U načelnoj raspravi ni ministri, ni poslanici koji su se izjasnili da će podržati predlog ovog zakona nas radikale nisu ubedili da ovaj zakon uopšte ima smisla.
Ministri su pogotovo pokušali da nekako obrazlažu ovaj zakon pod nekakvim velikom tajne, očigledno je da se želelo od javnosti sakriti neke činjenice. Mi ćemo, govorili smo to i u petak i danas ćemo nastaviti kroz amandmane, upravo javnosti da skrećemo pažnju šta zapravo znače ovi zakoni. Član 1. Predloga ovog zakona i javnost to treba da zna, podrazumeva novih 45 miliona evra duga.
Kada smo to govorili u načelnoj raspravi, onda nam je ministar objašnjavao da to nije dug, to je garancija za nekih 45 miliona koje ćemo mi možda uzeti, a možda i nećemo uzeti, zavisi da li će nam trebati. Ali, ono što takođe javnost treba da zna jeste da, uzeli ili ne uzeli ova sredstva, država Srbija mora za to da plaća kamatu. Mi smo, između ostalog, zbog toga protiv donošenja ovog i ovakvog zakona.
Sa druge strane, ovaj zakon, napisali smo to u obrazloženju ovog člana, javni dug Srbije je 69,2% učešća BDP i to prelazi 50% predviđenih Zakonom o budžetskom sistemu, a nama Vlada u obrazloženju zbog čega ne prihvata ovaj amandman kaže da član 1. nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom. Evo, mi kažemo da jeste i napisali smo to.
Takođe smo rekli da nije moguće da na ovaj način donositi zakone, zato što ste i sami u obrazloženju rekli da je Vlada zaključkom od 23. februara 2017. godine potpisala garanciju za ovaj iznos sredstava sa ovom Nemačkom razvojnom bankom. Ja sad pitam vas – šta bi se desilo sa tom Vladinom garancijom i sa tim potpisom, da se nekim slučajem, recimo, ne usvoji ovaj zakon, da se od februara do danas nešto promenilo i da se zakon ne usvoji? Šta bi onda bilo sa tom već potpisanom garancijom? Ko bi bio odgovoran što je potpisao nekakav dug od 45 miliona evra?
Dalje, pitanje na koje nismo dobili odgovor, a pitali smo to ministra Vujovića, odnosi se takođe na ovaj član prvi, a bogami i na ceo zakon, tražili smo da nam se pokaže ovaj ugovor. Ovaj ugovor, koji je već potpisan, trebalo je da bude sastavni deo obrazloženja Predloga ovog zakona. Zato što nas u SRS veoma interesuje ko je bio posrednik za zaključivanje ovog ugovora? To nas zanima zato što je za posredovanje dato oko pola milijarde evra, konkretno 470 hiljada evra za posredovanje sa ovom Nemačkom razvojnom bankom.
Sa druge strane, vrlo često se Aleksandar Vučić pre svega, a i ostali članovi Vlade, u medijima hvali nekakvim prijateljskim odnosima sa Angelom Merkel, prijateljskim odnosima sa Nemačkom. Jednom se čak zaneo, pa je rekao da je Nemačka Srbiji tradicionalni prijatelj, i to je taman rekao negde u vreme obeležavanja godišnjice u Šumaricama. Ako je to zaista tako, zašto onda naša Vlada, a Skupština će to verovatno sutra usvojiti, zašto mi onda činimo Razvojnoj banci Nemačke, zašto nam to nemačka država nije pomogla?
Dakle, ovo nema nikakve veze, takođe radi javnosti, ovo novo zaduženje nema apsolutno nikakve veze sa nekakvim ekonomskim, privrednim i ne znam kakvim odnosima između Nemačke i Srbije. Ovo je prilično čudan odnos i prilično pod velom tajne, što sam već rekla. Zaista insistiramo, ministar Brnabić svakako i ne može verovatno ni da nam odgovori na ovo pitanje, pogotovo ne može da nam pokaže taj ugovor, ali mi smo to tražili od Vujovića i bilo bi dobro da je danas ovde, možda bismo u ovoj raspravi u pojedinostima mogli neke stvari pomalo i da razjasnimo. Hvala.