Dame i gospodo narodni poslanici, još pre neki dan započela sam raspravu na osnovu člana 201. Poslovnika Narodne skupštine i sa vama, gospođo Čomić, nisam uspela da usaglasim stav koliko mogu da govorim na osnovu tog člana. I dalje tvrdim da je to pet minuta, ali ne bih se sada upuštala u tu vrstu rasprave, nego hoću da govorim o onome što je suština, a vezano je za moju nameru da govorim na osnovu tog člana.
Podsećam da kada narodni poslanici na osnovu člana 226. traže informaciju ili saopštenje od nadležnog organa preko predsednika parlamenta, jer nam to omogućava naš Poslovnik, mi dobijamo odgovore, s vremena na vreme, ne baš redovno, i u međuvremenu sam dobila odgovor od gospođe Malović, ministra pravde. Pitanje se odnosilo na odnos države Srbije prema optuženim Srbima u Haškom tribunalu.
Kao član tima za odbranu dr Vojislava Šešelja i svi mi u timu imamo iskustvo koje ne odgovara onome što stoji u odgovoru na pitanje koje je postavljeno. Mi znamo, podsećali smo na to više puta javnost Srbije, da država Srbija nema nikakav odnos prema svojim građanima koji se nalaze u Haškom tribunalu, ali zato ima otvorena sva vrata za tužilaštvo Haškog tribunala.
Podsećam, a govorili smo više puta o tome, da su sve arhive u Srbiji bile otvorene za istražitelje Haškog tribunala i danas dan su, da su sa svih mogućih dokumenata, koji su njima bili potrebni, skinuti pečati državne tajne, vojne tajne, službene tajne. Dakle, za Haški tribunal, što se države Srbije tiče, nema nikakvih tajni, oni mogu da rade i da koriste dokumentaciju koja god im treba.
Kad već to rade, onda bi nadležni morali da znaju, a pre svega mislim na Nacionalni savet za saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju tzv, da sve ono što daju na upotrebu, odnosno sve podatke koje daju i sva dokumenta koja daju predstavnicima Haškog tužilaštva, morali bi istog momenta da daju i odbrani, sad govorim konkretno o odbrani dr Vojislava Šešelja, naravno to se odnosi i na ostale haške zatvorenike.
Tri minuta su prošla, o ovome ću nastaviti. Hvala.

Hvala lepo zbog ove promene redosleda, zato što bih zaista želela da u kontinuitetu nastavim ovo što sam počela na osnovu člana 201.
Dakle, Nacionalni savet Republike Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom u obavezi je da svaki dokument koji dostavi Haškom tužilaštvu istog momenta dostavlja i timu za odbranu, govorim opet u konkretnom slučaju o odbrani dr Vojislava Šešelja. To se do sada nikada nije desilo. Više puta smo upozoravali na tu činjenicu, imali uveravanja da će to tako da bude ubuduće.
Evo, šta se dešava. Kada tužilaštvo, posle ko zna koliko meseci, prevede određeni tekst na srpski jezik, pa ga dostavi Vojislavu Šešelju, pa tek tada mi saznamo o čemu se radi, znači sa zadrškom od nekoliko meseci, i mi onda moramo da tražimo određeni dokument, da bismo nakon našeg traženja, moram da priznam kad nešto tražimo onda u nekom relativnom kratkom vremenu, mada opet ne svaki put, to i dobijemo.
Dakle, pitanje koje je bilo postavljeno odnosilo se upravo na odnos države Srbije prema Srbima koji su u Haškom tribunalu, naravno zbog činjenice da je Haški tribunal antisrpska tvorevina i da tamo samo Srbi dobijaju visoke kazne zatvora, da se oslobađaju Haradinaj, Orić itd, i onda u drugom delu ovog odgovora kaže: kada je reč o ugroženosti ljudskih prava optuženih lica do sada se ta lica ni u jednom slučaju nisu obraćala za pomoć državnim organima, to se odnosi i na Vojislava Šešelja.
Naravno da se Vojislav Šešelj nije obraćao nikom od državnih organa niti ima nameru da se obraća. Ne očekujete valjda da će Vojislav Šešelj da se obrati za bilo kakvu pomoć Borisu Tadiću, koji se iz sve snage potrudio da, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, pokuša da rasturi SRS, naravno nije uspeo u tome, ali ne može se očekivati da od takvog čoveka i od takve vlasti, s obzirom da je u Srbiji na delu diktatura Borisa Tadića, da se gospodin Šešelj obraća bilo kome iz ove vlasti, niti će to da radi.
Upozoravam, prekoračiću verovatno desetak sekundi, da Vojislav Šešelj nema privilegovanu komunikaciju sa svojim pravnim savetnicima, da je do toga došlo zato što je Tomislav Nikolić u javnost izašao sa lažnim stenogramom sa navodnog razgovora tima za odbranu Vojislava Šešelja sa našim predsednikom, i posledica toga govori upravo o tome da je Tomislav Nikolić imao nameru ne samo da otme stranku Vojislavu Šešelju, već da pomogne haškom tužilaštvu i Haškom tribunalu da tamo ubiju Vojislava Šešelja.

Hvala lepo. Javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospođo Čomić, pretpostavljam da ćete uskoro napraviti pauzu u radu, u skladu sa Poslovnikom, i molila bih da u toku te pauze zatražite određene podatke, reći ću koje, i da o tome obavestite narodne poslanike.
Naime, ona nazovisednica nekog nazoviodbora jutros je zapravo opredelila tok i način rada na današnjoj sednici parlamenta. Da bismo mi poslanici SRS, koji imamo svoj stav kada su u pitanju oteti mandati SRS i nećemo prestati da tražimo da nam se ono što je naše a oteto vrati, ali da bismo mogli da nastavimo dalje da radimo danas neophodno je da nas obavestite o sledećem.
Najpre, da od službi dobijemo tačno spisak narodnih poslanika članova Odbora za finansije koji su prisustvovali sednici Odbora. Zatim, tačno spisak članova Odbora ili narodnih poslanika koji nisu članovi Odbora, koji su učestvovali u radu, odnosno govorili o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, odnosno o rebalansu budžeta.
Treće, da nam se dostavi spisak lica koja su glasala, da li su u pitanju narodni poslanici, po vašem mišljenju ili po našem nebitno, ali u svakom slučaju da nam se dostavi spisak lica koja su glasala za Vladin predlog rebalansa budžeta.
Mislim da je potpuno optimalan rok dok traje ova pauza, ukoliko je bude, da u tom periodu narodne poslanike obavestite o ovim činjenicama o kojima sam malopre govorila, pa ćemo onda, govorim u ime poslanika SRS, da procenimo na koji način će da teče dalji tok današnje sednice.
Ne očekujem sad te informacije, jer sigurno ih nemate u glavi, ali molim da to saznate i da nas obavestite. Može i služba da nam dostavi u pisanom obliku, da nas sačeka na klupi, ili da nas vi obavestite sa tog mesta, potpuno je svejedno. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 27. Poslovnika. Pitanje koje je započeo gospodin Dragan Todorović može da se razreši samo na jedan način. Predlažem da se to u Danu za glasanje i uradi.
U Danu za glasanje treba da stavite na dnevni red pitanje da li ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, prekršili Poslovnik kada ste gospođi Suzani Grubješić dali reč pre nego što ste otvorili sledeću tačku dnevnog reda. Mi mislimo da niste, ali treba da stavite na dnevni red. Drugo pitanje koje treba da stavite na dnevni red u Danu za glasanje je da li je gospođa Čomić povredila Poslovnik kada gospodinu Todoroviću nije dala reč pre otvaranja rasprave po tački dnevnog reda.
Da ne bismo trošili vreme i ubeđivali se oko toga šta mi pojedinačno mislimo, jer je nedopustivo ono što je gospođa Čomić juče ovde rekla, da ona misli da je u skladu sa Poslovnikom onako kako ona radi, a da predsednik parlamenta možda misli drugačije i da je to njena stvar i njeno mišljenje. Dakle, možete samo na isti način i morate na isti način da tumačite Poslovnik. Možda imate neka lična mišljenja, ali lična mišljenja predsednik parlamenta i potpredsednik parlamenta kada sedi na tom mestu nikako ne može i ne sme da iznosi.
Dakle, da raščistimo trajno to pitanje da li narodni poslanik može da govori po Poslovniku pre otvaranja tačke dnevnog reda, a ponavljam, mi tvrdimo da može, morate da stavite na dnevni red u Danu za glasanje i to je sada moj zahtev, moja intervencija po Poslovniku.
Prvo, da se Narodna skupština pita da li ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, povredili Poslovnik kada ste dali reč Suzani Grubješić. Drugo pitanje - da li je gospođa Gordana Čomić povredila Poslovnik kada nije dala reč Draganu Todoroviću?
Posle tog glasanja u Danu za glasanje mi, narodni poslanici ćemo poštovati ono što vi budete glasanjem odlučili. Jedna od vas dve jeste prekršila Poslovnik. Ono što odluči skupštinska većina ili narodni poslanici, svi koji budu glasali, za nas će važiti kao pravilo tumačenja ovog poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Zakon o visokom obrazovanju donošen u Narodnoj skupštini, kada je bio tema ozbiljne rasprave, tada smo mi, srpski radikali, izneli svoj stav da je ovakav zakon izuzetno loš, da će taj tzv. bolonjski način studiranja, koji, uzgred rečeno, nije prihvaćen u većini zemalja EU, biti nešto što će uništiti generacije studenata, odnosno budućih diplomaca u Srbiji.
Tada smo podsećali na ono vreme uvođenja tzv. Šuvarovog sistema u srednje obrazovanje u Srbiji. Svi, barem oni koje ja poznajem, osećaju se oštećenim za jedno opšte srednjoškolsko obrazovanje koje su u tom periodu propustili. Mislim da se, ministre, s tim slažete. Uostalom, kada smo govorili o tom zakonu i vi ste delili naše mišljenje.
Kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje i kada je donošen ovaj zakon, upozoravali smo i tada vladajuću većinu koliku štetu će naneti primena ovog zakona u Srbiji. I tada smo govorili i sada ponavljamo da je mnogo manja šteta koja je u Srbiji za ovih osam godina nastala zbog kriminalnih privatizacija, zbog raznih afera, provizija itd., jer će sve ono što je materijalno jednog dana odgovorna vlast u Srbiji polako, za duži niz godina, svakako moći da vrati ili bar da dovede do neke granice koja će građanima Srbije omogućavati život dostojan čoveka, od čega su građani Srbije danas daleko.
Ono što uništi Zakon o visokom obrazovanju, to su generacije mladih ljudi koji studiraju i koji se obrazuju po sistemu koji će od njih napraviti poluobrazovane ljude. Nemam nameru da uvredim nijednog studenta kada ovo kažem, jer sam sa mnogima razgovarala i svi dele to mišljenje.
Dakle, mi smo prihvatili, inače to tako radimo, prihvatamo ono što niko neće. Podsećam, Bolonjska deklaracija nije obavezujuća. Da je obavezujuća, ne bi se zvala deklaracija. Nismo morali da srljamo i da sada dođemo u situaciju da menjamo zakon (samo dva člana).
Čula sam, gospodine ministre, ili sam pročitala negde, da ste najavili donošenje novog zakona o visokom obrazovanju i zaista očekujem, s obzirom da su mi vaši stavovi iz ovog parlamenta kada smo bili kolege poslanici poznati, da će taj predlog zakona biti nešto što će uvesti jedan zdraviji i normalniji vid obrazovanja u Srbiji.
Sada smo ovde, pred ovim izmenama zakona, tri člana, rekao bi čovek - pa, šta sad, tri člana zakona formalno se menjaju, ali ta tri člana zakona ili, bolje reći, jedan amandman gospođe Jorga, napravili su opšti haos i pometnju među studentima u Srbiji. Imamo najavu da će i danas studenti da se okupe. Ali, o čemu se tu radi?
Evo, ja ću da vam pročitam, recimo, šta je urađeno na jednom od fakulteta, na koji je način, primenom ovog zakona i tom, rekla bih, pogrešno shvaćenom autonomijom na fakultetima, kako će se desiti da neki studenti nikako neće moći da završe započeti fakultet u roku koji predviđa ovaj zakon, a u svakom slučaju, veliki broj studenata, ne svojom krivicom, nego zbog nekog prelaznog roka, zbog nekih odluka koje donose studentski parlamenti, koje donose dekani fakulteta itd., desiće se da neki studenti uopšte neće moći da upišu ovu narednu godinu i da će ostati, da će u njihovom životu jednu godinu ukrasti Zakon o visokom obrazovanju, dakle bez njihove krivice.
Recimo, na Stomatološkom fakultetu uslovni predmet za upis na četvrtu godinu do onog prošlog četvrtka bili su: anestezija, dermatovenerologija, bolesti zuba, stomatološka protetika, oralna patologija, a bezuslovni su: hirurgija, interna medicina, oftalmologija, genetika, ORL, neuropsihijatrija i infektivne bolesti. Odlukom Nastavničkog veća od 16. oktobra 2008. godine odlučeno je da je za uslov potrebna i anestezija, dermatovenerologija, bolesti zuba, stomatološka protetika i još neka druga dva predmeta po izboru, koji do 16. oktobra nisu bili uslov.
Šta to sad znači? Da su studenti o ovome obavešteni na vreme, krajem prošle školske godine, možda bi imalo opravdanja i smisla, pa su možda mogli, imali su vremena da spreme još neke ispite, ali ovako su dovedeni u jednu neverovatnu zabludu, da oni od 16. oktobra za nekoliko dana moraju da spreme, na tom Stomatološkom fakultetu, još dva ispita, a zna se da su to teški ispiti, koji god da izaberu, i da je zaista nemoguće to da se uradi. Jedini način, gospodine ministre, da se prevaziđe ovaj problem jeste da se u ovoj nekakvoj prelaznoj godini omogući da svi studenti bezuslovno upišu narednu godinu, da to ne važi samo za apsolvente.
Znate, isto je da li će neko da izgubi godinu života u toku druge godine studiranja ili u vreme kada je apsolvent. Potpuno je svejedno, on gubi tu godinu, pa gubi. Dakle, ako želite zaista da pomognete svim studentima, jedini način jeste taj da se omogući da se bezuslovno upišu sve godine, jer ako tako ne uradite, onda neće svi studenti, odnosno jedan popriličan broj studenata neće imati šanse da završi fakultet.
Jedna grupa studenata, sa jednog fakulteta, bila je, gospodine Obradoviću, kod vas na razgovoru. Verovatno ste imali više grupa studenata, ali ja, iskrena da budem, ne želim da prepoznate o kome govorim, jer ne želim da ti studenti imaju bilo kakvih problema zbog toga što su se obratili poslaničkoj grupi SRS sa zahtevom da im pomognemo bar ovako što ćemo javno da iznesemo njihove probleme i zbog činjenice da studenti znaju kakav je stav SRS kada je u pitanju visoko obrazovanje i srednje obrazovanje i sada ću radi javnosti da ga ponovim.
Stav SRS je, mislim ni srednje škole ni fakultete, da studenti ne treba da se upisuju polažući prijemni ispit, već da im vrata na fakultetu otvaraju diplome srednje škole. Mnogo smo govorili o tome, znate kako se jednim prijemnim ispitom može poništiti sve znanje koje su brucoši postigli u toku srednjoškolskog obrazovanja, i mi i dalje mislimo da svi treba da imaju istu šansu, da svi treba da upišu fakultet, da svi redovni studenti treba da se školuju besplatno, a oni koji nisu u stanju, iz bilo kog razloga, da završe fakultet u roku, onda oni, naravno, treba da plaćaju školarinu i to je način da se fakulteti finansiraju.
Vi ste, gospodine ministre, nešto slično pre neki dan, odnosno ovih dana, pošto je to vrlo aktuelno i često ste davali izjave, takođe rekli da ćete se založiti i zalagati za besplatno školovanje i to je svakako nešto što zaslužuje podršku, ali nije dobro da se čeka sa tim. Opet se vraćam na ono što je sada sporno studentima koji ne mogu da upišu godinu zbog ovih promenjenih uslova.
Može se desiti, recimo, da neki student, koji je inače dobar student, marljiv, vredan, u ovoj prethodnoj školskoj godini iz objektivnih razloga nije mogao da položi sve te predmete koji su uslov za upis godine, može se desiti da su imali neku tragediju u porodici, da su bili bolesni, da su morali da odu sa roditeljima jer su morali da idu poslom u inostranstvo. Dakle, postoje zaista objektivni razlozi protiv kojih mi ne možemo ništa i niko ne može ništa i takvi mladi ljudi će ostati bez mogućnosti da upišu narednu godinu, odnosno, u krajnjem ishodu, bez mogućnosti da završe fakultet u roku koji predviđa ovaj zakon.
Nama je jasno, naravno, a jasno je, verujte, i studentima zbog čega se to tako radi.
Iz jednog prostog razloga, što su fakulteti uveli enormno visoke školarine, nadam se da se s tim slažete, i da je to način da od studenata, odnosno njihovih roditelja, uzmu neviđeno visoke cifre novca.
Mi to moramo da zaustavimo. Bez obzira što je to jedan od izvora načina finansiranja studenata, samofinansirajućih studenata, ali mi ne možemo na taj način da krpimo rupe i da teramo roditelje da prodaju imovinu da bi im deca mogla da upišu narednu godinu studija, kao samofinansirajući studenti. A neki ni to nemaju, pa će jedan broj vredne, pametne i inteligentne dece ostati bez mogućnosti da završi fakultet.
S druge strane, ovo što je planirano ovim zakonom, opet podsećam, kada smo mi govorili da ćemo doći u ovu situaciju, do nemogućnosti primene zakona, tada nam se skupštinska većina smejala, a evo došlo vreme za naplatu i došlo, nažalost, ono što smo mi pričali da će se desiti.
Zašto smo još došli u ovu situaciju? Zato što se studenti teraju, uslovno rečeno teraju, posredno, da studiraju na privatnim fakultetima. To nije dobro. Naravno, imamo mi svoje mišljenje i o tome, ali sad nije ni vreme niti imamo vremena da govorimo toliko o tome, ali u svakom slučaju nema razloga. Znate, ovo što se sada dešava je apsolutna i čista zloupotreba autonomije fakulteta. Ne možete vi nikoga da terate da studira na privatnom fakultetu ako on želi da studira na državnom.
Ako pitate nas, državni fakulteti su još uvek prestižni u odnosu na privatne fakultete. Možda će jednog dana to da se promeni, ali kako sada stvari stoje, mi smo poprilično daleko od toga. Vi znate da svako može da otvori privatan fakultet. Znate kako se dobijaju akreditacije. Sve je to poznato svakom u Srbiji. Kolika je to zloupotreba, koliko je samo bivših ministara otvorilo fakultete, nikad nismo saznali, ni kako to oni dođoše do sredstava da direktno iz ministarske fotelje otvaraju fakultete (znate već koji ministri su u pitanju).
Posebna je priča kako su to oni svi dobili akreditacije i kako su to svi njihovi fakulteti priznati, ali su priznati sve dotle dok student, završen, sa diplomom, ne dođe da se negde zaposli – e, tu onda postoji, naravno, problem.
Evo, 15 minuta je zaista brzo prošlo. Izvinjavam se što sam prekoračila malo vreme. Reći ću samo još jednu rečenicu, zapravo postaviću pitanje ministru.
Šta će se desiti sa fakultetima koji nisu izašli u susret studentima, kao što je ovaj Stomatološki, ima ih još, i da li je Ministarstvo spremno, i da li ima neku strategiju da pomogne studentima da svi bezuslovno ovu godinu upišu da bi mogli dalje da nastave da studiraju po zakonu?
Ako to ne uradite, bićete odgovorni što će jedan veliki broj studenata izgubiti jednu godinu života zbog primene Bolonjskog procesa. Hvala i izvinjavam se zbog vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, vidite, kada biste se vi pridržavali Poslovnika Narodne skupštine, čl. 27. i 104, po kojima sada intervenišem, onda bi svakako rad ovog parlamenta bio mnogo efikasniji.
Vi dozvoljavate, počele su i kolege iz drugih stranaka da reaguju, da sa ovog mesta govore neki koji nisu narodni poslanici, koji se ovde pojave s vremena na vreme. Naravno, što se nas tiče, ne treba ni da se pojavljuju jer im ovde nije mesto. Morate da razumete da ste jedini u obavezi da dogovorite već nekako sa Borisom Tadićem, kažite mu da imate problema u vođenju ovog parlamenta, u vršenju svoje funkcije, zato što on ne dozvoljava ljudima iz njegove stranke da postupe u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ako vi ovde imate narodne poslanike koji vam kažu da su podneli ostavke SRS-u, da su svoje mandate u skladu sa Ustavom poverili SRS-u, ako imate 60 ljudi koji vam to potvrde i koji vam kažu da im je tamo neko iz Bajčetine rekao da je njihove ostavke izgubio, odnosno ukrao, odnosno nesavesno se ponašao sa tuđom stvari, zar vama to nije dovoljno da postupite u skladu sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da narodni poslanik može da raspolaže svojim mandatom tako što može da ga poveri političkoj stranci?
Mi smo svoje mandate poverili političkoj stranci. Naravno, verovatno ćete reći, jer imate običaj da to kažete, da su neki drugi organi nadležni za to.
Da, podneli smo krivične prijave za kriminal, za krađu, protiv Tomislava Nikolića i nećemo stati sa tim. Podnećemo i, gospodine Krasiću, prijavu da nam vrati dva laptopa. Dva laptopa je ukrao, nije jedan.
Dakle, to je nešto što mi radimo u drugom redovnom postupku, a od ovog parlamenta, odnosno od vas, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, tražimo da nam omogućite da mi, narodni poslanici SRS, ovde iznosimo stavove, ideje i ideologiju SRS-a, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj. A to šta neko kaže kad ovde izađe, pa to je potpuno nebitno. Znate kako narod kaže – nije šta mi je rekao, nego ko mi je rekao. Takva moralna gromada, neko ko je...
(Predsednik: Vreme.)
... (završavam, hvala) toliko moralno nisko pao, zaista se ne dotiče nikog od nas, bilo šta da izgovori.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se na osnovu člana 104. Poslovnika, ali čini mi se da bi najbolje bilo da mi lepo suspendujemo Poslovnik Narodne skupštine, pošto se on u ovom parlamentu uopšte ne poštuje. Ono što vi, dame i gospodo iz skupštinske većine, radite, koliko kršite Poslovnik, kako se ponašate neposlovnički, mislim da to nije zabeleženo od kada je parlamentarizma u Srbiji.

Neverovatno je da ste vi danas, u danu za glasanje, glasali o tome da li su gospođa Đukić-Dejanović i gospođa Čomić prekršile Poslovnik, a radi se apsolutno o istom slučaju.

Radi zapisnika i radi javnosti ću ponoviti da je gospođa Slavica Đukić-Dejanović prekjuče pre otvaranja tačke dnevnog reda reč po Poslovniku dala Suzani Grubješić. Juče Gordana Čomić nije dala reč na isti način Draganu Todoroviću. Danas sam predložila da se Skupština u danu za glasanje izjasni koja od dve gospođe je poštovala Poslovnik, a koja je prekršila Poslovnik.

Nema toga u ovoj sali, niti onoga ko prati rad ovog parlamenta ko neće da kaže da sam u pravu, da smo u pravu kad tvrdimo da je jedna od njih, ili predsednik ili potpredsednik, prekršila Poslovnik. Apsolutno identične situacije, a vi u danu za glasanje glasate da ni jedna ni druga nisu prekršile Poslovnik!

Dakle, takvo silovanje prava, takvo ponašanje od strane poslaničke većine je zaista nešto nezabeleženo.

Evo, sad se sve ponavlja kada je u pitanju član 151.

Gospođo Čomić, mi nismo idioti. Kažite nam – mi imamo većinu, mi ćemo da radimo šta god hoćemo, vi se žalite, javljajte po Poslovniku, radite šta hoćete, mi smo sila i biće kako mi kažemo.

Takvo obrazloženje možemo da prihvatimo, ali ako piše: "Pre pretresa na sednici Narodne skupštine", citiram član 151, "predlog budžeta razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje sa obrazloženim predlozima dostavljaju Odboru za finansije, a Odbor za finansije razmatra predlog budžeta i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini", a vi kažete da nije povređen Poslovnik i da može da počne rasprava o budžetu a nijedan od uslova iz člana 151. nije ispunjen, dakle, ovako nešto zaista od kad je sveta i veka nije postojalo.

Tolika drskost, toliki bezobrazluk skupštinske većine u odnosu na predstavnike opozicije je nešto neverovatno.

Predlažem, samo što vam je problem što vas nema 126, osim kad se dva sata sakupljate, kao što vas malopre nije bilo da produžite vreme, ako vas ima trenutno 126, suspendujte Poslovnik, šta će nam kad ga ne poštujete.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se na osnovu člana 201. Poslovnika Narodne skupštine. Pre toga bih zamolila gospođu Čomić da nam objasni gde to piše u Poslovniku da mora da otvori sednicu pre nego što da narodnom poslaniku reč na osnovu člana 100. Poslovnika.
Recimo, ako ste juče završili sednicu, a u međuvremenu ste, pred kraj same sednice, napravili povredu Poslovnika, zar nije moguće da danas, odmah pre početka, odnosno pre otvaranja neke naredne tačke dnevnog reda, narodni poslanik interveniše po Poslovniku? Naravno da je moguće.
Molim vas, gospođo Čomić, pošto, inače, volite da pričate po Poslovniku, kada završim, objasnite nam gde ste pročitali, možda imate neki poslovnik koji mi nemamo, da narodni poslanik ne dobija reč po članu 100. odmah, nego kad vama padne na pamet, a ono što ste malopre uradili je, upravo, kad vama padne na pamet?!
Juče sam započela raspravu vezanu za način odgovaranja narodnim poslanicima kada se obraćaju, pre svega, predsedavajućem Parlamenta, na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine. Po tom članu, obaveza je predsedavajućeg da dobije određenu informaciju, odnosno odgovor na pitanje koje je narodni poslanik postavio i da javno saopšti narodnom poslaniku, svim ostalim narodnim poslanicima i javnosti Srbije šta je to što je odgovor na ono što je narodni poslanik želeo da čuje.
Juče sam rekla o odgovoru na pitanje vezano za odnos države Srbije prema optuženima u Haškom tribunalu. U odgovoru stoji sve u superlativu, rekao bi čovek da ova država stvarno vodi računa o Srbima zatočenim u Haškom tribunalu.
Mi, članovi tima koji pomaže pripremanju odbrane dr Vojislava Šešelja i svi članovi SRS-a, najbolje znamo kakav je odnos državnih organa prema haškim optuženicima. Neverovatno je i sramota je da ste ovde napisali kako Ambasada Republike Srbije u Hagu, u okviru svog delokruga, pruža pomoć našim državljanima koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Treba li da vas podsećamo na onaj sramni intervju prošle godine, koji je ambasador, u pijanom stanju, očigledno, pošto je, uglavnom, pijan, dao listu "Vreme" i na način na koji je okarakterisao sve Srbe zatočene u Haškom tribunalu? Da li je to pomoć Srbima koji su u Haškom tribunalu?

Gospođo Čomić, upravo kršite Poslovnik. Pogledajte član koji sam reklamirala. Imam pravo da govorim pet minuta na osnovu tog člana. Molim da se u danu za glasanje Parlament izjasni da li ste sad povredili Poslovnik, jer ste me prekinuli.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da objasnim član 201, koji je, inače, osnov moga javljanja.
Gospodine Todoroviću, ne znam kako vam je pošlo za rukom, ali ste toliko uspeli da zbunite gospođu Čomić da više nije u svom stilu pokušala da objasni kako se to krši ili ne krši Poslovnik.
Gospođo Čomić, ovo što radite danas, dakle, vi kršite Poslovnik od korice do korice, i to ne samo danas, nego svaki dan. Mi pokušavamo da vas naučimo, skrećemo vam pažnju na određene članove Poslovnika koji kršite i vi ste se sve do danas nekako trudili da, nekim svojim logorejičnim nastupima, pokušate da objasnite da ste u pravu.
Ovo što ste danas uradili je, zaista, demonstriranje sile. Jeste skupštinska većina, ali to ne znači da imate mogućnost da predstavnike opozicije na bilo koji način terorišete.
To ste, upravo, uradili, od samog početka, od onda kada niste dali reč gospodinu Todoroviću, do oduzimanja reči Nataši Jovanović. Ne mogu sve to da završim u kratkom vremenu koje je predviđeno Poslovnikom, pa ću to da razradim pojedinačno u toku dana.
Sada citiram član 201: "Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše pet minuta".
Gospođo Čomić, na početku sam rekla da vi naše javljanje na osnovu člana 226. pokušavate da pretvorite u poslanička pitanja, što uopšte nije tačno. Osim toga, od kad je ovaj saziv, a i onaj prethodni, koji je vodio i predsednik mu bio gospodin Oliver Dulić, narodni poslanici nikad nisu bili u prilici da koriste čl. 198. i 199. i da postavljaju poslanička pitanja, niti ste ikada omogućili narodnim poslanicima direktnu komunikaciju s predstavnicima Vlade, što Poslovnik Narodne skupštine omogućava.
Vi sada tvrdite da ja ili bilo koji narodni poslanik, kada dobijemo odgovor na nešto što ste vi nazvali poslaničkim pitanjem, nemamo pravo da ga komentarišemo. To nije tačno. Čak i da je ovo bilo klasično poslaničko pitanje, onog momenta kada se dobije odgovor na to pitanje, poslanik ima, prvo, da obavesti Narodnu skupštinu i javnost, pre svega, da li je zadovoljan odgovorom, ili je izmanipulisan, kao što je to slučaj s ovim pitanjem o kom i dalje želim da govorim.
Dakle, član 201. dozvoljava narodnom poslaniku da govori pet minuta, od onog momenta kad dobije odgovor na poslaničko pitanje, kad god se poslaniku učini zgodna situacija da o tome govori. Ne možete član 201.

Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, od mog poslednjeg javljanja do ovog momenta, gospođa Čomić je više puta povredila član 27, član 100. st. 1. i 3. i član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Počeću od početka, naravno, u okviru dozvoljena tri minuta, a ukoliko ne završim, molim odmah zamenika sekretara da to evidentira da bih mogla da nastavim u narednom javljanju, kada dođem na red. Vrlo sam strpljiva, nemam nikakvih problema sa čekanjem.
Vi ste, gospođo Čomić, pre otprilike sat vremena izazvali veliku paniku među građanima Srbije. Ovde smo zatrpani porukama i telefonskim pozivima. Pitaju građani šta se to dešava, kakav zakon ste doneli, jer ste, kada ste pokušali gospodinu Todoroviću da odgovorite povodom povrede Poslovnika na koju vam je skrenuo pažnju, rekli da će se zakon o oduzimanju stečene imovine primenjivati od 1. do poslednjeg člana. Građani su veoma zabrinuti, pitaju da li je moguće da ste vi doneli zakon o oduzimanju stečene imovine. Šta to znači?
Evo, ja vas molim, obaveštavam građane da nismo doneli takav zakon, da jeste bilo govora i treba da se izglasa zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, tako da, građani, koji niste stekli imovinu krivičnim delom, nemojte da se plašite, osim ako gospođa Čomić ne zna nešto što DS priprema, a što mi ostali poslanici još uvek ne znamo.
Kada je u pitanju član 100. st. 1. i 3, koje uredno i redovno kršite, gospođo Čomić, najpre moram da vam skrenem pažnju da ste, sada je u pitanju član 101, pokušali da uskratite reč Zoranu Krasiću i Sreti Periću po Poslovniku.
Niste se ponašali u skladu sa st. 1, kada ste bili u obavezi da im date reč onda kada su po redosledu javljanja bili na redu. Pre Zorana Krasića ste prozvali kolegu Marka Milenkovića, pa tek kad je kolega Krasić intervenisao, onda ste rekli da je to greška.
Vi ne smete da pravite na tom mestu takve greške. Ja, kao i kolega Krasić koji je upravo ušao, ubeđeni smo da, zlonamerno, niste hteli da gospodinu Krasiću dozvolite da govori o povredi Poslovnika.
Član 100. stav 3. koji ste, takođe, nekoliko puta prekršili, obrazložiću sledeći put, jer je upravo tri minuta isteklo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljam tamo gde sam stala.
Vi ste, gospođo Čomić, kada sam govorila o povredi člana 27, rekli da sam ja bila u pravu, hvala što sam vas opomenula, da, desila se omaška.
Dakle, vi ne možete da pravite omašku, vi samo možete da kršite ili ne kršite Poslovnik. Ako ste priznali da se desila omaška, onda to znači da ste prekršili Poslovnik i ja molim da se Narodna skupština, u danu za glasanje, izjasni o tome da li ste prekršili Poslovnik, da se sad ne vraćam na to. Bilo je reči o tome da li ste dali reč kolegi Sreti Periću ili niste dali. Mi donosimo zakon o oduzimanju stečene imovine itd.
Podsećam vas da ste prekršili, da, zapravo, permanentno kršite član 100. stav 3, jer svaki put kada narodni poslanik reklamira Poslovnik i kada vam skrene pažnju na koji način kršite Poslovnik, umesto da postupite shodno članu 100. stav 3. i date objašnjenje na osnovu onoga što je narodni poslanik rekao, vi svaki put kažete – ili, nije bilo prekršaja Poslovnika, ili, nisam povredila Poslovnik.
Vi, gospođo Čomić, to ne možete da kažete, niti to od vas neko traži, to vam, pre svega, ne dozvoljava Poslovnik Narodne skupštine. Vi možete da kažete da verujete da ste radili u skladu sa Poslovnikom, pa da pitate narodnog poslanika da li je saglasan sa vašim nekim objašnjenjem, ali da tvrdite da niste prekršili Poslovnik, to je nemoguće. To može da kaže samo Narodna skupština u danu za glasanje, a s obzirom na to da vi to uporno ponavljate, i to ne samo danas, tražim da se i o ovoj povredi o kojoj sada govorim Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.
Takođe, želim da se o svim povredama Poslovnika o kojima sam govorila danas i o kojima ću još da govorim, izvesno, Narodna skupština, u danu za glasanje, izjasni, da li je bilo ili nije bilo povreda Poslovnika.
Ponavljam, vi ne možete to da tvrdite, jer ako ste vi taj autokrata koji će da kaže – nisam prekršila Poslovnik, onda mi nemamo o čemu ovde da pričamo.
Meni je još uvek ostalo da obrazložim kako ste prekršili i član 104, ali to u narednom javljanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. Poslovnika Narodne skupštine govori o tome kada se izriče opomena narodnom poslaniku i nabrojano je: "govorniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze," kao Đilas u Gradskoj skupštini, to ne piše, to dodajem – "ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika."
Član 107. kaže: "Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, ako i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106. ovog poslovnika."
S obzirom na to da u ponašanju koleginice Nataše Jovanović nisam prepoznala ništa što je predviđeno članom 106, ili 107. Poslovnika Narodne skupštine, uzela sam stenogram i želim da i ostalim
kolegama i javnosti objasnim da koleginica Jovanović nije nesavestan poslanik, nego suprotno, i da nije bilo mesta oduzimanju reči.
Neću čitati sve, gospođa Čomić, kaže – za reč su se, zato što žele da govore o povredi Poslovnika, javili, pa nabraja narodne poslanike i pita – da li je još neko iskazao želju da govori o povredi Poslovnika? Naravno, Nataša Jovanović joj, kao koleginica koja joj pomaže, kaže – nismo na licitaciji, reći će taj neko kad bude hteo. Nemate pravo da kažete – ej, hoće li još neko po Poslovniku?
Dalje, vi kažete – molim narodnu poslanicu Natašu Jovanović, potpredsednicu Skupštine, Nataša vas prekida i kaže (to je sve bilo između vas, tu), s mesta – i ja molim vas da vodite sednicu kako treba, ja sam tu da vas upozorim kao potpredsednik Skupštine. Dakle, apsolutno, u skladu s njenim ovlašćenjima i u skladu sa Poslovnikom.
I, šta se dalje dešava u periodu između 10,20 i 10,30? Vi završavate rečima – da li još neko želi da govori o povredi Poslovnika? Narodni poslanik Dragan Živkov. To su vaše reči iz stenograma, gospođo Čomić. Zatim kažete, ničim izazvani, ''molim narodnu poslanicu Natašu Jovanović, potpredsednicu Narodne skupštine, da se obraća s uvažavanjem narodnim poslanicima.
Sve ono što govorimo za predsedavajućim stolom čuje se i u direktnom prenosu, a bez obzira na to da li se čuje ili ne, ne možete se obraćati s omalovažavanjem narodnim poslanicima. Zaista vas molim da me ne primoravate na meru oduzimanja reči na ovoj sednici. Oduzimam reč u toku ove sednice narodnoj poslanici Nataši Jovanović''.
Dakle, da je postojao ijedan razlog, to bi moralo da bude u stenogramu.

Koliko je trajalo citiranje?