Dame i gospodo narodni poslanici, pitala sam se da li da reklamiram član 104. Poslovnika ili da se pozovem na član 221. Poslovnika Narodne skupštine? Nemam nameru da izazivam repliku, ali nemam ništa protiv kolege koji je malopre ovde govorio. Zaista, mislim da treba podsetiti narodne poslanike da oni u parlamentu predstavljaju građane.
Mogu da prihvatim da Vlada Srbije priča građanima neku priču za koju građani Srbije odlično znaju da nema veze sa istinom, da nema veze sa stvarnošću. Uostalom, svi danas živimo u ovom periodu koji je obeležen krizom u celom svetu, a naravno to ne može zaobići ni Srbiju, pogotovo što je Srbija već i pre ove globalne krize bila po svim nivoima u velikoj krizi, u ekonomskoj krizi, u socijalnoj bedi.
Nažalost, vidim da se neki smeškaju, ali ne znam da li je danas nekome u Srbiji smešna situacija u kojoj se nalazimo. Takođe sam čula danas pre podne ovde u raspravama da su neke kolege pominjale gospodina državnog sekretara, koji je pre nekoliko nedelja na jednoj televiziji gostovao sa dvojicom doktora nauka, profesora iz oblasti bankarstva, ekonomije, i oni su se ljudi u toj emisiji smejali, pitali su gospodina državnog sekretara da li on veruje u to što priča.
Ispostavilo se, naravno, evo, sami ovi predlozi zakona o kojima danas raspravljamo govore u prilog tome da se državni sekretar tada šalio. Ali, narodni poslanici nemaju pravo da obmanjuju građane. Narodni poslanici moraju građanima da kažu istinu, ma kakva ona bila.
Ko je od ljudi koji prate rad ovog parlamenta i koji su malopre bili ispred malog ekrana mogao da poveruje u to blagostanje o kojem se ovde danas nama govorilo? Želi se očigledno da se građani Srbije vrate sa šaltera banaka, ako su imali neku ušteđevinu. Šalteri banaka su onih prethodnih nedelja bili opsednuti, građani su hteli da podignu to nešto novca što imaju i naravno oni koji to nisu uradili, bolje bi im bilo da to što pre urade.
Vreme je isteklo, javiću se kasnije.

Član 104. Poslovnika i član 101, i molba kolegama koji usput dobacuju, nervozni verovatno što moraju da rade, ali izađite ovde, recite svi sve što imate, a nemojte da dobacujete, to je nepristojno i neprimereno, pogotovo ne poluglasno.
Gospodin iz G17, kolega Nešović, malopre je ovde ponovio ono što je u prvom svom javljanju rekao, ali je skrenuo pažnju narodnim poslanicima da narodni poslanici mogu da budu za zakon i protiv zakona i da svoje stavove brane argumentima, što je teoretski zaista ispravno ali gospodine, onda se sami ponašajte tako.
Razumemo mi da ćete vi podržati zakon koji dolazi iz Vlade Republike Srbije, ali onda bar se ponašajte kao ovi žuti, pa ćutite, ništa ne govorite, glasajte u danu za glasanje, da bar građani Srbije ne čuju svakog od vas pojedinačno šta će da kaže o predlozima ovih zakona, o celokupnoj situaciji i krizi u kojoj se nalazi Srbija.
Mi smo se naslušali ovih prethodnih dana svega i svačega od predstavnika Vlade. Sećaju se građani Srbije, bilo je to pre 10-15 dana kada je Đelić rekao da je ova globalna finansijska kriza, mada se to kaže Đelić građanima čini čudno, ali to je odlično za Srbiju. To je prilika da u Srbiju dođu investitori.
To je jedanput rekao i više nije ponovio, valjda ga je neko upozorio koliku je glupost izgovorio i nešto u šta niko živ ne može da veruje. Neće kolega da govori o bankarskom sistemu devedesetih, ali bismo mogli da pričamo o bankarskom sistemu ovih raznih stranih banaka koje je Dinkić doveo u Srbiju. Niko ne zna ni kako, ni na koji način.
Mogli bismo da govorimo i da pitamo Dinkića gde su depoziti najvećih srpskih banaka koje je on ukinuo kada je došao na vlast, nakon onog upada sa dugim cevima u Narodnu banku. Kako je obmanuo i tadašnju vlast i građane Srbije kada je preoteo Nacionalnu štedionicu i preoteo ime Nacionalna štedionica da bi doveo u zabludu i građane i deo tadašnje vlasti da se radi o nečem što zaista ima veze sa nacionalnim i sa nekim opštim nacionalnim interesom.
Vidim da je tri minuta prošlo. Očigledno će biti vremena danas da raspravljamo o onom za šta je zainteresovan, što je zapravo inicirao kolega iz G17, pa svakako zainteresovane građane Srbije ćemo podsetiti na sve.

Čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Zbog prisustva gospođe ministar želim da iznesem neke činjenice iz zapisnika o kontroli primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja, namenskog i zakonitog korišćenja budžetskih sredstava kod opštine Bajina Bašta, za period od 1. januara 2007. godine do dana kontrole, a to je bilo 7. jula 2008. godine. Govorim o jednoj od opština gde vlast vrše, recimo, DS i G 17.
Pitanje koje želim da postavim gospođi ministar, odnosno tražim od nje informaciju: da li su za ovo, sa čime ću sada da vas upoznam, nadležni iz opštine Bajina Bašta podneli prigovor Ministarstvu, odnosno primedbe, kako stoji u ovom nalazu višeg budžetskog inspektora Zorana Ilića? Primedbe na utvrđeno stanje mogu se dostaviti Ministarstvu, vi to znate i ovi u opštini Bajina Bašta kažu da su dostavili te primedbe, a ukoliko nisu, takođe bi trebalo da znate da su onda saglasni sa navodima iz ovog zapisnika. To možete da saznate i ovih dana, pošto ćete dolaziti, pa vas molim da nas obavestite o tome.
Ovde je materijal od šezdesetak strana. Samo ću nekoliko interesantnih stvari da iznesem, da su ukupno neizmirene obaveze korisnika budžeta u opštini Bajina Bašta 198.830.885,27 dinara. Inspektor je konstatovao da su se u opštini Bajina Bašta u toku 2007. i 2008. godine nezakonito zaduživali, odnosno finansiranje deficita tekuće likvidnosti su pokrivali kreditima od Banke "Inteza". Kontrolom poslovanja budžeta opštine Bajina Bašta utvrđeno je da direktni korisnici budžeta opštine Bajina Bašta, predsednik opštine i opštinska uprava, nisu u ovim poslovima sa Bankom "Inteza" primenjivali odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Iako Zakon o budžetskom sistemu propisuje da je donacija prihod budžeta, a ne rashod, sredstva budžeta opštine Bajina Bašta nezakonito su utrošena davanjem donacija u iznosu od 18.174.759 dinara, od čega je sindikalnim organizacijama korisnika budžeta dato nešto oko 5.591.000, zdravstvenom centru 1.828.476 dinara. Naravno, sve to ne bi bilo problematično da je pokriveno određenim odlukama.
Očigledno je tri minuta premalo da se o ovome govori i moraćemo da nastavimo sa ovim izveštajem pojedinačno, pa ću se javiti ponovo.

Članovi 225. i 226. Gospođo Đukić-Dejanović, nemojte da se ljutite na narodne poslanike, ljutite se na Borisa Tadića, mi vas nismo naterali da radimo petkom, on vas je to naterao. Nema potrebe da intervenišete, pogotovo ne da kažete da narodni poslanik Zoran Krasić se u sve razume i to je apsolutno tačno. Svaki narodni poslanik treba da se razume sve, jer narodni poslanici iznose stavove svoje političke stranke o svim oblastima društvenog života. Ko to ne zna, ne treba da radi ovaj posao.
Vidite kako rade vaši koalicioni partneri u Bajinoj Bašti. U vreme obavljanja kontrole budžeta opštine Bajina Bašta, radno vreme opštinske uprave je bilo sedmočasovno, a obračun plata je vršen na bazi osmočasovnog radnog vremena.
Onda je, između ostalog, naloženo ovoj opštini da se na račun budžeta opštine Bajina Bašta izvrši povraćaj nezakonito utrošenih sredstava za isplatu plata u iznosu od 4.863.828 dinara. Naravno, da se radno vreme utvrdi u trajanju od osam časova, da se sa računa sopstvenih prihoda Zdravstvenog centra Užice, DZ Bajina Bašta, na račun budžeta opštine Bajina Bašta izvrši povraćaj prenetih sredstava za plaćanje radova i nabavku računara u iznosu od 1.778.000 dinara i da se dostavi dokaz da su sredstva u iznosu od 332.000 dinara utrošena za nagrade nastavnika i učenika.
Dakle, neka od ovih sredstava koja su uplaćena svakako ne bi bila sporna da je to rađeno u skladu sa zakonom. Jedan od stavova ovog inspektora kaže, imajući u vidu da je izvođaču radova, a govori o nekom Ekoservisu Drina, koji je trebalo da čisti Perućac, akumulaciono jezero, a ovakvih primera na ovih 58 strana ima bar 30, kaže, da je izvođaču radova avansno uplaćeno 800.000 dinara po potpisivanju ugovora, da izvođač radova nije dostavio avansni račun i da nije dostavio račun na ukupnu vrednost izvedenih radova u iznosu od 850.000 dinara. Zaključuje se da avansna uplatu od 800.000 dinara nije opravdana.
Dakle, ovo su samo primeri, ovo smo dobili od nekih ljudi koji su zaposleni tamo i koji znaju da se ovaj zapisnik krije, što bi narod rekao, ko zmija noge. Naravno da bismo inače govorili o ovim detaljima i govorićemo i narednih dana. Sada sam bila ponukana da otvorim ovu priču, upravu zbog gospodina iz G17 plus koji je ovde pokušao da nas, kao što reče Krasić, uspava nekim bajkama. Bolje bi mu bilo da povede računa kako njegove stranačke kolege rade, gde god rade, od Dinkića do ovih u Bajinoj Bašti.

Gospođo Đukić-Dejanović, naravno govorim na osnovu člana 104, ali ne znam zašto ste vi počeli da pokazujete nervozu, da li se nešto dešava u toj vladajućoj koaliciji. Svi ste nešto danas vrlo nervozni i brinete tuđu brigu.
Vi ste gospodinu Krasiću rekli da svako treba da vodi računa i da brine o sudbini svoje poslaničke grupe. Gospođo Đukić-Dejanović, mi srpski radikali brinemo o SRS, u kojoj i dalje, gospodine Mićunoviću, nema lopova, lopovi su nas napustili, odnosno isterani su iz stranke. Mi vodimo računa o interesima građana Srbije i mi, možda posle ovih narednih izbora, nećemo imati nijednog poslanika, ali to nije vaša briga, nego naša. Mi tražimo od vas, gospođo Đukić-Dejanović, i od ove vladajuće koalicije, da nam vrate mandate koji su sada ukradeni SRS. Šta će biti posle, videćemo. Sada vi nama vratite naše mandate, posle se vi trudite da osvojite što više. Mi koliko osvojimo, to je naša stvar.
Ali, gospođo Đukić-Dejanović, koliko god mandata imali mi srpski radikali, budite sigurni da nikada nećemo pomagati radi fotelja, radi gole vlasti ove ovde žute, koji su našeg predsednika oterali u Haški tribunal, koji su sa onima dole pokušali neuspeli puč i otimanje SRS. Ne znam kako vi to možete, a znate da su vam ubili predsednika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, vi ste zaista veliki optimista ako o ovim zakonima iz oblasti pravosuđa istinski mislite ono što ste nam već nekoliko dana ovde govorili.
Ako ste ubeđeni da će nakon usvajanja i primene ovih zakona, za godinu i nešto dana, nešto revolucionarno da se promeni u državi Srbiji u oblasti pravosuđa, budite sigurni da niste u pravu. Vreme će, naravno, pokazati, a mi vas upozoravamo (što smo radili i ranije) da opet donosite zakone koji neće moći da se primenjuju. Donosite zakone koji se vama, sa aspekta vaše pozicije, ne mislim vaše lično, mislim na vašu stranku i vladajuću većinu, trenutno čine povoljnim, ali verujte, nije to baš tako.
Gospođo Malović, vi ste, ako se ne varam, četvrti DOS-ov ministar pravde u Vladi Republike Srbije. Po onome što vi pričate o ovim predlozima zakona, zaključuje se da vi mislite da je vaš nekadašnji šef Vladan Batić bio loš ministar, da je Zoran Stojković bio loš ministar, verovatno o njemu to i sada mislite, da je zamenik predsednika vaše stranke Dušan Petrović bio loš ministar. Na osnovu načina na koji vi pričate, kao i kolege narodni poslanici koji kažu da će podržati ove zakone, stiče se takav utisak.
Podsećam vas, gospođo ministre, da ste za ovih osim godina mogli mnogo toga da uradite. Opet ne mislim na vas lično, mislim na Ministarstvo pravde koje je osam godina u rukama predstavnika DOS-a.
Podsećam vas takođe, recimo, da vi ovde govorite kao da će od ovih zakona da se uspostave sudovi, da se uspostave tužilaštva, da se uspostavi pravni sistem, kao da pre ovog ničeg nije bilo. Pričate o nekom diskontinuitetu. Kažete da posle donošenja ovih zakona u Srbiji ništa više neće biti isto itd. Podsećam vas da je Rade Terzić, čini mi se, bio vaš okružni tužilac, da se sad ne vraćam na priču o krivičnim delima za koja se taj čovek goni.
Dakle, nije problem, gospođo ministre i drage kolege poslanici, u zakonima, imali smo mi i do sada zakone.
Problem je u izboru kadrova, problem je u partijskim kadrovima na ovim visokim i, trebalo bi, nezavisnim funkcijama. Toga nema od 2008. godine.
Naravno, veliki je broj ljudi u tužilaštvu, zamenika javnih tužilaca pre svega, koji su časni, pošteni, stručni ljudi, koji se trude da budu samostalni, kao što je i veliki broj sudija koji su časni, pošteni i stručni, ali nažalost, oni koji vedre i oblače srpskim pravosuđem, to su oni koje postavljate vi.
Vi ste eksperimentisali sa postavljanjem tužilaca. Sećate se onih čuvenih tužilaca, odnosno postavljenja tužilaca od strane Vlade Republike Srbije; tada ste pričali da su samostalni, tada ste to hvalili kao epohalno, najbolje moguće rešenje na zemaljskoj kugli; tada ste bili ubeđeni da tužilac može biti samostalan u svom radu a da ga bira Vlada Republike Srbije. Mi smo vas i tada upozoravali da pravite drastične greške, ali vama očigledno ne vredi govoriti.
Ovde je jedan kolega rekao – naravno, neću da pominjem ime zato što ne želim da izazivam replike, želim da iznosim stavove SRS, ali moram da vas podsetim na ono što se pre podne čulo – da su ovi predlozi zakona toliko dobri da oni na izvestan način, koliko je to moguće, ovo sad citiram, popravljaju Ustav. Zaista sam svašta čula, ali ovako nešto čuti od čoveka koji je diplomirani pravnik, da će ovde da se donose zakoni koji popravljaju Ustav, to je stvarno neverovatno.
Vi ste juče rekli takođe jednu rečenicu vezanu za Ustav Republike Srbije, pa ste se kasnije ispravili i rekli ste da niste tako mislili, da se vi zalažete za poštovanje Ustava itd., i to je u redu, ali nekako mi se čini simptomatičnim to što ste vi juče rekli da sva rešenja u Ustavu nisu dobra, a da danas kolega iz vaše stranke kaže da će ovi zakoni da poprave Ustav.
Taj kolega je rekao da ove predloge zakona, govorim o zakonu o javnom tužilaštvu i o zakonu o Državnom veću tužilaca, nije radio niko iz Skupštine, niko iz Vlade, da je te predloge zakona uradilo Udruženje tužilaca. Mislimo da to nije dobro, ako je to tako, jer Vlada treba da predlaže Narodnoj skupštini zakone, tako stoji u Ustavu, to je obaveza Vlade. Narodni poslanici raspravljaju o predlozima zakona, podnose amandmane, pokušavaju, naravno, sa aspekta ideologije svoje stranke (važi za one koji ideologiju imaju) i u interesu svih građana Srbije, da predstavnike Vlade opomenu da eventualno prihvate neku izmenu predloga zakona.
Ali, ovo što je taj kolega rekao nije tačno. Evo, mi već nekoliko dana možemo u pisanim medijima svakodnevno da čitamo naslove kako su razna sudijska i tužilačka udruženja, Društvo sudija itd. podigla glas upravo zbog ovog seta zakona iz oblasti pravosuđa.
Naravno, naše mišljenje, mišljenje Srpske radikalne stranke o postojanju takvih udruženja nije tema današnje rasprave, ali svakako tema jeste da ti ljudi vrše te funkcije i da vas unapred upozoravaju upravo na ono na šta upozoravaju poslanici Srpske radikalne stranke – da ćete ovim zakonima uvesti haos u oblast pravosuđa. Pitamo se šta je sa onim sudijama koji nisu članovi tih udruženja, koji nisu članovi Društva sudija, koji svoj posao rade ozbiljno, odgovorno. Oni ne smeju ni u jednom mediju da iznesu svoje mišljenje zato što im pretite lustracijom. Ovo što vi predviđate jednim od ovih zakona je upravo lustracija u oblasti pravosuđa. Godinama unazad, osam godina, koliko ste pretili lustracijom, niste uspeli u potpunosti da "očistite" sudove i tužilaštava od nekih kadrova koji se vama ne dopadaju i niste dovoljno svojih doveli u sudove i u tužilaštva; onda ste se dosetili da kroz ovaj zakon sve sudije i tužioce stavite u položaj da ćete ponovo da ih birate ili nećete da ih birate.
Sada se pitam i pitam vas šta se dešava sa svim predmetima koji su aktuelni, a za koje je zainteresovana vlast ili delovi vladajuće koalicije, šta se dešava sada sa tim predmetima? Kakav je, i da li mislite da li postoji, uticaj upravo pretnjom ovim zakonima na rad sudova i na rad javnih tužilaštava? Mi znamo da postoji i to je očigledno, ali bismo voleli da nam i vi to kažete.
Juče ili prekjuče, ne znam, u nekim novinama smo pročitali da neko od sudijskih udruženja najavljuje da neće primenjivati ove zakone. Naravno, tako nešto ne podržavamo, ali ovde su kolege poslanici, koji će glasati za ovaj zakon, digli svoj glas; rekli su da je to protivzakonito, protivustavno, što svakako jeste. Podsećam da smo mi iz Srpske radikalne stranke 2000. godine, 2001. godine i 2002. godine, zapravo sve do dana današnjeg, podsećali na ono vreme kada ste vi isterivali iz sudova za prekršaje sudije koje su primenjivale zakon. Obrazloženje je bukvalno bilo da se neko razrešava sudijske funkcije zato što je primenjivao zakon. Radilo se o Zakonu o informisanju. Ali, potpuno je nebitno o kom zakonu se radilo, dakle, sudije, i to je poruka i onima koji sada kažu da neće primenjivati ove zakone, sudije moraju da sude po zakonu a ne smeju da sude o zakonu. O zakonima sude narodni poslanici, predstavnici građana.
Mi zato i pokušavamo da vam skrenemo pažnju na neke stvari o kojima ćemo, ako ne prihvatite sada, budite sigurni, govoriti opet za godinu dana, odnosno kada prođe ovaj rok kada je najavljena primena ovih zakona. Jer, podsećam, ovo je treći put da smo imali u najavi primenu odnosno postojanje apelacionih sudova, kasacionog suda. Govorila sam i pre neki dan o tome da su dva puta sudovi u Srbiji bili u kolapsu, da građani nisu znali kome da podnesu žalbu, da su se i sudije javno oglašavale, nije se znalo ko je drugostepeni sud za neki predmet.
Dakle, desiće se to još jedanput ne budete li prihvatili sugestije poslanika Srpske radikalne stranke.
Videli ste iz svih naših rasprava da smo vrlo ozbiljno pripremali ove teme, ali evo da vas podsetim, gospođo Malović, mi imamo Zakon o javnom tužilaštvu. Zamislite, donet je 8. novembra 2001. godine, znači, vi ste ga doneli, pa je popravljan 2002. godine, pa je još jedanput popravljan 2003. godine.
U tom zakonu, verovali ili ne, u članu 70. je regulisano... Da ne čitam ceo član, da ne trošim vreme, ali naslov iznad toga člana je posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti. Dakle, onih 4.300 predmeta koji su zastareli, o kojima ste govorili i u medijima a i ovde, nisu zastareli zato što nismo imali zakonodavnu regulativu. Evo, član 70. Zakona o javnom tužilaštvu je upravo regulisao taj deo i taj odnos tužilaca prema krivičnim predmetima koje su imali u radu. Dakle, nije bilo do zakona, kao što nije ni sada, ali jeste do onih koji zakon primenjuju.
Gospođo Malović, malo više vremena ću da potrošim u pominjanju vašeg doskorašnjeg šefa, specijalnog tužioca za ratne zločine, gospodina Vukčevića. Podsećam, govorila sam o tome pre nekoliko meseci; a vi ste, gospođo Malović, pošto ste sedeli sa njim i često prolazili gore onim hodnikom u Specijalnom tužilaštvu, svakako videli one slike na zidu, taj Vukčević slikao se sa Mesićem, sa Karlom del Ponte; pa Boris Tadić sa Karlom del Ponte... Puni su, poštovani građani Srbije, zidovi u tom Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine tih slika. Zašto pominjem te slike? Zato što nam niko nikada nije odgovorio na pitanje koji je pravni osnov koji je koristilo Specijalno tužilaštvo da do sada nije, kako vi volite da kažete, procesuiralo učinioce krivičnih dela za ratne zločine počinjene protiv Srba na teritoriji sadašnje Republike Hrvatske.
Vukčević je pun lepih priča o saradnji sa tužilaštvom Hrvatske, sa kantonalnim tužilaštvom BiH i on vrlo revnosno poštuje kada mu... Skoro je dobio jedan dopis od nekog tužioca iz kantonalnog tužilaštva u Tuzli, znam da se gospođa zove Mirsada, prezime nisam zapamtila; ona mu je naložila da proširi istragu i da pokrene krivični postupak protiv još nekih ljudi u nekim predmetima koje namerno neću ovde da pominjem bližim oznakama, reći ću kasnije, znaće se o čemu se radi, ali reći ću zbog čega to ne želim da pominjem. On je, dakle, vrlo revnosno izašao u susret toj gospođi Mirsadi, odmah je brže-bolje proširio istragu. A u Tužilaštvu za ratne zločine, u Specijalnom tužilaštvu, trebalo bi da vi to znate, nije pokrenut nijedan postupak protiv učinilaca, da li N.N., da li imenom i prezimenom, za krivična dela ratnog zločina protiv Srba na teritoriji bivše Hrvatske.
Podsećam, takođe, na razmene u kojima je bilo učinilaca krivičnih dela koja se takođe odnose na ratne zločine i postavljam pitanje. Pitanje se odnosi na ovo specijalno tužilaštvo, a vi mi se činite nekako pogodna ličnost za odgovor na sva ova pitanja jer ste donedavno radili u tom tužilaštvu. Radilo se o grupama ljudi protiv kojih je vođen postupak za ratne zločine, došlo je do njihove razmene. Mi nikada u Srbiji nismo saznali, niti nas je Specijalno tužilaštvo o tome obavestilo, da li je Specijalno tužilaštvo za ratne zločine učinilo nešto da se u hrvatskim sudovima, u hrvatskom tužilaštvu nastave postupci protiv tih ljudi jer su u Srbiji nastavljeni postupci protiv onih koji su optuženi za krivična dela ratnih zločina.
Kada je u pitanju Vladimir Vukčević, koji je inače poznat po tome da je izvršio potpunu tribunalizaciju suda, odnosno Tužilaštava za ratne zločine u Srbiji... Kako je izvršio tribunalizaciju? Tako što tužilaštvo za ratne zločine, Specijalno tužilaštvo, radi potpuno po pravilima i pravilniku o radu Haškog tribunala. Pre svega, ovde se vode postupci paralelno sa postupcima u Haškom tribunalu, i to postupci koji idu po tačkama optužnice protiv Vojislava Šešelja u jednom delu, i to u dobrom delu. Naravno, to je razlog zbog čega neću da pominjem ni o kojim predmetima se radi, zato što nisam od onih koji su bili spremni na saradnju sa Haškim tužilaštvom, da Vojislav Šešelj bude u Hagu ubijen. Među onima sam koji žele slobodu za Vojislava Šešelja, koji žele Vojislava Šešelja u Srbiji i, naravno, ubeđeni smo da će se to uskoro i desiti.
Zašto sam pominjala paralelne procese? U ovim procesima imate zaštićene svedoke, koji su zaštićeni svedoci i u Haškom tribunalu, koji su ovde zaštićeni za krivična dela najtežih zločina. Ubeđena sam da vi, gospođo Malović, znate imenom i prezimenom o kome ja sada govorim, ali i dalje sam vrlo oprezna, sigurno neću izaći sa nekim lažnim stenogramom da bi moj predsednik u Hagu bio ubijen. Zato vrlo vodim računa o tome, ali, gospođo Malović, trebalo bi da se i vi kao ministar, i vaše ministarstvo, pošto vi i dalje imate popriličnih nadležnosti kada je u pitanju tužilaštvo, ne vi lično nego neko ko bude ministar, kao član Državnog veća tužilaca itd. Dakle, još uvek nema govora o samostalnosti tužilaštva, ni kada ovi zakoni jednog dana budu, ako budu, primenjeni, ali svakako bi trebalo da kao Ministarstvo povedete računa o tome kako rade Specijalno tužilaštvo i Specijalni sud za ratne zločine; kako se tamo vrbuju lažni svedoci, kako se ti lažni svedoci štite, a imaju nadimke ispred imena "Krvavi", ili su sami davali izjave da su ubijali na određenim lokacijama, pričali koliko ljudi su ubili, koliko ljudi su na monstruozan način ubili. To su sada vaša zaštićena gospoda, po svim pitanjima. To nije moguće ni po zakonima, onako nakaradnim, koje ste vi doneli, ali vama to očigledno nije bitno.
Sada još malo o Vladimiru Vukčeviću, da bismo građanima Srbije približili kakav treba da bude tužilac da bi napredovao u DOS-ovoj vlasti u Srbiji. Vidite koliko imam o tom Vladimiru Vukčeviću, ali sada ću da iskoristim samo jedan slučaj, jedan KT predmet. Ukratko ću izložiti kako to Vladimir Vukčević radi i šta ga je preporučilo za specijalnog tužioca.
Radi se o predmetu KT 1505/98. Četvrto opštinsko javno tužilaštvo je ovaj predmet 27. novembra 1998. godine ustupilo, ovih dana se navršava deset godina, Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu zato što se radilo o šteti od preko 30.000.000 dinara, odnosno između 30.000.000 i 36.000.000 dinara. Iz ovih dokumenata... Samo da vam kažem kako je ovaj predmet šetao: bio je kod zamenika; u međuvremenu je taj predmet 1998. godine od oznake KT prešao u oznaku KTR, bez ikakve procesne radnje u međuvremenu.
Tadašnji zamenik tužioca Vladimir Vukčević ovaj predmet držao je više od šest i po godina u svojoj fioci, odnosno od 22. decembra 1998. do 28. marta 2005. godine. Radi se o predmetu vezanom za preduzeće Telekom Srbija. Vukčević je od preduzeća Telekom Srbija AD, Direkcije za rezidencijalne klijente, tražio podatke o nastaloj šteti nekim dopisom od 17. juna 1999. godine, pa je onda intervenisao 19. decembra 2000. godine, iako je u spisima predmeta imao dopis preduzeća Telekom Srbija AD, Direkcije za rezidencijalne klijente, broj 33667/1 od 8. oktobra 1998. godine. Dakle, potpuno svesno i namerno je odugovlačio postupak.
Taj Vladimir Vukčević nije ništa radio na ovom predmetu, odnosno nije godinama gonio učinioce krivičnog dela i na taj način im je omogućio veliku materijalnu korist. Na taj način je izvršio krivično delo. Naravno, ako neko nekome omogući ogromnu materijalnu korist, postavlja se logično pitanje gde je on u tome, kako se to popularno kaže u vašim krugovima.
Iz ovih dokumenata ovde vidi se da je posle zahteva koji je jedan gospodin uputio, zahteva da izvrši uvid u spise predmeta KTR 2810/98, Goran Marjanović, zamenik okružnog javnog tužioca, obustavio krivično gonjenje jer je nastala zastarelost. O tome je 28. maja 2007. godine obavestio Ministarstvo saobraćaja i veza, a ovom gospodinu omogućio uvid u ceo spis, ali bez omota spisa.
Kasnije je ovaj gospodin uspeo da dođe i do omota spisa, pa se sa omota spisa vidi kako se ovaj predmet šetao. Najpre je obrađivač bio Vukčević, pa je onda opet bio Vukčević na drugom omotu, pa je onda Vukčević precrtan, pa je onda, da li je to Goran Marjanović, ne može baš dobro da se pročita, pa je onda Grubović, pa onda opet Grubović. Zašto Grubović?
Pa, na kraju, kao biser rada ovog tužilaštva, iz odgovora javnog tužilaštva u Beogradu KTR broj 2092/08 od 17. juna 2008. godine, iz tog dopisa se vidi da je kao jedini krivac za to što je došlo do zastare u ovom predmetu označen gospodin Božidar Grubović, koji je bio zamenik okružnog javnog tužioca, ali koji je u međuvremenu otišao iz tužilaštva. Kod njega je, od ovih šest i po godina, predmet bio od 28. marta 2005. godine do 26. februara 2007. godine.
Dakle, Vladimir Vukčević, koji je planiran očigledno za tu funkciju koju nijedan čestit Srbin ne bi prihvatio, pogotovo je ne bi radio na način na koji to radi Vukčević, morao je biti zaštićen. I, onda se našla žrtva, ko će biti proglašen odgovornim za to što je ovaj, jedan od predmeta koje je vodio Vukčević došao u fazu zastarelosti.
Pitanje za vas, gospođo ministre: da li je zakon bio razlog što mi nemamo državnog tužioca? Koliko dugo je gospodin Radovanović u v.d. stanju i da li postoji neko ograničenje, da li uopšte sada imamo državnog tužioca? Mi tvrdimo da nemamo.
Dakle, gospođo ministre, zakoni, kao što vidite, nisu bili prepreka da pravosuđe u Srbiji funkcioniše. Ovo što vi sada radite predlozima ovih zakona, to je prepreka, to je mač nad glavom svim časnim sudijama i tužiocima. Opšti je strah među sudijama i tužiocima; ne znaju ljudi šta će sa predmetima. Nas u poslaničkoj grupi i stranci svakodnevno ljudi zovu, desetine ljudi. Naravno, ne smemo da im pomenemo imena, ni o kojim sudovima ili tužilaštvima se radi, jer kada bismo to rekli, oni bi odmah došli pod udar ovih vaših zakona, ove lustracije i u sudovima i u tužilaštvima.
Gospođo Malović, napravićete papazjaniju. Pustite sudije i tužioce da rade svoj posao, pustite ih da ga rade samostalno, ne mešajte se vi iz izvršne vlasti u njihov rad. Kažite svojim tajkunima da se ne mešaju u njihov rad, pa ćete da vidite, skloniće se onaj mali broj korumpiranih sudija i tužilaca, ostaće veliki broj časnih i poštenih koji su u senci ovih kojima upravljate vi iz izvršne vlasti i vaši tajkuni.

Dame i gospodo narodni poslanici, građanima Srbije je već godinama puna glava reformi iz ove ili iz one oblasti, pogotovo u poslednjih osam godina, kada je u pitanju pravosuđe.
Ovo nije prvi put da je ovako bombasto najavljivano da će Vlada Republike Srbije, da će nadležni organi da sprovedu neke korenite promene i reforme u pravosudnom sistemu, pa podsećam, pre svega, građane Srbije i sudije i sve zaposlene u sudovima na apelacione sudove, na kasacioni sud, na dve blokade pravosudnog sistema u Srbiji, kada sudije nisu znale šta će sa predmetima, ko je nadležni sud, ko je drugostepeni sud. Sećate se panike koja je u to vreme postojala u sudovima i među građanima kojima su isticali rokovi za podnošenje žalbi, nije se znalo kome da podnesu žalbu.
Dakle, ništa neće biti ni od ovoga što mi danas raspravljamo, ni od ovoga što je najavljeno na ovaj način. Mi opet imamo jedan, kako vi volite da kažete, set pravosudnih zakona, pa ste opet spajali tačke dnevnog reda tako da nismo u mogućnosti da o svakom zakonu kažemo ono što bi trebalo da se kaže.
Ali, zato smo mi srpski radikali podneli popriličan broj amandmana, upravo da bismo mogli, pre svega, zbog javnosti, da objasnimo šta u ovim zakonima nije dobro i koji bi jedino pravosudni sistem mogao da funkcioniše, kao i na koji bi način pravosuđe trebalo da bude uređeno da bi, zaista, bilo i u interesu građana, a i u interesu svih zaposlenih u pravosuđu.
Nije dobro da se nekakve reforme, ako uopšte do njih dođe, prelamaju preko leđa najslabijih. Pre svega, mislim na veliki broj zaposlenih u sudskoj upravi, ako do toga dođe, ali dugo je do primene ovih zakona, još godinu i po dana treba da se čeka i pitanje je da li će i tada da budu stvoreni uslovi za primenu ovih zakona, pošto dva puta do sad, kao što rekoh, nije bilo tih uslova. I, ako bi došlo do primene ovih zakona mnogo bi ljudi u srpskoj upravi ostalo bez posla, i ovako jedva preživljavaju radeći u sudskoj upravi.
Broj sudija bi se povećao, broj predmeta bi ostao isti, građani bi morali da pešače kilometrima, danas neke kolege ovde kažu, ne da pešače, nego da putuju kilometrima, kilometrima do sedišta okruga gde će biti sudovi.
Neko je od kolega danas rekao da to nije tačno pošto će postojati ta neka isturena odeljenja, ma kako ih zvali, ali je opet drugi kolega, koji se onako dobro spremio za ovu raspravu, jasno rekao da treba vremena da se izmeste pisarnice, da se izmeste upisnice, da se izmesti arhiva.
Znači, tamo gde ukidate sudove, vi sve iz tih mesta iznosite u sedište okruga i, naravno, to mora biti na štetu građana koji žive na toj teritoriji.
Samo ću, gospođo Malović, da pročitam jedan deo pisma koje je vama upućeno od predsednika opštine Štrpce, Zvonka Mihajlovića, gde on kaže, između ostalog, da nije dobro što se ukida sud u Štrpcu, jer oni, Srbi iz Štrpca, očekuju da se tamo osnivaju, jačaju i učvršćuju institucije države Srbije, što je naravno logično. Dalje kaže da – ne mireći se sa takvim stanjem stvari, ističem da je potpuno neopravdano, neargumentovano i neprimereno da opština Štrpce ostane bez svog osnovnog suda koji bi trebalo da bude nadležan za teritorije opština Uroševac, Kačanik, Štimlje, Prizren, Gora, Suva Reka i Štrpce, to iz razloga što je u novonastaloj situaciji posle 1999. godine opština Štrpce postala centar za sve ove opštine, odnosno centar Prizrenskog okruga.
Dakle, to je jedan od problema koji zaslužuje jednu ozbiljniju raspravu i imaćemo tu raspravu kada budemo govorili u pojedinostima o ovim zakonima. Takav ili sličan slučaj je i u Sjenici, i u Tutinu, i u mnogim drugim malim mestima gde vi, umesto onog što ste najavljivali, ravnomernog regionalnog razvoja, ta mesta ostavljate bez nekih osnovnih karakteristika i, zapravo, izvora života. Jer, ljudi u tim malim mestima uglavnom su zaposleni u državnoj upravi, u sudskoj upravi, u pravosuđu, u lokalnoj samoupravi i, ako im sve to budete ukinuli, onda vam politika nije dobra.
Govorićemo, dakle, o amandmanima mnogo, o svim ovim predlozima, ovako kada spojite tri zakona nemoguće je ijedan pomenuti kao što ja sada nisam pomenula nijedan od ovih zakona, ali samo hoću da kažem da se mi srpski radikali zalažemo za stalnost sudijske funkcije, za nezavisnost pravosudnih organa, ali svakako ne kao farsu, kao što vi predlažete ovim zakonima, nego istinski.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, javljam se  na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Gospođa Đukić-Dejanović je pre nekoliko minuta rekla da postoje uslovi za početak današnjeg rada. Želim da upoznam Narodnu skupštinu da nema uslova za rad parlamenta, da skupštinska većina, ovo je obaveštenje za građane Srbije, ne želi da se donese zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, odnosno kolokvijalno rečeno, da se donese rebalans budžeta, jer skupštinska većina ne dozvoljava da ovaj parlament i skupštinski odbori rade u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo iz skupštinske većine, danas je ovaj parlament doveden u takvu situaciju da teško može da se nađe izlaz dok se vi ne odlučite i ne dogovorite sa onim s kim se dogovarate, konkretno sa predsednikom države, Borisom Tadićem, neće biti moguće da se radi u ovom parlamentu dokle god vi narodnim poslanicima, koji to zaista jesu, ne omogućite da rade i ovde i u skupštinskim odborima.
Mi smo malopre imali nešto što neko zove sednicom skupštinskog odbora, što naravno nije bilo tako, bilo je nekoliko poslanika, sednicu je vodio neko ko nije član ovog parlamenta na osnovu člana 102. stav 2. Ustava Republike Srbije i, verovali ili ne, poslanici Srpske radikalne stranke nisu mogli da dobiju reč na tom skupu koji je neko nazvao Odborom za finansije.
Dakle, dok se to pitanje ne reši, dok se ponovo ne sastane pravi odbor za finansije i dok poslanici Srpske radikalne stranke ne budu mogli na Odboru za finansije da iznesu svoj stav o predlogu rebalansa budžeta, neće biti moguće da radi ovaj parlament jer nije ispunjen uslov iz člana 151. Poslovnika Narodne skupštine.
Ne možete da kažete da imate mišljenje Odbora, jer ga nemate, ne možete da kažete da se Odbor sastao, jer nije. Ovde su narodni poslanici koji su prisustvovali tom nekom skupu, molim ih neka kažu da li je poslanicima Srpske radikalne stranke bilo omogućeno da govore na tom skupu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da se pozovem na član 27. ili član 104. Poslovnika, potpuno je svejedno. Prekršen je i jedan i drugi član, ali radi se o tome da se ovde suštinski dešavaju neke poprilično opasne stvari za državu Srbiju i za građane Srbije, i da se ne radi samo o formalnim povredama Poslovnika Narodne skupštine. Skupštinska većina svesno nas dovodi u situaciju da reklamiramo formalne neke prekršaje Poslovnika odnosno povrede Poslovnika Narodne skupštine, upravo zato da bi se dešavale van očiju i javnosti neke stvari koje se dešavaju u zemlji.
Sada je jasno, zapravo nama je bilo jasno od samog početka, zašto je Boris Tadić, zajedno sa Nikolićem, pokušao da rasturi SRS kao najjaču opozicionu partiju. Hvala bogu nije uspeo, ali zato ovde sedi jedna grupica nekih koji nisu narodni poslanici i to odgovara skupštinskoj većini, to odgovara Borisu Tadiću.
Dok se mi bavimo time da li imamo sednicu odbora ili nemamo sednicu odbora, da li ovde sede građani ili sede narodni poslanici, mi se o mnogim stvarima koje se dešavaju u Srbiji informišemo iz medija.
Pa postavljamo pitanje i naravno u toku dana ćemo ta pitanja da ponovimo, zato što ne dobijamo odgovore, znate, ponašate se kao da se ništa ne dešava. Mislite da su građani Srbije maloumni, kad kažete, najpre obavestite građane da će gas da poskupi za 60%, pa onda neko iz vladajuće koalicije kaže da će ipak cena da se vrati na početak, da neće biti tog poskupljenja; pa se onda prepucavate ko je potpisao ugovor, ko je imao ovlašćenja, ko nije, gde je otišla neka ogromna provizija.
I onda na kraju čujemo ministra kako kaže da će građanima olakšati to poskupljenje tako što će cenu gasa plaćati dva puta mesečno, što je zaista frapantno. Ništa niste učinili za građane Srbije, samo pokušavate da ih prevarite.
Nastaviću o drugim problemima, pošto su prošla tri minuta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po osnovu člana 100, a u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Želim da se, kao narodni poslanik, obavestim preko predsednika parlamenta, a od nadležnih organa u ovoj državi - kakvu, država Srbija, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije, stvarno politiku vode u odnosu na KiM? Ovo ne pitam bez razloga, već zato što se mi iz medija informišemo o raznim potezima ili probnim balonima koji se puštaju u javnost, da bi valjda vladajuća koalicija i predsednik Republike procenili kakve su reakcije na ono što oni spremaju za srpsku pokrajinu KiM.
Govorila sam i prethodnih dana kako je Boris Tadić negde u belom svetu, a to smo gledali u medijima, rekao da će Srbija imati fleksibilan odnos, odnosno fleksibilniji odnos kada je u pitanju KiM. Neposredno posle toga počele su priče o razmeštanju misije Euleks na KiM i opet Boris Tadić kaže da za njega Euleks može da se uspostavi na KiM, uz neke njemu znane uslove.
Što se tiče nas, srpskih radikala, čvrsto smo pri stavu da je to nemoguće i da Narodna skupština mora, pre svega, i pre rebalansa, i pre šengenskih zakona koje ste juče usvojili, ništa nam to ne treba ako ostanemo bez KiM.
Zato smo insistirali i insistiramo da Narodna skupština raspravlja i odlučuje o rezoluciji koja je predlog 108 narodnih poslanika, ali vi uporno to ne stavljate na dnevni red, odnosno glasate da to nije za hitan postupak, nego za redovan, a redovan će doći jednog dana i onda, u međuvremenu, pojavljuje se izjava jednog od lidera iz okvira vladajuće koalicije, koji najavljuje da će Srbija u EU bez KiM. To je veoma opasno, to je, bojim se, ono što zapravo misli Boris Tadić i vladajuća većina. Završavam, nastaviću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam završila temu o kojoj sam počela malopre da govorim na osnovu člana 100, a u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine. Odnosi se na zvaničnu politiku Vlade Republike Srbije i predsednika države kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste rekli da je politika Vlade i predsednika transparentna i dostupna javnosti. Govorim o nečemu što se građanima Srbije puštaju kao probni baloni, to sam već rekla i napomenula da je ovih dana aktuelna izjava jednog od lidera stranke koja čini Vladu i skupštinsku većinu u Srbiji. Taj čovek je rekao da će Srbija u EU bez Kosova i Metohije.
Taj koji je to rekao je minorna politička ličnost. Svakako ne bih komentarisala njegovu izjavu da se odnosi na bilo šta drugo. Ali, s obzirom da se odnosi na Kosovo i Metohiju i da se pribojavam da to nije samo njegovo mišljenje, već da je on glasnogovornik Borisa Tadića i Vlade Republike Srbije, iz tog razloga želim da se o tome govori. Iz tog razloga želim da pitam, da li će i zašto se već nije zvanično oglasio ni predsednik države, ni predsednik Vlade, ni Vlada.
Vlada je juče imala sednica, postavljala direktore javnih preduzeća, one kojima su plate pet, šest, 12, koliko reče kolega Marković malopre, hiljada evra.
Dakle, time imaju vremena da se bave i zato juče nismo komentarisali. Očekivali smo da će Vlada Republike Srbije da se ogradi od takve izjave. Jer znate, to nije rekao neko ko je u opoziciji. To je rekao neko ko vrši vlast, ko učestvuje u vlasti. Onda to ne može da se protumači kao nečije lično mišljenje, pogotovo ako ne reaguju zvanični organi države Srbije.
Dakle, pitanje vezano za to koje želim da postavim, odnosno tražim, a to možete veoma brzo, još u toku današnjeg dana, gospođo predsedniče Narodne skupštine, da nas obavestite, da li predsednik Republike i Vlada Srbije dele mišljenje ovo ko je rekao da će Srbija bez Kosova u EU. Hvala.

Očigledno ste, gospođo Đukić-Dejanović, dezinformisani kada je u pitanju onaj skup koji je falsifikovan kao Odbor za finansije, ali neću o tome da govorim, nego nastavljam o onome što je istinski problem države Srbije i svih građana u Srbiji, a to je problem Kosova i Metohije.
Vi ste rekli malopre da vi verujete predsedniku Republike i da verujete Vladi Republike Srbije, to je vaše pravo, ali mi srpski radikali ne verujemo ni Tadiću ni njegovoj vladi, a naravno imamo razloga zašto to kažemo. Ne samo zato što smo mi opoziciona politička partija, nego zato što se mnogo puta pokazalo da nemaju iskrene namere kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
Ne znam da li ste razumeli pitanje koje sam postavila, odnosno informaciju koju sam želela da saznam, a to je kakav je zvaničan stav Vlade Republike Srbije i kakav je zvaničan stav predsednika Srbije u odnosu na izjavu jednog od koalicionih partnera iz vladajuće većine koji je najavio da će Srbija u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije. Ovo nije nimalo bezazleno i ovo nije nimalo neozbiljno pitanje, već suprotno od toga, zato i dalje insistiramo na tome.
Mi nemamo zvanično mišljenje, ni stav naših nadležnih organa, recimo, ni šta će se dešavati nakon ovog naknadnog pranja savesti vezano za istinu o Račku, a to podrazumeva istinu o početku NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju. Takođe o tome čitamo samo u dnevnoj štampi i niko od zvaničnih organa ništa na tu temu nema da kaže.
To je ono što je zabrinjavajuće i mi zato moramo i hoćemo svakodnevno da upozoravamo, da tražimo od Vlade Republike Srbije, od predsednika države, da su u obavezi da se ponašaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da moraju ozbiljno i odgovorno da rade svoj posao, da imaju ozbiljnu opoziciju u SRS i da im nećemo dozvoliti da, narodski rečeno, oči otvore dok nam ne odgovore na sva ova pitanja.
Nastaviću, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 100., a u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine i želim i dalje da govorim o onom što smatramo da je najbitniji problem trenutno u Srbiji, a to je KiM.
Iako ste vi gospođo Đukić-Dejanović rekli da imate poverenja u Vladu Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, moram da ponovim da mi srpski radikali nemamo u njih poverenje, ali hoću da vam kažem da kada smo mi imali nekakve pregovore, razgovore sa ministrom Bogdanovićem, vezano za predlog rezolucije o KiM, mi smo tada naravno i kod samog izbora gospodina Bogdanovića za ministra izneli svoj stav i bojazan da gospodin Bogdanović neće moći da radi u interesu srpskog naroda zbog činjenice da je bio ministar u jednoj tzv. šiptarskoj vladi.
Kada smo razgovarali sa ministrom o predlogu rezolucije 108 narodnih poslanika, onda se čulo od jednog kolege, opet iz vladajuće većine, imena namerno ne pominjem jer ne želim da izazivam replike, jedan od kolega je tada rekao, a ovi razgovori su bili pre one neobavezujuće Generalne skupštine UN, da je najbolje da mi Narodnoj skupštini ne donosimo nikakvu rezoluciju dok ne vidimo šta će se desiti u Generalnoj skupštini. Mi smo tada izneli suprotan stav i tvrdili smo da upravo zbog toga i zbog tog odlučivanja mi treba da imamo još jedanput jasno izražen stav Narodne skupštine Republike Srbije o KiM. Zašto sada ovo pominjem? Zato što se evo ispostavilo da smo mi bili u pravu i da je to zaista bilo neophodno.
Šta sada imamo? Opet bez reakcije Vlade Republike Srbije, bez reakcije predsednika Srbije, mi se upoznajemo u medijima da Međunarodni sud u Hagu poziva nelegitimne kosovske predstavnike, šiptarske predstavnike, da dostavljaju neku dokumentaciju, da daju odgovore na neka pitanja i to je upravo ono čega smo se mi plašili.
Znate, na ovaj način taj međunarodni sud je već indirektno priznao postojanje i samostalnost KiM i onda se zaista postavlja pitanje s kojim namerama smo mi uopšte išli sa tim predlogom, ali to ću u nastavku pošto je prošlo tri minuta. Hvala.

Član 100, u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine. Zašto je bilo neophodno da Narodna skupština Republike Srbije razmatra i usvoji rezoluciju o KiM koju su Narodnoj skupštini predložili 108 narodnih poslanika.
Mi smo mnogo kasnije podnetu, ali na neki način paralelno razgovarali o oba predloga i imali predlog Vlade Republike Srbije koji poslanici SRS nisu mogli da prihvate, jer je tamo bilo vrlo neprecizno, odnosno uopšte je bio izostavljen stav Narodne skupštine o misiji Euleks, a mi mislimo da je upravo to suština na koji način moramo da sačuvamo KiM u okviru Rezolucije 1244 i u okviru svih dosadašnjih rezolucija i deklaracija koje je Narodna skupština donosila, kako vi, gospođo Đukić-Dejanović, kažete i u skladu sa zvaničnom politikom Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije.
Mišljenje SRS od početka je bilo, a sada govorim pre nego što ste podneli zahtev Generalnoj skupštini UN, neophodno da se pojedinačno tom sudu u Hagu tuže one države koje su priznale nelegalnu državu Kosovo na teritoriji države Srbije.
Sada se pokazuje, to bi bilo mnogo efikasnije i konkretnije, jer ovo što sada imamo je nešto što dovodi u sumnju motiv zbog čega smo mi, kao država, uopšte išli prema Generalnoj skupštini i euforično da posle odluke Generalne skupštine obaveštavali kako je postignut ogroman rezultat.
Ako posle toga imamo činjenicu o kojoj se informišemo iz medija, da taj međunarodni sud u ovoj svojoj proceduri, koju je najavio da će biti završena za nekoliko meseci, traži mišljenje lažne države Kosovo, onda to zaista nije ono što je potrebno Srbiji. Ubeđena sam da to nije ono što ste tražili kada ste tražili mišljenje Generalne skupštine; ili ste tu rezoluciju neprecizno predložili ili je u pitanju velika obmana građana Srbije i o tome želimo da nam da saopštenje i Vlada i predsednik Republike. Hvala.

Govorim na osnovu člana 100, kao što ste rekli, a u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Želim da podsetim, pre svega, radi javnosti kolege poslanike da sam jutros na početku rasprave rekla da vladajućoj koaliciji, Vladi Republike Srbije, naravno predsedniku Republike, odgovara haotično stanje u parlamentu i u skupštinskim odborima, jer na taj način se od javnosti Srbije sakrivaju neke mnogo bitnije stvari i zbog toga su, između ostalog, ukradeni mandati SRS.
Gospođo Čomić, inače vam to dobro ide od ruke, da svaki put demantujete sami sebe, pokušali ste malopre, kada ste odgovarali nekom od kolega koji su govorili jutros o nelegalno održanom sastanku nazoviodbora, tada ste objasnili kako narodni poslanici imaju pravo da učestvuju u radu Odbora, napisala sam kada ste to rekli, ali ne znam da li ste informisani da je jutros bilo onemogućeno narodnim poslanicima da učestvuju u radu Odbora.
Podsećam vas da Poslovnik Narodne skupštine kaže da u radu odbora učestvuju i članovi odbora na jedan način, i narodni poslanici koji nisu članovi odbora na drugi način, da to ne elaboriram, ali samo vas podsećam i molim da iznosite tačne činjenice kada kolegama poslanicima odgovarate na ono što oni ovde reklamiraju.
Malopre ste takođe kolegi Krstinu skrenuli pažnju da je govorio po Poslovniku na osnovu člana 226, ali da nije ni od koga tražio nikakvo objašnjenje. Sad vas podsećam, gospođo Čomić, da je Dragan Todorović pre dva dana tražio objašnjenje od zvaničnih organa države Srbije, upoznat sa činjenicom iz novina, iz izjave portparola UN Aleksandra Ivanka, da se vode nekakvi razgovori između, kako on kaže, Prištine i Beograda, i da je posrednik u tim razgovorima izvesni Novozelanđanin Endru Ledli, kojeg su kao odredile UN.
Dragan Todorović je tražio i prošla su već tri dana, nismo dobili saopštenje, a sad ponavljam i dopunjujem pitanjem, ako dozvolite samo još 10 sekundi - ko u ime Srbije razgovara sa ovim gospodinom Ledlijem, šta je tema razgovora i zašto narodni poslanici nemaju zvaničnu informaciju o tome?
Pitali smo pre tri dana, još uvek ne znamo odgovor, zato pitamo ponovo. Hvala i izvinjavam se zbog vremena.