Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6960">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Kada je u načelnoj raspravi Milan Marković, obrazlažući Predlog zakona, govorio o članu 30. onda je rekao da postoji rizik od prevremenih izbora. Naravno, to je svakog ozbiljnog šokiralo. Zamislite, rizik od izbora? Čiji je to rizik? Vladajuće koalicije? Dobro, znamo da su oni u velikoj opasnosti što se tiče sledećih izbora, ali reći javno, ministar da kaže da postoji rizik od prevremenih izbora je zaista skandalozno.

Rekao je kada je obrazlagao stav 2. člana 30. da ne daj bože ako se dese redovni izbori pa bi se onda primenjivao ovaj stav 2. Dakle, prevremeni izbori su rizik, a ne daj bože da se dese redovni. Očigledno je da se vladajućoj koaliciji nikako ne ide na izbore. Kada se konačno odluče da raspišu izbore i da građani glasaju onda ćemo, zahvaljujući ovom zakonu o čijim izmenama i dopunama danas govorimo, imati ozbiljnih problema sa regularnošću izbora.

Mi iz SRS godinama unazad tvrdimo i govorili smo to i u načelnoj raspravi, posle svakih održanih izbora mi podnosimo ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije zato što tvrdimo da izbori ne mogu biti regularni i da ne mogu biti legitimni i legalni ako ne postoji jedinstven birački spisak i ako ne postoji nadzorni odbor koji prati izbore odnosno predizbornu kampanju.

Milan Marković je tvrdio, najpre se mnogo razmetao u javnosti kako će on sada da donese zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kako pomera reformama dosadašnje stanje u političkom sistemu državi itd. i onda smo dobili ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku koji jeste sve samo ne zakon o jedinstvenom biračkom spisku.

U zakonu čije izmene i dopune razmatramo u pojedinostima ne postoji predviđena izrada jedinstvenog biračkog spiska. Možemo o tome da govorimo koliko god hoćete, ovo što je predviđeno ovim zakonom opet je samo skup biračkih spiskova po lokalnim samoupravama. O tome su govorile moje kolege kada su govorile o amandmanu na član 3. i potrebi da se briše taj amandman, što je najbolja potvrda taj član 3. koji ste predvideli kakve sve manipulacije pripremate za naredne izbore.

Onda u članu 30. kažete ministar je pre toga rekao da ovo što je predviđeno u stavu 2. člana 30. da one ne može da obeća i kaže – sva je prilika da će biti urađen jedinstveni birački spisak do eventualnih redovnih izbora, ali on ne može da obeća da će to tako biti. To je zaista neverovatno da za dve godine niste uradili taj jedinstveni birački spisak pod navodnicima jedinstven ovako kako ste ga vi predvideli možda je za nijansu bolji od ovog što imamo danas. Ponavljao, opet to nije ni blizu onog što zaista predstavlja jedinstven birački spisak.

Rekao je Milan Marković da je to bilo jednostavno da bi bilo davno doneto, da bi davno bio urađen taj jedinstven birački spisak. Mi vam tvrdimo i govorili smo i kad smo govorili pre dve godine o zakonu i sad u načelnoj raspravi, evo danas u raspravi o pojedinostima. Jeste jednostavno uraditi jedinstveni birački spisak u eri informacionih sistema, vrlo jednostavno je uraditi jedinstven birački spisak i ne moraju da se raspisuju tenderi, ljudi idu na mesec a vama je komplikovano da napravite jedinstven birački spisak. Dakle, vrlo jednostavno je to da se napravi i radi javnosti pre svega hoćemo da skrenemo pažnju da je to sa nekoliko poteza, dobar informatičar će to da uradi. Da se povežu lokalne samouprave sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, da se svaka promena iz Ministarstva unutrašnjih poslova automatski prenosi u lokalne samouprave koje bi imale jedinstven spisak i vrlo, vrlo prosto. Vi to nećete.

Suština je da vi sada treba da smislite kako da pokradete naredne izbore sa onim boravištem koje će na majke mi da se upisuje, pa sa mogućnošću da jedan čovek bude upisan na pet biračkih spiskova koje vi zovete jedinstvenim, ne znam kako, a može da bude upisan na pet biračkih spiskova. Fizički je moguće da obiđe pet biračkih mesta u toku dana. Sapunom može da se opere sprej koji ste vi uveli i koji ste uvezli, sprej svako zna da može da se opere sapunom i da ne ostavlja više traga. I o tome smo vam govorili kad je govoreno o ovom zakonu i skretali pažnju da nabavite sprej koji ne može da se briše, bar 24 časa. Niste to uradili. Što biste to radili? Vi nećete poštene poštene izbore. Vi hoćete da pokradete izbore, pa vam onda treba i takav sprej.

Reagujte vi kako god, ali je činjenica da vam to jeste namera i kolege iz vladajuće koalicije koje reaguju, ja bih zaista volela da ukrstimo argumente. Sve ovo što smo dosad rekli o svakom članu pojedinačno i ovo što ću sad da kažem o članu 30, kažite da nismo u pravu. Kažite da je član 30. odnosno član 6. ovog zakona koji se odnosi na član 30. osnovnog zakona, kažite da ovo liči na zakonsku normu. Ovo je, rekla sam to ministru kad je bio ovde. Ovo su dve rečenice koje bi mogle da budu prenete u nekom njegovom intervju, u nekim novinama. Ali da ovo bude zakonska norma to je nemoguće. Evo čuće javnost. Izuzetno iz stava 1. ovog člana ako se u toku 2011. godine odnosno 2012. godine pre raspisivanja redovnih izbora raspišu vanredni izbori za narodne poslanike, na tim izborima koristiće se postojeći birački spiskovi ustanovljeni pre stupanja na snagu ovog zakona, prema pravilima na osnovu kojih su uspostavljeni u slučaju raspisivanja redovnih izbora za narodne poslanike primeniće se ovaj zakon. Šta li ste hteli da kažete?

Evo, najpre vas gospodo, pošto nema ministra, a pravnici ste, da podsetim da u zakonu terminologija mora da bude suština, pogotovo mora da bude u skladu Ustavom Republike Srbije, a i terminologija mora da bude usklađena sa Ustavom. Da li ste pročitali negde u Ustavu da postoji termin vanredni izbori? Ne postoji, ne postoje takvi izbori uopšte. Ne znam onda na šta se odnosi ovo što ste napisali.

Od dana početka primene ovog zakona, to je drugi stav, do raspisivanja redovnih izbora za narodne poslanike, odnosno do okončanja vanrednih izbora iz stava 1. ovog člana, opštinske, odnosno gradske uprave u obavezi su da biračke spiskove vode po pravilima na osnovu kojih su vođene pre stupanja na snagu ovog zakona.

Dakle, ko razume, svaka čast. Ali, evo, da građani razumeju. Ako se u nekom neodređeno kom periodu održe prevremeni izbori, onda će se raditi i po vašem priznanju i po zakonskom priznanju bez jedinstvenog biračkog spiska, pa makar bio i taj nakaradni koji vi planirate posle ovog tendera koji ste raspisali da napravite. Ako se dese izbori na dan 6. maja, koji je poslednji rok iduće godine, poslednji rok po Ustavu i Zakonu o izboru narodnih poslanika, onda ćemo imati taj neki tzv. jedinstveni birački spisak za koji mi tvrdimo da nije jedinstven birački spisak.

Pitanje – ako se dese ti prevremeni izbori 4. maja, da li će onda da se primenjuje taj tzv. jedinstveni birački spisak ili ga neće biti? Ako se dese tog 6. maja, koji je poslednji rok, šta onda to znači? Šta znači, koji je to termin, kad nastaje termin održavanja prevremenih izbora? Da li može neko to da nam objasni? Da li su redovni izbori u terminu koji se održava u poslednjoj godini neke vlade ili sada vi određujete – to je mesec dana, pre tog poslednjeg roka 12 dana, sedam meseci, tri meseca? Dakle, ovo u zakonu nikako ne može da stoji. U zakonu mora da bude precizirano i da se kaže do kog datuma vi garantujete da imate taj tzv. jedinstven birački spisak.

Stalno ponavljamo takozvani zato što tvrdimo da nemate ni po ovom zakonu nećete imati jedinstven birački spisak, odnosno nećemo ga imati svi mi. Imaćemo veliki rizik od toga kako će ovi izbori biti održani kada nemamo jedinstveni birački spisak i kad nemamo nadzorni odbor, što je drugi problem, koji nikako nećete da uradite. U Zakonu o izboru narodnih poslanika postoji obaveza formiranja nadzornog odbora za svake izbore. Proporcionalno u taj nadzorni odbor idu stranke srazmerno broju osvojenih glasova na prethodnim izborima i vi to nikako nećete da uradite zato što kada nemate taj nadzorni odbor, onda možete u predizbornoj kampanji da radite šta god hoćete. Vi iz vlasti možete da izvodite mašine, da asfaltiraju sedam metara, 20 metara, vrpce seku, presecaju itd. Onda možete da donosite žute kese, kao što ste donosili u Rumi. Aleksandar Martinović je već donosio ovde, pa je vadio sadržaj iz tih žutih kesa koje ste nosili u toj predizbornoj kampanji.

Možete kao što ovi Nikolićevi i Vučićevi vode ginekologe da pregledaju žene. Hirurge vode. Ne znam da li, ne daj Bože, operišu po selima. Vode oftamologe, nose kišobrane, mobilne telefone, plazma televizore, dele ih ljudima. Sve to može da se radi. Zašto? Zato što vi nećete da se konačno jednom u Srbiji održe regularni izbori na koje niko ne može staviti primedbu.

Vi to nećete i to je problem što ste sad ovaj zakon ovako na vrat na nos - što li ste ga, da vas neko pita, što ste ovaj zakon menjali, šta vam ove promene znače? Ništa. Zaista nemate odgovor na to pitanje i rekli smo da kada je ministar učestvovao, govorio je u onoj načelnoj raspravi, nikad od kad ga znam i kao poslanika i kao ministra, nikad nije bio toliko zbunjen, jer zaista videlo se da ne zna šta će da kaže. Tu je došao da brani nekakav predlog zakona, koji zaista, niko ne može da odbrani jer ovo što ste uradili, ovo što nam nudite nije zakon. Ovo nije zakon.

Onaj član 3. koji je veoma bitan, zapravo vas tera na kršenje zakona, na kršenje Ustava. Ovaj član 30, odnosno član 6. koji se odnosi na član 30, vidite i sami, čuli ste, malopre sam ga pročitala, ne može nikako biti zakonska norma, nego nešto -pričam ti priču, ako bude ovako, biće onako, ako ne bude onako, biće ovako. Suština je, dakle, nemate jedinstven birački spisak, pripremate se da održite izbore bez jedinstvenog biračkog spiska, a mi tvrdimo to podrazumeva još jednu izbornu krađu. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas, između ostalog, ovde raspravljamo o sporazumu o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, pa onda o sporazumu između Vlade Republike i Vlade Republike, pogrešno napisano, Makedonije, pa onda između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, Vlade Republike Srbije i Republike Bugarske.
Interesantno je da su sve ove zemlje na spisku zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo. Ono što je interesantno i što vas mi iz SRS pitamo je kada ćete se zaustaviti u ovakvom srljanju na, očigledno vam je, valjda gubitničkom putu ka EU? Valjda su vam ohladili glave 9. decembra kada su vam jasno stavili do znanja da neće Srbiju u EU, ali vama sve to nije dovoljno, vi i dalje gazite dostojanstvo svakog građanina Srbije pojedinačno i gazite dostojanstvo države Srbije, zaključujući bilo kakav sporazum sa i jednom od ovih država, o kojim sporazumima zapravo danas govorimo.
Interesantno je, kad je u pitanju ovaj sporazum između Srbije i Bugarske o socijalnoj sigurnosti, šta stoji u članu 1. ovog sporazuma? Taj član 1. govori o definiciji pojmova i kaže se: Bugarska – u ovom sporazumu sledeći pojmovi znače, broj 1 -teritorija " u odnosu na Republiku Srbiju državna teritorija države Srbije".
Gospodine Ljajiću, da li u ovom terminu podrazumevate Republiku Srbiju sa KiM, kao sastavnim delom Republike Srbije? Mi se bojimo da ne, zato što sporazum zaključujete sa državom koja je priznala lažnu državu Kosovo. Dakle, ovo sa aspekta Bugarske znači država Srbija bez KiM. Ovo je veoma ozbiljno pitanje i zaista očekujemo odgovore na sva ova pitanja koja smo vam do sad postavili, pa naravno i na ona, koja ćemo vam postavljati danas u toku ove rasprave.
I ono što jeste potpuno nenormalno u celoj ovoj situaciji jeste, da vi najpre potpišete sporazume i da nam onda donosite te sporazume na ratifikaciju. Naravno, da to jeste, ne znam zašto me gospođa predsedavajuća čudno gleda, to jeste nešto što je potpuno naopačke postavljeno u pravnom sistemu države Srbije, u poslednjih 11 godina, ali nažalost, to nije jedino što je u pravnom sistemu države Srbije naglavačke postavljeno, jer ništa što ste do sada uradilo, pokazalo se nije u interesu ni jednog građanina Srbije i nije u interesu države Srbije.
Imamo i sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, kako ste vi ovde napisali, da ne ponavljam ono što je kolega Martinović rekao, da ne možete da neku državu nazivate drugačije od imena koje je za tu državu prihvaćeno u UN, ali dobro, to ste već čuli i verovatno vas baš briga. Ali, radi se o sporazumu dakle, kako ste vi napisali između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uslovima putovanja državljana ove zemlje.
Hajde da se podsetimo, da je pre nekoliko dana državljanin ovde zemlje koji je nažalost i predsednik države Srbije, Boris Tadić i bez ratifikovanja ovog sporazuma bio u poseti bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i da je odande dajući intervju njihovim novinama Dnevnik, čini mi se da se tako te novine zovu, poručio građanima Srbije i poručio svojim evropskim prijateljima, da on misli da bi bilo dobro da se prizna dvojni suverenitet kada je u pitanju teritorija KiM. Dvojni suverenitet ne znači ništa dugo nego priznavanje, zvanično priznavanje lažne države Kosovo. To je prosto neverovatno, da predsednik države na ovaj način šalje poruke građanima Republike Srbije i to čak, ne iz svoje države nego iz ove druge države. Tada je takođe rekao da moramo da vodimo računa o Srbima u Makedoniji u Temišvaru, u Crnoj Gori itd. i kaže – a naravno i o Srbima na Kosovu.
Dakle, Boris Tadić je Srbe na KiM izjednačio sa Srbima koji žive u…
 Sledeći sporazum koji ste nam predložili u dnevni red i o kome se raspravlja, je Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, međunarodne ilegalne trgovine drogama i međunarodnog terorizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije.
Zaista je neverovatno, a i sklandalozno da vam je palo na pamet da ovakav sporazum i bilo kakav sporazum sa Albanijom možete da potpišete, bilo ko od vas iz Vlade Republike Srbije i da tražite da ga ova skupština ratifikuje. Između ostalog, u ovoj preambuli Rezolucije Generalne skupštine UN, pa kažete broj rezolucije, koja se odnosi na međunarodnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, kao jedinstvene konvencije itd. Ovo skrećem pažnju da bi bilo jasno da se vi ovde pozivate na neku rezoluciju Generalne skupštine, a pitamo vas zašto se ne pozivate na Rezoluciju 1244? Naravno, vama to ne pada na pamet. Opet moram da pomenem ime, odnosno funkciju predsednika države, koji je 9. decembra pričao o tome kako su njemu rekli ovi iz EU da traže da se odrekne Rezolucije 1244, pa je on njima rekao, itd. kao da je pričao o nekim svojim porodičnim odnosima. Pa i da je o tome govorio, valjda bi se konsultovao sa ženom i decom. Dakle, prosto neverovatno.
Osnovni motiv za potvrđivanje ovog sporazuma, vi ovo pišete, predstavlja potreba za daljim jačanjem i unapređenjem policijske saradnje između Republike Srbije i Republike Albanije, kao teritorijalno bliske zemlje. Gospodine Ljajiću, Albanija nije Srbiji teritorijalno bliska zemlja, već država sa kojom se graniči Srbija. Neverovatno je da ovakve stvari možete da napišete u ovom obrazloženju. Dakle, vi već priznajete da postoji država između Albanije i Srbije. Ovo je jedan od 20 načina na koji ste vi već priznali lažnu državu Kosovo, vi iz Vlade Republike Srbije i generalno svi iz režima Borisa Tadića. Zaista je skandalozno ovo što pokušavate da podmetnete narodnim poslanicima.
Kada je reč o Albaniji, ne možemo a da vas ne podsetimo na Izveštaj Dika Martija. Kada je malo pre kolega Martinović pričao o zaista monstruoznim stvarima koje su radili šiptari, kada je u pitanju trgovina ljudskim organima, kada je pominjao da su vadili živim ljudima srce, organe, da su klali ljude itd, gledala sam neke narodne poslanike koji se mršte i, kao, ne mogu to da slušaju. Da, to je strašno, to je monstruozno i da se sluša i da se izgovara, ali to su Šiptari radili Srbima i živim Srbima su vadili organe i prodavali ih preko Albanije.
Vi hoćete da mi sarađujemo sa Albanijom? To je prosto neverovatno, gospodine Ljajiću. Zašto niste insistirali, mi iz SRS smo vam to predlagali, da se zaista otpočne istraga po izveštaju Dika Martija? Kako – pod okriljem UN. Ko da vodi tu istragu – nadležni organi Srbije i Albanije. Zašto? Zato što se radi o građanima Srbije, kojima su živima vadili organe. Zašto i nadležni organi Albanije? Zato što je Albanija kao država bila vrlo umešana u trgovinu ljudskim organima. Vi onda ironišete sa narodnim poslanicima i kažete da hoćete neki sporazum u borbi protiv međunarodnog terorizma sa Albanijom. Da li postoji veće leglo međunarodnog terorizma od ovog što su radili Šiptari i što se radi u Albaniji? Živim ljudima su vadili organe.
Šta je država Srbija uradila, koliko ste se založili da Izveštaj Dika Martija dođe na dnevni red, da se zaista o Izveštaju Dika Martija sprovede istraga i da neko odgovara, da odgovara Hašim Tači, direktno umešan u ovo? Ne, vama je Hašim Tači premijer neke države, on je vama partner, gospodine Ljajiću.
Vi razgovarate sa potpredsednikom takozvane države Kosovo onom Editom Tahiri. Ona i Borko Stefanović razgovaraju. Priznajete i na taj način i na mnogo načina ste priznali lažnu državu Kosovo. Onda još hoćete da se sporazumevamo i da potpisujemo sporazum sa državom na čijoj teritoriji je žuta kuća, čuvena žuta kuća. Zaista neverovatno.
Ono takođe što, evo treba i da završim zbog ostalih kolega, samo da napomenem kratko preambulu vezano za ovaj sporazum koji se odnosi na Srbiju i Tursku. U želji da unaprede bilateralnu saradnju kažete vi, - s ciljem jačanja i razvoja prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Turske, radi unapređenja dobrobiti i stabilnosti u mirnoj atmosferi u obe države, u okviru principa uzajamnog poštovanja suvereniteta jednakosti, interesa obeju strana.
Jeste li i ovde priznali da vi ne priznajete suverenitet države Srbije u okviru našeg Ustava i Ustavom utvrđenih granica, gde je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Bojim se takođe da niste, jer Turska vam ne priznaje takav suverenitet. Turska je priznala suverenitet lažne države Kosovo. Gospodine Ljajiću, niste govorili o ovim sporazumima, možda zato što se slažete sa nama, sa ovim što mi iznosimo. Ako nije tako, recite onda da li smo u pravu. Hvala.
Gospodin Novaković je povredio član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine kada je malo pre u obraćanju kolegi Momiru Markoviću rekao da narodni poslanik ne mora da sedi u skupštinskoj sali i, otprilike, ako mu se ne sluša da može da izađe. Nigde u Poslovniku ne piše da predsedavajući može na taj način da skreće pažnju narodnom poslaniku na eventualno neprimereno ponašanje.

Želim da skrenem pažnju da sednica Narodne skupštine nije komemorativni skup. Ovde se ne može očekivati i ne treba se očekivati kamerna situacija. Gospodine Novakoviću, i vi vrlo često razgovarate sa nekim ko sedi pored vas i mi vam to nikad nismo zamerili. Bilo bi primerenije da ste gospođi Jorgovanki Tabaković rekli da, ako nema koncentraciju, ne mora ni da govori. Znate, ona i onako ovde sedi na osnovu činjenice da je ukrala mandat SRS.

To što su Dinkić i Nikolić napravili neku kombinaciju o nekoj budućoj ljubavi, to izvolite na vašim konvencijama koje, uzgred budi rečeno, održavate suprotno Zakonu o borbi protiv korupcije. Nadamo se da ćete zato u materijalnom smislu i odgovarati, a svakako će i građani Republike Srbije, kada budu izašli na birališta, znati da cene i ponašanje političkih stranaka, ne samo u izbornoj kampanji, nego i pre i posle toga. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već evo više od 20 godina, od kad je višestranačje u Srbiji, SRS posle svakih održanih izbora i proglašenih izbornih rezultata podnosi ustavnu žalbu, zato što se svi do sada održani izbori mogu tretirati kao nelegalni i nelegitimni, iz dva osnovna razloga. Jedan razlog je da ne postoji jedinstven birački spisak i da to omogućava krađu na izborima. Drugi razlog je da, pogotovo u ovih poslednjih 11 godina, predstavnici DOS-a ne žele da formiraju nadzorni odbor koji bi kontrolisao medijsko predstavljanje stranaka i vođenje predizborne kampanje.
Ovde slušamo malo pre Jorgovanku Tabaković koja je na ovom mestu zahvaljujući krađi, izbornoj krađi, odnosno krađi volje građana Srbije, koja priča o tome kako se vode kampanje i kako se kupuju birači, a onda, ministre, vi se ne javljate da kažete nijednu reč o tome, a dobro znate, kao što znaju građani ovih opština gde su izbori održani, kako su to naprednjaci vodili lekare, davali ljudima naočare, pa posle doveli u problem vid tih ljudi koji su za džabe uzeli te naočare. Zamislite, vodili lekare ginekologe da pregledaju žene na terenu. Davali su u Ugrinovcima plazma televizore, mobilne telefone, šporete i šta sve nisu.
Da postoji taj nadzorni odbor, o kojem mi u Srpskoj radikalnoj stranci pričamo, onda bismo svakako mogli da stavimo u neku kontrolu i da uvedemo u red one koji na taj način pokušavaju da ukradu glasove birača.
Kada je gospodin Marković pre dve godine govorio o ovom osnovnom zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, koji se danas ovim novim zakonom menja i dopunjuje, tada je gospodin Marković bio pun elana, uveravao nas da je to zakon koji neće imati svoje izmene i dopune, da je to zakon koji će doneti revolucionarne promene u izbornom sistemu i da je to zakon između ostalih zakona koji uvode ozbiljne reforme u političkom životu Srbije. Mi smo tada tvrdili, gospodin Marković se, pretpostavljamo, seća, da donosite jedan neprimenjiv zakon, da donosite zakon koji neće moći živeti u pravnom sistemu Republike Srbije. Ubeđivali ste nas da to nije tačno. Evo, danas imamo na dnevnom redu izmene i dopune zakona i dokaz onoga što je tvrdila Srpska radikalna stranka pre dve godine, što mi inače tvrdimo kada govorimo o predlozima zakona koji se ovde zastupaju u ime Vlade Republike Srbije.
Gospodina Milana Markovića u ovih već više od deset godina, koliko se znamo, znam i kao poslanika i kao ministra u već drugom sazivu, nikad čovek nije bio ovako indisponiran i nervozan u komunikaciji sa narodnim poslanicima kao danas. Prosto je neverovatno koje smo ovde rečenice čuli od čoveka koji je, pre svega, diplomirani pravnik, prosto neverovatno. Govorio je Milan Marković o riziku od prevremenih izbora, što je zaista neverovatno. Ko to može da ima rizik od prevremenih izbora, osim onih koji su sada na vlasti?
Tender za izradu jedinstvenog biračkog spiska, to je zaista nešto onako što me posebno fasciniralo, kada smo govorili o ovom zakonu pričali smo na koji način može da se uradi vrlo jednostavno jedinstven birački spisak. Onda se Milan Marković ljuti kada mu Nemanja Šarović skrene pažnju šta smo mi to govorili, kako to može da se uradi i onda kaže - zašto to nisu uradili radikali kada su bili deo vlasti? Da, mi smo, srpski radikali, bili deo vlasti na republičkom nivou dve i po godine i nemerljiv je doprinos Srpske radikalne stranke i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja u donošenju zakona o izboru narodnih poslanika, koji je i danas dan na snazi. Taj zakon je tada 2000. godine u oktobru objedinio sve političke stranke na političkoj sceni Srbije, i one iz vlasti i one iz opozicije. Jedino što ste promenili u tom zakonu je ovo pravljenje kandidata za poslanike po osnovu nekakvog redosleda, odnosno izbor poslanika sa tog spiska po redosledu i ovo što ste protivustavno proglasili da su poslanici vlasnici mandata. Sve ostalo je ostalo na snazi iz tog zakona, gospodine Milane Markoviću, i u tom zakonu je predviđeno postojanje jedinstvenog biračkog spiska i nadzornog odbora, ali mi, nažalost, više nismo bili u prilici da kao deo vlasti radimo na tome. Zato smo sa ovog nivoa skretali pažnju, pa i vama više puta.
Kažete – Ministarstvo ne može ni na koji način biti odgovorno zato što nemamo birački spisak i zato što ste vi bili valjda, kako bi rekao vaš stranački kolega, onaj plagijator Lilić, bili ste u pravnoj zabludi kada ste nas ovde ubeđivali da će ovaj zakon biti apsolutno primenljiv već do nekih narednih izbora, ma kada oni bili. Ko je onda taj ko je odgovoran, ako niste vi? Taj ko se javio na tender, pa nije uradio svoj posao? Pa, ko je odgovoran što ste uopšte imali taj tender i što ste uopšte nekog tamo zadužili, kada je to bilo moguće uraditi u okviru ministarstava, ne samo vašeg, nego i ovih koje vi ovde kritikujete? Iskritikovali ste ministarstvo vašeg kolege Dulića, pa Ministarstvo policije. Dakle, svi su nešto krivi što nemamo jedinstven birački spisak, samo vi niste.
Kažete - da je to bilo jednostavno, već bi bilo urađeno. Pa, gospodine Markoviću, valjda ste to znali i 2009. godine. Tada nam niste tvrdili da je nemoguće uraditi jedinstven birački spisak za dve godine. Tvrdili ste suprotno. Ne znamo sada zaista šta se to u međuvremenu promenilo. Pričali ste i o problemu matičnih brojeva, ulica i preko milion birača koji se vode na dve adrese. Dakle, mi sve to znamo i mi to sve pričamo godinama. Mi smo vam to pričali i kada ste 2009. godine tvrdili da donosite odličan zakon, koji danas menjate.
Ovo što danas potvrđujete, gospodine Milane Markoviću, govori o tome da ste vi spremni i da ste vi svesni da će naredni izbori biti pokradeni, jer ako tvrdite ovo, što mi znamo da je tačno, ako vi potvrđujete to, onda to znači da su svi prethodni izbori bili nelegalni i nelegitimni i da će ovi naredni izbori biti pokradeni. Prema onome što ste vi rekli, zapravo može da se zaključi jedino da u Srbiji nikada ne smeju da se održe izbori. To je logičan zaključak onoga što ste vi rekli. Pogotovo kada ste rekli – ako se ne daj bože dese redovni izbori. Dakle, ako imate rizik od vanrednih izbora, kažete – ne daj bože da se dese redovni izbori, onda se zaista pitamo da li vi uopšte mislite nekada raspisati izbore? Nekako se plašimo da vam to nije namera.
Ne možete da obećate da će ovaj posao biti završen do tih nekih narednih izbora, ali je sva prilika da će biti urađen jedinstveni birački spisak. Pa, gospodine Markoviću, sva je prilika da mi i posle ovih izmena nećemo imati jedinstveni birački spisak, pre svega što osnovni zakon nije dobar, što osnovni zakon nije stvorio uslove da u Srbiji postoji jedinstven birački spisak.
Ono što je zaista nešto što je prosto neverovatno i opet me zapanjilo da vi kao pravnik, čije sam pravničko znanje zaista uvažavala, da ste mogli da predložite izmenu ovog člana 30. na način na koji ste ovo uradili. Izuzetno od stava 1. ovog člana ako se u toku 2011. godine, odnosno 2012. godine, pre raspisivanja redovnih izbora, raspišu vanredni izbori za narodne poslanike, na tim izborima koristiće se postojeći birački spiskovi ustanovljeni pre stupanja na snagu ovog zakona, a prema pravilima na osnovu kojih su ustanovljeni u slučaju raspisivanja redovnih izbora za narodne poslanike primeniće se ovaj zakon. Od dana početka primene ovog zakona do raspisivanja redovnih izbora za narodne poslanike, odnosno do okončanja vanrednih izbora, iz stava 1. ovog člana opštinske, odnosno gradske uprave u obavezi su da biračke spiskove vode i po pravilima na osnovu kojih su vođeni pre stupanja na snagu ovog zakona.
Gospodine ministre, ovo možete da kažete u nekom intervjuu za neke novine, da opišete kako vi to vidite, ali ovo da bude formulacija zakonske norme, ovo je prosto neverovatno. Koji vanredni? Koji redovni? Kada? Da li će biti? Da li neće biti? Valjda morate datumom da ograničite, ako već ograničavate primenu neke zakonske norme. Onda to mora da bude precizno određeno datumom, a ne ovako po sistemu pričam ti priču.
Ovo je samo jedna od značajnih primedbi, a čuli ste od našeg ovlašćenog predstavnika, kolege Nemanje Šarovića, kroz amandmane, jer smo na sve članove imali primedbe, kroz amandmane ćemo govoriti precizno o tome, a vas za kraj hoću da pitam nekoliko stvari, naravno, vrlo vezano za izbore i za jedinstven birački spisak. Da li imate informaciju i da li imate odgovor na pitanje zašto su u Kraljevu raspisani izbori za mesne zajednice, savet mesnih zajednica, pa je sedam dana pre izbora povučena ta odluka? Onda su ponovo raspisani izbori, pa onda dva dana uoči održavanja izbora ponovo povučena odluka. Možda nemate informaciju. Očekujem da ćete bar do onog drugog dela rasprave da saznate, pa ćete da nas obavestite.
Takođe, moramo da vas pitamo i ne smemo da propustimo priliku, ljutili ste se kad smo vam pomenuli da ovaj jedinstveni birački spisak ili zbir biračkih spiskova, koji je zapravo to što vi zovete jedinstveni birački spisak, mora da se odnosi i na teritoriju KiM, odnosno na celu Srbiju. Vi ste rekli – kakvi KiM, kakvi birački spiskovi, tako ste rekli malopre kad ste se obraćali posle diskusije Nemanje Šarovića i prosto zapanjujuće. Vi morate da obezbedite, ministre, da se svaki zakon primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije. Ako to ne možete, ako to nećete, ako to neće neko u Vladi, onda ih nagovorite da prihvate više predlog SRS da se u ovom parlamentu raspravlja o problemima na KiM. Već mesecima to molimo, tražimo, insistiramo ali nemamo pozitivan odgovor, ni u skupštinskoj većini, ni što se tiče vas iz Vlade Republike Srbije.
I Ministre Markoviću, poslednje pitanje za vas, pošto smo u medijima saznali da nisu svi ministri glasali vezano za donošenje uredbe kojom se priznalo, kojom je Vlada Republike Srbije i ovaj režim priznali vrhovni sud takozvane države Kosovo i na taj način zapravo priznali priznali lažnu državu Kosovo, želimo da znamo – ko je od ministara bio protiv ove uredbe? Ako ste vi, zašto niste ubedili i ostale da je to što rade neustavno, ako niste, zašto ste zakazali kao pravnik i zašto niste svojim kolegama skrenuli pažnju na Ustav Republike Srbije? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u ovom parlamentu 2004. godine usvajan zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poslanici SRS su utvrdili ono što danas takođe možemo da potvrdimo da je i ovaj zakon prilično predstavlja samo mrtvo slovo na papiru i da njegova primena neće doneti do onoga što je valjda bila intencija zakonodavca.
Radi se o tome da je ovo bio loš zakon i godinama unazad smo slušali upravo gospodina Rodoljuba Šabića koji se žalio na taj zakon pa je inicirao njegovu izmenu dva puta, pa smo imali izmenu tog zakona, evo sad vidimo u najavi takođe da Rodoljub Šabić ima nameru da inicira izmenu ovog zakona i onako kako je on to sada najavio, čini se da je to dobra ideja. Samo ne znamo šta će biti kad zaista dođe do toga da budemo raspravljali o tom zakonu.
Podsećamo da je Rodoljub Šabić je izabran na ovu funkciju davne 2004. godine, više godina je kuburio sa problemima koje je imao, kako je on tvrdio sa predstavnicima izvršne vlasti. Prvo nije imao prostorije, te nije imao dovoljan broj zaposlenih da rade sve one poslove koji su u nadležnosti poverenika, s obzirom na zakon koji je usvojen, pa je bilo problema i sa visinom zarada, itd.
Ono što je suština jeste da i vi kada ste donosili ovaj zakon i kada ste prvi put birali gospodina Rodoljuba Šabića za poverenika, kao ni danas nemate baš iskrene namere i niste baš u praksi pokazali da poštujete tzv. nezavisna regulatorna tela, kad kažem vi mislim pre svega na predstavnike izvršne vlasti, a svakako i skupštinske većine koja tu izvršnu vlast, odnosno Vladu Republike Srbije podržava.
Čuli ste od poslanika SRS da smo mi na konkretnim nekim primerima zapravo uspostavili, rekla bih korektnu saradnju sa gospodinom Šabićem. Mnogo toga što smo objavljivali u našim stranačkim novinama "Velika Srbija" dobijali smo na osnovu naših saznanja, tražili smo i dobijali smo podatke od gospodina Šabića. Naš anti-korupcijski tim koji predvodi jedan vrlo sposoban mlad čovek, Ivan Ninić, takođe ima korektnu saradnju sa gospodinom Šabićem, ali postoje ipak problemi.
Postoje problemi i to na više koloseka. Najpre gospodin Rodoljub Šabić ne može da vrlo često dođe do informacija koje su od javnog značaja ako se od njega to traži, pa onda on dalje traži i problem bude da on mora da vas obavesti i obaveštava, kaže – znam da to treba da dobijete ali ne daju oni iz Vlade, oni iz Javnog preduzeća, itd, iz Pošte, zavisi od koga se to traži i na šta se zapravo odnosi taj zahtev.
Takođe, jedan veliki problem u funkcionisanju poverenika jeste zakon koji je tako koncipiran i takav je usvojen da zapravo poverenik čak i kada bi hteo da ovaj posao radi još bolje nego što ga radi, ne bi to mogao zato što se njegov posao završava na tome da zatraži informaciju i da je dobije ili ne dobije. Ako je ne dobije, nikom ništa. Može tamo neko da plati neku kaznu od 200 hiljada dinara i on može kao poverenik da izrekne tu meru, a znate kada je u pitanju neki kriminal od više miliona evra i kad neko treba da da informaciju o tom kriminalu, onda će on pre da prihvati da plati kaznu povereniku od 200 hiljada dinara, nego da daje tu informaciju koja je mnogo, mnogo veća, prevedeno u dinare ili evre svejedno.
Dakle, to je jedan problem. Sledeći problem je što i tamo gde uz pomoć zainteresovanih lica, gospodin Šabić dođe do određenih podataka i kad je očigledno jasno da se radi o nekim kriminalnim radnjama i tu se stavlja tačka. Može da se objavi u nekom mediju, rekoh mi to objavljujemo u "Velikoj Srbiji", možda još po neki mediji po nešto od toga objave, ali nema reakcije državnog tužioca, nema reakcije MUP i šta smo radili, ništa.
Dakle, to je feler u zakonu, a pre svega problem u funkcionisanju državnog tužioca koji bi trebao da prati i ovaj parlament i medije itd. i da na osnovu saznanja pokreće odgovarajuće postupke. To je obaveza državnog tužioca i zapravo svih javnih tužilaca i njihovih zamenika.
Postoji još jedan problem, gospodin Rodoljub Šabić, zapravo poverenik za informacije od javnog značaja u ovom slučaju je to Rodoljub Šabić, ima obavezu da reaguje slično javnom tužiocu i kad dođe do određenih saznanja on treba da pokuša da dođe do podataka da bi raščistio neku situaciju, neke notorne činjenice koje se pojavljuju u javnosti i tu imamo problem da nismo baš imali neku veliku ažurnost u tom delu gospodina Šabića.
Gospodin Šabić je ovih dana inicirao jednu temu i mediji se bave tim, odnosi se, kako on kaže zloupotrebu ličnih podataka građana u nastupima nekih političkih stranaka, odnosno aktivista političkih stranaka.
Ovo je tema o kojoj smo mi u SRS više puta govorili i konkretne podatke smo iznosili.
Činjenica jeste da pojedine političke stranke zloupotrebljavaju tu činjenicu da imaju vlast u nekoj lokalnoj samoupravi i da na osnovu toga mogu da dođu do biračkog spiska i taj birački spisak sa svim podacima koriste u svoje stranačke svrhe.
Gospodin Rodoljub Šabić, bar što se obraćao u javnosti, primetio je da postoje određeni problemi. On kaže da se podaci dobijaju i od lokalne samouprave, iz vojske, policije, školskih ustanova itd, ali čini nam se da se nije ovim problemom pozabavio na pravi način, onako kako smo mi iz SRS o tome govorili i kako ćemo i danas o tome da govorimo.
Srpska radikalna stranka sada vodi jednu veliku akciju, zapravo kampanju pod naslovom "Nećemo u EU". Nije dobro, čini nam se, da se mediji sad baš bave ovim stavovima Rodoljuba Šabića, jer to može pogrešno da se protumači.
Gospodin Šabić govori o zloupotrebi podataka građana. Kako? Kako se to dešava? Tako što smo, recimo, imali, sećate se kada su naprednjaci prikupljali potpise za promenu Ustava, a kad su kao hteli da smanje broj poslanika, a u stvari su hteli da brišu preambulu da je KiM sastavni deo Republike Srbije, i onda su oni prikupili ne znam ni ja koliko potpisa, ti potpisi su stigli u Skupštinu i na Odboru za ustavna pitanja smo se dogovorili da se ti potpisi provere zato što je postojala sumnja da ti potpisi nisu baš uzimani od građana, već da je tamo neko sedeo u nekoj kancelariji i štancovao potpise istom olovkom, istim rukopisom, samo malo pomešano i tada je rečeno na Odboru da ti svi potpisi budu odneti u MUP na proveru i prošlo je od toga više meseci, nemamo nikakve informacije o tome. Da li je MUP utvrdio da je tu bilo zloupotrebe biračkih spiskova? Mi u SRS tvrdimo da jeste. Neki naši ljudi su bili svedoci kako su se prepisivali podaci iz biračkog spiska i kako su službenici, koji primaju plate u opštinama gde su ovi na vlasti, potpisivali umesto tih nekih građana, stavljali potpise.
To se dramatično razlikuje od onog što radi SRS. Mi u našoj kampanji "Nećemo u EU" dolazimo kod građana sa praznim obrascem i građani dobrovoljno nam daju svoje podatke - ime, prezime, matični broj, broj telefona i lično se potpisuju na taj obrazac koji mi donosimo. Zaista imamo izvanredan odziv građana Srbije koji znaju da ne treba da se plaše SRS, koji znaju da SRS neće da zloupotrebi to što od njih traži i koji nikada ne zloupotrebljavaju i nisu ni kada smo mogli da dođemo i gde imamo vlast, gde možemo da dođemo, recimo, do biračkog spiska, nikada to nismo radili. Dakle, sa praznim papirom dolazimo kod građana da nam daju potpise.
Takođe, ono čime je gospodin Šabić trebalo da se malo bavi to je finansiranje političkih stranaka, odnosno, konkretno finansiranje Napredne stranke
Interesantno je da čovek koji je poverenik za informacije od javnog značaja nije postavio pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije koja je ostala potpuno gluva i nema na informacije koje smo mogli da pročitamo u medijama, recimo, da je žena Tomislava Nikolića, Dragica, njegovi sinovi, snaje, ujne, strine itd, da su pre nekoliko godina davali neke ogromne pare za finansiranje te Napredne stranke, pa je onda Vučić rekao da je Tomislav Nikolić došao do nekih para, ali pošto je tada je bio loš Zakon o finansiranju političkih stranaka nije mogao sam to da uplati pa je morao da to razdeli po rodbini, da se to uplaćuje. To je informacija kojom je trebala da se bavi i Agencija i poverenik i javni tužilac.
Nažalost, to je izostalo, kao što je izostalo i reagovanje poverenika vezano za informacije koje je objavljivao "Vikiliks", kako je to, kako je rekao Manter, Miki Rakić mu je rekao da je dobio nalog od Borisa Tadića da, kako je rekao, pomogne Nikoliću i Vučiću u pokušaju puča u SRS. Kako se nije gospodin Šabić zainteresovao kako je on to trebao to da im pomogne? Naravno, parama. Jasno je, ali smo očekivali da će gospodin Šabić kao poverenik, kao i mnogi drugi kada budemo govorili i o drugim nezavisnim telima, podsećaćemo vas na to.
Naravno, ono što svakako treba da podsetimo gospodina Šabića, pošto se danas raspravlja o njegovom reizboru pretpostavljam da prati rad Parlamenta, da smo mi iz SRS tražili da nam dostavi podatak koji ministri su glasali za priznavanje Vrhovnog suda tzv. države Kosovo u sporovima oko katastra koje je prihvatio Borko Stefanović.
Dame i gospodo narodni poslanici, podsećali smo i u načelnoj raspravi da je, nažalost, srpski narod kroz istoriju imao mnogo dana kada su Srbi ubijani, proganjani, na najsuroviji način ubijani, kada su Srbima punjene jame. I danas se dešavaju strašne stvari sa srpskim narodom, pre svega na KiM, i kada bismo na taj način gledali Srbi bi mogli da obeležavaju mnogo dana u toku godine da bi se prisećali na razne zločine koji su se dešavali ovom narodu.
S druge strane, stav SRS je da bi kao neradni dani trebalo da se obeležavaju samo tri praznika i to: Sveti Sava, Vidovdan i Sretenje. Sve drugo što ste vi ovde u ovim izmenama zakona predložili je za nas neprihvatljivo i naravno, govorili smo o tome i u načelnoj raspravi i o tome govorimo i kroz ove amandmane i konkretne naše predloge šta bi trebalo da se menja u ovom vašem predlogu zakona, kao što smo i kada je donošen zakon još 2001. godine iznosili jasne stavove SRS, a i 2007. godine kada je ovaj zakon već jedanput menjan.
Suština je da nije bilo ni razloga da se ovaj zakon menja i da u Srbiji ima mnogo prečih stvari i mnogo većih problema o kojima bi trebalo ovaj parlament da raspravlja. I naravno ono što SRS danima insistira, mesecima već, jeste da se ovde raspravlja o problemima na KiM. Ali, vi iz Vlade Republike Srbije, da bi ste ostavili utisak da Vlada nešto radi, onda nas tako zamajavate nekim zakonima od po nekoliko članova, koji u suštini ništa ne menjaju u Srbiji, ništa. Ovaj zakon o kojem danas raspravljamo, evo ministre - recite šta građani Srbije dobijaju ovim zakonom? Šta će građanima Srbije biti bolje kada se usvoji za nekoliko dana ovaj zakon? Valjda je krajnje vreme da Vlada Republike Srbije počne da se ponaša kao Vlada koja treba da vodi računa o interesima građana Srbije.
Na ovaj način kako ste sve ove godine radili niste pokazali da vam je stalo do interesa građana Srbije. Mi smo u ovom prvom amandmanu predvideli zapravo da se briše ovaj vaš član gde ste vi predvideli da se Sretenje neradno obeležava dva dana, i to 15. i 16. februara. Mi smatramo da je apsolutno neprimereno da se povećava broj neradnih dana u Srbiji. Činjenica je i o tome smo govorili da danas u Srbiji milion ljudi nema posao i da oni svaki dan obeležavaju neradno. Istina, ne mogu da ga slave, jer ste ih doveli u situaciju da ne mogu da slave ni tradicionalne verske praznike. I to je takođe nešto što ide na dušu ovoj vladi.
Vi kažete da amandman ne može da se prihvati iz razloga što je državni praznik Sretenje Dan državnosti Srbije, podsećanje na najznačajnije istorijske događaje, kojima je utemeljena država Srbija i zaslužuje da se dostojno obeleži. Ministre, Sretenje je bio ovaj dan i ovako kako ste ga vi opisali, što nije sporno, i 2001. i 2007. godine, kada je menjan zakon. Onda se zaista pitamo – šta vam je sad odjedanput palo na pamet da sada dajete takav značaj ovom datumu da bi smo ga neradno obeležavali dva dana?
Da se razumemo, SRS apsolutno prihvata značaj ovog dana i ovog datuma i mi se zalažemo da to bude jedan od tri neradna nacionalna praznika, ali ne da se obeležava dva dana, već da se obeležava samo jedan dan.
Vi ste i u obrazloženju napisali ovde da je zakonodavna praksa okolnih i drugih zemalja na sličan način, zavisno od istorijskih okolnosti, predvidela obeležavanjem najznačajnijih državotvornih događaja, bilo da se radi o nastanku države, sticanju nezavisnosti, datumu oslobođenja i drugo. Ovaj deo obrazloženja ne možemo da prihvatimo, jer mi nemamo na koga da se ugledamo i ne treba da se ugledamo. Imamo svoju državu, imamo svoju istoriju, imamo značajne datume koje obeležavamo i što bi smo se mi ugledali na te okolne i neke druge zemlje.
Kada smo ovde govorili u načelnoj raspravi, jedan poslanik iz vladajuće koalicije je pričao koliko se dana slavi u Japanu. Zašto vam nije palo na pamet da u nekim drugim segmentima nas uporedite sa Japanom? Za koliku zaradu rade ljudi u Japanu, a za koliku u Srbiji? Koliko je ljudi nezaposleno procentualno u Japanu, a koliko u Srbiji? Potpuno neprimereno upoređivanje.
Kada je u pitanju upoređivanje sa nekim zemljama u okruženju, kako ste ovde napisali, nekakvih njihovih državotvornih događaja, onda se nama javlja asocijacija na neke praznike u okruženju koji se slave kao dani državotvornosti itd, a koji su za Srbiju i Srbe apsolutno neprihvatljivi. Nećete valjda da se ugledate na ovaj ustaški režim u Hrvatskoj, koji slavi dan Oluje? To je njima državotvorni dan. A kakav je to dan za Srbiju? Taj dan treba da se obeležava. Da li ga obeležava Srbija? Ne, ne obeležava ga. Nikom ne padne na pamet da se seti koliko je hiljada ljudi u Oluji ubijeno, nestalo, proterano sa ognjišta, šta su radile Ustaše Srbima u Oluji i pre i posle Oluje.
Kada se obeležava dan Oluje u crkvi Svetog Marka nema nikog iz države Srbije. Vas to ne zanima. To vama nije dan koji treba da se obeležava.
Naravno, mi smo mogli da se prisetimo i zločina tzv. nezavisne države Hrvatske, pokolja, Jasenovca, poklanih i ubijenih Srba i to bi trebalo da bude dan koji treba u Srbiji da se obeležava. Naravno, kada govorim o ovim obeležavanjima svakako mislim na obeležavanje radno, dostojanstveno obeležavanje, a ne da povećavamo broj neradnih dana. To je apsolutno neprihvatljivo.
Juče je bio 29. novembar i to je takođe bio dan koji se dugo slavio u Srbiji, a to je bio Dan državnosti SFRJ i taj dan se, sećate se, dugo slavio i od kad je prestala da postoji ta SFRJ. Zašto pominjemo taj dan? Zato što se juče na taj isti dan u Srbiji desilo nešto strašno što može da nas asocira da ćemo, ne daj Bože, u budućnosti slaviti taj dan kao dan državnosti bez KiM, jer juče Boris Tadić pozvao Srbe da se sklone sa barikada i da otvore put Euleksu, da nastave. Juče su Srbe povređivali, ranjavali i mi smo umesto neke ozbiljne državne aktivnosti imali onaj sramni izdajnički poziv Borisa Tadića da se Srbi uklone sa barikada.
Gospodine Rasime Ljajiću, povedite računa o našim amandmanima i za početak prihvatite amandman na član 1. Dovoljno nam je da Dan državnosti, da Sretenje obeležavamo neradno jedan dan i dajte da bar ovo malo ljudi što je zaposleno u Srbiji, da im ne povećavate broj neradnih dana, jer to sve i te kako utiče pre svega na standard građana Srbije, na državu Srbiju u celosti i kao ministar nadležan za rad učinite nešto, osim što nas obaveštavate koliko ima nezaposlenih, koliko ima gladnih, učinite nešto da bude manje narodnih kuhinja, da bude manje gladnih, da bude više zaposlenih i dajte nam jednom da raspravljamo o zakonu o radu, koji bi bio u interesu svih građana ili najvećeg broja građana Srbije. Hvala.
Pretpostavljam da mi nećete dozvoliti pravo na repliku, mada mislim da imam pravo, ali da čujem šta vi kažete.
(Predsedavajuća: Nemate pravo na repliku. Imate vreme poslaničke grupe.)
Dobro, onda ću da koristim dva – tri minuta da bih odgovorila na neki način ne nekoliko primedbi koje smo ovde čuli, od predstavnika vladajuće koalicije.
Kada je u pitanju praznik Nove godine i praznovanje od dva dana, u našim narednim amandmanima čućete da SRS svakako ideološki ne prihvata taj praznik, ali to je nešto što je već dugo umreženo kao praznik i zato nismo intervenisali, ali istinski praznici koje mi priznajemo su samo Sveti Sava, Vidovdan i Sretenje, kao neradni dani.
Kako se voli Srbija? Vrlo je interesantno da ovde može da se kaže da se Srbija voli uvođenjem neradnih dana. Ne voli se tako Srbija. Ne voli se Srbija ni postavljanjem 1999. godine lokatora zločincima NATO pakta koji su bombardovali Srbiju. Ne voli se Srbija ni sa svakodnevnim otkazima, sa ovoliko nezaposlenih. Ne voli se Srbija ni priznavanjem Vrhovnog suda tzv. Kosova. Sve je to suprotno do onoga kako se Srbija voli. Srbija se voli otvaranjem novih radnih mesta, zapošljavanjem ljudi, stavranjm uslova da ljudi u Srbiji žive životom dostojnog čoveka, ali se, pre svega, voli očivanjem celovitosti i teritorijalnog integriteta Srbije. To je sve suprotno od onoga što danas radi režim Borisa Tadića.
U okviru obeležavanja ovih praznika mi bismo, nažalost, u negativnom kontekstu, kao dane na koji način se rastakala srpska država, mogli da obeležavamo 22. maj. Tog dana se održao onaj tzv. referendum i sa nameštenim rezultatima Milo Đukanović je odvojio Crnu Goru. Danas Tomislav Nikolić ide na poklonjenje Milu Đukanoviću zato što ga tamo šalje Stanko Subotić – Cane, njihov zajednički finansijer i čovek koji je obećao da će da izvrši državni udar u Srbiji, tako što će postaviti te svoje ljude, Nikolića i Vučića, sa puno para naravno, koji će kasnije da omoguće protok sumnjivog kapitala, pre svega kapitala i droge iz Srbije u Crnu Goru i obrnuto. Da li i taj dan treba da se obeležava?
Danas je taj Tomislav Nikolić neko ko je konkurent Borisu Tadiću za ulazak Srbije u EU. Guraju se ispred vrata u Briselu ko će prvi da dođe na poklonjenje, ali evo Boris Tadić je sada u prilici, nažalost, izgleda neće propustiti tu priliku da Srbiju ostavi bez KiM. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, kada smo pre godinu i po dana dobili u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, mi u SRS smo mislili da se zaista suštinski menja Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i mislili smo, kao što i danas mislimo, da bi to bilo dobro i da je to zapravo neophodno. Zato što plate u državnim organima i javnim službama nisu dobro raspoređene, postoje dramatične razlike u odnosu u visini plate od najniže do najviše i to svakako jeste slučaj i kada je u pitanju deo budžetskih korisnika, u ovom slučaju zdravstva.
Činjenica je i istina je da je, očekujem da će ministar da se složi sa tim, zaista neophodno da se promeni ovaj zakon suštinski, zapravo da se stvore uslovi da se povećaju zarade velikog broja budžetskih korisnika. Kada kažem velikog broja, mislim na one za koje mi iz SRS verujemo da zaista trebaju ovom društvu i ovoj državi. Svakako treba da se povećaju platu u zdravstvu, u prosveti, u sudskoj upravi, u policiji, u državnoj upravi u onom delu koji nije partijska državna uprava, nego koji jeste efikasna državna uprava i lokalna samouprava u službi građana, ako danas takva postoji u Srbiji.
Ne postoji, na žalost, ili postoji u vrlo malom procentu, zato što ste vi sve podveli pod partijsku kapu i ko nije član partije na vlasti taj, ako je eventualno zatečen na poslu, pa niste uspeli da mu date otkaz, on je onda marginalizovan tamo negde u ćošku i prima neku najminimalniju platicu, a oni koje je postavila partija na vlasti imaju platu koja neće biti regulisana ni ovim članom 2, odnosno koja će prevazilaziti i ovaj član 2. člana 4a predloga ovog zakona i sa ovim korektivnim koeficijentom koji vi predlažete i bez tog koeficijenta, što mi iz SRS predlažemo. Zato jednostavno što se ne vodi računa o primeni zakona. Vi dobro znate i celokupna javnost zna, to je javna tajna, koji su sve problemi u zdravstvu.
Kako se zapošljavaju lekari? Vi znate, ministre, to svako zna. Svi mladi lekari znaju, u zavisnosti od mesta stanovanja ili mesta gde bi eventualno mogao da radi. Ne može danas mlad lekar da se zaposli ako nema baš onako jaku, jaku vezu ili da nekome plati između 2.000 i 5.000 evra. To je, nažalost, tako. Znate, vi danas imate po domovima zdravlja, po bolnicama, veliki problem sa nedostatkom kadrova, sa kadrovima koji su loše plaćeni.
Sa druge strane, imate u Zavodu za zapošljavanje veliki broj ljudi mladih lekara, medicinskih sestara, ali oni ne mogu da se zaposle. Ko su danas specijalizanti? Da li je merilo da je neko odličan student, da je dobro uradio praksu? Prvo je problem kako da dođe do prakse. Mora da bude član G17 da bi mogao to stažiranje negde da završi. Onda će specijalizaciju dobiti tek ako je aktivista i član G17 i ako nosi značku na reveru. To je nešto što je jednostavno činjenica i što ne možete nikako, možete vi, možda ćete pokušati nas ovde da ubeđujete da to nije tačno ili da vi možda zato ne znate, ali ubedite građane Srbije, ubedite te mlade lekare i njihove roditelje u ono što smo mi u načelnoj raspravi govorili o ovom zakonu, pogotovo što vam je doktor Paja Momčilov govorio.
Ovih dana, od kada smo mi ovde govorili o tome, do današnjeg dana nemate informativnu emisiju da se ne pojavi neko od lekara koji kaže da smo mi u pravu sa ovim što smo vam predložili kroz ovaj amandman, a da vi niste u pravu što pokušavate da uvedete ovakav način isplaćivanja i obračunavanja zarada lekarima.
Nije tačno ono što ste rekli da se ovo odnosi na kompletno zdravstvo. Istina je da se ovo odnosi na jednu četvrtinu zdravstvenih radnika, pre svega lekara iz primarne zaštite. to sam u međuvremenu čula i potvrdila naš stav bar pet-šest puta za ovih nekoliko dana, od ljudi iz struke, koji nemaju veze sa našom strankom nego koji se pojavljuju u medijima, a čim se pojavljuju u medijima i to im je omogućeno, znači da su mnogo bliže partijski vama nego nama. Jednostavno, govore ono što jeste istina i govore ono što ne mogu da prihvate kao rešenje u članu 4a koji ste vi ovde predložili, kao što ste celu priču još potvrdili usvajanjem amandmana kolege Sime Vukovića. Svaka čast, vi ste partijski prijatelji, to je jedan deo priče, ali to ne može da bude merodavno za prihvatanje ili ne prihvatanje amandmana. Zato vam nije palo na pamet da prihvatite amandman koji je Aleksandar Martinović podneo u ime SRS.
Taj problem, koji postoji u zdravstvu kada je u pitanju zapošljavanje, nešto se mnogo to kupovanje radnih mesta vezuje za stranku koja je vas predložila za ministra. Vi nekada kažete da niste član stranke G17 plus, kako li se sada zovu, ali se vidite na njihovim stranačkim skupovima. U svakom slučaju, oni vas jesu predložili. Mnogo se za tu stranku vezuje ta priča o zapošljavanju uz davanja para. Pre dva dana sam u Rasinskom okrugu čula da, recimo, u "Prvu petoletku" niko ne može da se zaposli ako ne da 2.500 evra i da svi koji se zaposle moraju da nose značke koje nosite vi iz G17. nema veze konkretno sa ovim, ali pošto ste iz te stranke ili neko koga su predložili oni, razgovarajte sa Vericom Kalanović, jer kažu da je ona za to zadužena.
Dakle, mislimo da lekari trebaju da primaju veće plate, ne samo lekari nego kompletno medicinsko osoblje i svi budžetski korisnici koje sam malopre nabrojala, da ne ponavljam. Mi vam konkretno, i kada smo govorili o budžetima i o rebalansima budžeta, reći ćemo vam to i danas, a reći ćemo vam i kada ponovo budemo govorili o predlogu budžeta, mi iz SRS vam kažemo na koji način možete da obezbedite sredstva da biste adekvatno platili ljude koji svoj posao treba da rade vrhunski. U poslu lekara greške ne sme biti. Vi ste lekar i vi to znate.
Nažalost, mi bar jedanput nedeljno imamo u medijima kako je neko životom platio grešku lekara. Ne ulazimo u to da li je to tačno ili nije. To treba određeni nadležni organi da ispitaju. Činjnica je da se to toliko često pojavljuje i da uglavnom vi iz Ministarstva nemate demanti. To onda navodi na logičan zaključak da to očigledno jeste istina.
Šta smo mi predlagali i šta predlažemo? Da obezbedite pare, ne samo za plate lekara, ministre, nego da opremite domove zdravlja i bolnice, ali u celoj Srbiji, ne samo Klinički centar u Beogradu i onaj centar što je Pajtić otvorio, Klinički centar Vojvodine, kako ga on zove. Nemojte samo te, opremite bolnicu, ako uopšte imate bolnicu u mestu gde ste vi rođeni. Nemate, naravno, imate dom zdravlja sa neke dve sobice. Opremite u celoj Srbiji. Znate li vi koja se tragedija dešava danas u Srbiji? Bolesni ljudi i bolesna deca. Pacijent dobije dijagnozu od lekara da ima karcinom i kaže – bogami, došli ste u prilično kasnoj fazi, ali morate ovu moju dijagnozu da potvrdite na skeneru, a da bi otišao na skener kažu mu – možemo vam zakazati za četiri meseca. Ovaj mu već rekao da je došao kasno, s obzirom na bolest koju ima. To su strašne stvari.
Generalno, Vlada Srbije ne vodi računa o tome. Pustite vi, ministre, izađete i hvalite se – mi uradilo ovo, pa se slikate kod Kliničkog centra, pa se slikate kod Pajtićevog kliničkog centra, a problemi su mnogo dublji i mnogo veći nego što vi pokušavate da prikažete. Te probleme znaju građani Srbije. Nažalost, mnogo je bolesnih ljudi. Mnogo je karcinoma u Srbiji kao posledica bombardovanja ovih evro-prijatelja zločinačke NATO agresije. Vi kao lekar dobro znate koliko to ima veze.
Dakle, ako hoćete da poslušate dobronamerne savete SRS, mi to ne savetujemo da bismo poboli vama, već da bismo poboli građanima Srbije, skinite više nevladine organizacije iz budžeta, predložite to tamo na Vladi. Kakve nevladine organizacije, kakve kvirije, kakva čuda kojima dajete pare ovog naroda? Opredelite te pare za zdravstvo. Obezbedite to kod vaših kolega u Vladi. Skinite ovolike agencije iz budžeta. Šta će vam agencije? Šta rade ove razne agencije koje su vezane samo za zdravstvo? Valjda ste vi ministarstvo, vi imate stručnjake, lekare i vi u ministarstvu treba da vodite zdravstvenu politiku, a ne tamo kojekakve agencije. Uradite nešto.
Evo, pre dva dana su vam pisali ovi iz Agencije za borbu protiv korupcije, kažu ovaj guverner Narodne banke i onaj direktor Kontrole letenja, koji imaju preko pet-šest hiljada evra platu, kao da su vanvremenski ljudi ne znaju gde žive, baš su upoređivali, pa kažu za koliko radi lekar specijalista a za koliko oni rade. Ali, vi nećete na taj način time da se bavimo. Upozoravali smo vas, ministre Stankoviću.
Urgirajte u Vladi Republike Srbije, takođe je iz vaše stranke ovaj ministar ekonomije Ćirić, da natera tajkune poput Beka, Miškovića i još neke da vrate državi Srbiji pet milijardi koje su im dužni na ime doprinosa. Dakle, uzmite ono što država treba da dobije, a nemojte kao što Vučić najavljuje preko onog svog glasnogovornika Cvijana, da će on Jocu Amsterdama pustiti iz zatvora zato što će Joca Amsterdam da pravi neki most koji god mu vlast, ta nova, ne daj bože, bude rekla. Nemojte to da radite, nego uzmite ono što moraju da daju. Moraju tajkuni da plate svoje obaveze.
Pet milijardi su dužni državnom budžetu, to je više od tri deficita budžeta, gospodine Stankoviću. Eto vam načina da omogućite da vam lekari primaju plate koje zaista zaslužuju, medicinske sestre, prosvetari da ne moraju da štrajkuju da dobiju adekvatnu platu, policija da ne mora da štrajkuje da dobije adekvatnu platu, i ne samo što štrajkuju svi ovi koje sam nabrojala, nego činjenica da ste ih vi vašim platama doveli da žive ispod egzistencijalnog minimuma, nažalost, znate, vi bi to kao lekar trebali da znate, što su ljudi siromašniji, moralni prag pada. Pa onda, jedan od razloga zašto ima toliko korupcije, zašto ne možete kod lekara da odete na običan svakodnevni pregled, a kamoli na neku, ne daj Bože, operaciju,, ako ne date neki dinar. Naravno, jedan od ozbiljnih razloga je to što ljudi iz struke koji spašavaju živote, koji leče naciju rade za neverovatno male pare. I vi onda uvodite korektivne koeficijente. Evo nove prilike da korektivnim koeficijentima isplaćujete samo taj neki korektivni iznos onima za koga to kažu tamo vaši direktori.
U svim domovima zdravlja i bolnicama su vaši direktori. I to što su direktori, ma možemo i da prihvatimo. Došli ste na vlast, pa stavljate svoje direktore. Ali, ne možete da stavite direktora, oni su tu da provode neku vašu generalnu politiku, ali ne možete da stavite vašeg direktora u dom zdravlja da bi šikanirao one koji nisu članovi G17 i da bi zapošljavao samo takve. Samo takvi će dok ste vi na vlasti dobijati po ovom korektivnom koeficijentu veće zarade. Ovi ostali neće, a osim toga nemoguće taj korektivni koeficijent primeniti, govorili smo mnogo o tome ministre, nemoguće je primeniti u Crnoj Travi, u Beloj Palanci i u opštini Stari grad. Sećate se onog doma zdravlja, obećali ste nam da ćete saznati u međuvremenu podatke i da ćete nam reći šta ste saznali o tim kriminalnim radnjama tog tadašnjeg direktora Doma zdravlja Stari grad.
Ne možete da lekara pretvorite, rekla sam vam to i prošli put i danas, u radnika na pilani koji slaže daske. Pacijent ima potrebu da razgovara sa svojim lekarom, ne samo da ga posluša i da mu napiše recept. Postoji valjda neki drugačiji odnos između lekara i pacijenta, odnosno trebalo bi da postoji. Ako ne prihvatite ovaj amandman, našta ste vi sveli odnos lekara i pacijenta? Sveli ste na to da lekari moraju sami, radi svog sopstvenog opstanka, moraju da rade mimo onoga što im nalaže njihova struka i savest i etika, jer vi ih terate da oni moraju da štancuju koliko je pacijenta prošlo kroz ordinaciju. Onda uopšte nije bitno na koji način su prošli, da li je zaista lekar saslušao, da li je saznao genezu bolesti, da li je shvatio gde stvarno žiga tog pacijenta, da li ga je uputio kod pravog specijaliste. Možda je u pitanju opet neko ko ima karcinom i kome je vrlo hitno i bitno da na vreme ode kod lekara specijaliste. O tome morate da vodite računa.
Obezbedite da svi lekari imaju dobre plate, a ne samo oni za koje vi mislite da treba da imaju dobre plate. Kažete da ne možete da prihvatite amandman. Ako ste pročitali, doduše ko zna kada je ovo pisano, pošto je Predlog zakona od pre godinu i po dana, ako ste ovo pročitali morate da vidite koliko je ovo nelogično što ste vi napisali u ovom obrazloženju. Ne prihvatate amandman zato što ovaj član čiju mi izmenu tražimo, tim članom je dat pravni osnov da Vlada bliže uredi elemente za obračun plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Ovo jednostavno nije tačno. Kao jedan od elemenata za obračun plata propisani su i korektivni koeficijenti i kažete: "brisanjem tih reči bilo bi nemoguće bliže urediti sistem plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama". Gde to piše ministre?
U stavu 3. člana 4. a piše: "Vlada utvrđuje korektivne koeficijente, najviše procentualno uvećanje osnovne plate, kriterijume i merila za deo plate koji se ostvaruju po osnovu radnog učinka, kao i način i obračun plate". Ako se briše ovaj korektivni koeficijent, ostaju ovi ostali elementi kojim bi se bliže uredio sistem plata zaposlenih, a vi kažete da ako se ovo briše to se onemogućava. Pročitajte i naš amandman i Predlog i ovog obrazloženje, pa da vidite koliko je to nelogično.
Kažete dalje: "Odredba ovog člana predviđa da se osnovna plata zaposlenih u zdravstvenim ustanovama određuje množenjem koeficijenta osnovice za obračun plate i korektivnog koeficijenta", ovo nigde ne piše, ja čitala, ne piše ovo što ste vi napisali, "te bi se brisanjem korektivnih koeficijenata onemogućilo utvrđivanje osnovne plate zaposlenih u zdravstvu". Kako može korektivni koeficijent da ugrozi osnovnu platu? Nije valjda da će na osnovu ovog zakona, da ćete vi nekom fantomskom uredbom da predvidite – lekar radi mesec dana bez plate ukoliko mu se kroz ovaj korektivni koeficijent ne da neki procenat. Tako se tumači ovo što ste vi napisali.
Kažete – samim tim bi se narušio i sistem plata u zdravstvenim ustanovama. Koji sistem plata u zdravstvenim ustanovama postoji? Postoje radna mesta i postoje koeficijenti i postoji osnovica i tako se isplaćuju plate u svim državnim organima. Naravno da je to loše. Zato sam na početku rekla da smo očekivali kada smo pre godinu i po dana dobili ovaj predlog zakona da ćete zaista suštinski da menjate zakon, da ćete konačno da uredite da između budžetskih korisnika ne sme biti veća razlika od 1:3. Ne možete vi da imate nekoga ko je bitan u nekom procesu, da li je to zaposleni službenik u Skupštini koji ima 24.000,00 platu ili neki pomoćni radnik u bolnici koji ima manje od toga, koji ima dvadesetak hiljada platu. I jedni i drugi su bitni za posao koji se obavlja u toj ustanovi. U Skupštini imamo neke službenike koji imaju platu koja je veća od dve poslaničke plate, tako imamo i u zdravstvu, pa je onda odnos između najviše i najniže plate po šest, sedam, osam, devet puta. To je nedopustivo. Svako mora od svoje zarade da obezbedi da može da jede, da plati troškove redovne, komunalne, da ima neke elemente za život.
Suština je da ste ovim zakonom morali da obezbedite da svako ko radi mora da zaradi da može normalno da živi, a onda dalje ide nadogradnja, koliko je ko stručan, koliko se ko usavršava, koliko ko radi predano, itd. Niz elemenata postoji kojima bi to moglo da se utvrđuje, ali vi imate naravno potpuno drugačije kriterijume. Vaši kriterijumi su ono što se ovde krije, a to je u obrazloženju zašto ne prihvatate naš amandman, kada ste rekli da ne prihvatate amandman zato što je on pravni osnov da Vlada uredbom dalje ovo uredi i to je suština. Vi ste 2000. godine deo kampanje protiv Slobodana Miloševića vodili, mislim na sve iz DOS-a, vodili na tome što ste optuživali Miloševića da vlada uredbama. I bilo je tih problema, ali vi ste sebi dozvolili da uredbama, govorim o Vladi Mirka Cvetkovića, o sadašnjem režimu koji je poguban za interese građana Srbije i države Srbije, vi ste sebi dozvolili da uredbom priznate Vrhovni sud tzv. države Kosovo.
Šta onda možemo očekivati? Šta ćete da uradite ovom uredbom? Slikaćete vaše lekare pa će biti pored slika i ko će primati koliku platu. Ovo je loše ministre. Tomica Milosavljević je tada bio predlagač, možda je on imao dobru nameru, naravno, šalim se kada govorim o njegovoj dobroj nameri, ali, čak i da je postojala dobra namera, ovo kako ste napisali stvoriće haos. Stvoriće haos trčeći za ovim korektivnim koeficijentom. Lekari će morati da zanemare pacijente a lekar ne sme da zanemari pacijenta, vi to znate, tako bi trebalo da bude.
Žao mi je što mi na ovaj način govorimo o lekarima, jer mi verujemo da su lekari, u najvećem broju slučajeva časni moralni ljudi, da poštuju Hipokratovu zakletvu, ali upravo zbog takvih mi vas upozoravamo, nemojte te časne lekare, dobre stručnjake da terate u korupciju i da terate u zanemarivanje sopstvene profesije. Vi ste vaše zbrinuli, vaše lekare koji nose od profesora na medicinskom fakultetu do direktora domova zdravlja, bolnica itd. koji na belim mantilima nose taj znak, neki evropski koji nose članove URS-a, evo vidim, vi ne nosite taj znak.
Molim vas, upozorite i direktora itd. da to mogu da nose na svojim privatnim sakoima, ali na belim mantilima ne ide. Oni moraju da budu lekari za svakog pacijenta koji dođe i da svoj posao obavljaju savesno. To je posao lekara i zdravstvenih radnika a vaš posao je da im obezbedite adekvatne plate, da im obezbedite adekvatna sredstva za rad i da to bude u celoj Srbiji, u celoj celcatoj Srbiji. Ne možete vi malo, malo onde ne radi skener, onde ne radi ultra zvuk, onde nema ovog, nema gaze, nema najobičnijih lekova.
Vi pričate o nekim crnim 90-im kad ničeg nije bilo u bolnicama pa nema ni sada i sada se operacija plaća. Ponavljam, uredili ste ova dva klinička centra koji vam služe za slikanje ali nije Srbija Beograd i Novi Sad, Srbija je mnogo veća od toga i Srbija je, ministre i KiM. Vodite računa i podsetite vaše prijatelje, kolege u Vladi ako sretnete i Borisa, kažite mu da nema pravo da izdaje Srbiju i srpske nacionalne interese na KiM. Hvala.
Moram da priznam da je malo čudna rasprava u jednom delu kolege poslanika Sime Vukovića. Naglašavam kolege poslanika zato što nije potrebno biti lekar da bi se govorilo o Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama.
Verujem i sigurna sam, građani će to prepoznati, da smo svi mi vrlo kvalifikovano govorili o tome, a i sa medicinskog aspekta, sa aspekta lekara govorila je naša koleginica Dušanka Pećević.
Jednostavno, ne vidim čemu ta primedba da mi ne možemo da govorimo o svemu onome o čemu smo govorili, o tome kako se zapošljava u zdravstvu, kako cveta korupcija, kao se čeka red za zakazivanje nekog specijalističkog pregleda itd. zato ne treba biti lekar. Nadam se čak da su lekari u velikom broju apsolutno protiv toga ali, nažalost, život vas demantuje.
Vi ste ovde govorili o strategiji zdravstva itd, ali ono što se dešava danas u Srbiji toliko je daleko od toga. To sigurno znate, zapravo, nemoguće je da to ne znate.
Dok smo govorili dobila sam SMS poruku iz Prijepolja. Kaže mi čovek da je potrebno pet do osam hiljada evra da se lekar iz Prijepolja zaposli u Užicu. Kažete - neka neko kaže. Znate, neće niko da kaže zato što je morao da proda ne znam ni ja šta, da proda njivu da bi se zaposlio, a već je morao da proda dve da bi završio medicinski fakultet, inače priznajem izuzetno težak fakultet i posao od izuzetnog značaja i velike odgovornosti. Očekujete, kao i generalno kada je u pitanju korupcija, da će vam prijaviti neko ko korumpira lekara, nastavnika, predsednika opštine, predsednika države, koga god, da će da prizna da je korumpirao. Pa neće zato što te terate i onog ko je korumpirao, kao i onog korumpiranog. To je, takođe, jedan od suštinskih problema o kojem smo mi iz SRS puno puta govorili.
Napravite izmene zakona da odgovara samo onaj ko je dobio pare, a ne onaj ko je dao. Ne opravdavamo ni onog ko je dao, ali ljude često teška muka natera, nema pare, pozajmljuje, prodaje nešto iz kuće da da lekaru. Znate, kada je u pitanju život i zdravlje, ne samo lično čoveka, nego pre svega i više od svega članova porodice, čovek ne preza ni od čega. Nema tu razmišljanja zašto sada da podmitim lekara a , ne daj Bože, bolesno mi je dete. Naravno da to ljudi najčešće rade iz nužde i iz velike muke. Omogućite da odgovara samo onaj ko je dobio pare. Stvorite te uslove, a ne da neko kaže – zamislite, zaposlio se lekar, čekao je pet godina posao, odličan student i konačno se zaposlio zato što je preko nekoga saznao kome treba dati tih nekoliko hiljada evra i sada treba da kaže javljam se dobrovoljno da ponovo izgubim posao i da me strpate u zatvor zato što sam morao da dam pare da se zaposlim. Da li vi vidite neku logiku u tome?
Žalite zašto ovde nije dr Paja Momčilov. Pa, i nama zaista nedostaje. Vi ste mlađi lekar, mnogo mlađi od Paje Momčilova i drago mi je da vam nedostaje, jer imate od koga i da učite. Evo, za informaciju, dr Paja Momčilov je ovih dana u Jerusalimu kao svetski priznat stručnjak. Tamo je pozvan da prisustvuje Evropskom forumu zdravstvenom nekom, a vi ste ovde u Skupštini, jer je taj poziv stigao preko Odbora, gospodo vladajući, hteli da sakrijete, zataškali ste taj poziv, pa su onda lekari, kolege dr Momčilova sa svetskog nivoa lično ga pozvali, pa je on tamo.
Baš lepo što ste pitali gde je Paja Momčilov, eto tu je, a vi ste hteli da ne ode tamo. Hvala.
Najpre, ne znam zašto se sad kolega Vuković buni što sam objasnila gde je Paja Momčilov? Pitao je gde je Paja Momčilov i morala sam to radi javnosti da kažem, da ne bi građani mislili da se on ponaša kao neki drugi poslanici iz vlasti i nije došao. Paja je tu kad treba, danas i ovih dana je tamo gde jeste. Objasnila sam. Reče ovaj Mijatović da nije tačno, nego da se samo nešto zabašurio poziv. Da li taj izraz – zabašurio odgovara onom što sam ja rekla, da je neko pokušao da skloni poziv, ja mislim da to zapravo jeste to.
Kolega Vukoviću, niste vi učinili nikakav ustupak Paji Momčilovu. Dr Paja Momčilov je predsednik Odbora za zdravlje. Pogledajte šta piše na pozivu koji je, kako reče ovaj, bio zabašuren kod Slavice Đukić-Dejanović. Hajde sada da se bavimo i time. Mislite da ne znamo sve detalje? Naravno da znamo. I šta to znači – mi smo glasali za Paju Momčilova, iako je on opozicioni poslanik? Prosto neverovatno. Znamo mi kakav je vaš odnos, vas iz vlasti, prema opoziciji i kako na svaki način pokušavate da gušite opoziciju. Nas iz SRS, hvala bogu, naravno, ne možete. Kažete – vi očekujete da kolege razumeju. Vrlo mi razumemo, gospodine Vukoviću, a ako sumnjate u naš razum, to je vaš problem. Ne radi se o tome da vi ne razumete. Svi vi odlično razumete, ali je stvar u tome što vi svesno radite suprotno od tog vašeg razumevanja.
Što se tiče ovog naprednjaka, suština je, i to znate, kolega Vukoviću, da je on hteo da ide u Jerusalim. To je problem. On je tražio da ide. Jeste, gospođo Čomić, Simo potvrđuje. Zato se i desilo to neko zabašurivanje. Taj gospodin kaže da on poznaje Paju Momčilova duže nego ja, jer su oni obojica ginekolozi. Da, oni su lekari iste struke. Razlika je jedino u tome što protiv Paje Momčilova nikada nije bilo krivične prijave zbog nesavesnog rada. Hvala.
 Vrlo kratko. Ovaj što je sada govorio, preporučujem mu da iz Vučićevog tabora pređe u…
Dobro. Znači da iz Vučićevog tabora pređe u Tomin, jer da je sa Tomom…
Ako gospodin Predrag Mijatović, iz Vučićevog tima, iz tabora, pređe u Tomin tabor, bilo bi mu trenutno bolje, pošto bi preko Tome mogao Cane da mu plati boravak u Jerusalumu…
Član 14. i naslov iznad ovog člana i vaše neprihvatanje amandmana SRS sa obrazloženjem da je to nekakva pravno-tehnička redakcija najbolje govori o pravi namerama Tadićevog režima. Namera je da vi polako kroz zakone koje donosite se i formalno odričete KiM i Srba na KiM.
Moram da podsetim u okviru obrazloženja ovog amandmana da četiri meseca stoji interpelacija SRS vezano za probleme na KiM, u svetlu događaja koji su se tamo u ovo poslednje vreme dešavali. Nema ni govora o tome da se raspravlja u parlamentu na tu temu. Isto toliko je naš zahtev prisutan u parlamentu da se održi sednica parlamenta u Kosovskoj Mitrovici.
U prvoj polovini oktobra, SRS tražila je da parlament raspravlja o izveštaju tzv. pregovaračkog tima u skladu sa Deklaracijom koja je usvojena u parlamentu 31. jula ove godine i na osnovu te Deklaracije, taj tzv. pregovarački tim trebalo je da podnese izveštaj parlamentu najkasnije do 31. oktobra ove godine.
Sve vas za to baš briga, kao što vas je baš briga što Srbe ubijaju na KiM, pa onda Tadić visokoumno izađe i traži da se dole smire i Srbi i predstavnici Euleksa.
Srbi goloruki, smrzavaju se, čuvaju Srbiju umesto režima, umesto Borisa Tadića. Euleks naoružan do zuba i on poziva, gospodin, da se smire i jedni i drugi. Skandal.
Ima i te kako veze sa amandmanom, gospodine Novakoviću. Naslov iznad ovog člana 14. glasi – nadležnost autonomne pokrajine i jedinca lokalne samouprave. Mi smo insistirali da je to nadležnost autonomnih pokrajina Vojvodine i KiM i jedinica lokalne samouprave. Naš predlog je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
I šta kaže neoprezna Vlada – amandman se ne prihvata, iz razloga što je pravno-tehnički ispravno koristiti jedinicu, imajući u vidu da je autonomna pokrajina ustavna kategorija. E pa gospodo draga, ustavna kategorija je i lokalna samouprava. Pa što onda ne glasi naslov – nadležnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave? Ne, prihvatili ste da imamo jedince lokalne samouprave u množini, a autonomnu pokrajinu u jednini. Već vidite kako vam se glasno govornici javljaju i traže da se Autonomna pokrajina Vojvodina, polako krene ka otcepljenju.
Ovo je bruka i sramota šta radite. Ovo šta radi Tadićev režim, koliko god smetalo predstavnicima vlasti, pa reaguju na svaki izraz koji se njima ne dopada, ne može da se nazove, ovako kršenje Ustava, ovako zapostavljanje dela svoga naroda i dela svoje teritorije, ne može da se nazove nikako drugačije, nego izdaja. Boris Tadić i njegov režim su izdajnici i izdajnički režim. Hvala.