Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko bitnih stvari vezano za amandman, u znak podrške amandmanu kolege Hajdarevića, moram nekoliko stvari da pitam, konkretno, vas, gospođo predsedniče Narodne skupštine.
Danas sam, negde oko 12 sati, tražila, ne znam kako komunicirate sa službama, sa sekretarom ili njegovim zamenikom, ko je već tu bio – da nas, čim se pojavite, ako dođete danas, tako sam rekla, u Parlament, a vi ste došli, obavestite da li ćete preduzeti nešto vezano za zakazivanje RIK-a kada su u pitanju odbornički mandati u SO Leposavić. Zašto sam se obratila vama? Zato što ste, i juče sam o tome detaljno govorila, prošle nedelje, kada je kolega Kragović izneo taj problem, rekli da će sednica RIK-a biti zakazana u toku ove nedelje. Tačno je, bila je zakazana, ali, nažalost, nije doneta odgovarajuća odluka. Juče sam vam rekla, zapravo, rekla sam narodnim poslanicima i javnosti Srbije, da ta odluka nije doneta zato što je očigledno da je napravljen dogovor između DS-a i SPS-a.
To sam ilustrovala time da su članovi Komisije – sekretar Skupštine Srbije, gospodin Odalović, i ministar gospođa Malović, koja uporno ovde ponavlja da ona nije prisustvovala sednici, što je apsolutno ne opravdava. Sednici je prisustvovala. Dozvoljavam sebi da sumnjam da je namerno izašla kada se raspravljalo o tome, da kao ministar ne bi zaštitila pravosnažnu presudu Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici.
Tada sam rekla da je protiv verifikacije ovih odborničkih mandata sa liste SRS-a u opštini Leposavić glasao Veljko Odalović. Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, rekli da to nije tačno. Naknadnom proverom, utvrdila sam da je kod glasanja bilo 7:7 i da Veljko Odalović nije glasao. Znači, ipak je on bio taj koji je presudio da se ovi mandati ne vrate, odnosno da se ne verifikuju mandati odbornika u SO Leposavić.
Vi ste danas, a i sinoć, ali da se ne vraćamo na to što je bilo sinoć, a sinoć ste na jedan vrlo ružan, a pre svega neposlovnički način, prekinuli sednicu Parlamenta, zato što vam se nije dopadalo što narodni poslanici SRS-a govore po Poslovniku.
Juče je i te kako bila aktuelna tema ono što se dešavalo u kući Darka Mladića, upad od strane policije u kuću Darka Mladića, maltretiranje njegove porodice. Danas su kolege poslanici iz LDP-a govorili o nekim stvarima koje oni smatraju bitnim za njihovo političko delovanje.
Što se tiče poslanika SRS-a, mi tu nemamo, zaista, nikakav problem. Svi poslanici, svih 229 narodnih poslanika mogu da govore sve što misle da treba da kažu i da upute sve poruke građanima Srbije, svojim biračima. Ovo nije, da ne budem pogrešno protumačena, nikakva primedba na to što su kolege iz LDP-a govorili ono što misle da je trebalo da se kaže. Da biste prekinuli to njihovo dalje javljanje po Poslovniku, opet suprotno članu 77. Poslovnika Narodne skupštine, zakazali ste sednicu Odbora za industriju, a nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 77.
Dakle, ništa ne gori. Gospodin Buha biće ovde kada završi poslove vezane za Vladu Republike Srpske Krajine u progonstvu, jer je on predsednik te vlade. Na vreme sam vas, odnosno sve narodne poslanike, o tome obavestila, da se ne bi postavilo pitanje gde je gospodin Buha.
Dakle, i vi i predstavnici skupštinske većine pokazujete i juče, i danas, i ovih dana, neku potpuno nepotrebnu nervozu, pokušavate na sve načine da ubrzate rad ovog parlamenta i onda vam ne smeta da, odjedanput, nekome ko nije narodni poslanik dozvolite da s ovog mesta govori deset minuta. Ako vam se žuri, gospođo Đukić-Dejanović, onda vodite računa da se svaki minut u ovom parlamentu iskoristi u skladu sa Poslovnikom, kao što to poslanici SRS-a uvek i u svakoj prilici čine.
Danas, kada sam govorila o jednom od amandmana, pošto sam govorila više puta, amandmani su, u suštini, isti, naravno, svi se odnose na različite sudove, odnosno na teritorije sudova, rekla sam da je suština to da je većina narodnih poslanika u ovom parlamentu, ili bolje da kažem, većina poslaničkih grupa u ovom parlamentu, upravo kroz amandmane izrazila svoj stav o ovom predlogu zakona. Očigledno je da u ovom parlamentu, bar kada se govori s ovog mesta, nema volje i nema potrebne većine za izglasavanje ovog zakona.
Bilo bi dobro kada bi gospođa ministar pokazala malo više sluha za ovo što mi ovde govorimo. Ovih dana smo hvalili gospođu Malović zato što sedi ovde, to i dalje važi, uredno nas sluša, ili možda ne sluša, u svakom slučaju je u Parlamentu, i to je ono što treba da bude primer svim ministrima u Vladi Republike Srbije. Ali, gospođo Malović, morali biste malo da obratite pažnju na suštinu onoga što mi ovde govorimo.
Želim, pre svega, zbog javnosti, građana Srbije i zbog onih narodnih poslanika koji ovde govore i zalažu se za svoje amandmane, da ih zamolim, sve te kolege koji su podnosili amandmane, da ostanu pri svom stavu i da, zaista, u danu za glasanje ne glasaju za ovaj zakon, ako su već podnosili amandmane i ako su se ovde svojim sugrađanima predstavljali kao neko ko se bori za njihova prava.
Poštovani građani Srbije, ako se desi da ovaj užasni zakon, koji će napraviti haos u pravosuđu Srbije, u danu za glasanje bude izglasan, onda vodite računa o tome ko su vaši predstavnici. Sada vam unapred kažem, ako se to desi, onda to znači da vas vaši predstavnici, vaši poslanici, koji vam na terenu obećavaju da će se zalagati da ostanu sudovi u svim malim sredinama koje Ministarstvo i skupštinska većina žele da ukinu, varaju.
Izvinjavam se što to kažem. Možda ćete me demantovati, i to bi bilo najbolje, jer ako zaista svi koji su ovde rekli da neće glasati za zakon ako se ne usvoji njihov amandman, a došli smo do 47 amandmana koji nisu usvojeni, onda to znači da ovaj zakon nema većinu.
Ako je to tako, onda se zaista postavlja logično pitanje – zašto trošimo vreme ubeđujući Vladu u nešto što, očigledno, nema prolaznost u ovom parlamentu?
Da li Vlada zamajava nas, ili neki narodni poslanici iz skupštinske većine zamajavaju svoje sugrađane, svoje birače, to ćemo saznati u danu za glasanje. Ali, kad god o bilo kom amandmanu budem govorila, svaki put ću podsetiti građane iz tih sredina da vode računa da li će njihovi poslanici glasati da se ne ukinu sudovi u tim malim sredinama.
Kada je u pitanju amandman kolege Hajdarevića, nadam se da ću stići da u roku od 15 minuta kažem, jer sam obećala danas da ću da vam, pre svega, zbog javnosti, reći na koji način je Vlada Republike Srbije prešla preko ovih naših amandmana. Zapravo, očigledno je da ih niko nije ni pogledao, a to se vidi iz obrazloženja zašto amandmani nisu prihvaćeni.
Kolega Hajdarević je u obrazloženju svog amandmana rekao – predlažem da se u mrežu sudova uključi i zaseban osnovni sud u Priboju, s obzirom na geografske, ekonomske, višenacionalne, multikonfesionalne, jezičke i druge društvene specifičnosti opštine Priboj.
''Priboj je višenacionalna sredina, u kojoj u značajnom broju žive pripadnici dva najbrojnija naroda u Sandžaku. Zbog toga je važno da upravo u ovoj opštini budu razvijani institucionalni mehanizmi za integraciju obe zajednice i izgradnju institucija koje predstavljaju šansu za bolji i kvalitetniji zajednički život svih građana. Pored toga, zbog specifičnog položaja, pogranične opštine, postoje naročito važni i opravdani razlozi da u ovom gradu budu smeštene posebne pravosudne institucije, uključujući i poseban osnovni sud.''
Obrazloženje je apsolutno u skladu s amandmanom. Jedino što bismo mi promenili u ovom obrazloženju jeste da bismo, umesto Sandžak, rekli – Raška oblast, ali, u suštini, obrazloženje amandmana odgovara stanju stvari na terenu.
Istina je da je Priboj višenacionalna sredina i da bismo mi, narodni poslanici koji predstavljamo većinski, srpski narod u državi Srbiji, morali da vodimo računa i o toj specifičnosti, ne samo u Priboju, nego u svim višenacionalnim sredinama. Mi smo ti koji moramo svim građanima Srbije da obezbedimo primenu Ustava Republike Srbije, koji garantuje ljudska i manjinska prava.
Tačna je činjenica koja je navedena u ovom obrazloženju, koja se odnosi i na to da je u pitanju pogranična oblast, da je blizu granica sa Crnom Gorom, sa Republikom Srpskom i da, pogotovo što su to, da tako kažem, mlade granice, tim više ima problema i potrebe za postojanjem i suda za prekršaje i opštinskog suda.
Neverovatno je da Vlada Republike Srbije kaže da ovaj amandman ne prihvata. Kaže se – Vlada ne prihvata amandman iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Radović Milice na član 3. Predloga zakona.
Onda sam se vraćala, vraćala unazad, jer je svaki put tako pisalo, pa se odjedanput pojavilo da Vlada ne prihvata amandman iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Miloša Aligrudića. Onda, dođoh do tog obrazloženja na amandman Milice Radović, gde se kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana narodnog poslanika Radović Milice. Ovo je, takođe, njen amandman na član 3. Predloga zakona. Pored toga, u predloženom amandmanu, upotrebljava se pojam ''opštinski sud'', koji nije u skladu s Predlogom zakona o uređenju sudova, u kome je predviđeno postojanje osnovnih sudova.
Gospođo ministar, kako ste mogli da napišete da ovo nije u skladu sa zakonom? Gde je to u pravnoj praksi, gde je to u našem pravnom sistemu zaživelo i gde postoje osnovni sudovi? U Predlogu zakona. Pa, sačekajte da se Predlog usvoji, pa onda govorite da je to nešto što je u pravnom prometu.
Izvinjavam se, isteklo je ovih 15 minuta, ali ću vrlo brzo, povodom nekog od amandmana, da nastavim i dođem i do obrazloženja za amandman Miloša Aligrudića, pa ćete da vidite koliko je nelogičnosti u obrazloženju Vlade i koliko, zapravo, Vlada nije ni pogledala naše amandmane i koliko, poštovani građani Srbije, Vlada ne vodi računa o vašim interesima.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da govorim o amandmanu, moram da se obratim vama, gospođo Đukić-Dejanović, lično, zato što ste još jedanput u toku dana pokazali da imate različite aršine u odnosu na poslaničke grupe.
Ponovo podsećam da ste danas, na iniciranje jedne poslaničke grupe, protivposlovnički zakazali sednicu jednog odbora. Ne pominjem ni koja poslanička grupa, ni koji odbor je u pitanju, jer sam to već govorila, ali ste bez ikakvog komentara ostavili zahtev kolege Ljube Kragovića da se što pre pribavi mišljenje Zakonodavnog odbora o pitanju – da li je propratni akt upravni akt, da li je to akt koji je bitan za odlučivanje?
Problem koji je izneo kolega Ljuba Kragović, o kom smo govorili i juče, a odnosi se na popunjavanje odborničkih mesta sa liste SRS-a u opštini Leposavić, takođe je vrlo urgentan, vezan je rokovima i trebalo je da postupite, bar, isto kao što ste postupili u onom prvom slučaju, pogotovo što ste ovde imali prisutnog predsednika Zakonodavnog odbora. Trebalo je da zatražite od predsednika Zakonodavnog odbora da zakaže sednicu i da da to mišljenje o RIK-u.
Inače, kao diplomirani pravnik, tvrdim i znam da je taj propratni akt, koji je poslužio kao alibi delu RIK-a da ne popuni odbornička mesta odbornicima s liste SRS-a u opštini Leposavić, potpuno nevažan papir, koji uopšte nije morao da postoji. Evo, kolega Kragović ulazi i može da čuje ovo što nameravam da kažem.
Dakle, taj papir na kojem piše: u prilogu vam dostavljamo to i to, nešto je što nema nikakve veze s predmetom u postupku. Dokumentaciju koja je dostavljena RIK-u mogao je slobodno da donese i golub pismonoša. Bitno je da je ta dokumentacija potpuna i da su postojali i postoje uslovi da se sa liste SRS-a popune odbornička mesta u opštini Leposavić.
Toliko, pre svega, radi javnosti, a zaista očekujem da ćete ubuduće imati isti odnos prema svim poslaničkim grupama. Da li smo mi vama simpatični, ili nismo, to je potpuno nebitno, bitno je da vi morate da se ponašate u skladu s Poslovnikom i da imate ista merila prema svakom narodnom poslaniku i prema svakoj poslaničkoj grupi.
Kada je u pitanju amandman kolege Zorana Šamija, a prethodno Vlatka Ratkovića, koji su u jednom delu isti, u suštini, odnose se na istu teritoriju suda, ovde imamo pravi primer onog o čemu sam govorila kada sam govorila o jednom od prethodnih amandmana.
Pitali smo se ovih dana šta je bio kriterijum Vlade Republike Srbije ne da odredi ovakvu mrežu sudova, to je posebna priča, govoriću i o tome, nego kojim kriterijumima se Vlada rukovodila kada je, od 130 amandmana, 19 usvojila, a ostale nije? U čemu je razlika između amandmana bilo kog kolege čiji amandman nije usvojen i nekoga čiji je amandman usvojen?
Da li ste, recimo, gospođo Malović, usvojili amandmane Nenada Konstantinovića i Srđana Milivojevića zato što imate više simpatija prema "otporašima" nego, recimo, prema Vlatku Ratkoviću, čiji amandman niste usvojili, ili je to možda zato što gospodin Srđan Milivojević već nekoliko dana izigrava vašeg ''bodigarda'' u ovom parlamentu? Zaista, nijedno zdravorazumsko obrazloženje nismo mogli da nađemo.
Vlatko Ratković i njegov amandman su primer za ono što sam već nekoliko puta govorila. Ovo je poruka, pre svega, građanima Rume, naravno, i svima koji nas prate. Vlatko Ratković je, kao narodni poslanik iz Rume, tražio da u Rumi postoji osnovni sud. Amandman do sada nije prihvaćen, a da li će biti u danu za glasanje, videćemo.
Ako amandman ne bude prihvaćen, da li će kolega Vlatko Ratković glasati za ovaj zakon ili neće? Da li je on izašao ovde da obrazloži taj svoj amandman da bi građani Rume čuli kako se Vlatko Ratković zalaže za interese svojih sugrađana, ili je to istinski mislio? Ako je istinski ovde predstavljao građane Rume i ako mu ovako bitan amandman ne bude usvojen, on mora da glasa protiv zakona. Ne postoji nijedno drugo obrazloženje.
Ukoliko kolega Vlatko Ratković bude glasao za ovaj zakon, a ne bude mu u danu za glasanje usvojen amandman, onda je on danas na najgrublji mogući način prevario građane Rume koje ovde predstavlja.
Narodni poslanik može odavde da kaže šta god hoće, da ne budem pogrešno protumačena, dakle, nikakvih ograničenja nema, to je stav SRS-a, ali nije korektno izaći ovde i reći da predstavljate jednu grupu građana i da u ime te grupe građana nešto insistirate, tražite, to ne dobijete i opet glasate za to što vam nije usvojeno. U najmanju ruku, to nema logike. Ili, ako se desi da u danu za glasanje bude usvojen amandman Vlatka Ratkovića, onda to može da se protumači kao njegov uslov za glasanje za zakon.
U svakom slučaju, skrećem pažnju kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje posebno vodimo računa o ovom amandmanu, da bismo mogli da obavestimo građane Srbije, u ovom slučaju građane Rume, na primeru amandmana Vlatka Ratkovića, da li poslanici DS-a istinski zastupaju interese građana koje ovde predstavljaju ili se ponašaju onako kako bi ti građani hteli da čuju, a kada se glasa, onda se pritisne dugme suprotno od onoga što se na ovom mestu govorilo.
I amandman gospodina Ratkovića, i amandman gospodina Šamija, rekla sam već, odnose se u jednom delu na istu teritoriju suda, ali je našoj poslaničkoj grupi prihvatljiviji amandman gospodina Šamija, jer taj amandman, za razliku od ovog koji je predložio Vlatko Ratković, predlaže opštinske sudove, pored Sremske Mitrovice, i u Inđiji, Staroj Pazovi, Šidu i Rumi.
Dakle, ako ne bude ovaj amandman usvojen, onda bi bilo dobro da bude usvojen bar ovaj amandman gde se predlaže, pored Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, i osnivanje opštinskog suda u Rumi. Stvarno, imam utisak, gospođo ministar, da niste nijedanput obišli Srbiju; da jeste, mislim da biste znali kako se ide od, recimo, Stare Pazove do Sremske Mitrovice, i da vam ne bi palo na pamet da to bude teritorija jednog suda. Pored svega što ste naveli ovde kao razlog, ljudi, recimo, iz Stare Pazove, za Sremsku Mitrovicu moraju da plaćaju čak i putarinu. Vi nam ovde objašnjavate danas da nema nikakvih dodatnih troškova, da nijedan građanin neće morati da putuje iz sedišta svoje opštine. Već više puta smo rekli da to nije tačno i dokazali vam to, naravno.
Miloš Aligrudić je malopre nastavio ono što sam pre njega započela, ovu smešnu stranu obrazloženja Vlade Republike Srbije na svaki amandman. Bez obzira na koju teritoriju se odnosi, obrazloženje ide – amandman se ne prihvata, kao u slučaju amandmana Milice Radović, i to nekoliko puta, pa posle toga – Miloša Aligrudića, pa onda opet Milice Radović.
Došli smo na 14. stranu obrazloženja, izveštaja Vlade, do jednog velikog obrazloženja na amandman Milice Radović. Inače, da podsetim da smo danas više puta rekli da bi bilo najbolje da se ovaj amandman usvoji, jer ovaj amandman predviđa postojanje 138 osnovnih sudova.
Šta kaže Vlada? ''Vlada ne prihvata amandman. Predloženim amandmanom predviđeno je osnivanje 138 osnovnih sudova, što je u potpunosti identično sa rešenjem iz važećeg zakona, prema kome postoji 138 opštinskih sudova.''
Vi nama, gospođo ministar, niste dokazali da je problem u funkcionisanju sudova taj što danas u Srbiji ima 138 opštinskih sudova. Niste nas ubedili da je to razlog lošeg funkcionisanja pravosuđa i niste nas ubedili da je to razlog kriminala i korupcije u pravosuđu. Niste nas ubedili da 138 opštinskih sudova u Srbiji znači, samo po sebi, loše pravosuđe.
Dakle, ovo je argument koji nikako ne možemo da prihvatimo. Vi kažete, ovakvo rešenje nije u skladu sa Predlogom zakona o uređenju sudova, koji predviđa obrazovanje sudskih jedinica izvan sedišta osnovnih sudova. Naravno da nije u skladu s tim. Mi vam to i kažemo. Mi hoćemo da ne bude u skladu s tim, jer amandmanom tražimo drugačije rešenje. Vi nama pišete obrazloženja kao da su narodni poslanici debili.
Kažite nam nešto novo, kažite nam nešto u šta ćete da nas ubedite, ili ćete da nam kažete ovo što ste rekli na kraju, što je jedna velika neistina i što su, u većini slučajeva, kolege koje su govorile navele kao razlog zbog čega misle da treba zadržati sudove u njihovim opštinama. To je poslednja i pretposlednja rečenica: ''Prilikom utvrđivanja broja osnovnih sudova i područja njihove nadležnosti, pored priliva predmeta, vodilo se računa da u svakom gradu i upravnom okrugu u Republici Srbiji bude najmanje jedan osnovni sud''.
Da li ovo, gospodo, kolege pravnici, ima ijedan pravnički razlog za ovakvu mrežu sudova? Zaista je neverovatno.
Šta dalje kažete? I ovde nas Vlada laže, kaže – pored toga, kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su i kriterijumi geografske udaljenosti i razvijenosti putne mreže.
Mi vam pet dana pričamo, upravo, između ostalog, geografska udaljenost je razlog za podnošenje 130 amandmana. Nerazvijenost putne mreže je razlog za podnošenje 130 amandmana, upravo ono što mi ovde pričamo, pričamo i pričamo, za šta građani Srbije znaju da je tako i za šta imamo njihovu podršku, i kroz telefonske pozive, i kroz telegrame i pisma koja dobijamo u prostorije SRS-a.
Kažete, zbog svega navedenog, amandman se ne prihvata, budući da je u potpunoj suprotnosti s intencijom predlagača u pogledu reforme pravosuđa i uspostavljanju potpuno nove mreže pravosudnih organa.
Pa, amandman valjda i jeste takav da bude u....
(Predsednik: Vreme.)
...suprotnosti s onim što želi Vlada, jer da mislimo kao Vlada, ne bismo podnosili amandmane.
Isteklo mi je vreme, izvinjavam se, samo još jednu rečenicu. Kada je u pitanju Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gospođo Malović, radi se o tome da je opšte mišljenje da ovaj zakon morate povući iz procedure. To je opšte mišljenje narodnih poslanika, stručne javnosti, građana Srbije, medija. Dakle, na svakom koraku vas pozivaju da povučete ovaj predlog zakona. Čemu takva tvrdoglavost, zaista nam je nejasno.

Zaista je iznenađujuće na koji način je kolega Miković pokušao da odbrani predlog Vlade Republike Srbije. Mi ovde već nekoliko dana pričamo o Predlogu ovog zakona u pojedinostima. Moram da priznam da ste vi jedan od retkih, od desetak poslanika DS-a, koji sedite ovde i koji, pretpostavljam, pratite ovo o čemu narodni poslanici govore.
Mislim da je svakome jasno da mi, zapravo, insistiramo da stanje, kada je u pitanju mreža sudova, odnosno pravosudnih organa, treba da ostane nepromenjeno u ovom momentu, da Vlada povuče Predlog zakona, pa da se ozbiljno sedne i sačini jedan ozbiljan predlog. Vama, verovatno, nije prijalo to što smo prozivali, odnosno objašnjavali građanima Srbije na kojih način ih predstavljaju poslanici iz DS-a, da jedno pričaju tamo, njima, to prenesu ovde, ponekad javno, a glasaju potpuno suprotno interesima građana Srbije. Vi ste ovde pokušali da nabrojite, navodno, neke sudove, neka mesta, koji bi ostali bez sudske zaštite kada bi se usvojili neki amandmani.
Pretpostavljam da imate, zapravo bi trebalo da imate uticaja na Vladu Republike Srbije, jer ste vi ti koji ste ih birali i vi možete da ih razrešite, da menjate ministre, itd, pa bi bolje bilo da porazgovarate sa gospođom Malović, da joj objasnite, da je ubedite da povuče ovaj predlog zakona, da ne pravi haos u sudskom pravosuđu.
Ubeđena sam da ste i vi svesni, uostalom, čuli ste vašeg kolegu Vlatka Ratkovića, koji ispriča šta ispriča i ode. Inače, rasprava mu je bila odlična i argumentovana. Ali, izašao je iz sale, zato što očigledno nije mogao više da razgovara, jer je očekivao da će ministar bar njemu, kao stranački kolega, da prihvati amandman.
Dakle, nemojte da zloupotrebljavate činjenicu da ste sada nabrojali nekoliko sudova, da ostavite utisak nekoga ko je pratio šta se ovde radi, pa ste sada ispričali koliko ...
(Predsednik: Vreme.)
... bi, prihvatanjem ovih amandmana, opštinskih sedišta ostalo bez sudske zaštite. Najbolji način i najbolji predlog je, još jednom, povucite ovaj zakon ili, u najgorem slučaju, prihvatite amandman Milice Radović.

Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas da, shodno članu 226, odmah, neodložno, preduzmete određene aktivnosti koje se odnose na Ministarstvo pravde, ovde je gospođa Malović, i na Ministarstvo policije, i da hitno zatražite obaveštenje – zbog čega se vrši uznemiravanje porodice Darka Mladića?
Tamo je, upravo, interventna ekipa, koja pretresa kuću gospodina Darka Mladića, uznemirava njegovu porodicu, što je apsolutno besmisleno, s obzirom na činjenicu da je ta kuća već više godina 24 časa pod nadzorom i prismotrom policije. Nemoguće je da tamo može da se desi ili da dođe bilo ko a da policija to ne snimi ili ne registruje.
Gospodin Dragan Todorović, narodni poslanik i šef naše poslaničke grupe, upravo se nalazi u kući gospodina Darka Mladića, da tamo, kao građanin, prisustvuje pretresu, jer, po zakonu, toliko moraju da obezbede nadležni organi. Upozoravam vas da će, ukoliko se odmah ne prekine ta besmislena akcija, svi narodni poslanici SRS-a otići u kuću Darka Mladića i pozvaćemo građane Beograda da nam se pridruže, jer moramo da štitimo prava svih građana, što nadležni organi u Srbiji, verovatno, nemaju nameru.
Pošto ne možete, očigledno, da nađete Ratka Mladića, onda ćete možda da odvedete Darka Mladića u Hag, pa njemu tamo da sude, umesto njegovom ocu. Uostalom, to je princip koji su Amerikanci primenili u Iraku, a pošto vi, inače, njih kopirate, moguće je da ćete tako nešto i da uradite.
Moguće je da ste vi, gospođo Malović, već naoštrili pero za izručenje Ratka Mladića, ali pošto ne možete da ga nađete, ne smete da uznemiravate porodicu Darka Mladića, koji ne može biti ni za šta odgovoran, za šta vi, eventualno, optužujete njegovog oca, koji, takođe, prema našem mišljenju, nema nikakve odgovornosti. U svakom slučaju, porodica Darka Mladića ne sme da trpi ono što trpi danas i poslednjih dana, poslednjih meseci itd.
Izvinjavam se zbog vremena, još samo jednu rečenicu.
Videli ste jutros u svim štampanim medijima da Olga Kavran, portparol Haškog tribunala, kaže da čak ni Bramerc, niti iko iz Haškog tribunala nije tražio da se prekine serija "Moj rođak sa sela" koja se emituje na RTS-u, zato što nekog podseća na Ratka Mladića i na akcije koje sprovode organi MUP, BIA, CIA, ko zna koga sve, u Srbiji. Čak ste i to izmislili, čak je Vlada izmislila i da Hag traži prekidanje te serije, a očigledno je, ako smo danas dobili takve informacije, da to nije tačno.
Gospođo Đukić-Dejanović, još jednom vas pozivam da tražite od nadležnih organa da hitno prekinu bespravno uznemiravanje porodice Darka Mladića.
Inače, obaveštavamo i građane Srbije da se to dešava. Ako to brzo ne prekinete, pozvaćemo ih da zajedno s nama idu i da protestujemo mirno ispred kuće Darka Mladića protiv ovakve vlasti, ovakvog ponašanja vlasti, uznemiravanja i maltretiranja slobodnih građana Srbije.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu čl. 101. i 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Vidite kako je gospođa Nada Kolundžija malopre rekla da ona ima prednost, jer je to, takođe, džentlmenski dogovor, i niko nije imao ništa protiv. Jeste to dogovor.
Što se tiče ovog što stalno pokušavate da predočite javnosti – da ste vi džentlmeni, pa dozvoljavate poslanicima SRS-a da koriste svoje pravo iz Ustava i iz Poslovnika Narodne skupštine, to nije tako, gospođo Nado Kolundžija, mi koristimo svoje pravo, ništa vi nama niste dali. Mi smo narodni poslanici i govorimo, u skladu s Poslovnikom, o temama koje su vrlo interesantne građanima Srbije.
Gospođa Nada Kolundžija, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, je u svom prvom javljanju pretila narodnim poslanicima. Ako mislite da preterujem, uzmite stenogram, pa pročitajte šta je sve rekla gospođa Nada Kolundžija kada se prvi put obraćala.
Smeta vam, gospođo Kolundžija, prenos. Je li to najava da možda više nećete prenositi sednice Skupštine? Pogotovo vam smeta, jel to vaša demokratija, odloženi prenos suđenja Vojislavu Šešelju iz Haga. Da li vi znate da je milion i 200 hiljada ljudi potpisalo peticiju i predalo je direktoru, gospodinu Tijaniću, pre nego što je doneta odluka da se prenosi suđenje Vojislava Šešelja iz Haga? Smeta vam to. Smetaju vam potpisi milion i 200 hiljada građana Srbije, koji su potpisali tu peticiju. Ako vam smeta, vi promenite kanal, ali nešto baš nisam primetila da menjate kanal, često komentarišete šta ste gledali uveče u toku prenosa.
Gospođo Kolundžija, vi kažete da mi zamajavamo građane i da pričamo o stvarima koje ne interesuju nikoga u Srbiji. Nisam baš sigurna
da veliku većinu građana Srbije ne interesuju korupcija i kriminal u vrhu vlasti, da građane Srbije ne interesuje ekonomska kriza i socijalna beda u koju nas je doveo DOS, da građane Srbije ne interesuju ljudska prava i slobode koje, kako uživate vi i ja, treba da uživa i Darko Mladić.
Ne vidim u čemu je razlika, i moj pokojni otac se zvao Ratko, i njegov se zove Ratko. Je li to, možda, razlog da mi dođe BIA u stan da pretresa i ko zna šta da radi, da uznemirava porodicu? Mi insistiramo da se poštuju osnovna ljudska prava i slobode svakog građanina Srbije. Darko Mladić je građanin Srbije i mora da uživa ta prava i slobode. Ako mislite da treba njega da uhapsite, da ga stavite uza zid...
(Predsednik: Vreme.)
... i da ga ubijete zato što mu je otac slavni general Ratko Mladić, onda je to vaše političko opredeljenje, ali ni to neće moći, gospođo Kolundžija.

Dame i gospodo narodni poslanici, to što kažete, gospođo Đukić-Dejanović, da je napravljena pauza i da to znači da nastavljamo o amandmanima, jednostavno, nije tačno. Ne možete da ignorišete prijave narodnih poslanika, bez obzira na to po kom osnovu su se prijavili.
Sada ću da citiram nekoliko članova Poslovnika da bih, kao pravnik, objasnila šta zapravo kaže naš poslovnik. Molim vas da vodite računa o citiranju.
Član 27. kaže: "Predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom."
Dakle, očigledno je da vas ovaj član 27, gospođo Đukić-Dejanović, obavezuje na neke stvari, pre svega, na poštovanje Ustava Republike Srbije i na poštovanje narodnih poslanika, kada narodni poslanici žele da na osnovu Ustava i ovog poslovnika iznose neke svoje stavove, odnosno stavove poslaničke grupe koju predstavljaju.
Vi ste više puta, ne samo danas, nego mesecima unazad, koristili član 85. Sada ću da citiram neke stavove člana 85. našeg poslovnika, vi ste ih koristili potpuno suprotno onom što stoji u Poslovniku: "Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10 do 18 časova, sa prekidom od jednog sata."
Stav 2: "Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, u načelu, pojedinostima i u celini, u danima za glasanje."
Stav 3: "Predsednik Narodne skupštine određuje dan za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda." Stav 4, koji najčešće, kao i stav 5, kršite, glasi: "Izuzetno...
(Predsednik: Prošlo je vreme. Izvinite.)
Žao mi je, citiram i molila bih da vodite računa o tome, napomenula sam.
"Izuzetno, predsednik Narodne skupštine", ovo je, takođe, citat Poslovnika, "može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima".
Gospođo Đukić-Dejanović vi ste vrlo često, maltene svakodnevno kršili ovaj stav člana 85. Kolega Jugoviću, strpljivo pratite, citiram Poslovnik.
Dakle, vi ste vrlo često kršili ovaj član i ovaj stav Poslovnika, zato što nam nikada niste dali obrazloženje zbog čega produžavate radno vreme. Ne možete samo da kažete da postoje opravdani razlozi. Ti opravdani razlozi moraju da se konkretizuju.
Citiram stav 5: "Predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18 časova, i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno u pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda." Sledeći stav: "O produženju sednice posle 18 časova predsednik je dužan da obavesti Narodnu skupštinu najkasnije do 16 časova na dan održavanja sednice za koju predlaže produženje rada." Za sve ovo je neophodno da su ispunjeni uslovi iz stava 4, a to su posebno opravdani razlozi.
Moram da citiram i član 101, zbog onoga što je gospođa Nada Kolundžija ovde iznosila. Član 101. glasi: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Odluku o slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine. Replika ne može trajati duže od tri minuta."
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, niste u slučaju Nade Kolundžije primenili član 106, koji glasi: "Opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine", to nije uradila, "koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč", nije ni to, "koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu", nije ni to, "ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora", nije ni to, ali jeste "ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica i ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze". Psovke nije upotrebljavala, uvredljive izraze jeste.
Dalje, "ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika".
Gospođa Kolundžija je upravo tako postupala, zato što je pretila narodnim poslanicima – ona je skupštinska većina; mi nećemo više da nas poređate uza zid i da nas postreljate i tako ćete ostati sami u Skupštini i možete da radite šta god hoćete.
Citiraću čl. 225. i 226. i obrazložiću oba člana. Ovo je član 225: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika. Radi potpunijeg obaveštavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupštine". Prvi i drugi stav ne mogu biti povezani na način na koji nama ovde pokušava da se to tumači.
Član 226. je posebno interesantan: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem čelu se nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Kako možete vi, gospođo Đukić-Dejanović, gospođa Kolundžija ili bilo ko da nam kaže da nemamo pravo, svih 250 poslanika, da se javljamo po ovom članu.
Ovaj član ne trpi odlaganje. Ne možemo mi da čekamo dan za poslanička pitanja, koji nikada nije bio već nekoliko saziva Parlamenta, i ne možemo da čekamo da vi budete dobre volje, pa da kažete – sada možete o tome da govorite, jer se radi o urgentnim pitanjima, o stvarima koje ne mogu da čekaju.
Ne možemo mi da čekamo mesec dana dan za poslanička pitanja, da bismo tada obavestili građane da se danas uznemirava porodica Darka Mladića, da se danas pretresa stan Darka Mladića, kada se to dešava sad, sad, ovog momenta, i od momenta kada smo počeli o tome da govorimo. Mi moramo i mi hoćemo da radimo po Poslovniku.
(Predsednik: Vreme.)
Ne možete da kažete da niko od poslanika SRS-a ne radi u skladu s ovim poslovnikom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, molila bih gospodina kamermana da građanima Srbije pokaže koliko je poslanika DS-a zainteresovano za rad po dnevnom redu, kako su rekli, a pogotovo vidim da nema ni gospođe Kolundžije, koja je obmanula građane kada je rekla da su na dnevnom redu amandmani o setu zakona. Ne, poštovani građani, na dnevnom redu je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Dakle, kada smo rekli u prethodnom javljanju da poslanici, kojima smeta što mi ovde, zapravo, radimo svoj posao u ime građana koji su nas ovde poslali, ne znaju šta je na dnevnom redu, bili smo u pravu, a ko ne veruje, neka proveri u stenogramu.
Kada je reč o ovom amandmanu kolege Petronijevića, kao i o svim amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gospođo Malović, zaista je krajnje vreme da ozbiljno shvatite i ove amandmane, i diskusiju narodnih poslanika, i da ovaj zakon povučete, u ime Vlade, iz procedure.
Da li je moguće da vama ne dopire do svesti činjenica da su svi narodni poslanici, ali svi narodni poslanici, uverenja da ovo nije dobar zakon, da je ovo što pokušavate da uradite, što Vlada Republike Srbije pokušava da uradi, svojevrstan zločin prema građanima koji žive u ovim malim mestima u kojima želite da ukinete sudove? Zašto sam upotrebila ovaj izraz? Zato što to ne znači samo – nema sudova, već će morati da putuju, umesto 20, 80 kilometara, što je, naravno, veliki problem. Ali, postoji jedan drugi problem, vi ukidate preko 100 sudova, tužilaštava i sudova za prekršaje. U proseku, to je, u svakom od tih malih mesta, negde oko stotinak ljudi, puta četiri člana porodice, to je veliki broj ljudi koji vi ostavljate bez posla. To je veliki broj članova porodica koje ostavljate bez plate, jer njihovi roditelji, bilo da su sudije, veštaci, advokati, zaposleni u sudskoj upravi, neće imati posao.
Želim, u okviru ovog amandmana, zapravo, da govorim o jednom pravnom skandalu koji se desio sinoć na sednici RIK-a. Vi ste, gospođo Malović, kao ministar i član RIK-a, ne znam da li gospodin Odalović sedi još tu, koji je, takođe, član RIK-a, uradili nešto toliko skandalozno da je, zaista, potpuno besmisleno da se uopšte donose bilo kakvi zakoni.
Šta će nama zakoni kad vi, koji predstavljate skupštinsku većinu, ne poštujete ni zakone, ni sudske odluke? Nažalost, kao ministar i član RIK-a, niste stali u zaštitu pravosnažnih presuda okružnog suda o kojem ću sada da govorim.
Dakle, mi smo ovde vrlo korektni u komunikaciji s vama, a istina je i da ste vi korektni, utoliko što sedite i slušate, ili možda ne slušate, to što vam s ovog mesta govorimo kao predstavniku Vlade Republike Srbije.
Nekoliko kolega je u toku rasprave skrenulo pažnju, rekli su da vama neko podmeće da ovde predstavljate nešto što je, očigledno, propis, odnosno predlog koji ne odgovara nikom u ovom parlamentu, a to znači, nikom u Republici Srbiji, ali posle ovog što se sinoć desilo, ja sam uverena da vama niko ništa ne podmeće, da potpuno svesno sve radite i da ste svesno potpisali nalog za isporučivanje Radovana Karadžića, ne daj bože za Mladića, da čekate naoštrenog pera, kao nekad Đelić, da otpremite i Ratka Mladića i da ste potpuno u toku ovoga što se dešava u porodičnoj kući njegovog sina Darka, oko uznemiravanja članova njegove porodice itd.
Vi potpuno svesno pristupate lustraciji sudija i potpuno svesno ostavljate najmanje 500 sudija bez posla, a to znači, puta četiri –2.000 ljudi bez hleba, građana Srbije. To znači da vi potpuno svesno idete ka ukidanju sudova u malim mestima. Naravno, govorićemo posebno, povodom svakog amandmana, o tome koliko je značajno ovo što ovim zakonom predlažete, odnosno koliko je u negativnom smislu značajno a koliko bi bilo značajno da prihvatite ove amandmane koje podnose svi narodni poslanici.
Ovde su, svakako, aktuelni, ili najaktuelniji članovi 3. i 4. Predloga zakona, gde ste vi, gospođo ministar, i vaša vlada, čak, zanemarili i administrativne okruge kod raspodeljivanja nekih sudova, određivanja okružnih sudova, pa se sve plašim da slučajno nemate veze s onom strašnom vešću koja se pojavila na ''fejsbuku'' ovih dana, vezano za neke opštine s nekim pretenzijama za otcepljenje itd. Govoriću o tome kad budem govorila o svom amandmanu, ali samo podsećam, pre svega, građane Srbije, da ovo što danas ovde i ovih dana raspravljamo nije uopšte bezazleno.
Vlada Republike Srbije ima opasne namere s ovim zakonom, Predlogom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ako, ne daj bože, ovaj zakon bude usvojen i bude se primenjivao, doći ćemo u situaciju da razgovaramo o mnogo strašnijim stvarima kada je u pitanju teritorijalni integritet države Srbije. O tome građani Srbije moraju da čuju istinu i moraju da čuju istinu ko je odgovoran za Euleks, i ko je odgovoran za to da na dnevnom redu od juna ne možemo da imamo temu Kosova i Metohije, i ko je odgovoran za ekonomsku krizu i socijalnu bedu.
To građani Srbije žele da čuju od narodnih poslanika, od svojih predstavnika.
Svi ti razlozi su, zapravo, razlog zbog čega je bila intervencija da se nama, tobože, zabrani da govorimo, samo ne znam ko je to u stanju, da se skreće pažnja da mi zloupotrebljavamo Poslovnik itd. Ne, gospodo demokrate, znamo mi da vama smeta što mi upiremo prstom na prave krivce za sve probleme koji su danas aktuelni u Srbiji.
Nažalost, mnogo je problema. Nažalost, mnogo je ljudi koji su na ivici egzistencije, koji nemaju šta da jedu, koji ne mogu da plate struju, koji ne mogu da plate komunalije, a vi svaki dan pretite novim poskupljenjima i svaki dan se stvarno dešavaju nova poskupljenja, pretite otkazima.
Rekla sam već koliko nezaposlenih će biti u okviru sudova, sadašnjih sudova, koliko će biti ljudi iz sudske uprave, koji inače rade za 13 ili 14 hiljada, uvrh glave 15 hiljada, koliko će njih ostati bez posla. Vaš kolega Milan Marković poručuje preko medija da će smanjiti i broj zaposlenih u administraciji u lokalnim samoupravama, jedino čuvate vaša ministarstva. Od 2000, do ove godine, broj zaposlenih u ministarstvima, u kojekakvim agencijama, direkcijama, deset i po puta ste povećali. Sve kadrovska rešenja, svi kadrovi stranaka koje su bile u vlasti, i oni su nedodirljivi, a za ostale građane – baš vas briga.
Ovde je neko govorio pre neki dan da po kontejnerima, nažalost, čačkaju ljudi koji su pristojno obučeni, koji su, očigledno, živeli jednim normalnim životom. To što su pristojno obučeni, znači da je to ono što su mogli da kupe do 2000. godine i još uvek nose tu garderobu, ali, nažalost, sada, kada demokrate vladaju Srbijom, nemaju šta da jedu. To građani Srbije moraju da čuju i to građani Srbije moraju da znaju.
Inače, kolega Krasić vam je više puta skretao pažnju na vašu demokratiju, koja je poznata po glasanju iz Bodruma, po glasanju iz Soluna, po onom periodu kada je Skupština, umesto 250, imala 308 narodnih poslanika, kada je Boško Ristić celu jednu poslaničku grupu, kao predsednik Administrativnog odbora, isterao iz Parlamenta, pa ih sud kasnije vratio, i niko ga nikada nije pitao ko je odgovoran za to što je negde 70-ak poslanika istovremeno primalo platu, isključivom greškom DS-a i tada predsednika Administrativnog odbora Boška Ristića. Mnogo, mnogo je pitanja o kojima ćemo da govorimo i danas i svaki dan.
Gospođo Malović, sada ću reći ono što sam, zapravo, htela da kažem. Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici doneo je presudu koja je pravosnažna, da se u Skupštini opštine Leposavić oduzmu mandati odbornicima, bivšim odbornicima SRS-a, i da se ti mandati, novi mandati, dodele odbornicima sa liste SRS-a.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste prošle nedelje, na pitanje, kolegi Ljubi Kragoviću rekli da se ništa ne brine, da će to biti na dnevnom redu u sredu ili u četvrtak, i to je sinoć bilo na dnevnom redu RIK-a, jer, zbog specifičnosti, ovde probleme rešava RIK, a ne opštinska izborna komisija. To sad nije tema, ali radi se o tome da je sinoć RIK, odnosno članovi komisije iz DS-a, iz G 17 plus, iz SPS-a i onaj potpredsednik RIK-a, đak Olivera Antića, glasali da ne mogu da se uzmu ovi mandati i da se dodele, zbog jedne formalne greške, jer na propratnom pismu predsednika SO nije bilo pečata.
Gospođo Malović, da li vi kao ministar pravde sad možete ovde da kažete da je propratno pismo akt? Da li je to akt od kojeg zavisi da će ova pravosnažna presuda biti primenjena ili neće? Ne, očigledno ste se dogovorili vi ''žuti'', ovi tzv. napredni i Veljko Odalović, u ime SPS, očigledno ste se dogovorili, Ljubi Kragoviću ...
Gospodine Odaloviću, nažalost, vi ne možete odavde da komunicirate s poslanicima, ali, evo, kažite gospođi Đukić-Dejanović, pa neka nam ona prenese, da li ste Ljubi Kragoviću juče, dva sata pre sednice i pre nego što je on otišao u Kosovsku Mitrovicu, rekli – sve je u redu, pregledana je dokumentacija, sve je u redu i biće danas doneta odluka? Rekli ste to. Onda ste namerno, ili ako vam je to neko u službi uradio, vidite ko je, mi zaista nemamo nameru da štitimo ni bilo koga u službi, ni bilo koga u Ministarstvu, niti ikog ko je odgovoran za ovakve zloupotrebe. Sada najavljujem, i vama, gospođo Malović, i vama, gospodine Odaloviću, i ostalim članovima Komisije koji su glasali suprotno zakonu, da će već sutra biti podnete krivične prijave protiv vas lično jer mi, srpski radikali, ne želimo da se bilo ko poigrava izbornom voljom građana Srbije, pogotovo nećemo dozvoliti da neko pravi budale od nas, jer mi to nismo.
Neka sada građani Srbije, neka svi pravnici u Srbiji vide da gospođa Malović, ministar, smatra da jedno propratno pismo, koje kaže – u prilogu akta, dostavljamo vam presudu Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici broj taj i taj, predstavlja akt na osnovu kojeg se odlučuje.

Član 101, replika. Protiv je bio, ali dobro, može da se uzme zapisnik sa sednice RIK-a.
Gospođo Malović, bili ste u obavezi, da li kao član, da li kao zamenik, potpuno je svejedno, da skrenete pažnju i da zaštitite, kao ministar pravde, pravosudne presude Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici ili bilo kog drugog suda u Srbiji. To je najmanje što se od vas očekuje.
Vaše opravdanje da li ste imali vremena da budete na celoj sednici, ili da ne budete, potpuno je irelevantno. Takođe, to da je donet zaključak i dostavljen, govori o tome, jeste donet zaključak, taj zaključak treba da prolongira još izvesno vreme, pa da onda Sonja Brkić, opet u dogovoru sa Dejanom Đurđevićem, čeka još određeno vreme kada će da zakaže sednicu, pa onda da čeka da dođe Dejan Đurđević, da bi imala dovoljno glasova i da bi imala njegov komentar, da čeka 20 minuta pre nego što je počela sednica, a u materijalu koji ste dobili kao član RIK-a je bio predlog, jel tako, gospodine Odaloviću, službe, kao što je, inače, slučaj, znate, ako služba da predlog gde treba samo da se stavi potpis, naravno, dozvoljava se i rasprava i može suprotno da se glasa itd., ali bio je očigledno pripremljen predlog da je dokumentacija koju je kolega Kragović dostavio apsolutno potpuna i samo je trebalo formalno to da prođe kroz sednicu RIK-a.
To je tako i u ovom parlamentu, kad nam dostavite da služba obradi da je jedna poslanička grupa, umesto Marka Markovića, u Odbor za siromaštvo odredila Janka Jankovića, mi dobijamo tekst odluke, predlog odluke. Predlog odluke je takav bio i u RIK-u. Znači, oni koji su zaduženi, Marko Danilović, kao sekretar Komisije, službenici koji su to pripremali, Veljko Odalović, kao član Komisije i kao sekretar Skupštine, koji je objektivno odgovoran za rad svih zaposlenih, dakle, svi su to videli, ili je trebalo da vide, i svi su videli da je ta dokumentacija u redu i, ponavljam, gospodin Odalović je to rekao kolegi Ljubi Kragoviću, i onda, sinoć, da biste dobili u vremenu, da bi proteklo onih tri meseca, ne biste li nekako i tamo uveli prinudnu upravu...
Sramota je šta radite sa sudijama, sramota je šta radite sa pravosuđem.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala lepo.

Zapravo sam se javila na osnovu člana 225. Poslovnika, ali nije problem da koristim preostala tri minuta po ovom amandmanu kolege Dragana Stevanovića.
Radi javnosti, želim da podsetim da smo pre pet sati tražili od predsednika Skupštine, gospođe Đukić-Dejanović, obaveštenje, šta se dešava u kući Darka Mladića, zašto se na najgrublji mogući način krše ljudska prava gospodina Darka Mladića i njegove porodice, zašto je policija vršila pretres, uz prisustvo kamera, nekih televizija? Doduše, nisu bile u kući, nego okolo, ne znam šta su čekali.
Da li je moguće da u kući koja je 24 časa pod prismotrom, kao i cela porodica Mladić, mogu da urade nešto, ili da sakriju nekog, i pored tako budnih očiju policajaca koji su svakog trenutka oko njih?
Nismo dobili informaciju, iako je gospođa Đukić-Dejanović rekla da pravi pauzu oko 11 časova da bi mogla da od nadležnih službi traži adekvatno obrazloženje. S obzirom na to da je prošlo pet sati, insistiramo da dobijemo informaciju o čemu se radi, da li se tu ispunjavaju neki specijalni nalozi i, ako da, čiji?
Da li je to skretanje pažnje javnosti sa stvarnih i pravih problema koji postoje danas u Srbiji, problema ekonomske krize i socijalne bede, problema razmeštanja Euleksa na teritoriji KiM-a, problema nepostojanja predloga budžeta pred narodnim poslanicima, iako su svi rokovi istekli, ili se radi o nečemu drugom, pretpostavljamo, vezanom za posetu Serža Bramerca Srbiji?
Videli smo ovih dana da se pojavila vest da Serž Bramerc traži da se prekine emitovanje jedne domaće serije, "Moj rođak sa sela", a danas smo u medijima videli da Olga Kavran, portparol Haškog tribunala, kaže da Tribunal nema ništa s tim i da njima nije palo na pamet da traže da se prekine emitovanje te serije. Ako je to tako, onda je dodatno pitanje – ko je taj kome smeta ta serija i ko je taj kome je palo na pamet da i na taj način krši Ustav i osnovna ljudska prava?
Pošto je isteklo tri minuta, javiću se kasnije.

Gospođo Đukić-Dejanović, po Poslovniku, jer ne mogu drugačije da vam skrenem pažnju da ste pre petnaestak minuta prekršili član 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine. Taj stav 4. člana 85. glasi da, izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi, koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Vi, gospođo Đukić-Dejanović, niste postupili u skladu s ovim članom i niste nam rekli koji su to posebni razlozi zbog kojih ćemo danas da radimo duže od Poslovnikom predviđenog radnog vremena. Možda je vama opravdan razlog to što ste dobili nalog od Borisa Tadića da tako radite. Nama to nije opravdan razlog. Možda bi nama bio opravdan razlog kada bismo bili u situaciji da, recimo, već nekoliko dana imamo Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu u skupštinskoj proceduri, pa da uvažimo tu činjenicu.
To nije razlog, jer Predlog budžeta još uvek nemamo u skupštinskoj proceduri. Onda ćete, opet jednog dana, kada to dođe na red, reći da poslanici SRS-a opstruišu rad zato što žele da govore upravo o toj temi.
Za nas bi bio opravdan razlog, recimo, da ste rekli – hajde večeras da produžimo rad, pa ćemo sutra da raspravljamo o Predlogu rezolucije o KiM-u i o razmeštanju Euleksa na teritoriji KiM-a. Ni to niste planirali.
Za nas bi, takođe, bio opravdan razlog, recimo, da ste rekli, hajde danas radimo duže, a sutra ćemo da razgovaramo o državnoj strategiji vezanoj za ekonomsku krizu i sve vidljiviju socijalnu bedu u Srbiji. Vas ni to ne interesuje.
Dakle, koji su to opravdani razlozi, gospođo Đukić-Dejanović, da radimo duže od planiranog radnog vremena?
Niste bili u sali, bili ste odsutni kada sam vas podsetila i evo, da se ne bih ponovo javljala, ukoliko me, naravno, na to ne naterate, molim vas da javno narodnim poslanicima kažete, obećali ste danas na sastanku s predstavnicima poslaničkih grupa da ćete o tome obavestiti narodne poslanike, šta se dešava u kući Darka Mladića, po čijem nalogu tamo vršlja policija, ko vrši pretres. Rekli ste da ćete o tome obavestiti Parlament i javnost. Molim vas da to uradite odmah.

Gospođo predsedniče, moram, izgleda, i vama da skrenem pažnju da mi danas raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ne znam, zaista, s kim ste vi to postigli dogovor da se o ovom predlogu zakona po nekoj ubrzanoj proceduri ovde raspravlja, kada je, maltene, nepodeljeno mišljenje svih narodnih poslanika, u svakom slučaju, predstavnika svih poslaničkih grupa, da je ovo loš predlog zakona. Koliko puta smo za dva dana, koliko traje rasprava u pojedinostima o ovom zakonu, čuli predlog da se Predlog zakona povuče iz procedure.
Ne vidimo šta je to što vi mislite da je toliko hitno, pogotovo što je ovo loš zakon. Ako kolege poslanici budu zaista principijelni i ako budu u danu za glasanje reagovali onako kako su reagovali za ovom govornicom, onda je sasvim izvesno da ovaj predlog zakona nema većinu u ovom parlamentu.
Osim toga, i kada bi bio donet ovaj zakon, on stupa na snagu tek 1. januara 2010. godine, a to nije razlog da mi sada tu radimo nešto navrat-nanos, jer, ako dođe do primene ovog zakona, to će biti za nepunih 13 meseci.
Dakle, nisu vam, gospođo Đukić-Dejanović, pravi razlozi ti koje ste malopre izneli. Ovo govorim, pre svega, zbog javnosti, zbog građana Srbije i zbog zaposlenih u sudovima, i sudija i tužilaca, zapravo, zaposlenih u pravosuđu, i onih u sudskoj upravi i u sudovima za prekršaje. Čisto da im skrenem pažnju da mogu mirno da spavaju još više od godinu dana, za koliko sigurno ovaj, za njih strašan zakon, za građane Srbije, zaista, strašan zakon, neće stupiti na snagu. Mi smo ubeđeni da neće biti ni donet. U svakom slučaju, neće stupiti na snagu ni za tih 13 meseci.
Kad je u pitanju amandman gospodina Palalića i predlog da se u članu 3 – tačka 6. zakona briše, za isto ovo područje sudova amandman je podneo i kolega Petar Jojić, u ime Poslaničke grupe SRS-a, i taj amandman je na celishodniji i celovitiji način obuhvatio i dao predlog za rešenje svih sudova na ovoj teritoriji, odnosno na području Opštinskog suda Vršac, Bela Crkva i Kovin, opštinskih sudova u Zrenjaninu i Novom Bečeju.
Onako kako je kolega Jojić predložio, taj amandman je prihvaćen i od strane Vlade Republike Srbije. Smatramo da je u tom delu, zaista, ovakvim zakonom kakav jeste, koliko-toliko prevaziđen problem i da je bolje rešenje koje je dao kolega Jojić za ovo područje, za ove sudove. Hvala.

Kaže naš narod – jadan je svaki onaj ko se Boga ne boji, a ljudi ne stidi. Nažalost, danas takvi upravljaju Srbijom.
Ovo što ste čuli malopre od gospodina Todorovića i što je praćeno smehom nekih poslanika vladajuće koalicije, zaista je više nego sramota. Možete vi da ispunjavate sve naloge koje ste dobili, zapravo, za koje ste dobili pare. Ne vi, vi ne znate ko je dobio pare i koliko je para dobio, ali sve će to jednog dana da se sazna.
Drage kolege, nemate prava, vi iz vladajuće većine, da ponižavate srpski narod. Vi to radite. Danas ste pokazali na delu na koji način se dodvoravate Seržu Bramercu, ranije Karli del Ponte. Svaki put kada Bramerc dođe u Srbiju, Srbija mora da bude istraumirana, mislim na većinu građana Srbije koji imaju dostojanstva, ponosa i koji cene svoje junake i svoje heroje, kakav je general Mladić.
Nismo dobili odgovor i sada ponavljam, gospođo ministar, vama direktno pitanje – ko je taj ko je naredio da se prekine emitovanje domaće serije "Moj rođak sa sela", jer su mediji objavili da je to naredio Bramerc, a jutros je Olga Kavran, takođe, u tim medijima, demantovala i rekla da to nema veze s Haškim tribunalom, već s nekim iz Vlade Republike Srbije?
Sledeće pitanje za vas, gospođo ministar. Danas ste bili na sednici Vlade, a takođe smo u medijima mogli da pročitamo da sindikat zaposlenih u Haškom tribunalu traži od Vlade Republike Srbije da podrži njihov zahtev da od Ujedinjenih nacija dobiju još pet miliona dolara za nastavak rada Haškog tribunala.
Molimo vas da nam kažete, to možete odmah, da li ste možda danas na Vladi o tome raspravljali i odlučivali?
Evo, gospođa Kolundžija dobacuje da nije bilo Vlade, a ja pitanje upućujem vama, gospođo ministar, pošto Nada Kolundžija još uvek nije član Vlade, koliko znamo. Ali, zato pozivamo sve građane Srbije, sve one koji prate rad ovog parlamenta, da pravu istinu o Haškom tribunalu, pravu istinu o Srbima u ovim poslednjim otadžbinskim ratovima čuju i saznaju od našeg predsednika, dr Vojislava Šešelja, da prate odloženi prenos njegovog suđenja, svako veče od 10 časova, i da im bude sve jasno, a najviše to ...
(Predsednik: Vreme.)
... kakvu izdajničku vlast u Srbiji imamo.

Naravno, dame i gospodo, da je gospođa Kolundžija povredila članove 101, 103. i 104. Poslovnika Narodne skupštine, ali ja, za razliku od mog uvaženog kolege Krasića, tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da ste, gospođo Đukić-Dejanović, vi povredili član 106. Poslovnika, zato što gospođi Nadi Kolundžiji niste izrekli opomenu zbog svega onoga što je izgovorila s ovog mesta.
Gospođo Nado Kolundžija, vi i vaši partijski istomišljenici možete da mislite šta god hoćete i o srpskom narodu, i o borbi srpskog naroda za slobodu, i o borbi Krajišnika, i o Ratku Mladiću, i o Radovanu Karadžiću, to je vaše pravo, ali ono što ste ovde malopre izrekli, u najboljem slučaju, ako biste ikada mogli da kažete, to bi moglo da bude na nekom vašem zatvorenom partijskom sastanku.
Vi ste malopre uvredili narod srpski, gospođo Kolundžija. Ne možete vi, zato što imate nešto što nazivate ideja, da to činite; to što vi zastupate nikako nisu ni ideje, ni ideologija. Vi ste vlast, vi treba da vodite računa o građanima Srbije. Vaši ministri se danas biju i svađaju ko će dobiti koji dinar više u budžetu za sopstvene troškove, a koga je briga od vladajuće koalicije za građane Srbije? Koga je briga za ovaj narod?
Zamajavate građane Srbije da ih odvojite od onih svakodnevnih problema, od ekonomske krize, od socijalne bede, od svih vrsta poniženja kojima su podložni zbog vaše loše vlasti, svih ovih poslednjih osam godina DOS-a, u bilo kom obliku. Vi skrećete pažnju i udovoljavate nekom tamo Seržu Bramercu.
Našli ste tog Milana Dilparića, koji po Srbiji nahvatava ljude koji su svedoci odbrane u slučaju Vojislava Šešelja, tera ih da budu svedoci optužbe, šalje nekakve nepoznate ljude. Kažu mi, i pre, ministar Jočić, i sada ministar Dačić, da policija to ne radi, da postoji neka policija u Srbiji, i to ste dozvolili, koja radi isključivo za Haški tribunal, koja nije u nadležnosti Ministarstva policije. Zaista, ne znam u čijoj nadležnosti bi mogao da bude ...
(Predsednik: Vreme.)
... osim pod direktnom vlašću Borisa Tadića ili Mikija Rakića.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine i tražim obaveštenje od predsednika Narodne skupštine. Pretpostavljam, gospođo Čomić, iako je trenutno menjate, da vi nemate tu informaciju. Ako imate, biće dragoceno da je čujemo i od vas.
Poslanici Srpske radikalne stranke prošle nedelje su ovde pokrenuli raspravu o zaradama i eventualnim zloupotrebama u javnim preduzećima od strane direktora, predsednika i članova upravnih odbora. Poslanici, odnosno predstavnici svih poslaničkih grupa (ili gotovo svih) priključili su se toj našoj raspravi i podržali nas u toj raspravi i to je ostavilo snažan utisak u javnosti. Građani Srbije su shvatili da želimo da se sve stvari izvedu na čistac, da želimo i zbog ove krize, i ne samo zbog krize nego uopšte, da predočimo građanima Srbije ko, kako i na koji način troši njihove pare, jer ono što se troši iz budžeta Republike Srbije jesu pare građana Srbije koje se u budžet daju kroz poreze, doprinose itd.
Ali, mislimo da bi bilo dobro da odavde, iz parlamenta počnemo da pokazujemo pravim primerima kako treba da se raspolaže sredstvima građana Srbije. Naravno, nikada se nismo pridruživali demagoškoj priči, koliko košta radni dan u Skupštini itd., jer mi mislimo da rad parlamenta treba da bude javan i da se vidi koliko ko i na koji način radi, na koji način ko zastupa građane Srbije.
Kao član radne grupe za izradu predloga zakona o Narodnoj skupštini bila sam veoma iznenađena kada sam iz službe obaveštena, odnosno pitana da li želim da idem na Divčibare u petak ujutru, da se vratim u nedelju posle ručka, da boravim u hotelu "Divčibare" sa ostalim članovima te radne grupe za izradu predloga zakona o Narodnoj skupštini. Zaista je neverovatno da nekom padne na pamet da ova radna grupa ide negde da se odmara za vikend o državnom trošku, umesto da se sedne lepo u prostorije, imamo toliko lepo zagrejanih, možemo da otvorimo prozore pa ih provetrimo, da sednemo da radimo ono što jeste posao narodnih poslanika.
Izvinjavam se zbog vremena, ali dobila sam zapisnik sa treće sednice radne grupe, kojoj nisam prisustvovala – stoji da je sednici prisustvovao, između ostalih, član radne grupe Sreto Perić, a on to nije. Još gore od toga, stoji da je Sreto Perić postavio pitanje članovima radne grupe da li će tekst predloga zakona o Narodnoj skupštini morati da se upodobi sa propisima Evropske unije. Ovako nešto Sreto Perić ne bi ni pijan pitao. Nije prisustvovao. Nije član radne grupe.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Molim vas za informaciju – kome je pala na pamet ta suluda ideja da članovi radne grupe idu na vikend, odmor na Divčibare?

Dame i gospodo poslanici, kada smo govorili o Visokom savetu sudstva, tada ste čuli komentare poslanika SRS i tu smo imali popriličan broj amandmana. S obzirom da su u zakonu o Državnom veću tužilaca izbor ovog državnog veža tužilaca i njegova nadležnost slični i maltene identični onome što je predviđeno u Visokom savetu sudstva, mi na ovaj zakon nismo podneli neki veliki broj amandmana, jer je očigledno da Vlada Republike Srbije ima nameru da direktno utiče i na rad svih pravosudnih organa, kako na rad sudova, tako i na rad tužilaštava.
Naglašavali smo da postoji i sada jedan broj sudija i tužilaca koji su, nažalost, pod direktnom ingerencijom nekih članova Vlade Republike Srbije i koji odlučuju u skladu sa željama tih članova Vlade Republike Srbije i ponekih tajkuna u Srbiji. Mi mislimo da to nikako neće doprineti poboljšanju stanja u oblasti pravosuđa. Svi smo se složili da stanje u pravosuđu nije dobro i da je to veliki problem u Srbiji, kao što bi takav problem, zapravo loše stanje u pravosuđu, bio problem u svakoj normalnoj državi.
Dokle god mi nemamo stabilno pravosuđe, dokle god nemamo nezavisna tužilaštva i samostalne sudove i sudije, mi nećemo moći ozbiljno da se uhvatimo, pre svega, u koštac sa korupcijom i kriminalom. Dokle god državni tužilac ili tužioci slušaju naloge iz Vlade Republike Srbije, sudije takođe, mi ne možemo da računamo na to da nećemo imati slučajeve poput Bojana Krišta, Mlađana Dinkića, Đelića i ostalih. Nije dobro da predstavnici vlasti o ovome pričaju samo za medije i da konstatuju da stanje u pravosuđu nije dobro, a ko je za to odgovoran nakon osam godina vladavine DOS-a - tu naravno nemamo odgovor.
Stalno se priča o nekim zaostalim problemima iz nekih prošlih vremena, ali mnogo vremena je prošlo i u međuvremenu je postavljeno mnogo sudija, mnogo tužilaca. Nažalost, veliki broj njih isključivo, na osnovu partijske orijentacije, što je, takođe, veoma loše, i to što mi u zakonima pišemo da nosilac pravosudne funkcije ne može biti neko ko je stranački funkcioner ili ko je opredeljen stranački, to naravno nema veze sa stvarnošću.
Znamo mi i za slučajeve sudije Ustavnog suda koji je visoki funkcioner DS, danas ministar, u ime DS u Vladi Republike Srbije, gospodin Čiplić; znamo i za predsednika Ustavnog suda iz stranke G 17 plus, i jedan i drugi su pokušavali, u vreme dok su vršili te funkcije, da sakriju svoju stranačku pripadnost. Ali, naravno, i pre i posle toga nisu to krili.
Inače, mi zagovaramo i stalno vam to pričamo da ne treba da se krijemo iza toga da neko ne sme da bude član neke političke partije, jer nema razloga da mi, na izvestan način, obeležavamo ljude koji se partijski opredeljuju, nego je bitno da u vršenju svoje funkcije svi rade u skladu sa zakonom, pre svega u skladu sa Ustavom i da se onaj ko nema tu nadležnost ne meša u posao onome koji treba da bude nezavisan, odnosno samostalan.
Moram da vam navedem primer pokušaja odnosno insistiranja Dragana Đilasa da uvede prinudnu upravu u opštini Zemun. U opštini Zemun, pričali smo vam o tome, postojale su dve odluke, dva različita veća, odluke oprečnog karaktera.
U međuvremenu se pojavila još jedna žalba jednog od bivših odbornika. Ta žalba je bila usmerena na navodnu činjenicu da Opštinska izborna komisija nije bila kompletna, da nije imala većinu prilikom odlučivanja. Okružni sud je utvrdio da to nije tačno i da su odluke opštinske izborne komisije i uverenja koja su izdata novim odbornicima apsolutno u skladu sa zakonom.
U međuvremenu je onda odbornik Skupštine opštine Zemun, Stevo Dragišić, uputio žalbu Okružnom sudu i tražio da okružni sud utvrdi mandate novoizabranih odbornika zato što je to propustila Skupština opštine. Kada su videli da moraju da postupe u skladu sa tom žalbom, jer ne postoji ni jedna jedina zakonska mogućnost da se uradi suprotno od toga, onda je počela igranka bez prestanka iz Okružnog suda. Naravno, sve pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa.
Ta žalba je podneta u četvrtak, dakle, prošlo je pet dana, a rok za rešavanje u okružnom sudu bio je 48 časova. Tri puta su tražili da se opština izjašnjava, da se dopunjava dokumentacija. Zamislite, prvi put su tražili, pošto je opštinu, naravno kao u svim slučajevima, ne samo u opštini Zemun, nego uopšte, opštinu je zastupao javni pravobranilac i on je podneo dokumentaciju i odgovor na žalbu, odnosno priznali su navode žalbe, ali sud je tražio da to uradi neko drugi, jer pravobranilac, kažu oni, nije nadležan za to.
Pa je onda isto to uradio predsednik opštine, pa su onda tražili još jednu dopunu juče i za svaku dopunu su tražili rok od dva sata, da se to što su tražili u dopuni preda u pisarnicu suda. Sve je poštovano, svaki rok je poštovan, oni i dalje ćute. Očigledno je na delu ćutanje administracije. Naravno da će ići i krivične prijave i postupak kod Vrhovnog suda, ali samo hoćemo da naglasimo na koji način se deluje na organe pravosuđa.
Gospođo ministar, zato bi bilo dobro da se prihvati amandman koleginice Milice Radović i kolege Miroslava Petkovića koji se odnosi na član 6, a iznad člana 6. je naslov "Predsednik Državnog veća", i u članu 1. stoji da je republički javni tužilac po položaju predsednik Državnog veća.
Vi niste prihvatili taj amandman sa vrlo interesantnim obrazloženjima, kao što su sva obrazloženja koja dolaze iz Vlade Republike Srbije. O tome vam stalno govorimo, ako već nećete da prihvatite amandman, onda pokušajte da ne atakujete na inteligenciju narodnih poslanika, već da obrazloženja Vlade budu takva da mogu bar da se učine da su zdravorazumska.
Vi kažete - odredba da je republički javni tužilac, koji je inače član Državnog veća po položaju, predsednik Državnog veća, ne utiče na samostalnost Državnog veća. Kako ste vi ovo zaključili ili ko je ovo zaključio, ovo je zaista vredno jedne ozbiljne analize?
Dalje, kažete - sem toga, članom 7. Predloga zakona propisano je da Državno veće ima zamenika predsednika, koga iz reda tužilaca i zamenika javnih tužilaca, izbornih članova Državnog veća, bira i razrešava Državno veće.
Kakve ovo veze ima sa amandmanom? Vi ste pomešali babe i žabe, pokušali ste da date neko obrazloženje koje bi bilo smisleno, ali morate da priznate da ovo obrazloženje zaista nema nikakvog smisla, da je neozbiljno i neodgovorno.
Mogli ste lepo da kažete - mi u Vladi Republike Srbije mislimo da predsednik Državnog veća tužilaca treba da bude republički javni tužilac.
Mi nameravamo jednoga dana da postavimo republičkog javnog tužioca, s obzirom da moramo da, radi javnosti, napomenemo da Srbija već dugo nema republičkog javnog tužioca, jer ovaj koji vrši tu funkciju je vršilac dužnosti već možda skoro dve godine, ne znam tačno.
Neko je ovde pre neki dan rekao, zaista nam je pola države u v.d. stanju. Zaista je neverovatno da mi, pored svega što se dešava u državi, pored svih kriminalnih afera koje su otkrivene i koje se svakodnevno otkrivaju, pre svega u vrhu vlasti, pored kriminala koji se dešava u ovom parlamentu, mi nemamo državnog tužioca i zaista možemo da se zapitamo kome mi to uopšte možemo da se obratimo za zaštitu nekih prava, odnosno za pokretanje postupka vezano, pre svega, za korupciju i za kriminal.
Dobro je Krasić juče rekao, kada je govorio o Visokom savetu sudstva, ko će sada zapravo da bude taj ko će da vedri i oblači u oblasti pravosuđa - ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu i, u ovom slučaju, još republički javni tužilac. Gde je tu objektivnost, gde je tu zaštita samostalnosti javnotužilačke funkcije, gde je tu zaštita nezavisnosti pravosudnih funkcija?
Naravno, vi to i niste imali nameru i vi zato predlažete ovakve zakone, punih usta hvale i priče kako će ovi zakoni da dovedu do, ne znam kakve, reforme u oblasti pravosuđa.
Mi vam tvrdimo da toga neće biti, da isto kao kada su u pitanju sudije i ovaj predlog zakona o Državnom veću tužilaca zapravo predviđa samo jednu oštru borbu izvršne vlasti sa pravosuđem.
I to borbu u smislu da nameravate da izvršite lustraciju, da nameravate sve sudije i tužioce da stavite na led i da onda birate one koji će ispunjavati i koji su spremni da ispunjavaju naloge iz Vlade Republike Srbije i pojedinih tajkuna u Republici Srbiji.
Već znate za neke sudije i tužioce koji su vam se stavili na raspolaganje, koji i sada rade, ne u ime naroda, nego u ime Vlade Republike Srbije, u ime Borisa Tadića. Želimo da skrenemo pažnju javnosti, pre svega, da SRS se strogo protivi ovom vidu lustracije pod firmom nekakve reforme u oblasti pravosuđa.
Svi znaju, dobijate takve poruke i od sudije, i od tužilaca, i od sudijskih i tužilačkih organizacija. Svima je jasno šta Vlada Republike Srbije namerava da uradi, šta Boris Tadić namerava da uradi. Primena ovih zakona značiće samo učvršćivanje diktatorske vlasti u Srbiji koja je, na žalost, prisutna, koliko god se vi smeškali na ove informacije, znate da je to tako.
Ali, bilo bi dobro, kada donosite zakone, da vodite računa da se zakoni ne donose za jednokratnu upotrebu, da se zakoni ne donose da bi bili primenjivani samo dok ste na vlasti.
Morate da vodite računa da se zakoni donose i za vlast i za opoziciju, odnosno da se zakoni donose u interesu građana Srbije, radi zaštite interesa i prava građana Srbije. Ovo što vi radite zaista nema nikakve veze sa tim.
Još vam nije kasno. Dobro je što je gospođa Slavica Đukić-Dejanović pre neki dan najavila, samo nije dobro što je to radila preko novina, trebalo je nas da obavesti, da će možda da prekine sednicu pre nego što se završi rasprava u pojedinostima o ovom setu pravosudnih organa i čini se da bi to, u ovom momentu, bilo najbolje. Možda bi se u međuvremenu i Vlada predomislila i predložila nam ozbiljne zakone koji bi zaista značili reformu pravosuđa i koji bi zaista značili pravosuđe u službi pravde.