Gospodine ministre, u jednom delu kao da se nismo razumeli. Znači, popis je nasušna potreba. Mi smo čak intervencije gospođe Radete rekli da se mi protivimo što će kasnije biti ti neki popisi kao uzorak, ali mi želimo da od ovih podataka koje dobijemo napravimo korisnu bazu. Ako to vi što ste planirali da uradite u Ministarstvu budete brzo radili, to će biti dobro i nema drugih relevantnih podataka od popisa 2011. godine, sve ono drugo je parcijalno, nije potpuno.

Ne mogu da se setim 2011. kad je bio popis Mala Remeta i ona okolina gde ima mnogo zasada jabuke, nije je bilo tad. Sada je to, videli ste koje su to površine i ja bih rekao da je to jedna vrlo intenzivna i vrlo ozbiljna proizvodnja. Mi to u sredinama, odnosno država Srbija u sredinama koje su male, gde je brdsko-planinsko područje, ne možemo nikada da dovedemo na taj nivo čak i da smo Južni Tirol, ali možemo da prilagodimo onom stanovništvu, onim navikama, onoj kulturi bavljenja proizvodnjom nekim merama koje bi država sama učinila.

Nisam baš optimista kao vi, mada želim da to jednog dana bude tako, u prvoj fazi ozbiljne vladavine, mi bismo trebali da zadržimo ono što može da se zadrži u mestima gde su ljudi rođeni. Nekako, ako u svetu napravimo neki dobar posao, ako to ne vide oni odakle smo mi potekli, to kao da nismo ni uradili, ali ako nam ne ide najbolje, ako smo negde u svetu mi ćemo da se povučemo, pa svejedno, nije ništa strašno. Ali u mestu odakle smo, gde nas ljudi prepoznaju, mi želimo da se borimo. Kad kažem „mi“ mislim na svakog stanovnika.

Zato država Srbija mora da interveniše i ja vas molim da čim pre, te mere koje ministarstvo planira da uradi da se one urade da, ljudi koji žive u tim područjima osete da država vodi računa o njima. Neki industrijski pogoni u nekim sredinama nemaju puno smisla, nema radne snage, jer stanovništva, odnosno gradovi i sela su ostala prazna. Ako bismo morali iz drugih sredina da ih dovodimo to bi već bio problem.

Član 9. ovog Predloga zakona, govori koji su to organi zaduženi za sprovođenje popisa i pre svih, najodgovorniji organ za sprovođenje popisa i pripremu popisa, svakako je Republički zavod za statistiku, lokalne samouprave.

Vidite ovde kako je lepo napisano, jedinice lokalne samouprave, setite se u jednom od prethodnih zakona o kojima smo mi govorili da je bilo JLS. Znači, posebne organizacije, a mi smo rekli da se to briše, jer pored više ministarstava, pored RZZS, jedinica lokalne samouprave, kaže se - i drugi organi, organizacije i institucije.

Znači, to je jedna širi pojam koji obuhvata sve to.

Mi smo na Predlog ovog zakona podneli određeni broj amandmana. Neki se odnose na suštinske nedostatke, a sa nekima smo želeli da popravimo kvalitet ovog zakona.

Nama je najbitnije da ono što se dobije posle sprovedenog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, bude stvarno istinito, ma koliko bilo teško i bolno, onda ćemo sagledati situaciju i videti kako i na koji način to treba rešavati. Posebno želimo na vas iz RZZS da utičemo, tako što ćete izvršiti, ali vrlo ozbiljnu obuku članova popisne komisije, kao i popisivača.

Nemojte gledati pripadnost, stranačku pripadnost, nemojte me sada ni ubeđivati, ni pokušavati, nema potrebe, u to da to nema nikakve veze, jer to ima i te kako veze, nego da probamo smanjeni broj popisivača u odnosu na neko ranije vreme, zbog korišćenja lap topa na terenu, a produžen je na drugi način rok, koliko će trajati taj popis. Probajte da to budu oni koji su najbolji. Probajte u ovom periodu da pomognete i Srbima u Crnoj Gori oko sprovođenja popisa stanovništva i tamo tako što ćete im određene sugestije, određene obuke i ono sve što mi imamo iz iskustva pomognemo, da bi slika i tamo bila što bolja.

Član 11. govori o popisnoj komisiji, mi smo intervenisali na stav 3, gde je Predlogom zakona predviđeno da popisna komisija broji od tri do sedam članova, s tim što će predložiti članove komisije jedinice lokalne samouprave gradovi i grad Beograd, imenovaće ih Republički zavod za statistiku. U ovom ukupnom broju članova biće jedan predstavnik Republičkog zavoda za statistiku.

Mi smo amandmanom predložili da se ova brojka od tri do sedam zameni od tri do pet. To je sasvim dovoljno, jer nismo prepoznali u ovom članu 11. kriterijume na osnovu koji će Republički zavod za statistiku da kaže ona opšta. Mogli bi čak i da razumeo da opštine koje imaju od tog do tog broj stanovnika mogu da imaju od tri do pet, one koje su veće, grad Beograd može da ima od sedam do devet. To vi niste uradili i ostavlja sumnju da ćete vi u svim jedinicama lokalne samouprave i tamo gde treba i gde ne treba, uglavnom ići na ovaj maksimalan broj.

Imate vi ovde još dosta propusta. Vi ste definisali porodično domaćinstvo, odnosno - ako neko zajednički troši stečeni dohodak. Mislim da u jednoj porodici mogu da se dogovori da svako troši što je zaradio, tako da vi niste baš s ovim zakonom bili dovoljno precizni.

Imajući u vidu, da je ovo jednokratan zakon, da će on stupiti na snagu u određenom periodu od dana usvajanja i primenjivaće se i njegov značaj i važnost će prestati da postoji onog trenutka kada popis bude završen. Ako je to tako, onda ste se trebali malo potruditi i jedan malo ozbiljniji predlog zakona predložiti Narodnoj skupštini.

Mi i dalje ne sporimo da je popis stanovništva, stanova jako ozbiljna stvar, jako kompleksna stvar, i Boga mi, verovatno će biti neke packe ukoliko ovi popisivači budu objektivno pisali.

Gospodine predsedavajući, vi dobro znate da se poslanici SRS ozbiljno i stručno pripremaju za sve rasprave, ne čitaju napisane govore, nego ono što je adekvatno u datom momentu izgovori i to ponekad može da bude striktno vezano za zakonski predlog. Nekada može da bude vezano i za odnos ministra prema zakonskom predlogu, na odnos ministra prema resoru koji on vodi, na odnos ministra prema građanima. Sve je to ono što mi možemo da govorimo.

Vrlo često poslanici SNS su govorile o ličnostima koje nisu tu najteže reči. Još češće smo se mi složili sa tim, odnosno bili saglasni sa tim i to prihvatili. Sada je gospođa ministar tu i ima mogućnost da odgovori na ono o čemu mi pričamo.

Moram i neke kolege da podsetim da na prvog godini Pravnog fakulteta, možda su to i prve jesenje lekcije kada se uči šta je to jedna pravna norma i šta je to zakon. Niko nije devalvirao zakonske propise kao što je gospođa Zorana Mihajlović. Zamislite kada se nešto menja 14 puta. Da budem korektan, nije to sve u njenom mandatu. Šta to govori? Ponekad steknem utisak da mi ovde raspravljamo i treba da donesemo odluke koje su na nivou mesne zajednice.

Zakonski predlog je nešto što se ne menja baš tako često, uvažavajući i potrebe građana Srbije. Gubi smisao, a onda postane devalvirano. Ne mogu ljudi da se snađu, s jedne strane, a s druge strane, ne mogu da znaju o čemu se tu radi.

Mi moramo, gospođo Mihajlović, da osvetlimo gde je onih 300 miliona. To je dvostruki problem. Uglavnom se auto-putevi i drugi kapitalni objekti izgrađuju od kredita. Ima ona narodna, koju svaki dobar domaćin zna, jel tako, kolega Matiću, koja kaže - radi, štedi, investiraj. To su tri osnovna postulata. Ne treba biti nešto posebno obrazovan, pa da čovek to zna. To važi i za Vladu. To važi i za državu Srbiju, važi za sve nas.

Sad mi tragamo - gde je tih 300 miliona? Na jednoj strani, to je direktna šteta. S druge strane, finansiraju se suvlasnici i vlasnici te američke multinacionalne kompanije koja je u prošlosti, a i u sadašnjosti, a ako ne budemo menjali svoj odnos prema njima, i u budućnosti će kreirati živote građana Srbije. Mi moramo da dignemo glas protiv toga. I onda usput, šta se moglo od tih 300 miliona uraditi, to je već nešto drugo.

Evo ga, vratio se i kolega Martinović. Ja mislim, kolega Martinoviću, da je Republika Srpska progledala od momenta od kad je Zorana Mihajlović otišla iz nje. Ali, eto, mi sad imamo tu tešku sudbinu i, rekao bih, nesreću da se borimo protiv nje.

Jel ovde neko od narodnih poslanika govorio, čak je i ministar Siniša Mali rekao ono vezano za švajcarce i težak problem građana Srbije i onda se setio predsednik države, Aleksandar Vučić, i rešio taj problem. Uglavnom je i u drugim stvarima učestvovao u rešavanju. Eto, da kažemo da mu je to i dužnost.

I ne treba niko da se brine za glasače SRS, njih će biti ili neće, koliko su razumeli i politiku i ono što mi radimo i kakvi smo kao njihove komšije, kao njihovi predstavnici, i to je za nas osnovno. Mi se i ne trudimo da uzmemo vaše glasače, a dobro nam je poznato na terenu i kako vi do nekih dolazite. Postoje ljudi koji su potpuno ubeđeni i misle da svaki član SRS rade dobro. Ja mislim da ima onih koji rade dobro, koji su korektni, vrlo obrazovani ljudi, kao što sam potpuno siguran da Zorana Mihajlović, sad da ne ulazimo ni u tu stručnost, ne radi dobro, radi na štetu interesa građana Republike Srbije, a bogami i predsednika države i Vlade u celini.

Član 21. Predloga zakona, a ne nacrta, odnosi se na član 70. Zakona o planiranju i izgradnji i on govori o zemljištu za redovnu upotrebu, zemljištu ispod objekata i zemljištu oko objekata, da bi to sve moglo da čini jednu celinu.

Gospođo Mihajlović, vi znate da sam ja jedan od možda retkih radikala koji se u nečemu i slaže sa vama, a to je vaspitanje da potiče iz kuće. Voleo bih da mi vi kažete gde se uči lopovluk? Ja to nisam mogao da naučim, nisam mogao da savladam, pa eto, samo čisto onako teorijski, ako nije problem, kada budete odgovarali, a i ne morate to da radite, uopšte nije bitno.

Rekoste malopre vi da su neki članovi SRS odgovarali pred sudovima i nisam mogao da uočim između vas i gospođe Aleksandre Jerkov, kako se zove, Nenada Čanka i mnogih drugih, koji ste pričali o Haškom tribunalu. Svaki onaj ko je pozvan da da izjavu i kao svedok odbrane je bio ponosan, da ne pričam od našem predsedniku stranke, koji je bio spreman da ode na službeni put u trajanju od 12 godina. Vi to nikada ne bi mogli, ne bi smeli, niste takav karakter ličnosti, ali sad to nije ni važno.

Ovaj član 70, već sam rekao o čemu on govori i dodaje se jedan novi stav koji govori o kondominijumu, a to je umesto kompleksa stambenih zgrada i pretpostavljamo da ste to želeli da rešite, zbog toga što veliki broj građana u Srbiji sada, upravo zbog ovoga što sam ja pitao kako se i gde uči lopovluku, ne znači svi, svakako, jer ima vrednih, marljivih, stručnih ljudi, priznatih u svojim sredinama i u ustanovama gde rade i mogu da zarade više nego neki drugi, neki su bili i u inostranstvu i kupili su te stanove sa posebnim uslovima, gde se unapred kupac izjasni šta to želi, a onda ostaju te zajedničke prostorije koje su onako na visokom nivou i ovaj sistem stambenih objekata nije samo mesto za stanovanje, nego i mesto za uživanje, jer omogućava mnogo bolji i ugodniji taj stambeni standard nego što je to kod drugih.

Ali, verovatno kada kupe te stanove, ostaje problem potrebe uređenja i daljeg plaćanja održavanja tih troškova, pa ste vi onda u ovom stavu predvideli kako i na koji način se to može uraditi.

E, sad, ja sam juče, odnosno pre dva dana vama rekao da postoje pripadnici snaga bezbednosti koji su 2012. godine dobili stanove na privremeno korišćenje, gde plaćaju zakup, a ne mogu da ih otkupe. I zamislite tog, ne mogu reći jadnika, to je čovek koji je više puta išao i na Kosovo i Metohiju, branio našu otadžbinu i danas kao penzionisani pripadnik policijskih snaga spreman je da se stavi u službu otadžbine i kada on zna za svoj nerešeni stambeni problem i čita ovo ovde, vidi šta se tu radi, gde je. Da li vi planirate u narednom periodu da gradite još ovakvih objekata? Kako će se to sve okončati?

Gospodine Martinoviću, ja sam saglasan sa vama kada ste rekli da nam ne trebaju neki drugi, dovoljno je i ovo, ali znate, uvek ti neki drugi koje ste vi imenovali, mogu i da pomenem ta imena, i Kolinda i Milanović i Milo Đukanović, oni poseju svoje seme ovde u Srbiji, pa onda oni i ne treba nešto da urade. Uradiće to za njih i Zorana Mihajlović i još neki broj takvih ili sličnih, nažalost, pripadnika Vlade Republike Srbije.

Ja ću probati da stručno govorim o ovom amandmanu, ali pre toga moram jednu stvar da kažem. Najbolji i autentični predstavnik „jedan od pet miliona“ je Zorana Mihajlović. Kada sam video kako lepo drži onaj transparent, eno, uklapa se za prvi red i to je, doduše, i gospođa Vjerica Radeta jedne prilike rekla, nisam verovao, ona je upućena dobro i znači to je sad istina.

Sad malo da pričam o ovom Zakonu o planiranju i izgradnji. Član 150 i 151. govore o onome ko može da izvodi radove, koje uslove treba da ispunjava izvođač radova, ovlašćeni izvođač. Tu treba imati jedno u vidu, da je planiranje i izgradnja jedan poprilično kompleksan posao.

Prvo, podrazumeva dobru zakonsku regulativu, a kasnije i visok stepen struke i naravno, sve to mora da bude praćeno da ne bi došlo do zloupotrebe.

Većini od vas, poštovane kolege, je poznato, možda nisu konkretne cifre, ali sigurno to znate, razgovarao sam sa nekoliko investitora u Beogradu, u unutrašnjosti je cena nešto manja. Kažu za dobijanje građevinske dozvole po bruto površini 110 evra po kvadratu izvan onih obaveznih, gde vi dobijete određenu dokumentaciju, imate dokaz da ste vi to uplatili.

Sad, tu ne treba nikakva pamet ni neka posebna analiza. Ako se ima u vidu da jedan građevinski objekat ili jedna stambena zgrada ima 3.000 kvadratnih metara bruto površine i tih 110 evra, to je otprilike negde oko 330.000 evra za građevinsku dozvolu za jedan objekat, koja se ne vidi.

Ja onako sa svojim skromnim znanjem i solidnim vaspitanjem, ali neobučen za krađu i ostalo, ne pada mi na pamet da poverujem da postoji neki pojedinac ko sme toliko novca da uzme, a da nema podršku od nekoga, odnosno da neko iza njega ne stoji. Još kada se zna da malo bolje organizovani ti investitori u toku jedne godine završe jednu ili za dve kalendarske godine tri zgrade, pa pomnožite, pa ćete videti koji je to iznos. Onda nije ni čudo što su neki bogati i što neki imaju enormno velike potrebe, zahteve i mogu sebi to da obezbede, a neki ne mogu, odnosno jedna preživljavaju.

Nije predsednik Vučić omogućio direktno ni ovim što su mnogo bogati, ni onim što su posebno siromašni…

U predlogu ovog zakona stoji da se član 221. briše.

Gospođo ministre, jedan od pet miliona poznatiji građanima Srbije, ja sam mislio da vi volite svoju državu, nekako mi je to sasvim normalno da svaki građanin Srbije voli svoju državu, međutim, ako vi imate takav odnos prema onima koji su branili ovu državu u vreme kada je to trebalo i nazivate ih ratnim huškačima i priznajete neki sud za svoj sud i za legalan sud i tu smestite i sadašnjeg predsednika države, onda vi meni ne možete objasniti, ja ne mogu da verujem ni vama ni svim kolegama mojim narodnim poslanicima koje uvažavam, koji pokušavaju da vas odbrane. Nemoguće je to verovati.

Mi imamo problem, odnosno predsednik ove države Aleksandar Vučić ima problem zato što je Vilijam Voker, kojem ste vi pomogli da ostvari izuzetno visoku zaradu, niste direktno njemu, ali kao vlasniku i nosiocu upravljačkih prava u toj firmi, vi jeste i onda se postavlja pitanje za koga vi to stvarno radite.

Ima još jedno pitanje gde nekoliko investitora kažu i pitaju se kada će se izvršiti legalizacija objekata? Ni jedan od ovih investitora nije ni blizu simpatizera a kamoli člana SRS, ne bih sada da ulazim da li su ljudi u nekim drugim strankama, to je prosto i ustavno pravo i mogu to da budu.

Zašto se čeka na ozakonjenje objekata gde su projekti izvedenog stanja predati, gde su sve primedbe koje su navedene kao takve otklonjene, gde postoje grafikoni na osnovu kojih se tačno zna kolika bi trebala da bude taksa? Šta se tu čeka? Čeka se verovatno mogućnost, ono što sam rekao da po 110 evra po legalizaciju, odnosno dobijanju građevinske dozvole, po jednom kvadratnom metru stana, da i ovde nije takva ili slična situacija. Onda to dovodi da krajnji kupac sve plati. Onda to dovodi, da ne kažem, siromašenja, kupi onaj koji ima, ali do odliva mnogo sredstava koja ne bi morala da se potroše na taj način.

Rekli ste da svaki odnos mora da prijavi saznanje kod korupcije. Mi zbog toga i vodimo ovakvu vrstu rasprave. Mi to radimo. Da li vi to radite?

Ako se ja dobro sećam, nesrećni građanski rat je bio već završen na prostoru bivše Jugoslavije 1995. godine bombardovanjem SRJ, 1999. godine, a samo da vas podsetim, današnji predsednik države Aleksandar Vučić, je bio član SRS i to njen visoki funkiconer i sada je malo nekorektno od strane nekih članova Vlade, da kažu da su članovi SRS ratni huškači, i to govori koliko se neko ceni.

Što se tiče člana 52. koji se nalazi u delu prelaznih i završnih odredbi koje govore kako će se okončati svi podneti zahtevi za izdavanje dozvola i licenci, kako pojedincima, tako i za ove građevinske dozvole, i kaže se da će svi započeti postupci da idu po zakonu koji je bio na snazi u vreme kada su oni započeti, a u izuzetnim prilikama, po ovom zakonu koji će biti verovatno usvojen.

To je dobra slika, konkretnog ministra građevinarstva, zato što je, i prethodnih dana sam rekao, o tome je najviše zakona, leks specijalis, ili posebnih zakona doneto po njegovom predlogu ili predlogu Vlade, gde je ministar nadležan da obrazlaže te zakone.

To je takođe jedan deo u koji može da se sumnja.

Poštovane kolege narodni poslanici, i građani Srbije i mi vidimo te autoputeve, i verujte da se divimo, ne samo putevima, svakom mostu, svakoj lepoj sređenoj ulici u gradskim sredinama, i ja sam nedavno bio u jednom ne velikom mestu, gde je predsednik opštine u svoje vreme bio onako vrlo uspešan, a sada je narodni poslanik, ne bih da govorim o kome se radi, da ne bilo nekih problema, vidim da nije daleko.

Nije Ješić, to je vaš pacijent, ja bih rekao, ja sa malo ipak korektnijim i boljim ljudima razgovaram, da ne kažem, sarađujem i video sam da su i do sela urađeni putevi, ne u svakom selu, ali uglavnom maksimalno se uradilo što je moglo da se uradi.

Ta sela nisu čak ni daleko od mesta, varošice, od sedišta opštine, možda samo neko kilometara, ali ono što je zabrinjavajuće za sve nas, jeste da je tamo malo ljudi. Nisu oni došli ni u svoju opštinu da ostanu da žive, da potraže tu egzistenciju, nego da zajedno sa vrednim ljudima razvijaju svoje mesto, nego su otišli dalje. Neki se čak nisu zadržali, ali mi moramo razmišljati da putevi budu putevi povratka a ne putevi odlaska.

Gospođo Mihajlović…

(Milorad Mirčić: Pitajte ministarku da li joj treba držač, da joj sad dam?)

Gospođo Mihajlović, u narodu poznatija kao jedan od pet miliona ili odlazeći ministar, ova problematika koja je predložena ovim predlogom zakona je trebala da bude na dnevnom redu, ali da bude mnogo ranije, ali nećemo sad, naravno da se od vas to nije moglo ni očekivati.

Ima više razloga da je trebalo ranije ovu oblast rešiti zakonom, jer nije Beograd jedini grad na vodi. Mi na reci Drini, jednoj prelepoj, evropski lepoj i svetski lepoj reci, imamo bezbroj objekata koji su podignuti i niko ne haje i ne mari da se to ukloni, tim pre što reka Drina za mnoge građane na tom delu služi kao izvorište pijaće vode.

Vama nije palo na pamet to da da rešavate. Nije vam palo na pamet da rešavate, mi smo više puta postavljali pitanje kada će se neke kuće, objekti, Tomislava Nikolića ukloniti sa Save. Ali, ovde smo predložili jedan amandman koji suštinski bi trebalo prihvatiti, jer imajući u vidu značaj ove materije, ovih problema, mi smo predložili ovaj rok sa tri godine da se smanji na dve godine i to je trebalo da bude sasvim prihvatljivo, možda ukoliko su namere dobre, ovo bi moralo da se završi za godinu dana.

Imajući u vidu šta reke i vode znače i koliko je bitna ova hidrografska delatnost, ovaj amandman je trebalo prihvatiti bez ikakve dileme. Međutim, nama je to jasno zbog čega vi to nećete. Ništa, samo vi tako nastavite, pa verovatno daleko nećete stići.

Veliki broj ljudi stručnih koji su bili zainteresovani da se uključe u ovu materiju, pre svega predstavnici „Voda Vojvodine“, javnih preduzeća iz oblasti voda su bili zainteresovani da se uključi ovo, da daju svoj pun doprinos u stručnom i svakom drugom smislu. Vi, čini mi se da to niste dovoljno sagledali, niste bili spremni da to prihvatite i da se ovaj problem reši na jedan neuporedivo bolji način.

Član 16. se odnosi na 188. važećeg zakona, a govori o dokazivanju zdravstvene sposobnosti, pa je rečeno da letačko osoblje, kontrolori letenja, studenti i kontrolori letenja, kabinsko osoblje, kao i osoblje obezbeđivanja treba, odnosno mogu obavljati tu delatnost samo ukoliko imaju određene zdravstvene preglede.

Činjenica je da je avio saobraćaj jedna vrlo rizična privredna delatnost i da zbog toga treba i zdravstvena sposobnost da bude u svakom trenutku na zadovoljavajućem nivou. Kroz izmene i dopune ovog zakona, vi niste vodili računa o nekim stvarima koje su mogle biti veoma zanimljive i interesantne, za Srbiju, a Srbija je nekada imala i dobre takmičare u ovoj oblasti, kao što su pripadnici jedriličarskih sekcija, motorne epilotaže, padobranstva, zmajarstva i slično.

Mene gospođo ministar ili „ jedan od 5 miliona“, iznenađuje i danas odgovor koji ste dali docentu dr. Jokiću kada je on pitao da li postoji neka mogućnost da se aerodrom u Divcima stavi u funkciju.

Evo odlične prilike da se to kao sportska delatnost može vršiti na tom aerodromu, ali ako se ispravno sagledava turistički potencijal naše države, vama je to takođe poznato, a mogli ste to da vidite od ovih koji koriste usluge i aerodroma „ Nikola Tesla“, i drugih prevoznika, da turisti iz inostranstva vrlo rado posećuju one destinacije čija je udaljenost sat, do sat ipo vožnje, od mesta na kojem se nalazi aerodrom.

U tom kontekstu, u tom smislu bi trebalo ubrzano rešavati problem aerodroma na Ponikvama. Manje bi se koristio jer ste vi možda emotivno više vezani za taj aerodrom u Tuzli, manje bi se koristio taj aerodrom, koliko bi se ovaj na Ponikvama stavio u funkciju.

Član 7. Predloga zakona odnosi se na član 67. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Predložene izmene tog zakona glase – Ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava prevozniku izmenu reda vožnje do isteka roka važenja registrovanog reda vožnje.

Ovo je nešto što se u praksi retko ili nikad ne dešava, a ako se dešava onda ukazuje na određenu vrstu problema. Šta bi tu mogao da bude problem? Problem je da je ta linija već postala neisplativa, nije rentabilna, ekonomski nema opravdanja za prevoznika da je održava, pa se kaže da može da smanji broj polazaka, da se smanji broj autobuskih stanica, promeni naziv linije, itd.

Ono na šta je Ministarstvo trebalo da obrati pažnju i da napravi određenu vrstu analize jeste da veliki broj seoskih, prigradskih linija ostaju, odnosno ukidaju se. Prevoznici ne mogu da izdrže taj tempo, jer ekonomski nisu opravdane. Lokalne samouprave nisu uvek u situaciji da mogu da subvencionišu rad tih prevoznika da bi građani tih njihovih naseljenih mesta mogli da dođu u administrativna sedišta, obave određeni posao ili vrlo često i učenici kada odlaze na školovanje u te sredine.

Nadalje, ja nisam mogao da verujem kada sam skoro slušao jednu priču, ona mi je ličila na jedan insert iz filma, kad je mlad čovek, koji je imao 21 godinu, dobio jednu liniju u Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu, a da pre toga nikad nije ni bio u Beogradu, nije ni živeo u Beogradu. Zamislite, sad kad u taj autobus uđe 50, 100 putnika i ovaj ne zna koja mu je sledeće autobusko stajalište. To su veoma veliki problemi. Da li vi o tome razmišljate?

Sećate se vi one stare narodne – drumovi će poželeti Turke, jel tako? Imaćemo mi, izgleda, imaćemo i autoputeve, imaćemo i neke puteve, ali neće imati ko da vozi autobuse. Ne znam da li će biti putnika, putnika se nadam da će biti. O ovome treba voditi računa.

Neko je u raspravi o amandmanima na neke od ranijih zakona u toku današnjeg dana rekao da smo mi mala država, da mi moramo nešto da trpimo. Mi jesmo mala država, ali su građani ove države ponosni ljudi i trebalo bi tako i da ostane.

Moram kolege da vas podsetim, da kada ste došli na vlast, zna se dobro kako ste došli, da su oni žuti pokrali i opljačkali sve što je bilo da se uzme.

(Vjerica Radeta: Tu je bila i Zorana.)

A, je li, učestvovala je i ona u tome? Ja vama verujem sve, pa verujem i to.

Vi ste obećali da ćete se boriti protiv kriminala i korupcije, građani Srbije su to i očekivali i zato su vam dali podršku, ne koju ste kasnije uspeli da obezbedite, jer ona je bila značajna i u tom trenutku.

Od toga, u prvoj fazi vaše vladavine, nije bilo ništa, čak borba protiv korupcije nikada nije bila iskrena i stvarna, ali su određene stvari išle napred.

Sa ovakvim predlozima zakona, poštovane kolege, možete vrlo brzo očekivati da će ta popularnost u narodu Srbije prestati da raste. Ja ovo kada pogledam kao diplomirani pravnik, kolega i vi se slažete, kao dugogodišnji sudija, znate da ovo zaista ne liči ni na šta.

Ako bi čovek uzeo da iščitava, stiče utisak da je Srbija jedna banana država, jer pogledajte ovde, ovde se nešto preti, kolega Rančiću, u zdravstvenim ustanovama su neke intervencije na sate, pa ponekad i na dane. Ovde vam je u ovom članu 12, ako se pokaže da postoji javni interes za utvrđivanje eksproprijacije, onda je korisnik eksproprijacije dužan da u roku od tri dana dostavi sve dokaze uz to, pa onda ovaj organ koji sprovodi taj postupak je dužan da to pregleda, pa ako nešto nedostaje da u daljem roku od tri dana on zatraži. Onda kada sve to bude kompletirano, organ za sprovođenje eksproprijacije, na ovaj poseban način, ne u redovnom postupku eksproprijacije, onda je on dužan da dostavi vlasniku nepokretnosti dalje na pet dana da se on izjasni, pa ako i tu bude nekih nedostataka, onda će on zakazati raspravu u roku od tri dana. Hvala.

Javni prenos ovog dela sednice nije toliko ni bitan. Ostaje ovaj skandal od predloga zakona kao svedočenje o jednom vremenu, o jednom vremenu koje liči na sve više nego na parlamentarizam.

Neke od kolega ovde prisutni, ne znam koliko vas ima, kolega Arsić jeste sigurno, seća se silnog ponašanja Gordane Čomić. I gde je ona danas? Ona je samovoljno odlučila da ne dolazi u ovu salu, ali pre toga nije imala pravo na svoje mišljenje, koje bi bilo normalno. Tako sve što se radi drugim, stići će i vas. Nije to dobro.

Ne brinem ja ni za odlazećeg ministra. I ona misli da će ovim posebnim zakonima da se zaštiti za svoja nezakonita dela. Nećete vi, gospođo „jedan od 5 miliona“ uspeti da se izvučete od suda naroda, ni vi, ni bilo ko drugi.

Prepoznajem tu nekoliko državnih činovnika koji su bili još od onog vremena neposredno posle 2000. godine i verovatno ste imali više slobode. Vi danas možda i uživate tu dok sedite, ali imali ste više slobode i kod one, rekao bih, potpuno nenarodne rušilačke vlasti.

Da li se sećate, pre nekoliko dana, kada je prof. Marko Atlagić rekao, nisam vas možda najbolje razumeo, profesore, da ste morali pisati recenziju za neke koji ne zaslužuju da vi napišete recenziju za njihove radove, a da to i nisu bili njihovi radovi? Vi ste to progovorili kad oni više verovatno ne mogu da vam uzvrate.

Mnogi od kolega poslanika danas u ovome uživaju zadovoljni, ne znam samo čim. Ovo na sve više liči nego na jednu raspravu, a tim pre što je ovakav predlog zakona na dnevnom redu. Onaj ko se razume u pravni sistem države Srbije zna da postoje posebni zakoni koji regulišu ovu materiju.

Ovaj Predlog zakona stavlja van snage nekoliko zakona. Naravno, ne stavlja on kad su u pitanju građani Srbije, nego kad su u pitanju nedodirljivi. Ti nedodirljivi ne verujem da crpe snagu iz volje naroda, ni čak iz podrške predsednika Republike, nego, naravno, nekih drugih, kojima se neki poslovi poklanjaju i dodeljuju.

Kako ovde izbeći redovnu proceduru, vezano za eksproprijaciju? Nije dovoljno. Ovde treba da se ide korak dalje i da se izbegne i postupak javnih nabavki. Ovde se propisuje u jednom delu ovog zakona poseban postupak za izbor strateškog partnera. Znači, Vlada može, u slučaju kad ona bude odlučila i procenila da je potrebno doći do strateškog partnera, da ovlasti neku komisiju koja će da pregleda sve prispele prijave i onda da predloži Vladi koga će da izabere za strateškog partnera, odnosno kao izvođača određenih radova.

Sada ako vi nas, srpske radikale, pitate da li mi smatramo da trebaju moderni putevi, moderne železnice, vodni putevi i sve što je drugo, da li trebaju - trebaju. Da li to treba da ima svoju normalnu proceduru - pa, naravno.

Zar je u poslednjem mesecu, u poslednjih par meseci potrebno da se izbegnu redovne procedure?

Ovde se postavlja pitanje i garancije privatne imovine. Sigurno, kad se ovakav zakon bude primenio, kad bude stupio na snagu i bude se primenio, da privatna imovina neće biti zaštićena. A donosili ste neke zakone pod pritiskom, ne mogu sad da se setim, mislim da je to bila ona DOS-ova vlast, ali, vi ste to prihvatili, o vraćanju imovine, gde jednom napravljena nepravda može samo da se razreši pravljenjem i drugi put nepravde.

Vi se uvlačite u nešto što nema potrebe i ne znam ko vam je stavio žar u ruke, da vi sad morate nešto da uradite na brzinu, da uradite na štetu sopstvenih građana.