Javljam se po članu 103, u vezi sa članom 106. Poslovnika. Gospodine Novakoviću, grubo ste prekršili Poslovnik, i to oba ova člana o kojima govorim.
Narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog poslovnika je povređen postupanjem predsednika, odnosno predsedavajućeg. Kolega Nemanja Šarović je upravo to i učinio. Međutim, vi mu niste dozvolili ono što je drugi deo ovog stava, a to je da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda. Trebalo je da govori dva minuta i da u roku od ta dva minuta kaže u čemu se sastoji povreda Poslovnika, koju ste vi, očigledno, učinili. Vaše pravo jeste, kolega Novakoviću, tek nakon ta dva minuta da procenite da li je povreda učinjena ili nije i da o tome obavestite Narodnu skupštinu. Ne možete vi vidovito da predviđate šta je to Nemanja Šarović hteo da kaže.
Jasno je nama, naravno, da vas je zabolela diskusija Nemanje Šarovića, sve vas iz DOS-a. Čućete sve te diskusije i slušaćete ih do kraja današnje rasprave, jer ćemo vas svi podsećati upravo na ono što jeste proizvelo ovo što se desilo 10. oktobra i ono dva dana kasnije u Đenovi. Može vama to da smeta, može da vas boli, ali građane Srbije ćemo podsećati na to.
Vi ste, ponavljam, kolega Novakoviću, grubo prekršili član 103. i član 106. koji kaže – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, naravno, osim predsednika Narodne skupštine, ali u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom. Slučaj predviđen ovim poslovnikom sam komentarisala malopre... vas je obavezao da slušate Nemanju Šarovića dva minuta, pa da mu posle toga, ako je to zaslužio, izreknete opomenu, a ne na način na koji ste to uradili.

Lakše je ako funkcioniše sistem, da. Nemojte da pravite budale od nas, kao da ne znamo da uključimo ovo čudo koje svaki treći put funkcioniše.
Vrhunski dokaz da u državi Srbiji ne funkcionišu institucije sistema i da mi zapravo nemamo državu jeste današnja sednica, odnosno ovaj dnevni red. Poslednji radni dan 2009. godine smo proveli sa istom ovom temom, isto smo raspravljali o izmenama ova dva zakona. Naravno, sada je, pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, jasno da se ovaj zakon menja namenski, isključivo zbog događaja koji su se desili u Beogradu 10. oktobra i 12. oktobra u Đenovi i zbog eventualnih događaja koji bi mogli da se dese u subotu, na derbiju, koji će možda da se odigra, a možda i neće.
Jadna je država, jadan je pravni sistem kada mora da deluje izmenama zakona kada se već nešto desi. Znate, država, ako je ozbiljna, treba da ima takve propise da oni obuhvataju sve što eventualno može da se desi državi. Vi ste imali, i imali smo iskustva upravo sa vama petooktobarcima. Naravno, vas boli kada vas podsećamo na to, ali moramo.
Najpre ću reći nešto kratko. Vi ste ovim izmenama zakona pritvor produžili na 30 dana za sva dela za koja je zaprećena kazna od pet godina zatvora. Zamislite u kakvu situaciju će doći i građani Srbije i sudije; sudije, donošenjem ovog zakona, više ne treba da koriste svoje slobodno sudijsko uverenje jer ovaj zakon podrazumeva da je obavezno izricanje pritvora od 30 dana. To, naravno, nije u redu.
Drugo pitanje se odnosi na, recimo, Centralni zatvor u Beogradu, u kojem i sada imate tri puta više pritvorenika, nego što bi trebalo da ih ima u odnosu na kapacitet Centralnog zatvora. Pitam vas, gospođo ministre, vi kažete da će ovaj zakon dobro doći u primeni, odnosno u održavanju javnog reda i mira, gde je zaprećena kazna do pet godina zatvora, da li to znači da će biti obavezan pritvor do 30 dana za građanina koji prodaje pored pijace nešto da bi preživeo, zato što će se verbalno sukobiti sa komunalnim inspektorom? To piše u ovom zakonu i to ste vi rekli.
Naravno, ovde su kolege iz vladajuće koalicije imale mnogo primedaba na način na koji mi srpski radikali govorimo o ovom zakonu i na ovu temu koju u tom smislu širimo.
Da, u pravu je gospođa Čomić (nije trenutno tu), u pravu je kada je rekla da nije moralno i da nije ljudski da se neko raduje nečijoj smrti. To smo vam govorili kada ste puštali šarene balone i igrali kolo dok smo mi stajali pored kovčega Slobodana Miloševića na dan njegove sahrane.
Ovde je jedan kolega čitao Ustav i ustavne odredbe. Da, kolega Mikoviću, svaki zakon treba da ima osnovu u Ustavu. Zar je moguće da devet puta menjate zakon da biste shvatili da osnov treba da ima u Ustavu Republike Srbije?
Naravno, ne treba razbijati, ne treba paliti, to su društveno opasne pojave. Treba da odgovaraju svi koji to rade, ali treba i vi da odgovarate, gospodo koji sedite ovde, koji ste palili ovaj parlament, koji ste linčovali čoveka, direktora tadašnje televizije, koji ste zapalili zgradu RTS-a, koji ste pokrali umetnine i nameštaj iz ovog parlamenta, vi koji ste sa parama sa Zapada sve to organizovali. Kolega Velja Ilić nije trenutno ovde, pre tri dana je rekao na jednoj televiziji da vam je lično on donosio pare kojima je finansiran i „Otpor“, kolega Milivojeviću.
Zaista je neverovatno da jedan od prvaka „Otpora“, koji je danas državni sekretar, kaže da će država reagovati jezivo. Najpre, to nije rečnik pravnika. Šta znači – država će reagovati jezivo? Zaista sam se naježila od takve izjave državnog sekretara. Zar vas ne uči akcija „Sablja“, kada ste 14.000 ljudi pohapsili bez ikakvog pravnog osnova? Da li je neko odgovarao za sve, pre svega za materijalna sredstva koja je država morala da izdvoji da se plati tim ljudima, jer svako ko je tužio... Tako će vam biti i sada – ko god vas bude tužio, dobiće veliku naknadu od države zato što je bez pravnog osnova pritvoren.
Vi pričate o nekoj humanosti. Zašto je pritvorena žena Mladena Obradovića, koja svakog dana treba da se porodi? Šta je ona kriva? Ne ulazim u to za šta je i da li je odgovoran Mladen Obradović, verujem da nije, verujemo da nije, ali dozvoljavam da to pokaže određeni sudski postupak, ali zašto je njegova žena odgovorna, da je pred porođajem privode u policiju i maltretiraju?
Dakle, gledajte malo, nije sve počelo od vas. Vi kažete, pretnja su parole „Čekamo vas“. Pa, zar pretnja nije bila parola „Gotov je“? Zar pretnja nije ono što je Krasić citirao: „Na banderi nasred Terazija visi Sloba, kuka milicija“? Vi ste to, gospodo demokrate, pevali, vi ste to izgovarali.
Vi sada hoćete da kažete da je neko drugi odgovoran. Pa, vi ste i sad odgovorni, naravno da jeste. Kaže Saša Vukadinović, direktor BIA, kaže Boris Tadić, direktor svega u Srbiji, da su znali šta će se desiti ovog 10. oktobra. Znali su i svesno su dozvolili da se poruši Beograd, da bude onoliko povređenih. Hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava, a oni kažu da se čak i nešto tako očekivalo. I pored svega toga, dozvolili su, da bi se dodvorili EU, da se desi ta parada, koju ste mogli da organizujete u nekom zatvorenom prostoru, vi koji ste bili raspoloženi da učestvujete, niko vam ne brani, ali niste smeli da dozvolite, pogotovo kad ste znali unapred, da se desi sve što se desilo. A znali ste, kaže Boris Tadić, evo, ne kažem ja, samo njega citiram.
Dakle, dame i gospodo, morate biti svesni i nemojte da se ljutite kad vas podsećamo da treba da odgovara svako za svako krivično delo. Treba da odgovara svako za svako nasilje. Ali, ako ste vi tvrdili da je Slobodan Milošević diktator i da je borba protiv njega na bilo koji način legalna i legitimna i ako ste vi mogli da napadate policiju, zašto onda zamerate nekome ko misli da je vladavina Borisa Tadića diktatura, da je to diktatorski režim? Zašto onda Boris Tadić kaže da je napad na policiju napad na državu?
Nemojte različitim aršinima, nego se najpre suočite sa onim što ste vi radili 5. oktobra. Hajde da se konačno vrate sve te slike iz ove skupštine, da se vrati nameštaj iz ove skupštine, da se prvaci 5. oktobra ne amnestiraju, nego da odgovaraju, pa tek onda imate pravo da na odgovornost pozivate i eventualno neke odgovorne za 10. oktobar. Hvala.

Dame i gospodo, SRS je 26. marta podnela Predlog rezolucije o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Podsećamo na to da je nezavisna država Hrvatska bila klerofašistička, kvinslinška država, osnovana na delu Kraljevine Jugoslavije, koja je uz podršku Hitlerove Nemačke postojala pod ustaškim vođstvom Ante Pavelića od 1941. do 1945. godine, i to smo napisali u obrazloženju, a vi ste odbili da po hitnom postupku raspravljate o ovom predlogu rezolucije. Nadamo se da danas tako neće biti,.

Nezavisna Država Hrvatska je u istoriji ostala zabeležena po zverstvima i genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima. Program NDH formulisao je Mile Budak i on je predviđao istrebljenje Srba iz Hrvatske po principu – 1/3 pobiti, 1/3 proterati i 1/3 pokatoličiti i asimilovati.

Cilj NDH bio je uspostavljanje "velike" Hrvatske, kao čiste etničke države sa samo jednom katoličkom religijom i ostvarenje sna Ante Starčevića i Josipa Franka. Genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH sprovođen je u kraškim jamama, stratištima, klanicama i koncentracionim logorima. U NDH su imali posebnu ulogu u sprovođenju genocida nad ovim narodima sa tog područja.

Čudovišna nedela surove nečovečnosti, razulareni sadizam, mučenje bespomoćnih žrtava, silovanja, sadističko uživanje u stradanju ljudi, nezasita halapljivost za tuđom imovinom, piromansko uživanje u paljenju čitavih naselja i ostala zverstva užasavali su tada ceo svet. Zverska ubijanja i genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima posebno su se dešavala u logorima Jasenovac, Stara Gradiška, Sajmište, Metajna, Pag, Đakovo, Jadovno, Lepoglava itd, a samo u Jasenovcu je ubijeno više od 760 hiljada srpskih žena, dece i muškaraca.

Činjenica takođe da je Republika Srpska Krajina okupirana od strane Hrvatske, da se ustaški zločini slobodno veličaju u javnosti u Hrvatskoj, da ekumenizam uzima sve više maha, kao i najnoviji pokušaj formiranja hrvatske pravoslavne crkve, dovoljni su razlozi da usvojite ovu Deklaraciju.

Molim vas, samo još jednu rečenicu, dajemo vam priliku, gospodo iz vladajuće većine, da pokažete da niste licemerni kod ovog vašeg Predloga deklaracije.

Prihvatite da raspravljamo i da usvojimo Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH, i ustaškoj, naravno.

Dame i gospodo narodni poslanici, da je vladajuća većina iskrena u nameri da se osude zličini počinjeni nad Srbima, onda sigurno ne bi pre nešto više od pola godine usvajali onu deklaraciju kojom su Srbe proglasili genocidnim narodom.
Uz to, danas biste prihvatili predlog SRS da se raspravlja i da se usvoji rezolucija o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u klerofašističkoj NDH. Prosto je neverovatno da vam je ta tema jutros smetala i da niste prihvatili da se stavi na dnevni red.
Ova deklaracija o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, a tako ste je i nazvali, predstavlja samo ruganje žrtvama srpskog naroda. Tadićev režim iz dana u dan ponižava Srbiju i gazi dostojanstvo srpskog naroda i svih ostalih građana koji žive u Srbiji, u skladu sa naslovom deklaracije o kojoj danas raspravljamo.
Dve najveće tragedije kojima je kumovao Tadićev režim su ona ad hok promena rezolucije o KiM i usvajanje sramne Deklaracije o Srebrenici, u kojoj ste srpski narod proglasili genocidnim.
Pre dva dana ste vi iz režima, uz najveće moguće počasti, ali i uz ozbiljne mere opreza, ugostili u Srbiji, u Beogradu ženu Bila Klintona. Još jedanput ste na taj način ponizili sopstveni narod i sopstvenu državu. Tadićev režim je zvanično pružio alibi američkoj administraciji za bombardovanje Srbije, ubijanje civila i otimanje KiM. Zato u ovoj deklaraciji nema osude za žrtve zločinačke NATO agresije i to je takođe vaša velika sramota.
Dobra saradnja sa američkom administracijom jasno pokazuje da je marionetska vlast pristala da, korak po korak, prihvati nezavisnost KiM. Tadić je zgazio prava srpskog naroda, odbacio činjenice i oslobodio Zapad svake odgovornosti za počinjene zločine, počev od onog najtežeg – zločina protiv mira, rasturanja Jugoslavije i agresije na Srbiju.
Učinio je sve da realizuje zapadnu propagandu, da utemelji simbol srpskog zla prihvatanjem Deklaracije o Srebrenici i proglašavanjem srpskog naroda za genocidan, odustajanjem od KiM i spremnošću da faktički prizna ovu lažnu državu.
Pre više od pola godine ste, udovoljavajući željama predsednika Turske i pod uticajem muslimanske propagande, pogazili slobodarsku tradiciju srpskog naroda i Srbima naneli nesagledivu istorijsku štetu proglašavajući nas genocidnim narodom.
Mi srpski radikali smo vas upozoravali i pokušali argumentima da vas ubedimo da ne usvajate tu deklaraciju, jer ona nema osnova ni u činjeničnom stanju, a ni u međunarodnom pravu.
Podsećam vas, dame i gospodo, da u smislu člana 2. Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, genocidom se smatra ubistvo članova grupe, teška povreda fizičkog ili mentalnog integriteta članova grupe i namerno podvrgavanje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog potpunog ili delimičnog uništenja, mere uperene na sprečavanje rađanja u okviru grupe, prinudno premeštanje dece iz jedne grupe u druge, ako su ova dela učinjena u nameri potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve.
Zločin koji se desio u Srebrenici i o kojem još uvek nije utvrđena istina, ni na koji način se ne može podvesti pod ovu definiciju, i čak i da su svi Muslimani u Srebrenici bili pobijeni, ne bi se moglo govoriti o genocidu jer je Srebrenica bila samo jedna od opština u BiH.
Ovo je pred Međunarodnim sudom u Hagu bilo veoma lako dokazati i odbraniti, ali, nažalost, interese srpskog naroda zastupao je, dobro je poznato, Radoslav Stojanović, kojem je do interesa srpskog naroda stalo kao do lanjskog snega. To je takođe opštepoznata činjenica u Srbiji. On je jednostavno prihvatio presudu, a od strane režima u Srbiji je dočekan kao heroj koji je navodno spasao Srbiju od direktne optužbe za genocid u Srebrenici.
Upozoravali smo vas i krajem marta, kada ste doneli Deklaraciju o Srebrenici, da su već tada bile jasne namere zapadnih sila da se na osnovu takve odluke Srbija zapravo odrekne KiM i da se stvore uslovi za uništavanje Republike Srpske. Nažalost, bili smo u pravu.
Menjanjem teksta Rezolucije u UN i prihvatanjem pregovora, kako sve češće govorite, o tehničkim pitanjima, vi ste praktično priznali lažnu državu Kosovo. Tadićeva priča da Srbija nikada neće priznati Kosovo je prazna priča. Vi dobro znate da niko od Srbije ne traži da to učini "de jure" već "de fakto", a to je upravo ono što je Tadić uradio i što i dalje radi.
Prisetimo se i poniženja koje je srpski narod doživeo Tadićevim izvinjavanjima za šta god mu je ko tražio, a nažalost i za više od toga. Kada smo govorili o Deklaraciji o Srebrenici, pitali smo vas ko će se izviniti Srbima za zločine počinjene nad našim narodom i napomenuli smo, između ostalog, tuzlansku kolonu. Odgovor smo dobili pre nekoliko dana.
Naime, reformisano pravosuđe, pominjano je to danas, ali vredi da se ponovi, pokazalo je svoje pravo lice. Sudsko veće Siniše Važića ukinulo je presudu Iliji Jurišiću, koji je bio osuđen na 12 godina zatvora za ratne zločine nad kolonom pripadnika JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine.
Interesantno je da je Vojno tužilaštvo svojevremeno teretilo Jurišića za 200 žrtava u tuzlanskoj koloni, a da je Specijalno tužilaštvo za ratne zločine optužnicu preinačilo za samo 50 žrtava. Ovom režimskom tužilaštvu ništa nisu značile ni žrtve, ni činjenica da je posle napada na tuzlansku kolonu iz Tuzle proterano 130 hiljada Srba.
To je isto ono tužilaštvo koje namerno nije znalo da napiše optužnicu protiv Ejupa Ganića, kojeg je sud u Londonu oslobodio zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Podsećamo da je za oba ova slučaja intervenisao Haris Silajdžić, tako što je, mediji su nas obavestili, pisao o tome Borisu Tadiću, koji je i ovaj put prekršio Ustav, umešao se u ono za šta nije nadležan. Verovatno zato što mu je Silajdžić zapretio da neće doći u posetu Srbiji ako Jurišić ne bude na slobodi.
Nažalost, kada je tzv. reforma pravosuđa u pitanju, bili smo u pravu. Slučaj Ilije Jurišića pokazuje da je pravosudni sistem u službi režima. Dok Silajdžić neće u Srbiju, dok je Jurišić u pritvoru, Tadić ponizno saopštava Hilari Klinton da će Srbija tražiti gen. Mladića i kad Haški tribunal prestane sa radom. Sramota, gospodine Borise Tadiću, ali na sreću, želja da uhapsiš generala neće ti se ispuniti.
Kako nas mediji obaveštavaju, Tadić nije završio sa ponižavanjem Srbije. Vidimo da ga Ivo Josipović sve češće poziva da dođe u Vukovar, da se izvini za zločin u Ovčari. Sličnu poruku mu šalje i Hašim Tači. On, naravno, traži da se Tadić izvini za šiptarske žrtve na KiM.
Uradiće to Boris, ne sumnjamo, opet će pokazati da je čovek bez političkog morala i odgovornosti i da nema nameru da štiti srpske nacionalne interese i da čuva dostojanstvo države. Uostalom, on ne čuva ni državne granice, iako ga na to obavezuje i Ustav i zakletva koju je položio pred Narodnom skupštinom.
Gospođa Nada Kolundžija je juče u medijima i danas ovde pozivala narodne poslanike i očekivala da, kako je rekla, ova rasprava ne bude politička, što je prosto neverovatno. Zar je moguće da ova deklaracija nije politička? Mi tvrdimo da jeste. Ovo je zapravo plod štetočinske proevropske i pronatovske politike režima Borisa Tadića.
Moramo podsetiti javnost da je Tadić 11. jula ove godine bio u Potočarima da se, kako je on izjavio, pokloni žrtvama, ali zato na Petrovdan, 12. jula, nije otišao u Bratunac. Bratunačke žrtve, dame i gospodo, jesu srpske žrtve, a to Tadića ne interesuje, a nažalost, očigledno je, ni vas iz vladajuće većine u parlamentu.
Vi i danas pokazujete da ste samo njegovi podanici, a ne predstavnici naroda koji vas je doveo u parlament. Zato je ova deklaracija farsa, licemerstvo i zamajavanje naroda.
Mi srpski radikali za ovo nećemo glasati, a i vas pozivamo da otkažete poslušnost diktatoru i da shvatite da je Tadićev režim pogubnom prozapadnom politikom ugrozio vitalne državne i nacionalne interese i bacio Srbiju na kolena.
Naravno, nemamo mi iluziju, znamo mi da vi nećete da prihvatite naše argumente, vi samo pokazujete da ste deo režima koji ne može da saoseća sa žrtvama sopstvenog naroda. To nas ne čudi. Vi, uostalom, pokazujete da vam nije stalo ni do osnovnih ljudskih prava živih Srba.
Vi ste očigledno spremni da saučestvujete i u ubijanju Vojislava Šešelja u Hagu jer ne reagujete na naše svakodnevne apele da ne dozvolite još jednu srpsku žrtvu u tom zločinačkom tzv. sudu. Vi ne da niste spremni da pomognete, već demonstrirate silu i ne dozvoljavate poslanicima SRS da ovde mirno izražavamo protest tako što držimo transparent i upozoravamo javnost da nam u Hagu ubijaju predsednika.
Gospodo režimski poslanici, što bi rekao narod, možete kako hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Zapamtite i vodite računa da će sve ovo jednog dana biti istorija, a da vi i danas pokazujete i zapravo i danas potvrđujete da ste svojim delovanjem i slepim hodom na tom tzv. evropskom putu sebi obezbedili mesto na smetlištu istorije.

Dame i gospodo narodni poslanici, govorim o članu 107. stav 1. našeg Poslovnika, jer je zaista na najgrublji način gospođa Čomić povredila dostojanstvo Narodne skupštine, tako što je povredila dostojanstvo poslaničke grupe SRS. Vi ste, govorim o režimu, ne o vama lično,  dozvolili da se u nedelju razruši Beograd u ime nekakve ravnopravnosti, a ovde pravite drastičnu razliku između narodnih poslanika, i to vam nije prvi put.
Evo, građani Srbije mogu da vide "zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja", to je transparent koji smo mi napisali… Gospođo Čomić…

Ako dozvolite, gospođo Čomić, ja bih da se pozovem na član 107. stav 1. koji ste vi prekršili ...

Gospođo Đukić Dejanović, prekršen je član 103. stav 4. našeg Poslovnika. Malopre mi gospođa Čomić nije dozvolila da obrazložim povredu člana 107. Poslovnika, koju sam imala nameru da obrazložim.
Htela sam da kažem da su narodni poslanici SRS, kada je gospođa Čomić u pitanju, poslanici drugog reda. Ovde ne smeta kada bilo koji poslanik stavi bilo kakav transparent, i ne treba da smeta. Nama nije smetalo, nije nam palo na pamet da reagujemo kada je gospodin Čanak, recimo, držao neki transparent podrške Teofilu Pančiću. On brani lik i delo Teofila Pančića i to je apsolutno njegovo pravo.
Niste reagovali, odnosno gospođa Čomić nije reagovala, izvinjavam se, da joj se lično ne obraćam, kada je na sajtu objavljeno i u mnogim novinama transparent od nedelje gde piše "Smrt državi" i ispod tog transparenta šeta, ni manje ni više, nego ministar Čiplić, ministar Vlade Republike Srbije. Dakle, i to je njegovo pravo, on podržava smrt državi i neka šeta, a građani će da odluče da li će i dalje da šeta ili više neće biti u vlasti.
Mi razumemo da su Bil i Hilari glavni ideolozi Tadićevog režima, ali da idete dotle da zato što dolazi Hilari mi ne smemo da kažemo da podržavamo Vojislava Šešelja. Da, mi ga podržavamo, gospođo Čomić i gospođo Đukić Dejanović, i mi dižemo glas i ponavljaćemo bez prestanka – zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Gospodo iz vlasti, gospodo iz državnog vrha, povedite računa o osnovnom ljudskom pravu svog građanina Vojislava Šešelja, nemojte da vodite računa selektivno o ljudskim pravima onih za koje vi mislite da su im pogažena ljudska prava.

Govorim o povredi Poslovnika, član 108. stav 2, a u vezi sa članom 107.
Naime, gospođa Gordana Čomić je, kada mi je izrekla opomenu, povredila moje dostojanstvo jer je pred javnošću Srbije rekla da mi izriče drugu opomenu, a prvu uopšte nisam dobila odnosno nije mi izrekla prvu opomenu jer nije bilo čak ni po njenim kriterijumima razloga za izricanje prve opomene.
Osim toga, gospođa Čomić je izrekla opomenu našem kolegi srpskom radikalu, Dušanu Mariću, koji uopšte nije sedeo u sali u momentu kada je gospođa Čomić izricala opomene.
Ovakva bezobzirnost i ovakav bezobrazluk, gospođo Đukić Dejanović ne može da se toleriše. Ako hoćete da prekinete ovo i ako hoćete da se, kako vi volite da kažete, vratimo dnevnom redu, mada je za nas sve dnevni red, i vaše bahato ponašanje je dnevni red, gospođo Đukić Dejanović. Ne mislim na vas lično, nego uopšte na vladajuću većinu, a danas ju je odlično prezentovala Čomić.
Dakle, ako hoćete da se to zaustavi, onda izrecite opomeni gospođi Čomić, jer je najgrublje moguće više puta prekršila Poslovnika.
Gospođo Čomić, nemojte da mi se smejete u lice, molim vas. Pristojna sam, budite i vi.
Takođe, gospođo Đukić Dejanović, predlažem vam da povučete sramne opomene koje je gospođa Čomić izrekla poslanicima SRS, očigledno sa namerom da nam svima uzme po 10% od plate da bi gospodin Konstantinović opet mogao da se hvali kako će u neke dobrotvorne svrhe da daje naše pare, a opomena nam je izrečena, da podsetim javnost, zato što smo držali transparent "Zaustavite ubijanje Šešelja". Hvala.

Član 8. govori o strategiji i planovima razvoja vodnog saobraćaja i predviđa da se dugoročni razvoj vodnog saobraćaja uređuje strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije, koja se donosi na period od deset godina. Gospodine ministre, mislimo da bi trebalo ovaj član da se promeni tako što bi se dodalo da u izuzetnim slučajevima ova strategija može da se dopunjava, ako se za tim ukaže naročita potreba.
Vi ste rekli da to ne možete da prihvatite zato što se strategija, kako kažete, inače može menjati i bez unošenja ove materijalne odredbe. Mislimo da to nije dobro, ništa ne može da se podrazumeva, sve mora da bude regulisano zakonom.
Poprilično sam uverena da biste vi ovaj amandman prihvatili, kao što sam bila uverena da ćete prihvatiti one amandmane koje smo podnosi na prethodni zakon, pogotovo one koji se odnose na pravno-jezičku redakciju, gde smo insistirali na srpskom jeziku u našim zakonima, ali bojim se da je problem u tome što se gospođa Čomić danas nije starala o primeni Poslovnika, pa vas nije upozorila na koji način vi kao predstavnik Vlade možete da prihvatate amandmane, jer ste malopre, na kraju rasprave o onom prethodnom zakonu, rekli da ćete vi prihvatiti još neke amandmane.
Nažalost, gospodine ministre, vi to više ne možete, jer vam to naš Poslovnik, koji je restriktivan, da i vi kao ministar ne možete da prihvatite amandman, samo zato što je Gordana Čomić propustila jutros da vas upozori kada vi kao ministar možete to da uradite, odnosno zato što se gospođa Čomić nije starala o primeni Poslovnika, što je nešto što podleže izricanju opomene i očekujem da će gospođa Đukić Dejanović sada da izrekne opomenu gospođi Čomić zbog toga.
Gospođo Đukić Dejanović, znam da me niste slušali, pogledajte stenogram, najlepše vas molim.

Amandman na član 41, i to stav 2. ovog člana, ima osnovu u Zakonu o jeziku i pismu. Zaista je neverovatno da se u zakonima koje usvaja ovaj parlament, a koje predlaže Vlada Republike Srbije, ne piše srpskim jezikom. Dakle, bez obzira što se vi kod donošenja zakona pozivate na kojekakve direktive EU, koje za nas, srpske radikale ne znače ništa, neshvatljivo nam je ipak da ste dogurali dotle da više ni zakoni nisu pisani srpskim jezikom.
Ovde zaista nije bilo potrebe i jasno je napisano, govori se o navigacionim postupcima, prelaženja, dolaska i odlaska, neuspelog prilaženja i čekanja i lepo kažete, način izrade i formu navigacionih postupaka u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva propisuje Direktorat.
Nije bilo potrebe da umećete ove neke strane reči, jer ovaj zakon se donosi za državu Srbiju, za građane Srbije, a čuli ste u toku današnje rasprave i pre dva dana, kad se govorilo u načelnoj raspravi, koliko je sve kriminala u ovoj oblasti i šta je sve loše dosad urađeno i šta će se desiti i primenom ovog zakona.
Zaista bi bilo dobro da je Vlada imala malo više sluha ne samo za ovaj, nego i za ostale amandmane SRS. Uostalom, evo i sama Vlada je uložila toliko amandmana, a što nije baš primereno kad se radi o Vladinom predlogu.
S obzirom, gospodine ministre, da ste vi osvedočeni patriota i mi to nikad nismo dovodilo u pitanje, uvereni smo da ćete prihvatiti ovaj amandman i da nećete dozvolite da u ovom zakonu, niti u bilo kom drugom zakonu, umesto srpskog jezika bude jezik nekih stranaca, pogotovo ne ovakvih neprijatelja Srbije, kakvi su Englezi, čiji vi jezik ovde promovišete.

Član 50. kaže da pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu, pored izraza na engleskom jeziku, mogu da se koriste izrazi na srpskom jeziku koje propiše ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.
Uvereni smo da je ovaj član pisao ministar nadležan za poslove odbrane trenutno, a nikako ministar nadležan za poslove saobraćaja, jer da je to pisao gospodin Mrkonjić sasvim smo sigurni da bi bio prihvaćen naš amandman, gde se kaže da pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu pored izraza na engleskom jeziku obavezno se koriste, je li tako, gospodine ministre, izrazi na srpskom jeziku?
Nemojte da ostane u zakonu da mogu da se koriste izrazi na srpskom jeziku, već prihvatite naš amandman gde stoji da moraju da se koriste izrazi na srpskom jeziku, odnosno da mora da se koristi srpski jezik, koji je službeni jezik u RS, a ovo je ipak zakon koji se donosi u Narodnoj skupštini RS.
Gospodine Mrkonjiću, rekoh malopre, a opet ponavljam i sada, vi ste osvedočeni patriota i mi u to ne sumnjamo, ali zaista verujemo da ćete prihvatiti ovaj amandman da bude jasno da pored engleskog, koji moramo ponegde da primenjujemo, da moramo obavezno da to isto pišemo i na srpskom, a ne samo da, kako stoji u zakonu da to može, pa onda smo sigurni kad god bi recimo to zavisilo od ministra odbrane, za koje smo odnedavno utvrdili da je ministarstvo laži, a ne Ministarstvo odbrane, oni bi sigurno izbegli ovu mogućnost da ono što treba da se napiše na srpskom jeziku bude i napisano.
Očekujemo, gospodine Mrkonjiću, da ćete prihvatiti ovaj amandman.

Dame i gospodo, stav SRS o Predlogu zakona o akreditaciji je iznet kada smo govorili u načelnoj raspravi, a i sada kroz amandmane.
Amandman na član 7. odnosi se na akreditaciono telo Srbije. Čini mi se, posle ovog objašnjenja ministra Milosavljevića pre 15-ak minuta, da nikakvo drugo objašnjenje ne treba kada su u pitanju ova tzv. nezavisna regulaciona tela, Vladine komisije itd.
Upravo je ministar malopre, odgovarajući na pitanje kolegi Markićeviću, rekao da on kao ministar i Vlada ne mogu imati i nemaju nikakvu odgovornost kada je u pitanju nabavka vakcina, ni koliko ih je nabavljeno, ni po kojoj ceni, ni o njihovom kvalitetu itd, jer je to radilo neko drugo Vladino telo.
Mi srpski radikali se borimo baš protiv toga. Dakle, ako je neko vlast, ako je neko vlada i ako je neko ministar, onda on mora da odgovara za sve što je u nadležnosti njegovog resora. Ovo sada ne govorim konkretno ministru Milosavljeviću, nego govorim uopšte kao stav SRS.
Takav je naš stav i kada je u pitanju akreditaciono telo Srbije, koje nije novina uspostavljena ovim zakonom i upravo iskustvo koje imamo sa tim telom daje nam za pravo da tvrdimo da ni ovaj zakon ništa neće promeniti kada su u pitanju poslovi iz nadležnosti ovog akreditacionog tela.
Mnogo je loših iskustava, i ako je ovo akreditaciono telo, kako ovde kaže "akreditaciono telo je jedino u Republici Srbiji kojem se ovim zakonom poverava obavljanje poslova akreditacije". Međutim, ono što nam govori dosadašnje iskustvo jeste da je ovo akreditaciono telo bilo u službi stranaca.
Kada je u pitanju uvoz robe i izvoz robe, ništa nije učinjeno u korist građana Srbije, proizvođača u Srbiji, izvoznika iz Srbije. Sve što je moglo da se uradi, urađeno je upravo na štetu naših interesa, pre svega ekonomskih, a u dobrom delu i nacionalnih, ali je zato rađeno u korist onih koji su se raširili sa svojim raznim trgovinskim mrežama po Srbiji.
Treba li da podsećamo, tek kada se pojavio ovaj predlog zakona, kao i Predlog zakona o zaštiti potrošača, u skupštinskoj proceduri, onda su mediji počeli svakodnevno da informišu javnost Srbije šta se sve na polju trgovine dešava, sa čim se sve građani susreću u prodavnicama, u velikim tržišnim centrima itd.
Pomenuću samo kao primer "Ideju", koja je, znamo već, zaposela naše tržište. Naravno, akreditaciono telo Srbije, koje je do sada postojalo, a tako će se ponašati i ovo koje ćete formirati ovim zakonom, ništa nije učinilo da se bar uspostavi reciprocitet sa nekim državama čiji su predstavnici na našem tržištu. Možda je to više tema za ovaj sledeći zakon ali, u svakom slučaju, zakoni su vezani. Uostalom, vi ste ih i stavili u objedinjenu raspravu.
Naime, inspektori su ustanovili da se u "Ideji" prodaju proizvodi kojima je istekao rok trajanja i to tako što se, sa promenom cena koje su svakodnevne, preko roka trajanja lepe nalepnice, etikete sa novom cenom i tako se građani dovode u neverovatnu zabludu i, što je najgore, to svakako može, gospodine ministre, vi to dobro znate, negativno da utiče na zdravlje građana. Znate da ne sme da se jede pokvarena hrana. Ako je nečemu istekao rok, a u pitanju je hrana, onda to svakako ozbiljno ugrožava građane Srbije.
Konkretno, član 7. i amandman koji smo podneli govori o tome da akreditaciono telo, kako vi kažete "mora ispunjavati zahteve standarda kojim su utvrđeni opšti zahtevi za akreditaciona tela koja utvrđuju kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti".
Najpre je očigledno da je ovaj stav 1. člana 7. prepisan odnegde, jer u duhu srpskog jezika bi bilo da akreditaciono telo Srbije "mora da ispunjava zahteve", a ne "mora ispunjavati". Dakle, ovo je verovatno iz onog Sanaderovog ili Kosorkinog paketa CD-ova za koje ste ogromne pare platili kada su vam pre nekoliko meseci dostavili.
Ono što je suštinski predlog našeg amandmana jeste da u ovom zakonu i ovom stavu mora da stoji da akreditaciono telo Srbije mora da ispunjava standarde koji su utvrđeni itd, a ne zahteve standarda.
Vi onda kažete u obrazloženju da ne možete da prihvatite naš amandman iz razloga što akreditaciono telo ne mora da ispunjava standarde već zahteve navedene u određenom standardu. Ovo je zaista neverovatno. Baš bih volela, gospodine ministre, ako možete malo da nam objasnite šta vam ova rečenica znači i molim vas nemojte da dobacujete, nego ako hoćete da kažete javite se za reč pa kažite, jer je to što radite nepristojno.
Dakle, molim da nam se objasni šta znači ova nebulozna rečenica koja je nama ovde dostavljena u objašnjenju zbog čega amandman, rečenica Vlade Srbije, zbog čega Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Dakle, kakva vlada, kakvi ministri, kakvi zakoni, nije ni čudo što građani Srbije sve teže žive, što zapravo građani Srbije preživljavaju. Vladu baš briga, vi ispunjavate uslove EU, ono što ste obećali, a šta će građani dobiti od toga to najbolje sami građani znaju. Zato smo mi srpski radikali ponosni na činjenicu da smo dvadeset godina najveći protivnici NATO pakta i EU.

Član 17. u stavu 5. odnosi se na postupak akreditacije, kao i celo ovo poglavlje. Stoji da se odluka o suspenziji akreditacije donosi najduže na šest meseci.
Stav SRS je da taj rok od šest meseci mora da se zameni rečima "dok se ne otkloni suspenzija". Amandman je zaista pravno-tehnička redakcija i bilo bi dobro da se prihvati da bi ovaj član 17. doprineo da zakon uopšte bude jasna i primenjiv i da se izbegnu zloupotrebe u primeni ovog zakona, odnosno konkretno člana 17.
Nije dobro obrazloženje Vlade Republike Srbije, koja kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što otklanjanje razloga suspenzije, kao obaveza tela za ocenjivanje usaglašenosti kome je suspendovana akreditacija, ne može trajati unedogled.
Sada je ovo zaista vredno pažnje. Kaže – već se nakon isteka roka suspenzije donosi odluka o ukidanju akreditacije ili se suspenzija prekida u slučaju da je telo za ocenjivanje usaglašenosti otklonilo nedostatke koji su bili razlog za suspenziju.
Da je slučajno ovo što piše u obrazloženju Vladinom zašto odbija naš amandman stajalo u stavu 5. člana 17, onda mi ne bismo imali razloga da podnosimo amandman. Vi ste u članu 17. izbegli da ovo na ovaj način objasnite, već ste ostavili mogućnost apsolutne zloupotrebe, tvrdeći da je dovoljno da se kaže da odluku o suspenziji akreditacije da se donosi najduže za šest meseci. Naravno, suspenzija akreditacije nastaje kada se utvrdi da nisu ispunjeni neki uslovi ili da se nešto što je nekad bilo u okviru ispunjenih uslova da se promenilo itd.
Vi kažete da ćete odluku o suspenziji akreditacije doneti u roku od šest meseci. Šta ako se razlozi zbog kojih je došlo do suspenzije ne otklone? Vi to niste rekli u zakonu. Nije dovoljno da to kažete nama u obrazloženju. Ovo obrazloženje se baca, ne znači ništa.
Dakle, ministre, u cilju pravno-tehničke redakcije i stvarne namere Vlade Republike Srbije da to uradi ovako kako stoji u obrazloženju ovog vašeg objašnjenja zašto ne prihvatate naš amandman, zaista bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman da bi zakon ličio na zakon, odnosno član 17. ličio na zakonsku odredbu i da bi se izbegla svaka eventualna zloupotreba u njegovoj primeni.

Da slučajno ne poznajemo štetočinsko delovanje Vlade Republike Srbije, morali bismo da se začudimo ovako bezobraznoj formulaciji stava 2. člana 88.
Šta kaže taj stav 2? Govori se o dužnostima obaveštavanja trgovaca i kaže – trgovac je dužan da javno i blagovremeno informiše potrošača o planiranoj izmeni tarifnog sistema i opštih uslova ugovora.
Šta to znači javno? Mi smo insistirali u svom amandmanu da je trgovac u obavezi da pisanim putem i blagovremeno informiše potrošača, a vi kažete u obrazloženju zbog čega je to za Vladu neprihvatljivo – amandman se ne prihvata iz razloga neekonomičnosti u pogledu vezanih troškova za neposredni vid obaveštavanja, s obzirom na obavezu javnog obaveštavanja.
Koga je briga koliko će koštati i na koji način će regulisati troškove neko javno preduzeće koje je u obavezi da obavesti potrošača o promeni cena? Ismevate se bedi građana Srbije u koju ste ih doveli za ovih 10 poslednjih godina, gospodo iz DOS i gospodo iz Vlade.
Mi svaki mesec, uz onaj račun infostana, dobijamo poneku besplatnu reklamu. Reklamiraju banke, reklamiraju osiguravajuća društva, nude njihove usluge, reklamiraju neke lažne humanitarne akcije i nikada ne dobijamo odgovor ko to plaća. Pitamo, ali ne dobijamo odgovor ko to plaća.
Dakle, za to ima para, tu nije problem ekonomičnosti ili neekonomičnosti, a kada treba građanina obavestiti da poskupljuje neka komunalna usluga, onda ćete to da radite javno jer morate da vodite računa o ekonomičnosti.
Da li znate kako bi to izgledalo sada kada, svaki dan čitamo u novinama, te idu izvršioci sudski da popisuju stare televizore i još starije frižidere ljudima koji nisu nažalost bili u mogućnosti da plate račune infostana, pa ćete isključivati daljinski struju, tako da više čovek neće moći da se zaštiti, da zaključa kuću, da ne možete da uđete da blokirate sat za struju itd. Za sve to imate para.
Imate para i da tužite i da plaćate sudske izvršioce i da nabavljate neke instrumente kojima možete da isključujete struju na daljinski, samo nemate para da učinite nešto dobro za ovaj narod i za građane Srbije. Zaista ne znamo dokle više ide bezobrazluk ove Vlade.
Ovaj amandman može ovako da izgleda samo kao pravno-tehnička redakcija, ali nije samo to. Ovo je suštinski problem. Sada ću da vas pitam, gospodine ministre – ako isključite nekome struju zato što nije mogao da je plati, a treba da ga obavestite da će poskupeti gas, onda ćete da ga obavestite javno, kako će on to da gleda na televizoru s obzirom da ste mu pet dana ranije isključili struju? Ovo je zaista vrhunac cinizma i bezobrazluka.
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, nemojte više da se igrate sa ovim narodom i nemojte da vređate inteligenciju građana Srbije. Ako pretite poskupljenjima i očigledno je da će biti poskupljenja i struje, i gasa, i vode i svih komunalnih usluga jer su navikli na to građani, najpre ide jedno vreme prepucavanje raznih agencija i ministara u medijima.
Neka agencija koja je navodno zadužena da predlaže povećanje cene izađe sa nekom ekonomskom računicom zašto to tako treba, pa onda neki brižni ministar iz Vlade izađe na drugom nekom kanalu, pa kaže da to ne može tako jer mora da se vodi računa o ekonomskoj i socijalnoj situaciji u zemlji i onda saznamo, nakon tih njihovih dopisivanja, kao da su iz dve različite države a ne iz istog Vladinog kabineta, informaciju da je ipak nešto moralo da poskupi i da je ipak ta i ta usluga poskupela za toliko i toliko. Onda se bar udostojite da obavestite građane, da znaju unapred šta ih čeka.
Predlažemo da se ovaj amandman usvoji. Bar toliko možete da učinite za ove građane koje ste doveli na prosjački štap.
Naravno, nemamo mi, srpski radikali, iluziju o tome da ćete prstom mrdnuti da se nešto poboljša u ovoj državi. Vodite računa o sebi. Vama je lepo. Kako je narodu, baš vas briga. Uostalom, da imate imalo morala, pre svega, reagovali bi ste na naš višednevni vapaj i na poziv da se zaustavi ubijanje Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Kada smo jutros stavili ovaj upozoravajući tekst ispred sebe pola poslanika DS i vladajuće većine se smejalo. Nažalost, to odražava i stav Vlade Republike Srbije.
Ne molimo mi Vladu Republike Srbije, Šešelj ne moli Vladu Republike Srbije, niti će. Oni koji su ga oterali u Haški tribunal neće doživeti da ih on zamoli, ali mi želimo da javnost Srbije zna koliko ste nemoralni i koliko vas vaš briga za naše građane koje ubijaju u Haškom tribunalu.

U članu 90. i stav 3, inače član 90. govori o pravu na promenu pružaoca usluge, kaže da ako je ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa zaključen na određeni rok, datum isteka roka mora biti naznačen na svakom računu.
Kao što je već nekoliko naših amandmana bilo i kolege su objašnjavale, obrazlagale, mislimo da ne može da se govori o ekonomskom interesu nego samo o opštem interesu, između ostalog i iz razloga što je različit ekonomski interes kod različitih kategorija, da ne kažem pojedinaca u Srbiji.
Ne može biti isti, gospodine ministre, ekonomski interes vas i vašeg vozača, jer je njegova plata 20.000 dinara, a vaša možda 120 ili 140, ne govorim precizno, ali u svakom slučaju sigurno toliko puta veća i ne može biti isti ekonomski interes vaš i njegov.
Ne može biti isti ekonomski interes predsednika Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, koja je sama sebi nakarikala platu, koliko pre neki dan smo mogli da pročitamo, 3,5 hiljade evra, čini mi se, i ovih zaposlenih u sudskoj upravi koji moraju da štrajkuju da bi dobili nekakvu crkavicu od koje bi mogli solidno ili skromno da žive, odnosno da prežive, s obzirom da najveći broj zaposlenih u sudskoj upravi radi za platu od 14 ili 15 ili uvrh glave 20.000 dinara.
Mnogo bi primerenije bilo da samo kažemo da je u pitanju opšti interes, a ne ovako kako ste vi rekli – opšti ekonomski interes. Onda još kažete da se amandman ne prihvata, i svi ovakvi amandmani koje smo podneli se ne prihvataju jer su suprotni smislu i cilju zakona.
Dobro bi bilo, ministre, da danas lepo progovorite pa da nam kažete šta je smisao i šta je cilj ovog zakona. Mi, srpski radikali, to smo kroz današnju raspravu pokušali da vas ubedimo ili pre svega da objasnimo građanima Srbije, vidimo da je ovaj zakon potpuno besmislen. Znači, smisla nema.
Vi, odnosno dva dana ranije kada se govorilo u načelnoj raspravi, onda su predstavnici vlasti i Vlade nas ubeđivali da je cilj ovog zakona zaštita potrošača. Mi tvrdimo da nije. Potpuno suprotno od onoga što ste pokušali da nam predstavite.
Ako su naši amandmani suprotni smislu i cilju zakona, molim vas da nam kažete šta je zaista smisao ovog zakona, šta je zaista cilj ovog zakona. Pokušajte da ubedite nas srpske radikale da nismo u pravu, jer ceo dan ubeđujemo vas, ali pre svega obaveštavamo građane Srbije o tome šta im smerate i spremate ovim zakonom.
Nažalost, najveći deo onoga što smo rekli građani Srbije znaju, jer smo mi te informacije dobili i od građana Srbije i od članova svojih užih ili širih porodica, i od svojih prijatelja, komšija, jer je najveći broj građana Srbije danas, zahvaljujući štetočinskom i pogubnom delovanju Vlade RS, u socijalnoj bedi, ekonomskoj krizi.
Vi ih ne štitite ovim zakonom. Možda je namera bila nečija da ovakav jedan zakon zaista štiti potrošače, ali ovo što ste ponudili kao predlog zakona i još uz činjenicu da uopšte nemate sluha ni za jedan amandman opozicionih stranaka govori o tome da je i ovo jedan od zakona koje donosite reda radi. Bitno vam je samo da stavite crticu završeno.
Imaćemo izmene i dopune ovog zakona u naredna tri ili četiri meseca. To je apsolutno sigurno, jer ne može ovo biti izuzetak od svih ostalih zakona koje ste ovde usvajali i gde smo posle nekoliko meseci imali izmene ili dopune ovog zakona.
Čini se da ovo što pričamo ne dopire do vaše svesti, a posebno smo zabrinuti što do vaše svesti ne dopire naš apel da se učini nešto da se zaustavi ubijanje Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.