemalja.
U kakvoj situaciji se nalazi naš izvoz, evo nekoliko rečenica. Naime, iz dana u dan, spoljnotrgovinski deficit države Srbije je stalno u padu, analiziraćemo samo podatke koji su dati od januara do avgusta.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom je bila 16,1 milijarda, od toga je 11,6 milijardi bio uvoz i 5,5 milijardi izvoz, što ukazuje da imamo deficit od 5,6 milijardi. Treba očekivati da će do kraja ove godine deficit biti 8,5 milijardi, a imamo tu agenciju koja nije uradila ništa za taj deo posla.
Mi imamo tu značajne probleme, a ministar je ovih dana izjavio – svejedno je da li će budžet biti usvojen 15. ili 19, zaboraviće se tačan datum usvajanja, bitno je da usvojimo taj budžet.
Mi u SRS-u insistiramo na poštovanju svih rokova, na poštovanju obaveza svih građana prema državi, ali od sadašnje vlade zahtevamo poštovanje građana.
Kada neki poreski obveznik zakasni da preda samo za jedan dan bilo koji dokument, poresku prijavu, onda vaša, gospodine ministre, poreska uprava, interveniše i na najdrastičniji način kažnjava tog građanina Srbije koji nije za jedan dan podneo na vreme neki dokument, koji, uzgred rečeno, i nema neku veliku važnost. Ovo ne znači da se mi zalažemo za kašnjenje ispunjavanja obaveza od strane građana Srbije, nego naprotiv, za poštovanje discipline, ali isto tako, Vlada je morala da pošalje ovaj budžet Narodnoj skupštini i trebalo je da bude usvojen u rokovima predviđenim zakonom.
Budžet nije mogao biti usvojen u roku, znate iz kojih razloga? Zbog posete Misije MMF-a Srbiji, odnosno Vladi Srbije, odnosno Ministarstvu finansija. Zato ministar Cvetković može da sedi ovde sedam dana; on nije kadar, on nema mogućnosti, nema moći da prihvati bilo koji amandman koji su podneli poslanici u Narodnoj skupštini.
Šta je tada konstatovano? Njemu je tada rečeno na koji način treba da se da predlog ovog budžeta? Oni su otišli 7. novembra, 8. novembra je održan jedan samit; s jedne strane je bilo 300 najvećih izvoznika iz Srbije, a, s druge strane, potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Sećate se, pre nekoliko dana bio je ovde i građani Srbije kažu, sve što je on ispričao, hvalospevno, može da se izmućka i da se prospe.
On je bio na drugoj strani, ministar Cvetković, ministar Mlađan Dinkić i, čini mi se, Bubalo je bio, da napravi neku strategiju sa izvoznicima, kako da se ponašaju u narednom periodu.
Oni iz MMF-a su otišli 7. novembra, a 12. novembra, na vanrednoj sednici Vlade, usvojen je Nacrt ovog budžeta za 2008. godinu.
Sada bih malo da se vratim na ono što ja, kao poslanik, očekujem od Agencije za energetsku efikasnost. Pripremajući se za ovaj amandman, razgovarao sam s određenim brojem ljudi koji rade u elektroprivredi, koji rade u elektrodistribuciji, koji rade u elektranama i na drugim mestima u sistemu EPS-a i pitao da li su uspeli, pošto je ova agencija uvedena 2004. godine, da prepoznaju njeno postojanje i znači li ona nešto njima i građanima Srbije? Naravno, niko nije prepoznao aktivnost te agencije.
Ona zapošljava 12 radnika, a za njen rad su predviđena sredstva od 28 miliona. Najveći deo je, kažu, za plate, 12,5 miliona, sa glave na glavu, ravno - milionče. Nije to dovoljno, imaju i četiri miliona za 12 zaposlenih, u vidu nekih nagrada, a koje su to nagrade, kada njihovih efekata u praksi nema? Malo kasnije ću govoriti o tome šta smo očekivali od te agencije.
U obrazloženju, poslanici SRS-a ovo čitaju, vi ili neko drugi, gospodine ministre, kažete da će se najveći deo sredstava za ovu agenciju potrošiti na ime ličnih dohodaka, ali će se deo sredstava potrošiti i na prevođenje, pisanje ugovora, unapređenje i polaganje stručnih ispita.
Mi smo mislili da su oni koji su zaposleni u Agenciji ljudi s izuzetno visokim stepenom inteligencije, da ne treba da polažu nikakve stručne ispite, a oni treba sada da polažu stručne ispite, samo 12 zaposlenih. Moje kolege su potpuno u pravu kad kažu da se ove agencije formiraju da bi se zaposlili aktivisti u strankama.
Tu je nešto drugo cilj. Cilj je da se uništi kompletna privredna struktura u Republici Srbiji. Ova agencija, za razliku od one agencije za pospešivanje izvoza, od strane međunarodnih organizacija dobija 9 miliona i 800 hiljada dinara na ime finansiranja te aktivnosti, a već je poodavno narodni poslanik SRS-a Zoran Krasić rekao da je samo u mišolovci sir besplatan, sve ostalo košta.
Poštovani građani Srbije, ovih 9 miliona, sada i 200 hiljada, izuzetno će nas skupo koštati.
Šta smo mi očekivali da ova agencija za energetsku efikasnost može i treba da uradi? Da da neka rešenja za smanjenje gubitka u prenosu električne energije. Uobičajeno je da se u zemljama u okruženju gubitak na sistemu prenosa električne energije kreće od 2 do 3%. Kod nas je od 6 do 12%. Znači, duplo više, a negde je i 3 do 4 puta uvećano nego što je to kod zemalja u okruženju.
Imamo krađu električne energije pre mernih instrumenata, imali smo pozivanje na građansku neposlušnost u Nišu, gde građani Niša muku muče kako da izmire svoj dug prema državi. Oni to žele, ali nisu više u mogućnosti, jer je tadašnji član DS-a ili, možda, jedan od potpredsednika ili predsednik Okružnog odbora DS-a, gospodin Zoran Živković, kasnije poznat i kao premijer u Vladi, pozivao na građansku neposlušnost, pozivao građane da ne plaćaju električnu energiju i oni, slušajući njega, naravno, nisu mogli, jer su bili takvi uslovi privređivanja, nisu imali dovoljno sredstava to da plate.
Onda smo došli do takve pozicije da su, kasnije, neki zaposleni u elektrodistribuciji, ili u sistemu EPS-a, pokušavali da iznađu neke mogućnosti, neke sisteme i uređaje, da poduče građane ili, možda, uži krug ljudi, na koji način može da se krade električna energija. Zatim, zbog otpora u provodnicima, postoji veliki gubitak u prenosu električne energije.
Šta je urađeno da se električna energija koristi na najefikasniji način? U privredi, poljoprivredi, industriji nije urađeno skoro ništa, a u domaćinstvima se veoma sporo smanjuje potrošnja električne energije zbog zastarelih uređaja. Normalno, kako stare uređaji, potrošnja električne energije je sve veća i veća, a vi samo vodite računa o sebi, a ne o građanima Srbije, na koji način da obnove svoje uređaje i tako smanje potrošnju električne energije.
Čini mi se da je dobar posao, na kome je bila Srbija, prolazak kraka gasovoda, memorandum potpisan između Vlade Republike Srbije, između ''Srbijagasa'' i ''Gasprom eksporta'' iz Rusije.
Međutim, oni koji vode elektroprivredu, koji brižno vode računa o građanima Srbije, ponašaju se kao da je to dovedeno pod znak pitanja, a očekujemo, i bilo bi realno očekivati, da na godišnjem nivou između 18 i 20 milijardi kubnih metara gasa prođe kroz Srbiju, pa sve do Italije.
Da li će taj posao biti realizovan do kraja, ne znamo, ništa ne znamo s ovom vladom, ali kada SRS bude vršila vlast u Srbiji, to će sigurno biti završeno.
Ode mi ministar, a hteo sam da kažem, ne mislim lično na njega, kada se ova vlada rađala, bolje bi bilo da je majka umrla, oni znaju ko je njihova majka, manje bi bilo štete i za građane. Gospodin ministar finansija, čini mi se da je uvažena koleginica Jorgovanka Tabaković rekla da je dobar ekonomista, ja nisam ekonomista, ja njoj verujem, radio je kao direktor Agencije za privatizaciju. Verovatno se dobro ''potkožio'', što bi naš narod rekao, i, eto, sada malo da bude ministar finansija, da bi njegovi unuci mogli da kažu – naš deka bio ministar finansija.
Šta je deka uradio za građane Srbije? Nije ništa. Bio, a kad ne bude više, mi ćemo na njega vrlo brzo zaboraviti.
A ministar finansija u radikalskoj vladi nekada, gospodin Paču, ostao je da se pamti i danas. Takav će biti ponovo radikalski ministar finansija. Neću da vam otkrivam tajnu ko će to da bude, neka malo, razmišljajte ko bi to mogao da bude.
Nešto, zasigurno, moram da poručim građanima Srbije. Sve ove agencije, biroi, ne znam kakve sve nazive niste davali, kancelarija predsednika Republike Srbije, posle 20. januara će nestati. Ali, u Srbiji će biti najviše savetnika predsednika Republike. Znate li ko će to biti? To će biti građani Srbije, čije će želje i savete, svakako, predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić, ispoštovati, jer oni svim srcem žele da on bude predsednik Republike. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, od vas na osnovu člana 194. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije tražim da pozovete ministra Markovića da prisustvuje sednici Narodne skupštine, kako bi mogao na osnovu argumenata koje iznose poslanici SRS da prihvati određeni broj amandmana, da bi pokušali ovaj zakon koji u svojoj praksi, kao diplomirani pravnik, nisam imao priliku da vidim lošije napisan i tehnički i u pravnom smislu.

Najpre, ova skupština je donela mnogo zakona koji su na direktan način uticali na interese građana Srbije, ali ovaj zakon je toliko urađen na jedan amaterski, na jedan pripravnički način, da ne mogu to da razumem. I verovatno iz tog razloga, ministar Marković kad god je imao priliku da izađe, on je to činio, koristio jer nije mogao sigurno da prihvati argumente poslanika SRS, a nije mogao da odsedi ovde i da očuva minimum pravničkog znanja koje nije sporno kod njega. On jeste predavač na nekoj višoj školi bezbednosti, ali verovatno nije pisao ovaj zakon.
Vidite, razlozi za sprovođenje ovog zakona, i kaže se - za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Moglo bi ovde da stoji - finansijske potrebe za sprovođenje ovog zakona, i onda bi možda ova definicija mogla da se prihvati u obrazloženju, ali kao što stoji da nisu potrebna finansijska sredstva za provođenje ovog zakona, smatram da nam ovaj i ovakav zakon uopšte nije bio potreban.
Vreme koje trošimo vezano za raspravu o ovom zakonu je uzalud potrošeno vreme. Na osnovu člana 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u stavu 2, precizno je rečeno kada predsednik Narodne skupštine može da raspiše izbore za predsednika Republike Srbije. I onda je rečeno, do 31. decembra ili najdalje u roku od 60 dana od stupanja na snagu poslednjeg zakona kojim se uređuje izbor predsednika, odnosno zakon o predsedniku, izbor predsednika, zakon o vojsci, zakon o odbrani, zakon o spoljnim poslovima i, na kraju, zakon o službi bezbednosti.
Naime, narodni poslanik gospodin Zoran Krasić je u prvom amandmanu vezano za ovaj član predložio da se menja i naziv ovog zakona. Nije suština samo u promeni naziva zakona, nego na osnovu ovakvog zakona ne ispunjavaju se uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora, a to ću vam pokazati, gospodine ministre, na osnovu člana 22, koji će detaljnije obrazlagati narodni poslanik Jovan Damjanović.
Kaže se u stavu 1. ovog člana: ''Rad službi bezbednosti urediće se posebnim zakonom, u skladu sa ovim zakonom.'' A ovamo u članu 3. stav 2. zakona o provođenju Ustava Republike Srbije kaže se - predsednički izbori se mogu raspisati u momentu kada budu doneti ovi zakoni. Na kraju, u članu 22. takođe, ali detaljnije obrazloženje po amandmanu na ovaj član daće vam gospodin Jovan Damjanović, kaže se: - obavezuju se nadležni organi da donesu neophodne podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona, bez ikakvog roka. Dakle, ne postoji rok na osnovu kojeg bi se doneli ti podzakonski akti.
Podneo sam amandman na član 9. zakona gde se reguliše način rada Saveta. U tom članu 9. je rečeno da sednicu Saveta saziva i predsedava predsednik Republike, a u njegovom odsustvu to može da bude i predsednik vlade, zatim ko saziva sednice, koji akti se donose od strane Saveta za nacionalnu bezbednost. Usput rečeno, ovaj zakon bi mogao da se zove - zakon o savetu za nacionalnu bezbednost i za zabranu pristupanja političkim strankama. To smo imali u članu 2. ovog zakona gde je rečeno - zabranjuje se pristupanje političkim strankama, a da ste pri tome ostavili da direktori bezbednosnih službi budu uglavnom najistaknutiji članovi stranaka koje vrše vlast.
Interesantan je i član 6. ovog zakona koji govori o sastavu Saveta za nacionalnu bezbednost, pa je rečeno da Savet za nacionalnu bezbednost sačinjava predsednik republike - DS, predsednik vlade - DSS, ministar odbrane - DS, ministar unutrašnjih poslova - DSS, ministar pravde - DS, načelnik Generalštaba Vojske Srbije - DS, direktori službi bezbednosti, imaju tri direktora, a od toga su dva članovi DS i jedan je član DSS.
Otprilike ono što vam je rekao dragi vaš Solana 8. maja, prilikom izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, da bezbednosne službe moraju biti u nadležnosti Borisa Tadića, i vi ste to kroz ovaj član 6. Predloga zakona obezbedili, da bude šest članova DS i tri člana DSS.
Moj prethodnik, kolega Dragan Živkov, predložio je da se član 9. briše. U slučaju da ministar ne prihvati ovaj amandman koji je podneo Dragan Živkov, predlažem da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi - da Savet donosi odluke većinom od ukupnog broja članova.
Ovde se neće ništa posebno promeniti u odnosu DS-DSS, ali ćemo bar biti u prilici, od devet članova Saveta ukupno, da bar prilikom donošenja svake odluke Saveta, bude pet članova za takvu odluku.
U odgovoru koji sam dobio od Vlade, a vezano za neprihvatanje ovog amandmana, stoji: "Amandman se ne prihvata. Predložena materija po svojoj prirodi treba da bude regulisana u Poslovniku Saveta, čije donošenje je već predviđeno u članu 10. ovog zakona." Jeste predviđeno članom 10. ovog zakona da se donosi poslovnik o radu Saveta, ali vi ste u članu 8, kada se govori o Kancelariji Saveta, predvideli poslove u vezi sa sazivanjem i pripremanjem sednice Saveta i druge aktivnosti ove kancelarije, ali niste rekli da će to biti regulisano poslovnikom o radu Saveta.
Mi želimo, pošto narodni poslanici, pogotovo opozicija, nisu upućeni u ona akta koja donose određeni saveti, Vlada i ministarstva, zato pokušavamo kroz zakonsku izmenu da vas dovedemo u poziciju da to bude očigledno, da znamo kako i na koji način vi sprovodite određene ciljeve i vaše namere koje su zaista katastrofalne i pogubne.
Toliko vezano za obrazloženje ovog zakona, a pretpostavljam, gospodine ministre, da ćete ovaj amandman prihvatiti, kao što bi trebalo uraditi sa svim amandmanima SRS. Onda bi to donekle uspelo da popravi inače veoma loš, možda najlošiji zakonski predlog koji sam imao priliku da gledam ili čitam ili kao student prava ili kasnije, ili radeći određene poslove kao diplomirani pravnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sva obrazloženja poslanika SRS vezana...

Dame i gospodo narodni poslanici, sva obrazloženja koja su podneli poslanici SRS uz amandmane na ovaj zakon nisu mogla na bolji način ukazati na besmislenost ovog zakona nego što ste vi to regulisali članom 22.
Ovaj zakon bi možda odgovarao, ako se sećate kolega, kada je predsednik Narodne skupštine gospodine Oliver Dulić predlagao da se uradi jedan podzemni prolaz do bivše Savezne skupštine. Kada bi regulisali tu problematiku, možda bi jedan ovakav zakon mogao da bude prihvatljiv. Međutim, ako imamo u vidu da se ovim zakonom reguliše jedna veoma ozbiljna materija i da je članom 3. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava Republike Srbije, za koji je glasao najveći broj građana Srbije, i mi smo 30. septembra 2006. godine ukazali poverenje tom ustavu, vi ste to pogazili.
Vi ste rekli u članu 22. prvog stava: Rad službi bezbednosti urediće se posebnim zakonom, u skladu sa ovim zakonom. Vi sami kažete da ovaj zakon nije razrešio probleme da bi došlo do raspisivanja izbora za predsednika Republike Srbije. U stavu 3. ovog člana rekli ste da se obavezuju nadležni organi da donesu neophodne podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona. Takođe, bez rokova, bez ikakvog cilja i ideje.
Poznato nam je da od 2000. godine DOS je u raznim oblicima doneo nekoliko neprihvatljivih i nakaradnih zakona, ali nijedan nije bio ovakav. Zaista ovaj zakon će do kraja dovesti pravni sistem Srbije u jednu neprimenjivu, u jednu poziciju gde će nam se ljudi, koji se ozbiljno bave ovom problematikom, smejati. Mislim da je ovo nedopustivo i da je neozbiljno.
Na kraju, da kažem da je Vlada prilikom obrazloženja zbog čega se ne prihvataju amandmani SRS, kao što je kolega Čolić rekao, 22 puta se pozvala na obrazloženje vezano za amandman koji je podneo gospodin Sulejman Spaho na prvi član.
Imamo ukupno 23 člana, a 22 puta Vlada se pozvala na obrazloženje, kao što je dala narodnom poslaniku Sulejmanu Spahu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, imam primedbu na vaš račun.
Kada smo, narodni poslanici, pokušali da afirmišemo institut poslaničkih pitanja, vi ste to na najgrublji mogući način prekršili. Navešću dva razloga.
Iako je trebalo ovu tačku dnevnog reda da imamo juče, mi smo je odložili zato što ministri i predsednik Vlade nisu mogli da budu prisutni u sali Narodne skupštine da odgovaraju na poslanička pitanja.
Danas, u prepodnevnom delu sednice, u 10.00 časova, kada je počela sednica, ušetalo je oko desetak ministara Vlade Srbije. Računali smo da će u toku dana doći još neki ministar, ali, otprilike, kada je Čedomir Jovanović završio svoju diskusiju sa određenim brojem ministara, može se reći da su došli uglavnom oni ministri koji su bili zainteresovani za polemiku sa Čedomirom Jovanovićem, a mogu da konstatujem da su i ministri i Čedomir Jovanović u pravu kada su jedni druge kritikovali.
Zatim, dozvolili ste potpredsedniku Vlade da se ponaša kao da je na završnoj konvenciji, kako vi to kažete, na izborima za predsednika Republike Srbije. Mislim da ste tada morali da ga upozorite, da mu stavite jasno do znanja da se on nalazi u Narodnoj skupštini, pred poslanicima, gde treba da daje određene odgovore na pitanja.
Ostavimo to na stranu. Nadam se da u budućoj praksi nećete više to dozvoliti ni praviti takve greške.
Mi smo zabrinuti za status omladine u Srbiji, za njihovu perspektivu i budućnost. Zatim smo zabrinuti za veliki broj ljudi koji živi na selu. Poznato vam je da se veliki broj seoskih domaćinstava zatvara i gasi, nema obnove, nema naseljavanja, nema pomoći od strane države da bi ti ljudi živeli bolje.
Da li Vlada Republike Srbije nešto preduzima i da li je planirala nešto da preduzme u pogledu prava zaposlenih, a posebno onih koji su radili 20-30 godina pa su sada ostali bez posla i, kao takvi, nisu više potrebni nikome u ovom neumitnom kapitalističkom periodu?
Zatim, posebno je značajno i jedno od najvažnijih državnih pitanja jeste rešenje problema Kosova i Metohije.
Takođe, razmišljamo i zabrinuti smo za zdravlje svakog pojedinca, svakog građanina, a čuli ste u više navrata od strane poslanika SRS-a, na osnovu informacija koje su nama dostupne, da predsednik Republike Srbije nije najboljeg zdravstvenog stanja.
Ono što je potpredsednik Vlade u šaljivom tonu rekao, da je bio sinoć sa njim i razgovarao oko dva i po sata − mi ne možemo verovati u takvu dijagnozu, u takvu konstataciju, ni da je to rekao ministar Tomica Milosavljević. Oni su mogli razgovarati politički, mogli su da razgovaraju privatno, ali mi nismo ubeđeni u to da je on zdrav kao dren, kako je rekao potpredsednik Vlade.
Da bi mogli ovi problemi efikasno i adekvatno da se rešavaju, pre svega problem Kosova i Metohije, moramo da imamo čistu situaciju. I građani razmišljaju tako i žele da znaju kakvog zdravstvenog stanja jeste predsednik Republike, jer nam je veoma važno da svi članovi pregovaračkog tima, a posebno premijer i predsednik Republike, budu u onakvom zdravstvenom stanju u kome mogu da donesu najbolje odluke za državu Srbiju i da na taj način daju prava rešenja.
Potpredsednik Vlade je ovde, doduše, govorio teoretski i pokušao da iznese jednu prezentaciju poznavanja političkih ličnosti u Rusiji, ali je u jednom momentu u svom izlaganju rekao da od najezde konkurencije Kine i Indije možemo tražiti zaštitu samo od EU.
Potpredsedniče Božidare Đeliću, bez alternative Evropskoj uniji građani Republike Srbije ne mogu biti sigurni šta će se preduzeti. Vi u tom svom obraćanju niste rekli i da se vode, da li se uopšte vode određeni konkretni razgovori sa ruskim privrednim subjektima oko ulaganja u Republiku Srbiju i oko pomoći privredi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Čuo sam od kolege poslanika Vukovića da će glasati za ovaj moj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre u odsustvu, samo radi kratkog podsećanja da kažem da je SRS na Predlog zakona o azilu podnela 33 amandmana i SPS dva amandmana.
Ovaj zakon obiluje nizom gramatičkih i pravopisnih nepravilnosti. Neću da konstatujem, ali možda može da se zaključi da određen broj narodnih poslanika nije ni čitao ovaj zakon.
Kada bih mogao, uložio bih amandman na obrazloženje koje je dala Vlada povodom neprihvatanja amandmana koji sam podneo na član 22. u ime SRS. Samo jedna rečenica iz tog obrazloženja: "Izražavanje namere da se traži azil, bilo usmeno ili pismeno, predstavlja trenutak u kome je nastaje obaveza...". Ne znam ko bi mogao da razume šta je Vlada htela da kaže ovim delom obrazloženja.
Amandmanom na član 22, koji sam podneo, predlažem da se stav 1. člana 22. menja potpuno.
Pročitaću postojeći član Predloga: "Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac može usmenim ili pismenim putem da izrazi nameru da traži azil pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP".
Mi smo predložili da se ovaj stav briše i da se menja sledećim, koji glasi: " Prilikom granične kontrole na ulasku u Republiku Srbiju, ili unutar njene teritorije, stranac može pismenim putem da traži azil u svakoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici, pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP".
U obrazloženju Vlade o neprihvatanju amandmana stoji: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što bi predložena izmena, u slučaju kada bi bila usvojena, bitno pogoršala položaj izbeglice koji odmah ne podnese pismeni zahtev za azil.
Izražavanje namere da se traži azil, bilo usmeno ili pismeno, predstavlja trenutak u kome nastaje obaveza Republike Srbije da izbeglici ili drugom strancu koji uživa međunarodnu zaštitu, od trenutka saznanja da se takvo lice nalazi na njenoj teritoriji, omogući boravak i obezbedi određeni stepen zaštite i u tako kratkom intervalu do formalnog pokretanja postupka azila pred ovlašćenim licem Kancelarije za azil, koje je posebno osposobljena za vođenje postupka i rada sa tražiocima azila.
U protivnom izbeglica bi u vremenu od ulaska u Republiku Srbiju do formalnog podnošenja pismenog zahteva za pokretanje postupka azila boravio na teritoriji Srbije u neizvesnom statusu i bez zaštite koja mu po međunarodnom pravu pripada".
Koncept SRS, vezano za zakon o azilu i onaj predlog zakona koji je predložila Vlada, čiji je ovlašćeni predstavnik ministar unutrašnjih poslova gospodin Jočić, umnogome se razlikuju.
U obrazloženju ovog zakona je navedeno da usvajanje zakona o azilu predstavlja jedan od uslova pridruživanja Evropskoj uniji. SRS smatra da ovaj zakon ni u jednom momentu ne treba vezivati za pridruživanje EU, da su ratna i mnoga druga dešavanja na ovom prostoru i u našem neposrednom okruženju dovela do toga da imamo veliki broj lica kojima je potrebno da se obezbedi status azilanta.
U SRS je bilo dosta poslanika koji su govorili, koji su humani ljudi i imaju razumevanja za lica koja nemaju rešen taj status, ali u dobroj meri i u raspravi u načelu i po većem broju amandmana govorio je gospodin Milorad Buha, koji je, pored toga što je poslanik SRS, i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.
On na najbolji način razume ovu problematiku i on je čovek koji je sve ove probleme osetio lično na svojoj koži, te stoga sve ono što vam je on govorio, pored nas poslanika koji smo podneli amandmane i obrazlažemo ih detaljno i temeljito, trebalo je mnogo više imati razumevanja za ovo. Od 35 podnetih amandmana prihvaćeno je prvobitno četiri i naknadno u današnjoj raspravi još dva, što je neprihvatljivo i veoma malo.
Mi imamo drugi odnos prema licima koja treba da dobiju azil, i regulišemo to na takav način što smo sve rokove koji se tiču službenih, zvaničnih organa Republike Srbije pokušali našim amandmanima da skratimo, a da rokove koji se odnose na lica koja traže azil produžimo na jedan razuman rok, da bi mogli to svoje pravo da ostvare i da ga regulišu.
Organi koji su predviđeni po ovom zakonu za postupanje prema licima koja traže azil su Kancelarija za azil, Komisija za azil i Centar za azil. Kaže se u neprihvatanju mog amandmana da ne bi trebalo to da rade policijske uprave i policijske stanice, nego organi koji su predviđeni u ovom zakonu.
Potpuno sam siguran da Kancelarija za azil neće postojati na svim onim mestima gde postoje policijske uprave, odnosno policijske stanice. Lica mogu da dođu u potrebu da rešavaju svoj status prilikom ulaska u Republiku Srbiju, a mogu da se nađu i na drugim mestima u Srbiji. Siguran sam da u Peckoj, pored Osečine, neće biti kancelarija za azil, ali ima policijska uprava i lice koje se zatekne na tom mestu moći će da uđe u postupak za rešavanje ovog svog problema.
Potrebno je da se ovaj amandman prihvati da bi efikasnije razrešili sve probleme koji mogu da se pojave u postupku pred zvaničnim organima, odnosno organima koji su predviđeni ovim zakonom.
Mi smo insistirali da lice koje želi da se njegov problem reši, odnosno da se status reši, da je potrebno da podnese i pismeni zahtev, a ne usmeno, ili bilo na koji drugi način i neće to uskraćivati njegove rokove.
Njegovo pravo da reši ovaj status davanjem izjave o nameri da se prihvati, odnosno da se traži azil pismene izjave, već teče rok kojim ona ima pravo da stekne status azilanta, što ni u kom slučaju ne odugovlači to njegovo pravo. Još se da zaključiti da su u pisanju ovog zakona učestvovali određeni organi EU, jer videli ste u članu 10, na koji je podneo amandman kolega Slavko Jerković, da ste vi u stavu 2. člana 10. predvideli da lice ima pravo da ga besplatno zastupaju i nevladine organizacije.
O tome iscrpno je govorila uvažena koleginica Vjerica Radeta, pa neću to da ponavljam. Ali vam je juče Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kazala kakva sve lica imamo u Vladi Republike Srbije, odnosno koji svakodnevno ulaze u prostorije određenih ministarstava. Mi izražavamo određenu bojazan ko bi sve mogao da se umeša u rešavanje ovih problema, ko i na kakav način. Sve to može da dovede do negativnih posledica i za lica koja traže azil, i za Republiku Srbiju kao državu.
Na kraju, poštovani potpredsedniče Skupštine, želim da dobijem jedno obaveštenje, neću se samo ograđivati da to tražim od ministra unutrašnjih poslova, niti od Ministarstva za ekonomiju, jer prilikom davanja odgovora, odnosno objašnjenja na određena poslanička pitanja organ prema kome je upućeno pitanje ili zatraženo objašnjenje kaže – mi nemamo to u postupku, nismo obavešteni, nismo znali o čemu se radi i takav odgovor vrati se prema narodnom poslaniku, što je neprihvatljivo i nedopustivo.
U toku današnje sednice dobio sam jednu poruku, odnosno telefonski poziv da u određenim mestima u Srbiji postoji, da li se baš tako zove ili sa sličnim nazivom, Građanska demokratska stranka Srbije, koja pravi spiskove lica koja žele da otkupe akcije ili da učestvuju prilikom dodele akcija u javnim preduzećima, a sve to rade uz određenu novčanu naknadu. Molim Ministarstvo ekonomije da po ovom pitanju, odnosno mom obaveštenju pošalje odgovor da bi mogli da znamo kakva obaveštenja da dajemo građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nama bi bilo veoma važno da vi prihvatite ovaj amandman koji je gospodin Milorad Buha podneo na član 44. ovog zakona.
Imam jednu dobronamernu sugestiju. Vi ne morate da prihvatite ovaj amandman, ne morate nijedan amandman SRS da prihvatite koji smo podneli na ovaj zakon, možda bi bolje rešenje za vas bilo, dakle dobronamerna sugestija, da povučete ovaj zakon iz procedure.
Dobili ste veoma dobar fond stručnog znanja i ono što ljudi iz SRS osećaju prema licima na koja bi trebalo da se odnosi ovaj zakon. Nećemo imati ništa protiv da ugradite sve ove naše sugestije i primedbe, i ono što je sadržano u našim amandmanima, i da izađete pred Narodnu skupštinu sa sasvim novim predlogom zakona. Ali, da ne bismo polemisali o nekim stvarima, vas ću pokušati dodatno da ubedim da je ovaj amandman trebalo prihvatiti.
Pročitaću, zbog velikog broja lica na koji će ovaj član zakona da se odnosi ili bi mogao da se odnosi, kako bi njima bilo jasnije, ne zbog vas, član 44. Predloga ovog zakona: ''Licima kojima je priznato pravo na utočište ili supsidijarna zaštita, smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, a najduže jednu godinu od konačnog rešenja kojim mu je priznat status.''
Narodni poslanik Milorad Buha ne polemiše s vama o statusu izbeglica, nego on zahteva putem ovog amandmana da se ovaj rok ''najduže godinu dana'' promeni u ''a najmanje pet godina''. Ali, u obrazloženju svog amandmana on je podneo čisto praktične razloge zbog kojih ovaj amandman treba prihvatiti.
Mi u SRS u potpunosti delimo to mišljenje. Veliki je broj lica koja se danas nalaze u Srbiji, pa sa jednim ili drugim, dakle sa statusom utočišta ili supsidijarne zaštite, koji se nalaze ovde, a koji su proterani sa svojih ognjišta, sa svoje zemlje.
Pošto ste vi rekli rekli da će moći da ostvare određena prava najduže do godinu dana, mi samo predlažemo, odnosno zahtevamo da to bude do pet godina.
Vi ste u obrazloženju člana 4. rekli da Vlada ne prihvata amandman budući da se iz obrazloženja amandmana jasno vidi da je njegov cilj uređivanje položaja izbeglica u smislu Zakona o izbeglicama. Sada ćemo da vidimo u članu 4. stav 2. Predloga zakona šta se kaže. U članu 4. stav 2. Predloga zakona kaže se: ''Ukoliko stranac iz stava 1. ovog člana ne ispunjava uslove za dobijanje prava na utočište, po službenoj dužnosti će se razmatrati da li postoje uslovi za odobravanje subsidijarne zaštite.''
Ukoliko već to službeni organ bude po službenoj dužnosti vodio računa i utvrdi da se radi o licima iz člana 44, onda nema nijednog valjanog razloga, niti argumentacije na vašoj strani zbog kojih ovaj amandman ne bi valjalo prihvati. Hvala.