Dame i gospodo, Predlog zakona o policiji, o kome danas govorimo, svakako nije ništa revolucionarno, nije onakav tekst kakav pokušavaju da nam ga predstave ni ministar, ni poslanici koji će glasati za ovaj zakon.
Mi iz SRS, čuli ste u toku današnje rasprave od kolega koji su govorili pre mene, ne očekujemo da će u primeni ovog zakona biti nešto značajno bolje u ovoj, svakako veoma važnoj, oblasti u Srbiji.
Kada je ministar ovde govorio, rekao je nešto što veoma lepo zvuči. Ministre, rekli ste da ovaj zakon garantuje bezbednost svima, ne kao po dosadašnjim zakonima, samo državljanima Srbije, nego svima koji se nađu na teritoriji Srbije. To je zaista lepo i to jeste naša i vaša obaveza. Svako mora da bude bezbedan ko se nalazi na teritoriji Srbije.
Ali vam zameram zašto o ovome na ovaj način niste razgovarali sa vašim partijskim prijateljima pre nekoliko dana, pre nego što su prihvatili onaj sramni sporazum u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji je Vuk Drašković prethodno, nikog ne pitajući, potpisao, a koji se odnosi na prelazak NATO trupa preko teritorije Srbije, gde očigledno građanima Srbije niko ne garantuje bezbednost zbog tog sporazuma koji je potpisan i koji je nažalost ratifikovan.
Vidim, vi ovde predviđate, a to ste i naglasili, da ćete garantovani bezbednost i tim predstavnicima NATO-a koji će prolaziti kroz Srbiju jer će se i oni naći na teritoriji Srbije. Dakle, vaša dobra namera je očigledna, ali nije dobro što nije sagledan ovaj problem sa svih aspekata i to kažem pogotovo pre nekoliko dana u tzv. saveznom parlamentu, odnosno parlamentu zajednice Srbija i Crna Gora.
Osnovne primedbe poslaničke grupe SRS na Predlog zakona mogle bi da se svrstaju u tri grupe.
Prva, nama je, pogotovo meni kao pravniku, veoma važna činjenica da postoji nekoliko odredbi ovog zakona koje su u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. U tom smislu podneli smo odgovarajući broj amandmana. Zbog vremena koje nam je na raspolaganju ne mogu da govorim pojedinačno o kojim odredbama je reč, ali svakako, kada budemo govorili o pojedinostima, nadam se da ćete i tada biti sa nama, kao i danas, pa ćemo da govorimo o tim amandmanima i o vašim predloženim rešenjima.
Očekujem da će bar ta grupa amandmana biti prihvaćena. Koliko imam informaciju, nadležni skupštinski odbor još uvek nije razmatrao amandmane, ili bar nije sve, tako da je nezgodno govoriti o tome dok ne znamo šta ćete vi u ime Vlade da prihvatite od ukupno podnetih amandmana.
Druga primedba se odnosi na jedan deo odredbi koje su nedorečene, neprecizne, nedovoljno konkretne, čija primena može da izazove zloupotrebu, a iz takve zloupotrebe može da se rodi neka nova "Sablja". Ubeđena sam da vi to ne želite, da vam to nije namera, pogotovo što ste i sami, ne vi lično, i vaši stranački prijatelji imali problema u akciji "Sablja", kao i 12 hiljada čestitih građana, koji su potpuno neustavno i nezakonito bili uhapšeni, proveli određeni broj dana i meseci, bez ikakvog pravnog osnova, u pritvoru.
Da bismo izbegli da neko, ko neće biti dovoljno častan čovek i ko neće biti spreman da radi u interesu Srbije, a biće u prilici da primenjuje ovaj zakon, dođe u situaciju da zloupotrebom i pogrešnim tumačenjem zakona dovede do tako neke drastične situacije kakva je viđena u Srbiji, u tom delu smo, dakle, predložili jedan broj amandmana, sa iskrenom namerom da se tekst zakona poboljša i da se eliminišu sve eventualne nedoumice i eventualne praznine u Predlogu zakona.
Mi već godinu i po dana, koliko raspravljamo o predlozima Vlade Vojislava Koštunice, uporno pokušavamo da vam skrenemo pažnju da su vam zakoni poprilično, bar u jednom delu, nekonkretni, uopšteni, da pravna norma nije jasna, precizna, koncizna i da je to razlog za zloupotrebu u primeni tih propisa. Neki od ministara ponekad imaju razumevanje pa prihvate takve amandmane, naravno, za svoje dobro, a videćemo kako ćete vi da reagujete.
Treća grupa naših primedbi odnosi se na položaj službenika policije. Ne mislimo da su ovim zakonskim rešenjima stvoreni uslovi za neki bolji položaj zaposlenih u policiji, ni kada je u pitanju radno-pravni status, niti kada je u pitanju materijalni položaj. Naravno, znam da ne može materijalni položaj direktno ovim zakonom u potpunosti da se reguliše. Znam da to zavisi i od budžeta i, u ovom konkretnom slučaju, ministra finansija, ali to je manjkavost vaše vlade.
Mislim da je bilo neophodno da se radno-pravni status službenika policije izjednači sa svim ostalim službenicima u Srbiji i da ovaj zakon u tom delu mora imati osnov u Zakonu o radu. Koliko god primedbi na taj zakon imamo, ipak su mu neka rešenja bolja, bar kada je u pitanju prekovremeni rad, zapošljavanje itd, nego što ste predvideli u ovom predlogu zakona. Tu smo podneli određen broj amandmana. Žao mi je što nemamo vremena da govorimo o konkretnim primedbama i konkretnim članovima ovog zakona, ali za nekoliko dana svakako da ćemo govoriti i o tome.
Mi u SRS mislimo da je policija zaista značajan segment društva. Mislimo da su službenici policije, policajci, ljudi od kojih mnogo zavisi javni red, bezbednost saobraćaja, bezbednost svih građana. Mi želimo da se ti ljudi na taj način tretiraju i od strane ovog parlamenta i od strane Vlade Republike Srbije. Naravno, osnov za to je dobar zakon o policiji.
Zato sam bila malopre neprijatno iznenađena kada se jedan od kolega iz vladajuće većine, ničim izazvan, vratio na 1991. godinu i spominjao policajce koji su išli na Kosovo i Metohiju i to mi se nekako učinilo u negativnom kontekstu; jako zameram tom kolegi, iznenađena sam da je on baš tako govorio. Naprotiv, mislim da svaki policajac koji je bio na KiM zaslužuje apsolutnu zaštitu i pažnju svakoga od nas i zaštitu od ovih pretnji koje dolaze i od Haškog tribunala, i nekih stranaka u okviru vladajuće koalicije i onih nevladinih organizacija.
Posle toga je drugi kolega u drugom kontekstu govorio, pa je otprilike anulirano ono što je rekao kolega pre njega. Neću da govorim imena, jer nemam nameru da izazivam replike. Mislim da o ovom zakonu svi govorimo krajnje ozbiljno i profesionalno. Očekujem, ministre, da ćete ozbiljno shvatiti sve naše diskusije, pogotovo naše amandmane i očekujem da ćete, bar one amandmane koji zaista poboljšavaju i uvode ovaj zakonski tekst u ustavne okvire, prihvatiti.
Iskoristiću ovu priliku, vi ste danas na probi našeg novog Poslovnika, s obzirom da nam predsednik Skupštine nije omogućio da koristimo, ne znam tačno koji član Poslovnika, gde su ministri u obavezi da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Danas ste na neka pitanja odgovorili, a očekujem da ćete odgovoriti na druga, koja ste čuli od kolega iz SRS.
Radi javnosti, hoću da vas upoznam da je Vrhovni sud Srbije doneo presudu 2094/03, da je tom presudom uvažena tužba i poništeno rešenje MUP Republike Srbije – Uprava pogranične policije za strance i upravne poslove, neki broj od 21. maja 2003. godine. Radi se o rešenju Ministarstva kada je ministar bio onaj sa Povlena, vaš prethodnik.
Kada je predsednik SRS dobrovoljno otišao u Hag mi, njegovi saradnici, prijatelji u stranci, organizovali smo skupštinu, dogovorili i doneli zaključak da upišemo u Registar nevladinu organizaciju Komitet za odbranu Vojislava Šešelja, sa namerom da kroz funkcionisanje i delovanje tog komiteta pomognemo odbranu našeg predsednika.
Naravno, uradili smo statut i sve apsolutno po Zakonu o društvenim organizacijama i udruženjima građana.
Imala sam ovlašćenje da, u ime tog komiteta, tada neregistrovanog, komuniciram sa MUP i službenice koje su zadužene, koje su primile ovaj predmet su pogledale dokumentaciju. Rekli su šta je još nedostajalo, to je dopunjeno i rekli su mi - dođite za nedelju dana, bićete upisani u Registar.
Nedelja, ponedeljak, četiri, pet nedelja je prošlo, naravno svaki put im je bilo vrlo neprijatno i smišljale su neke nove razloge, a očigledno je da razloga nema, da iz ovog ili onog razloga još uvek ne mogu da nas upišu.
Poslednji put kada sam došla, žena koja je zadužena predmetom bila, naravno, neću joj reći ime, rekla je - izvinite, ne smem ovo da vam kažem, ali da više ne gubite vreme, ne smem da donesem rešenje, ne dam nam ministar Mihajlović.
Naravno, mi smo se posle toga obratili Ministarstvu za manjinska i ljudska prava i kod ministra Ljajića za nekih tri ili pet dana dobili rešenje o upisu tog komiteta, ali na nivou državne zajednice.
Mi smo i dalje insistirali i dalje hoćemo da se ovo udruženje upiše na nivou Srbije i izdejstvovali smo zakonitu odluku, odnosno presudu Vrhovnog suda Srbije, broj sam vam izdiktirala, pitaću vas, ne sada, ali kada budemo govorili o amandmanima, da li je Ministarstvo odnosno ova uprava pogranične policije, da li su dobili ovu presudu i da li su postupili po ovoj presudi, da li su upisali Komitet za odbranu Vojislava Šešelja u registar republičkog MUP-a ili eventualno nešto od toga treba da dopunimo.
Ali, s obzirom da je prošlo mesec dana od kada smo dobili komitet, kao ovlašćeno lice nisam dobila nikakvo obaveštenje da treba da se dopuni ovaj zahtev, a iskoristiću priliku kada se sledeću put u ovom parlamentu vidimo da očekujem da ćete da nam date odgovor i na ovo pitanje.
O predlogu zakona govorila sam više od planiranog vremena u načelu, ne bih više, osim da pozivam ministra da ozbiljno razmotri amandmane poslaničke grupe SRS, da usvoji te amandmane i videćete da sa tako usvojenim amandmanima dobijate jedan celovitiji, konkretniji i bolji tekst zakona. O pojedinostima govorićemo u danu kada to bude na dnevnom redu.

Ja sam zaista morala na ovaj način da upozorim predsednika, odnosno predsedavajućeg da je gospodin koji je pre mene bio za govornicom koristio tri i po puta po Poslovniku dozvoljeno vreme. U principu, nama iz SRS to nešto mnogo i ne smeta, čovek nije ovde bio četiri-pet meseci i trebalo bi da bude zahvalan Miljku Četroviću što ga je isprovocirao da konačno uđe u ovu salu, da ne prima džabe platu, paušal, dnevnice, a sedi u Kraljevu i rasparčava ono što je ostalo u centru Kraljeva gradskog građevinskog zemljišta. To građani Kraljeva znaju i to će građani Kraljeva da pokažu 27. novembra na dan kada je već raspisano glasanje za izglasavanje nepoverenja aktuelnom predsedniku opštine Kraljevo.
Gospodine Joviću, častan i pošten čovek koji je dva puta biran od strane građana svog grada, što mi ne sporimo, bili ste birani, bili ste izabrani, stoički bi sačekao taj datum, taj 27. novembar i zaista video da li građani njegovog grada i dalje žele da on bude na čelu tog grada, a ako ne žele zahvalio se i sklonio sa tog mesta. Vi pokušavate da lažima, izmišljotinama uplašite građane Kraljeva, ne možete da ih ubedite, da ih uplašite da 27. novembra ne izađu na to glasanje i da vi eventualno ostanete još izvesno vreme na mestu predsednika opštine.
Taj posao vam je uzaludan i nećete uspeti, bez obzira što ste sa ministrom za kapitalne investicije Veljom Ilićem i njegovim načelnikom MUP-a Kraljevo, čovekom kojeg je Velja Ilić doveo iz Čačka, sa namerom da po njegovom receptu sredi stanje u Kraljevu. Taj čovek sa inspektorima MUP-a poziva građane Kraljeva koji su dali potpis za vašu smenu i plaši ljude na taj način, misleći da ih ubedi da ne izađu da glasaju za vaše razrešenje. Naravno, od tog posla nema ništa, ponavljam.
Rekli ste na početku kako SRS nekom ujdurmom pokušava da vas smeni. Gospodine Joviću, 10.000 potpisa građana Kraljeva nije ujdurma, to je istina. Istina je i to da je na spisku bilo nekoliko ljudi koji su u međuvremenu umrli, potpisali da ne žele da vi budete predsednik, jer ovi potpisi se sakupljaju od maja do pre nekih desetak dana, kada je taj posao završen.
U skladu sa zakonom, gospodine Joviću, izborna komisija je obavestila SRS, opštinski odbor u Kraljevu, kao podnosioca, da treba da se izvrši ispravka. Ispravka je izvršena, potpisi dopunjeni validnim potpisima. Ničeg spornog u tome nema. To što vama sada ne valja ni izborna komisija, ni opštinski sud, to govori o tome da, u stvari, vi ne valjate građanima Kraljeva.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Nisam prekoračila vreme. Svako ko se danas bude javljao od srpskih radikala po Poslovniku ili za repliku govoriće 9,7 minuta.
(Predsedavajući: Dužan sam po Poslovniku da vas opomenem. Niko od drugih poslanika nije prekoračivao vreme kada vi prekoračite vreme. Ja bih vas molio da se krećete u granicama Poslovnika i da primite moju opomenu kao dobronamernu.)
Da li ste vi to meni izrekli opomenu ili ste me upozorili?
(Predsedavajući: Nisam vam izrekao opomenu, jednostavno sam vas upozorio na vreme. Izvolite, nastavite.)
Imate pravo po Poslovniku na opomenu, podsećam vas samo. Dakle, to što radi SRS, opštinski odbor Kraljevo, jeste inicijativa da se smeni aktuelni predsednik zbog malverzacija koje radi u Kraljevu, zbog toga što je građanima Kraljeva došlo preko glave, zbog svih onih muvanja koje radi u centru Kraljeva sa građevinskim zemljištem, sa poslovnim prostorom itd. To je bila inicijativa, građani su je široka srca prihvatili i jedva čekaju taj dan.
Ako ste vi ozbiljan političar, ako imate imalo časti i morala, nemojte da se suprotstavljate sa ove govornice svojim sugrađanima na taj način, nego lepo sačekajte taj datum, pa da vidite. Ako budu građani i dalje hteli da vi ostanete, mi ćemo tu volju poštovati sigurno. Ako ne budu hteli, onda bi bilo lepo da je vi poštujete.
Dakle, opštinski sud je uradio jedino što je mogao. Potpisi i kompletna procedura su urađeni u skladu sa zakonom.
To što se vama ne sviđa, to je vaš problem. Nije lepo da prozivate i komisiju, koju ste vi birali, da prozivate i opštinski sud, ljude koji su u ovom slučaju uradili ono što je trebalo da urade.
Vi prozivate radikale da se bave prljavim poslom. Gospodine Joviću, prljavi političari poput vas i Velje Ilića pozivaju građane da ih plaše zbog onoga što su na demokratski način izrazili tako što su svojim potpisom rekli da ne žele da vi više budete predsednik opštine Kraljevo.

Kasno je gospodine predsedavajući. To je trebalo da kažete kada je ministar ovde izgovorio "glupost", a ne da pustite da priča, pa kada ste videli da reagujem po Poslovniku, onda da mu skrećete pažnju.
Nemate šta da skrećete pažnju, nego znate kako po Poslovniku treba da se ponašate i treba da opomenete ovu dvojicu ovde, koji aplaudiraju ministru Velji Iliću, da ovo nije skup Nove Srbije, da je ovo parlament, Narodna skupština Republike Srbije i, ako ne znaju da se ponašaju onako kako se od njih traži i kako predviđa Poslovnik, onda lepo mogu slobodno da izađu, možemo mi i bez njih, nama ovde ikebane ne trebaju.
(Velimir Ilić, sa mesta: Gospoda nisu iz Nove Srbije.)
Ne mogu da verujem da nisu iz Nove Srbije.
Dakle, gospodine Mihailoviću, prekršen je član 104. – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. To stoji u stavu 1. ovog člana. Ovaj poslovnik se jednako odnosi i na predstavnike Vlade, u konkretnom slučaju na ministra Velimira Ilića koji je prvo u svojoj priči rekao da će nešto da objasni, da ne gubimo vreme. Gospodine ministre, Narodna skupština, narodni poslanici ne gube vreme, mi trošimo vreme, radimo, ali ne gubimo vreme. Ako je vama ovo gubljenje vremena, izvolite, možemo i bez vas.
Dalje, ministar Ilić kaže da prestanemo da pričamo gluposti. Ovo je zaista neverovatno, od Velje Ilića se svašta čulo u javnosti, u medijima, sa novinarima, sa policijom, psovke, uvrede, ali to je njegov zaštitni znak, njegov imidž i to je, takođe, njegov problem. Ali, narodnim poslanicima ministar da kaže da pričaju gluposti, a da predsedavajući ne reaguje, to je zaista neverovatno. Jeste da ste vi 9 plus 9, ali to je vaš problem.
Ovde morate da se ponašate, gospodine Mihailoviću, u ulozi predsedavajućeg, isto prema svakom poslaniku, a ministar svakako sebi ne sme da dozvoli ovakve ispade u ovom dobu. Ministar je očigledno pobrkao lončiće. Razumem njegovu nervozu, verovatno je nervozan zbog ovog Šarančića, valjda se tako zove, ali to će valjda jednog dana, i to vrlo brzo, da se objasni građanima Srbije, pa ćemo videti kakve će posledice imati ministar Ilić, kakve Šarančić, kakve Uprava za javne nabavke itd. Ali, o tom potom.
Ministar pokušava da objasni nešto što je neobjašnjivo. Otkrio nam je ono što je kolega Đorđević ovde nekoliko puta ponovio, a to je da ne postoji nacionalna strategija za razvoj puteva u Srbiji.
Ministar kaže: da, to je tačno, doneli smo zakon, a strategija će biti kroz izvesno vreme. Da li je to logično? Da li je to normalno? Valjda se na osnovu strategije pravi zakon, a ne strategija na osnovu zakona.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam, hvala.
Ono što ne znate, pitajte – kaže Velja Ilić. Ovo je zaista neverovatno. Vi niste ovde da nama objašnjavate šta ne znamo, jer znamo mnogo više od vas. Vi ste ovde da odgovarate na naša pitanja, a na pitanja da objasnite građanima Srbije koliko ne znate, koliko ne radite, koliko loše radite, ali to ćete čuti dalje u raspravi.
Izvinjavam se, da se ne bih ponovo vraćala, nisam zadovoljna odgovorom koji planirate da mi date, jer znam šta ćete da mi kažete. Insistiram da se Skupština izjasni o tome da ste povredili Poslovnik, jer ste sami, pre nego što sam stala za govornicu, a vi što se smejete, niste bili tu, nemate pojma ni čemu se smejete, ni o čemu se ovde radi.
Dakle, pre nego što sam izašla za ovu govornicu, rekli ste: dužan sam da skrenem pažnju ministru Velji Iliću da vodi računa o dostojanstvu. Na taj način ste već priznali da ste povredili ovaj član Poslovnika. Insistiram da se Skupština o tome izjasni. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo, danas ovde imamo jedan nepotpun, neprecizan, rekla bih nedovršen zakonski predlog. Sve mi se čini da su ova dva gospodina, saradnici ministra Ilića, učestvovali u radu i izradi ovog predloga zakona. Jedan je čitao hrvatski zakon, drugi je čitao slovenački zakon i onda su bez dogovora napravili veoma lošu kompilaciju. To zaista jeste tako. Delovi hrvatskog zakona i  delovi slovenačkog zakona su ugrađeni u ovaj predlog, ali bez ikakve sinhronizacije.
Bilo bi vam bolje i pametnije, pošto inače samo prepisujete, da ste prepisali jedan ili drugi, nego ste ovako napravili papazjaniju i, kao što rekoh, potpuno nedovršen zakonski tekst.
Kada sam čitala ovaj predlog zakona meni je bilo interesantno obrazloženje, i to deo – razlozi za donošenje zakona. Govoriću malo o tome. Između ostalog, u razlozima za donošenje zakona kaže se: "Međunarodne finansijske organizacije, koje su počev od 2000. godine odobravale kredite, kao i pružale drugu pomoć za razvoj javnih puteva u Republici Srbiji, konstantno ukazuju na potrebu donošenja novog zakona koji će obezbediti samostalnost subjekta koji upravlja javnim putevima, sužavanje kontrole nad ovim subjektom i njegovu fleksibilnu pokretljivu organizaciju, sa namerom da bude ravnopravan partner u pregovaranju i zaključivanju ugovora o zajmu i drugim vidovima pomoći".
Dakle, osnovni razlog za donošenje ovog zakona i predlaganje ovog zakona jesu intervencije međunarodnih finansijskih organizacija. Vlada je to očigledno pogrešno shvatila. To ću vam objasniti kada budemo govorili o članovima 3. i 8. Predloga zakona, kako ćete i putnu infrastrukturu uništiti na isti način kako je uništena železnička, a govorili smo o tome opširno i detaljno kada je bilo reči o Zakonu o železnici.
Rekli smo vam da fizička lica ne možete da uvodite u železnicu na način kako ste to uradili i problemi već postoje, a tek će da postoje. Doduše, ta fizička lica, odnosno privatnici su se dobro udilovali sa ministrom Ilićem, jer smo imali, sećate se, predlog da država da garancije za kredite koji fizička lica uzimaju za uređenje delova železničke pruge.
Dalje, ovde kaže: "Takođe, prisutni su i brojni zahtevi iz Evropske zajednice da se u Republici Srbiji pozitivno zakonodavstvo prilagodi zakonodavstvu Evropske unije". To je ono što vam uporno govorimo da smo daleko od te Evropske unije i da ne treba da zakonima, koji su prilagođeni Evropskoj uniji, uništavamo ono što je moguće da funkcioniše po našim propisima koji, ako treba, mogu eventualno i da se promene.
Onda ste pokušali, da Vlada slaže narodne poslanike i kaže da su, pored navedenih razloga, razlozi za donošenje ovog zakona svrstani u tri grupe: pravna, finansijska i tehničko-tehnološka.
Grupa u okviru pravnih razloga, kaže: "dominantni su zahtevi prema Republici Srbiji da se počne sa usklađivanjem", itd. Dakle, to je Vlada već navela kao jedan od razloga – zahteve međunarodnih finansijskih organizacija i Evropske unije. Onda je suvišno da nas ubeđujete kako je Vlada pametna, odgovorna i brižna i ima pravne razloge da donosi ovaj zakon.
U ovom delu finansijskih razloga, kaže se: "za pretežan broj delatnosti od opšteg interesa, obrazovana su javna preduzeća. Poslove upravljanja magistralnim i regionalnim putevima obavljao je državni organ, što je suprotno zakonskim intencijama. To je u praksi izazvalo brojne nepremostive finansijske i druge probleme, kao i dovelo u pitanje dalje odnose sa inostranim finansijerima i izazvalo poremećaj u obezbeđenju pouzdanog i stabilnog izvora finansiranja. Dok zemlje u okruženju izdvajaju godišnje odgovarajuće procente za razvoj javnih puteva, u Srbiji taj proces ide obrnutim tokovima, odnosno, izdvajanje se, počev od 2000. godine, svake godine smanjuje".
Da je ovde ministar, zamolila bih ga da nam objasni ovu nebuloznu dugačku rečenicu i da nam kaže zašto se izdvajanja od 2000. godine smanjuju, ko je za to odgovoran. Ko je odgovoran za stanje u Srbiji od 2000. godine do danas? Naravno, zna se, to su tri vlade: vlada Zorana Đinđića, vlada Zorana Živkovića i vlada Vojislava Koštunice. Neverovatno je da se ministar i Vlada u obrazloženju ovog predloga žale sami na sebe. Ministar je sam rekao ovde, na primedbu oko strategije u ovoj oblasti, da se i danas primenjuje strategija koja je usvojena 1998. godine, u vreme kada je ministar saobraćaja bio Dragan Todorović, a Dragan Todorović je predsednik Izvršnog odbora SRS.
Naravno, mi to znamo i namerno i svesno smo potencirali taj deo u diskusijama da bismo naveli ministra da to kaže. To je, dakle, tačno i zato ne vidim zašto je, ako to funkcioniše od 1998. godine do danas, sada trebalo angažovati neku švedsku firmu i davati joj ne znam koliko para da prave novu strategiju, ako imamo strategiju koja važi do 2010. godine i koja je bila primenjiva i primenjuje se, i do danas i nije bilo nekih primedbi na nju, tako da je to nešto što je potpuno nepotrebno.
U tehničkim i tehnološkim razlozima za donošenje zakona kaže se: "Zakon o planiranju i izgradnji, (on je donet, samo da vas podsetim 2003. godine), pojedina pitanja koja se odnose na izgradnju i rekonstrukciju, rešio je na nov način, a ti odnosi nisu u skladu sa važećim Zakonom o putevima, zbog čega je, takođe, potrebno pristupiti hitnom usklađivanju".
Sada jedno logično pitanje za ovu i onu prethodnu vladu. Ako je od 2003. godine, nisam sigurna u koje doba je donet taj zakon, čini mi se da je bilo u leto, znači već su prošle dve godine kada je bio donošen, kada je usvajan, kada smo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji, mi iz SRS smo govorili tadašnjoj skupštinskoj većini, gospodo, donosite neprimenjiv zakon.
Evo jednog od priznanja, a posebna priznanja da je to neprimenjiv zakon odnose se na legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole. Ova vlada nam priznaje da smo imali neprimenjiv zakon.
Pitam ministra, posredno preko njegovih saradnika, kako se onda radilo dve godine. Ova vlada je već više od godinu i po dana aktuelna, kako se onda radilo u ovoj oblasti ako nismo imali usklađenu normativu. Od trenutka, kaže se u obrazloženju, a odnosi se na drastične promene nastale početkom 2001. godine, ukidanjem uredbi itd, kaže, od tog trenutka nastaju krupni problemi u finansiranju, a politika finansiranja koja se ostvaruje od početka 2001. godine neprekidno do sada usmerila je sredstva za puteve u budžet Srbije.
Dakle, opet se žalite sami na sebe, a kod vas je i nož i pogača. Ne vidim zašto se i kome žalite na ono što sami regulišete. To je jedan od problema u funkcionisanju i ove vlade, a o tome ćemo neki drugi put.
Dalje kažete, takav način finansiranja imao je negativne posledice na ukupno stanje izgradnje javne rekonstrukcije i javnih puteva, a posebno se odrazio na obim i kvalitet održavanja. Taj obim i kvalitet održavanja je zaista interesantan i na nivou grada Beograda i na nivou Republike Srbije. Gde god krenemo, šta se radi. Skida se asfalt i stavlja se novi. Neviđeno je pranje para i dešava se kroz takva asfaltiranja. To svi u Srbiji znaju.
To je javna tajna da najviše para može da se opere i da se ukrade i da se uzme od građana Srbije kroz skidanje i ponovno stavljanje asfalta. To se radi na svim putevima u Srbiji i gde ima potrebe i gde nema potrebe. To se radi po gradu Beogradu i ostalim gradovima u Srbiji. Skine se asfalt, stavi se novi, a posle tri meseca deo se kopa i stavljaju se neke cevi i onda se opet zatrpava, pa su onda zaboravili da stave kablove i onda moraju ponovo da otkopavaju i da skidaju asfalt. To se sve radi potpuno svesno.
Nisu baš glupi oni koji rade te poslove, pa da zaborave kada skinu asfalt i kada kopaju da stave vodovodne cevi i da pregledaju kanalizacione i da konsultuju PTT i EPS da li treba da se stavljaju podzemni kablovi itd. Oni to odlično znaju, ali namerno svesno ne rade tako nego rade ovako kako se ne radi nigde u svetu osim u zemlji Srbiji.
Vidite sada šta se dešava sa izgradnjom Nemanjine ulice u Beogradu. Neverovatno je da se zatvori najprometnija ulica u gradu umesto da se radila jedna traka, odnosno jedan deo, pa onda drugi deo. Ne. Sve je zatvoreno, haos je u Beogradu. U prvoj najavi Bojan Stanojević, gradski menadžer, reče da će to trajati 90 dana. Sinoć kaže 124 dana, zamislite preciznosti. Objašnjava kako se svuda u svetu tako radi, a oni će sada da probaju u Beogradu, pa ako se ispostavi da je to dobro, onda će i ubuduće tako da se radi. Onda visokoumni odgovor Bojana Stanojevića na pitanje zašto se to nije radilo u vreme kada je manja frekvencija saobraćaja u julu i avgustu, kaže – zato što za dva meseca taj posao ne može da se završi, pa zašto bismo počinjali, ako ionako moramo da radimo još mesec dana mimo tog perioda kada je slabija frekvencija saobraćaja.
Zamislite vi tu nebulozu i glupost Bojana Stanojevića, pa ako već moraju građani da se muče, onda je bolje da to traje jedan mesec nego sada četiri meseca, koliko predviđa Bojan Stanojević. Naravno, tu ćemo da vidimo ono što smo već navikli od Bojana Stanojevića i od Nenada Bogdanovića.
Čim se zatrpa Nemanjina ulica jednog dana jednog meseca, a to će biti već iduće godine, onda će za mesec ili dva dana ponovo da skidaju asfalt, stavljaju neke nove trotoare, nove cevi. Tako su radili sa ovim delom od Skupštine do Knez Mihailove, u centru grada.
U obrazloženju ovog zakona navedeno je još nešto interesantno, kaže: "U tehnologiji obavljanja pojedinih poslova kao što su asfaltiranje, struganje asfalta, ugradnja stabilnih podloga, izgradnja zaštitnih, odbojnih i drugih ograda, izvršen je veliki napredak koji u Srbiji nije mogao biti prihvaćen iz napred iznetih razloga".
Prvo, potpuno je neprimereno navoditi bilo koji od ovih razloga za ovo što Vlada u obrazloženju kaže. Suština je upravo ono što sam rekla, a to je da se na asfaltiranju kradu pare građanima Srbije, da nije problem u propisima. Zna svaki građevinac, svaki inženjer niskogradnje šta treba i kako treba da se asfaltira put, ulica. Ne treba nam tu ni EU ni njihova pamet.
Naši inženjeri su dovoljno pametni da to znaju. Znaju to i ljudi koji rade da urade. Problem je što u svakom kvadratnom centimetru asfalta mora neko da se ugradi, mora neko da se udiluje. U gradu Beogradu su to Bojan Stanojević i Nenad Bogdanović, a na nivou Republike Srbije je to Velimir Ilić i njegova svita.
Neverovatno je šta pokušavate, Vlada pokušava da se zakonom, odnosno obrazloženjem zakona, sakrije iza nečega što svi u Srbiji znaju da je istina. Gospodo iz Veljinog kapitalnog ministarstva, kažite mu, a i vi radite taj posao, da malo povede računa o saobraćajnim inspektorima, o njihovim nadležnostima i stvarnom učinku na terenu, o broju tih ljudi na terenu. Kada oni budu radili svoj posao, onda će biti manje ovih problema.
S tim u vezi je amandman na član 44. Predloga ovog zakona, a u članu 44. se kaže da je na javnom putu zabranjeno naročito, pa je onda nabrojano šta je sve zabranjeno, naravno uglavnom sve ovo što je ovde nabrojano i treba da bude zabranjeno.
Poslanik SRS, kolega Krajinović je podneo amandman i napisao da se briše ovaj član. Govoriće on detaljno kada se bude raspravljalo u pojedinostima. Nije taj amandman napisan zato što mislimo da ne treba da bude zabranjeno privremeno ili trajno zauzimanje puta, izvođenje radova na javnom putu koji nisu u vezi sa izgradnjom i da ne čitam dalje itd.
Ne, ovaj amandman je napisan da bismo, obrazlažući ga, skrenuli pažnju Ministarstvu i Vladi Republike Srbije da ne mogu da funkcionišu sa, recimo, dva inspektora na teritoriji Vojvodine, pa da su supermeni, da su ne znam šta, ne bi mogli ni da optrče sve puteve, a kamoli nešto konkretno da urade.
To je ono, između ostalog, o čemu bi trebalo u Ministarstvu da vodite računa. Dakle, da povećate broj tih ljudi, da im date određena ovlašćenja i da se pobrinete da ti ljudi svoj posao rade pošteno, da ne može neko da ih plati na terenu i da ih platite onoliko koliko to zaslužuju.
Toliko ste prenatrpali to vaše ministarstvo ljudima, toliko ih pozapošljavali da je to neverovatno. Sve ste ih smestili u kabinete, u kancelarije, u okruženje Velje Ilića, umesto, a ne bismo imali ništa protiv, da ste primili veliki broj inspektora i da ste ih poslali na teren i da građani Srbije imaju koristi od tolikog broja zaposlenih u kapitalnom ministarstvu. U članovima negde od 90, 91, 99. itd, a tu smo išli sa istom vrstom amandmana, takođe da bismo skrenuli pažnju Ministarstvu da ovaj deo materije, koji se odnosi na kažnjavanje, uglavnom mora da bude regulisan Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Vi ste ne samo tu, nego u dobrom delu ovog zakona, pomešali nadležnosti koje treba da reguliše jedan i drugi zakon. Zato, između ostalog, ovaj zakon nije dobar, ovako kako ste ga koncipirali.
U članu 3. kažete da javni putevi i nekategorisani putevi čine mrežu puteva. "Putevi iz stava 1. ovog člana, kao dobra u opštoj upotrebi, u državnoj su svojini i na njima se mogu sticati prava korišćenja, prava službenosti i druga prava određena zakonom".
Amandmanom smo menjali ovaj član, brisali stav 2. zbog ovog što je napisano u članu 8. gde se u stavu 2. kaže: "Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa".
Mi u SRS to ne možemo da prihvatimo, nismo to mogli ni kada se radilo o železnici. Ponavljam ponovo, da su u železnici problemi već evidentni. Pitanje je koliko to ima veze sa Šarančićem i sa sumnjivim nabavkama, ali valjda će nadležni organi da se ozbiljno pozabave tim, da neće samo novine da se bave takvom vrstom problema i kriminala u Vladi i oko Vlade Srbije.
U članu 18. kažete – visina naknade iz člana 17. tačka 1) i 13), a član 17. je da se za upotrebu javnog puta plaćaju naknade i to tačka 1) je godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila, a tačka 13) je naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu.
Zamislite, ove dve kategorije ste predvideli. Odluka o visini naknade iz stava 3. ovog člana za državni put donosi se uz saglasnost Vlade, a za opštinski put, odnosno ulicu uz saglasnost skupštine opštine, odnosno skupštine grada. Šta ovo znači?
Kada se ovo ovako pročita i neko ko nije pročitao ceo zakon reći će – lepo, ovi iz ministarstva počeli da misle o opštinama i o lokalnoj samoupravi i imaćemo i mi neke koristi od primene ovog zakona. Nije tako. Radi se o tome da ste zakonom predvideli da opštine naplaćuju naknade za nešto što uopšte ne postoji. Dakle, još jedna prevara građana Srbije, još jedan razlog više zašto SRS neće glasati za ovaj zakon.
Ne mislimo da ovaj zakon sa ovakvim naslovom ne treba da postoji. Treba, ali zakon koji ispod ovog naslova sadrži sve o čemu sam govorila, i o čemu su kolege govorile i još će da govore, jeste neprihvatljivo za nas iz SRS. Zaista bi bilo najbolje da ovo što stoji u članu 103. bude i tačno, a to je da zakon stupa na snagu 1. aprila 2005. godine, da to bude prvoaprilska šala. Zaista je neozbiljno. Ovo može da se tumači kao formalnost.
Zakon ste predali Skupštini 18. februara 2005. godine i tada ste rekli da stupa na snagu 1. aprila 2005. godine. Neodgovornost, neozbiljnost, potcenjivanje i vređanje dostojanstva Narodne skupštine je iskazano kroz ovaj član, da se niko od vas nije setio da pre nego što je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru kaže da Vlada podnosi amandman, zakon neće i ne može stupiti 1. aprila 2005. godine na snagu, nego nekog datuma koji ćete valjda da utvrdite.
Dakle, još jedanput, govorićemo detaljno i opširno u pojedinostima. SRS neće glasati za ovaj zakon i preporučujem to i ostalim poslanicima, jer očekujem, i normalno je i trebalo bi da narodni poslanici rade na terenu, da se viđaju sa svojim sugrađanima na terenu. Teško će im objasniti ovu prevaru za lokalne uprave po Srbiji.

Dame i gospodo, u stavu 1. člana 225. Poslovnika Narodne skupštine stoji da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
S tim u vezi, a u nastavku završetka prepodnevnog dela, dužna sam da narodne poslanike i javnost Srbije, građane Kraljeva obavestim o postojanju četiri dokaza o tome da je Opštinski odbor SRS u Kraljevu uradio posao prikupljanja potpisa za smenu predsednika opštine, potpuno u saglasnosti sa važećim propisima.
Na osnovu tih sakupljenih potpisa opštinska izborna komisija, pod brojem 230/2005, 11. oktobra 2005. godine donela je odluku o raspisivanju i izjašnjavanju birača opštine Kraljevo o predlogu za opoziv predsednika opštine Kraljevo, dr Radoslava Jovića, od 27. novembra 2005. godine, objavljeno u "Službenom listu" opštine Kraljevo, broj 14, na strani 11, 14. oktobra 2005. godine.
Na osnovu ove odluke, opštinska izborna komisija je odredila rokovnik izbornih radnji koje već teku. Da poslanici SRS ne pričaju neosnovano i bez argumenata, ovde imamo i dve presude Opštinskog suda u Kraljevu.
Prva je doneta 2. oktobra 2005. godine i glasi da Opštinski sud u Kraljevu 2. oktobra 2005. godine donosi presudu: "Odbija se žalba predsednika opštine Kraljevo, dr Radoslava Jovića, izjavljena dana 30. septembra 2005. godine na rešenje Izborne komisije opštine Kraljevo, broj 2005/2005. od 29. septembra 2005. godine, kao neosnovana".
Druga presuda: "U ime naroda Opštinski sud u Kraljevu donosi presudu P br. 883/05", a prethodna je bila 832/05; u drugoj presudi se kaže: "Odbija se žalba predsednika opštine Kraljevo, dr Radoslava Jovića, izjavljena dana 14. oktobra 2005. godine, na rešenje Izborne komisije opštine Kraljevo br. 244/05 od 12.oktobra 2005. godine, kao neosnovana".
Dakle, dame i gospodo, čuli ste da je potpuno poštovana procedura, da je predsednik, o čijem opozivu će se građani izjašnjavati 27. novembra, aktuelni predsednik opštine Kraljevo, koristio svoje zakonsko pravo, ulagao je žalbe.
Naravno, na to ima pravo i to mu niko ne spori. Opštinski sud u Kraljevu je uradio šta je uradio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam.
Dakle, ovo možda nije vama toliko bitno ili vam se čini da nije. Želela sam da ovo čuju građani Kraljeva, da ne moraju da strahuju od poziva od strane načelnika MUP-a Kraljevo, čoveka koga je Velja Ilić iz Čačka doveo u Kraljevo, kao da Kraljevo nije imalo dovoljno kadrova, nego je on morao da dovede svog poverenika za Kraljevo.
Dakle, građani Kraljeva, nemojte da se plašite, dali ste potpis i saglasnost za opoziv predsednika, glasajte tako i 27. novembra, kada se budete na tom referendumu izjašnjavali o tome.
Ne bojte se ni Velje Ilića, ni njegovog načelnika. Pravda je na vašoj strani. Pravda je na strani Srpske radikalne stranke. Budite sigurni da nijedan potpis SRS nije u suprotnosti sa zakonom.

Hvala, gospodine Zankov, ja ću da objasnim gospodinu Bukviću. On nije bio ovde, verovatno mu je neko rekao da sam govorila. Trebalo bi da zna da nisam govorila o tački dnevnog reda koja je sada aktuelna, o tome ću tek da govorim. Govorila sam po Poslovniku. Svaki narodni poslanik može to pravo da  koristi. Iskoristila sam ga, iznela sam činjenice koje se vama ne dopadaju i to mi je žao, ali šta da vam radim, tako vam je- kako vam je.
Radoslav Jović će vam biti predsednik opštine Kraljevo samo do 27. novembra. Građani Kraljeva jedva čekaju taj datum. On više neće biti predsednik. Vi možete da plačete, da lelečete, da kukate, pomoći vam ne mogu i nemam nameru, ali bih vas samo molila da ne kršite Poslovnik. Malopre ste prekršili Poslovnik, rekli ste neistinu. Istina je da sam govorila po Poslovniku, a da nisam zloupotrebila to da govorim o tački dnevnog reda, a da govorim nešto sasvim drugo.
Bilo bi lepo da se izvinite, meni ne morate, ali Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima, zato što ne pratite rad. Do danas nisam znala ni kako se zovete, s obzirom da se uglavnom ni ne javljate i ne učestvujete u radu, ali to je vaš problem.
Što se tiče načelnika MUP-a Kraljevo, slagali ste, nisam rekla da neko ko je iz Čačka ne može biti načelnik MUP-a Kraljevo. Naravno da može. Svaki državljanin Republike Srbije može obavljati svaku javnu funkciju i bilo kakav posao na svakom delu Republike Srbije. To jeste naš stav i tu nema ničeg spornog.
Sporno je to da je Velja Ilić doveo svog pajtosa za načelnika u Kraljevu, sa namerom da završi neke poslove. O tome govori taj Radosav Jović, kaže: "Ako padne Kraljevo, pašće cela Šumadija". Pod tim podrazumeva – ako radikali uzmu Kraljevo, uzeće celu Šumadiju.
Na sreću Kraljeva, na sreću Šumadije, na sreću Srbije, radikali hoće uzeti vlast i u Kraljevu, i u celoj Šumadiji i u celoj Srbiji. Tu niti ima čega nejasnog, niti ima čega spornog. Građani Srbije jedva čekaju naredne izbore, a vama će za početak da pokažu 27. novembra kakav odnos imaju prema predsedniku opštine Kraljevo, a takav im je odnos i prema ostalima koji stoje iza tog Radosava Jovića.

Da ne bude zabune, na dnevnom redu je Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Koristim pravo narodnog poslanika, člana poslaničke grupe SRS, drage kolege, da govorim o ovoj tački dnevnog reda.
Ne sumnjam u poštene namere kolege Radojka Obradovića, koji je predlagač ovog zakona. Čovek je očigledno svestan kakva je situacija u Srbiji, koliko je korupcija uzela maha u svakom segmentu društva u Srbiji. Kolega Obradović je očigledno imao časnu nameru da pomogne ovim zakonom da se institucije u Srbiji oslobode korupcije, da se oslobode lopovluka i da konačno počnemo da živimo i da funkcionišemo onako kako to građani Srbije od nas očekuju.
Bez obzira na pomoć sa svih strana, o čemu je kolega Radojko Obradović ovde govorio, o tome ko je sve pomagao ovu radnu grupu, od OEBS-a, Evropske unije, raznih belosvetskih eksperata, ipak nije urađen dobar tekst ovog zakona. Nije dobar u smislu što primenom ovog zakona nećemo poboljšati stanje u suzbijanju kriminaliteta. Nažalost, kriminal je toliko uzeo maha, od najviših državnih funkcionera i najviših državnih javnih radnika da je to prosto zastrašujuće.
Od 2000. godine svi političari vladajućih takozvanih demokratskih stranaka, još iz vremena Vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, danas Vojislava Koštunice, zaklinju se građanima Srbije i zaklinju se javnosti Srbije da imamo nezavisne sudove, samostalna tužilaštva i depolitizovanu policiju.
Slučajno, kada bi sve ovo bilo tačno, onda bi bila manja potreba i manja žurba za donošenjem ovog zakona o kojem danas raspravljamo. Nažalost, niti su nam sudovi nezavisni, niti su nam tužilaštva samostalna, niti nam je policija depolitizovana.
Podsetiću vas, poštovane kolege na onih davno obećanih šest milijardi dolara, čekali su na granici krajem 2000. godine i tada su nam pričali sledbenici Zorana Đinđića, DS-a, DSS-a, GSS-a i ostalih strančica i stranaka, koje su činile tu koaliciju DOS, kako samo treba da se sa vlasti ukloni Slobodan Milošević, da dođe novi, takozvani demokratski režim, da kidnapovanje Slobodana Miloševića i njegovo odvođenje u Hag podrazumeva šest milijardi dolara građanima Srbije.
Građani Srbije, u nemaštini, činjenica, bila je i tada, a sada je još veća, mislili su, hajde da glasamo, pa posle tih izbora od tih 6 milijardi, svako je računao da će dobiti deo svog kolača. Nažalost, građani su tada prevareni, a na sreću građani su vrlo brzo shvatili da su tada prevareni. Zašto ovo pominjem?
Zato što mislim da bi bilo dobro, a niko nam do sada nije objasnio, kako ko podeli tih 6 milijardi dolara koje dođoše tada sa demokratijom u Srbiju, ko pokrade te pare. Možda bi bilo dobro, kolega Obradoviću, da ste nekako predvideli da se ova institucija pozabavi i tom vrstom revizije i problema.
Dakle, opet ponavljam, nezavisni sudovi, samostalna tužilaštva i depolitizovana policija u svakoj državi garantuju pravnu sigurnost, garantuju postojanje pravne države, a Srbija nije pravna država, u Srbiji nema pravne sigurnosti.
A da ima, onda sigurno da bismo do sada znali šta se dešava sa krađom javnog preduzeća, to je Elektrodistribucija, šta je sa Nacionalnom štedionicom, šta je sa Hamovićem, Lazarevićem, šta je sa parama koje je Mlađan Dinkić pokrao kroz Nacionalnu štedionicu, šta je sa fikusom koji košta 70.000 dinara, koji je kupovala takođe iz državnih para, Marija Rašeta, blizak saradnik Borisa Tadića.
Šta je sa kašičicama od 65 dinara koje je takođe kupovala Marija Rašeta, šta je sa utajom poreza vile guvernera Jelašića, šta je sa mnogo milijardi koje su ove tri vlade, funkcioneri tih vlada i funkcioneri bliski tim vladama pokrali iz džepova građana Srbije.
Zato se mi srpski radikali zalažemo i govorimo svaki put kada se govori o bilo kom zakonu, vezano za pravosuđe, da u Srbiji moraju konačno da se uspostave nezavisni sudovi, da se uspostave samostalna tužilaštva i da policija bude oslobođena politike. Dok to ne bude tako, džaba svi zakoni, džaba i ovaj zakon i onaj o policiji, o čemu ćemo govoriti za nekoliko dana. Problem, dame i gospodo, u Srbiji nije u zakonima, problem je u onima koji zakone sprovode.
To što su vama napričali u Evropskoj uniji kako naši zakoni nisu dovoljno savremeni i prilagođeni zakonima Evropske unije, naravno da nije tačno. U nekom delu, u nekim segmentima svakako da treba da se neki zakoni osavremene, da se prilagode novim trendovima, da se prilagode bar terminološki tom prelasku iz socijalizma u kapitalizam, ništa to nije sporno.
Sporno je da zakone koje imamo, kakvi god da su, zakoni moraju da se primenjuju, zakoni moraju da budu isti za svakoga i dokle god to ne bude tako, dokle god izvršna vlast bude uticala na pravosuđe, dok bude uticala na policiju, odnosno na deo policije, na istražne organe, na organe gonjenja, nema u Srbiji pravde. U Srbiji će cvetati kriminal, baš onako kako i sada cveta.
Kontrola javnih prihoda i javnih rashoda je, reče kolega Obradović kada je govorio o ovom zakonu, prioritet ove institucije koja se predviđa ovim zakonom i naravno, nije sporno da javne prihode i rashode treba kontrolisati, ali je nedovoljno da se to radi na ovaj način, jer je nemoguće. Nemoguće je napraviti nezavisnu instituciju.
Govorila sam to i pre neki dan kada je o nekom drugom zakonu bilo reči, mi srpski radikali stalno vam to pominjemo, ne možete da se prema ljudima koji su članovi stranke odnosite kao da su gubavi, pa u svakom zakonu predviđate da ne može ovo ili ono, da ne može da obavlja neko ko je član političke stranke.
Naravno, mi mislimo da svako svesno biće danas u Srbiji treba da bude politički opredeljeno, da zna za koju političku opciju se izjašnjava i nema nikakvog razloga da neko krije da je član neke političke partije i da to ne sme da mu bude smetnja da bude biran u bilo koji organ. Naravno, uslov je da svoj posao mora da obavlja časno i pošteno i da ne može da zloupotrebljava to što je član neke političke stranke, pa da može za tu stranku ili za članove te stranke da primenjuje zakon na drugi način, nego u odnosu na druge građane.
Zar mislite, kolege poslanici, da građani Srbije misle da je sada Mlađan Dinkić više pošten zato što je pokušao da napravi "aferu Davinić", zato što je rekao, eto, Davinić je njegov stranački kolega, pa se njemu zamerio, doduše, nije on rekao da se njemu zamerio, ali očigledno je da je to u pitanju, pa se on odriče svog stranačkog prijatelja, zarad tobožnjeg poštenja. Šta se desi? Ode Mile Dragić u pritvor zbog 300 evra, a Davinić je do juče bio ministar vojni.
Juče ga nasledi patolog, ni po čemu bolji od ovog prethodnog, čovek Karle del Ponte, direktni eksponent Karle del Ponte. Priznao je prvi dan da je slagao kada je rekao da nije išao po mišljenje Karli del Ponte, priznao je da jeste, sa njom se dogovorio da li da preuzme ovu funkciju ili ne.
Dakle, takvi ljudi ne mogu biti na određenim funkcijama, a to što taj Stanković priča da nije član nijedne stranke, to ne znači da on ovaj posao može i sme da obavlja, naravno niti može niti sme. Ali, volja sadašnje većine je takva, pa radite onako kako mislite da je najbolje, a sve će to vama o glavu da se obije na narednim izborima. Meni je jedino žao, a i svima nama iz SRS, što svi vaši propusti znače produženje agonije građanima Srbije i sve teži život građanima Srbije.
Kada je u pitanju ovaj zakon o državnoj revizorskoj instituciji, odnosno Predlog zakona, u principu nemamo ništa protiv da se takav zakon donese, ali ako ste se već odlučili za ovakav zakon, onda je trebalo na ozbiljniji način da uradite ovaj tekst. Kolega Obradović mi je rekao da je na Odboru prihvaćeno više amandmana poslanika SRS, a nemam izveštaj kojim su amandmani prihvaćeni. Ali, bez obzira na to, spomenuću članove na koje smo amandmanski intervenisali, sa ciljem i namerom da ovaj zakon bude takav da može i da se primenjuje.
Članom 6. je predviđeno da Savet donosi poslovnik institucije, uz prethodno dobijenu saglasnost Skupštine. Misli se na Skupštinu Republike Srbije.
S obzirom da nije zakonom predviđeno postojanje Statuta ove institucije, amandmanom smo predvideli da sva akta koja se donose u ovoj instituciji podležu obavezi dobijanja saglasnosti Skupštine Republike Srbije zato što ne postoji nijedan pravni osnov na šta bi se buduća akta te institucije mogla oslanjati. Ne znam da li je ovaj amandman prihvaćen ili nije, ali u svakom slučaju neophodno je da se to reguliše baš na ovaj način.
U članu 17, govorio je kolega Arsić, predviđeno je da za člana Saveta, između ostalog, može biti izabran državljanin Republike Srbije koji je, između ostalog, "priznati stručnjak u oblasti javne ekonomije i finansijskog poslovanja u javnom sektoru ili drugim oblastima od značaja za vršenje nadležnosti institucije, vlada bar jednim svetskim jezikom i ima najmanje 10 godina radnog iskustva".
Dakle, ova vaša kovanica "priznati stručnjak" je zaista nešto što ste izmislili i taj kriterijum valjda je samo vama poznat. Šta znači priznati stručnjak? Vama je Mlađan Dinkić priznati stručnjak, a nama je kriminalac. Gde tu da se nađemo? Priznati stručnjak je nešto individualno, odnosno ako je neko zaista stručnjak treba da bude priznat u sveopštoj javnosti i da li samo na nivou Srbije ili šire, ali mora iza sebe da ima naučne radove, publikacije, nešto opipljivo, pa se to tako i kaže.
Dakle, ne priznati stručnjak nego onaj ko je objavio toliko i toliko naučnih radova iz te oblasti, to je nešto konkretno, a ne ovako apstraktno, priznati stručnjak. Pitam se samo ko će da predlaže i da bira tog priznatog stručnjaka. Kako će se neko ko bira dogovoriti ko je i zbog čega je neko priznati stručnjak?
Malopre me je zabolelo kada je gospodin Arsić govorio o jeziku i kada je rekao da je svaki jezik svetski, bilo je vrlo neprijatno slušati smeh sa ove strane. Gospodo, ako mislite da treba da se ponosite sa tim što znate engleski jezik i što na taj način zanemarujete srpski jezik, toga treba da se stidite, a ne da se smejete nama koji pokušavamo da vam objasnimo da je srpski jezik – jezik kojim se govori u Srbiji, da je ćirilica pismo kojim se piše u Srbiji i da to mora da se poštuje bar ovde u ovom parlamentu.
Da li neko zna i neki drugi jezik, to je njegova stvar, njegova prednost u njegovoj ličnoj komunikaciji. Bilo koji posao, ako obavlja državni posao, naravno da će država da obezbedi prevodioca onome ko ne može da se sporazume na nekom drugom jeziku. Čak i da može, ozbiljan čovek, ozbiljan političar, ozbiljan državnik, kome je stalo do njegove države nikada neće govoriti zvanično nekim stranim jezikom, jer drži do svoje zemlje, drži do svog jezika, svog porekla i svoje istorije, govoriće svojim jezikom. Zbog toga mi je bilo strašno slušati vaš smeh o poznavanju nekog svetskog jezika.
U poslednjem stavu člana 17. predviđeno je da najmanje jedan od članova saveta mora biti diplomirani pravnik i dalje je dodato nešto potpuno nepotrebno, sa položenim pravosudnim ispitom i radnim iskustvom na poslovima pravne struke u oblasti javnih finansija. Ovo je nepotrebno, zato što u stavu 1. stoje uslovi koje mora da ispunjava taj član saveta, pa je ovo ponavljanje u okviru jednog člana u dva različita stava.
Predvideli ste u članu 19. da član Saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljalo određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka do zaposlenja ili završetka poslova nisu protekle dve godine.
Mi srpski radikali mislimo da je to kratak period i da treba da protekne bar pet godina. Ne verujem da vi imate konkretno obrazloženje zašto je to dve godine, a mi mislimo da je pet godina jednostavno primerenije.
U članu 20. smo amandmanski intervenisali. Tu stoji da predsednika, potpredsednika i članove Saveta bira i razrešava Skupština većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Predvideli smo da to bude većinom prisutnih narodnih poslanika, iz prostog razloga što je to tako regulisano stavom 1. člana 80. Ustava Republike Srbije. Dakle, namera nam je bila da ovaj zakon, koji ćete glasati, u startu ne bude neustavan.
U članu 21. predvideli ste da se član Saveta bira na period od šest godina i izabrani članovi Saveta mogu biti izabrani najviše dva puta. Dakle, ova vaša caka sa šest godina je nešto što ste već provukli kroz Zakon o državnim službenicima i kroz Zakon o državnoj upravi.
Namera vam je očigledna da svoje ljude postavite po usvajanju i stupanju na snagu ovih zakona, da ih postavite i imenujete na rok od šest godina, kako biste imali kontrolu i posle narednih izbora, s obzirom da vam je svakako vrlo jasno da će posle narednih izbora karte i te kako biti izmešane i onda za svaki slučaj kažete, sada ćemo da smislimo ovu demokratsku tekovinu, pa ćemo da biramo te ljude na šest godina i posle šest godina imate upetljane prste u sve ono što se bude radilo posle vas.
U članu 24. stav 2. predvideli ste da inicijativu za razrešenje člana Saveta može da podnese najmanje 30 narodnih poslanika. To nije dobro rešenje i pretpostavljam da je to usvojeno.
(Radojko Obradović, sa mesta: Usvojeno je.)
Hvala. Da, zato što je logično, jer ipak ne može više poslanika da bude predviđeno za razrešenje člana Saveta, nego člana Vlade ili celokupne Vlade.
U članu 32. imate ovih šest godina, a mi smo intervenisali da bude četiri godine. U članu 33, odnosno iznad tog člana napisali ste naziv – eksterni stručnjaci.
Mi smo vam, shodno stavovima SRS, principijelnim stavovima da se tuđe reči ne koriste u našim zakonima, predložili da umesto "eksterni" napišete "spoljni" stručnjaci. Valjda zakon treba da pišete za građane Srbije i svaki građanin koji ga pročita u "Službenom glasniku" treba da zna tačno šta ste napisali. To vaše ubacivanje tuđih izraza, hajde što ih koristite u svakodnevnom govoru, to je vaš lični problem, ali da unosite u zakone, to je nedopustivo.
U članu 35. predvideli ste program revizije obavezno svake godine, obuhvata budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajući broj jedinice lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije, koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava i ovo jeste u redu, ali nam nije jasno zašto, ako se niste sami setili, niste prihvatili naš amandman da ovoj reviziji podležu i određene nevladine organizacije.
Naravno, nemamo nameru i ne mislimo da treba da se meša u rad svake nevladine organizacije, ali da treba i da moramo da kontrolišemo antisrpske nevladine organizacije, u kojima deluju Sonja Biserko, Biljana Kovačević-Vučo, Kandićka itd.
Zaista, svi znate ovde, znaju svi u Srbiji da se ove nevladine organizacije finansiraju sumnjivim sredstvima iz inostranstva, da rade u suprotnosti sa interesima Republike Srbije i građana Srbije. Bar jedna rutinska kontrola ne bi bila na odmet.
Naravno, znam da to nećete prihvatiti zato što se jedan deo vladajuće koalicije plaši da se sukobi sa Kandićkom, Biserkom, Vučom i ostalim perjanicama nevladinih organizacija, a deo Vlade Republike Srbije blisko sa njima sarađuje, pa nema interesa da se ovo prihvati.
Predvideli smo u članu 51. da se briše poslednji stav, koji kaže: "Početak rada institucije može biti finansiran iz sredstava donacija domaćeg pravnog lica koje nije subjekt revizije, u skladu sa ovim zakonom ili stranog pravnog odnosno fizičkog lica". Ovakva formulacija, dozvolićete, veoma je sumnjiva i može da dovede do zloupotrebe, jer ne znam šta bi se desilo ako je subjekt revizije bio u poslovnoj saradnji sa donatorom. Ko će tu koga da kontroliše i na koji način?
Jednostavno, mislimo da u zakonu ne treba predviđati norme koje mogu da dovedu do zloupotrebe u samoj primeni zakona, jer sam valjda ispravno shvatila kolegu Obradovića, predlagača ovog zakona, da mu je namera da se nezakonitost, kriminal i korupcija bar malo smanje, a ne da se kroz ovaj zakon još više pospešuju.
Na kraju, neshvatljivo mi je da je bilo predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana. Kakva je to brzina naterala predstavnike vlasti da toliko požure sa ovim zakonom da ne mogu da poštuju ustavnu odredbu o stupanju zakona i drugih akata na snagu?
Dakle, poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon zato što mislimo da neće smanjiti korupciju i kriminal u Srbiji. Poslanici SRS se i dalje zalažu, i zalagaće se, za sređivanje stanja u pravosuđu, policiji.
I dalje tvrdimo da u borbu sa kriminalom i korupcijom, koja je toliko prisutna u Srbiji, može da se upusti samo nezavisno pravosuđe, odnosno nezavisni sudovi, samostalna tužilaštva i depolitizovana policija. To garantujemo građanima Srbije posle narednih izbora.

Oprostiću vam, gospodine predsedniče, niste bili tu pa niste čuli. Pretpostavljam da ste bili tu ne biste dali kolegi Homanu reč, jer nije imao osnova da govori.
U moj raspravi nisam spomenula stranku kojoj on pripada. Govorila sam o Mlađanu Dinkiću, iznela stav SRS da Mlađan Dinkić jeste kriminalac i mi to stalno pričamo. A vi, gospodine Markoviću, ne možete narodne poslanike da upućujete na to šta će i kako će da govore.
Mi iznosimo naše osnovane sumnje, imamo pravo da iznosimo takve sumnje. Kome se to ne sviđa, meni je stvarno žao, ali ne možemo da menjamo mišljenje samo zato što se to nekome ne sviđa. Ministar je javna ličnost, svaka javna ličnost mora da istrpi da se o njemu kaže sve ono što neko ima da kaže. Dakle, uvek govorimo principijelno.
Što se tiče SRS, hvala na pitanju, SRS nema nikakvih problema, za razliku od vas iz G17, gospodine Homan. Nama može da se desi da nekog nekarakternog i neko đubre od čoveka kupi možda i vaša stranka, ali nikada se Srpskoj radikalnoj stranci neće desiti ono što ste vi uradili u prošlom sazivu, sa vama je to zlo u Srbiji i počelo. Vi iz G17 ste ubacili narodnog poslanika u Skupštinu Republike Srbije u vreme kada uopšte niste učestvovali na izborima, odnosno niste uopšte postojali kao politička stranka, a uveli ste čoveka za narodnog poslanika.
Dakle, vi ste idejni tvorci upotreba i krađa u parlamentu Srbije. Što se tiče predsednika srpskih radikala, gospodina Vojislava Šešelja, hvala na brizi, gospodine predsedniče, gospodin Šešelj je dobro, hvala bogu.
U kakvom je on položaju nemojte vi da komentarišete. On je dobrovoljno otišao u Hag. Otišao je da brani i, budite sigurni, odbrani interese Srbije i srpskog naroda. Mi smo ponosni na svog predsednika, na sve ono što on radi u Haškom tribunalu. Nama on zaista ovde nedostaje.
Potpuno smo ubeđeni da će vrlo brzo da se vrati kao pobednik tog zločinačkog, nazovi suda i da će da uradi ono što je obećao građanima Srbije i što je obećao na velikom mitingu 23. februara pre dve godine kada smo ga ispraćali.
Mi, njegovi prijatelji, stranačke kolege, obećali smo mu tada da ćemo Srbiju osloboditi dosmanlijskog režima, kriminala, korupcije. Prvi korak smo uradili na poslednjim izborima. Drugi sledi na izborima koji slede.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene svaki put sve više fasciniraju cinične i drske izjave ministra Lalovića, kada u javnosti ili za ovom govornicom govori o problemima zaposlenih, penzionera, socijalno-ugroženih. Dakle, svih onih čiji problemi i rešavanje problema su i direktnoj nadležnosti ministarstva na čijem čelu je ministar Lalović.
U četvrtak ministar Lalović ovde reče da ćemo mi, a obraćao se poslaničkoj grupi SRS, kaže: "Vi ćete ugroziti bezbednost radnika, ako ne glasate za ovaj zakon". Ovo je zaista neverovatno. Ministar vlast, a mi ćemo biti odgovorni zato što ne glasamo za njegov zakon.
Takođe, pre dva-tri dana ministar je imao jedan vrlo interesantan nastup, da li to beše na konferenciji, u medijima je preneto i nekoliko dana su se štampani mediji zabavljali tom izjavom ministra Lalovića, koji reče da to što u Srbiji ima 20% siromašnih, da su sami građani za to odgovorni, zato što građani Srbije ne vole da rade, a posla ima, obezbedila ova vlada, kaže – "neka, videće oni kada stigne kontigent Kineza koji će da rade u Srbiji umesto ovoliko nezaposlenih u Srbiji".
Ministre Laloviću, to su vrlo neozbiljne izjave i pretpostavljam da ste vi toga danas svesni, posle svih onih komentara koji su bili u medijima nakon ove vaše izjave.
Vi ste odgovorni, Vlada Vojislava Koštunice, kao i one prethodne Vlade Zorana Živkovića i Zorana Đinđića, odgovorni ste zašto je danas u Srbiji 20% siromašnih, a to znači gladnih, zašto se svaki dan dobijaju otkazi, zašto zaposleni nemaju nikakvu garanciju, zašto se realno smanjuje vrednost penzija, zašto se smanjuju plate, zašto je sve veći broj socijalno ugroženih. Dakle, vi ste kao ministar, kao član Vlade, cela Vlada i Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade, odgovorni za teško ekonomsko i socijalno stanje u Srbiji. Nemojte da za to okrivljujete građane Srbije, zato što su gladni i što ste ih vi doveli u situaciju da moraju da žive ispod svakog nivoa.
Za koga ste vi pisali ovaj zakon, kako ste ga trapavo nazvali o bezbednosti i zdravlju na radu? Zaista, pretpostavljam da vam je namera bila da se ovim zakonom zaštiti zdravlje i život, da se celokupna bezbednost na radu obezbedi. Neću da kritikujem službenike u Vladi, ali izgleda da vam je bio loš prevodilac.
Kažete već u prvom članu i u prvom stavu tog prvog člana ovog zakona, da se, ovim zakonom uređuje sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Očigledno je da ovde nedostaje jedan važan segment, doduše, kroz zakon se pojavljuju neke odredbe koje na nepotpun način regulišu to pitanje, ali je očigledno da je od samog naslova pa dalje ova materija, inače veoma važna, (svi smo svedoci koliko se tragičnih događaja dešava, ne samo ovih dana nego inače zbog nedovoljne bezbednosti zaposlenih i neobezbeđenih uslova za njihovu zaštitu na radu, kako je to lepo zvučalo u prošlom zakonu koji stavljate van snage,) ali da ste umesto ovog naslova o bezbednosti i zdravlju na radu, da ste bar rekli – zakon o bezbednosti na radu, onda bi to bilo nešto što je sveobuhvatnije i potpunije.
Dakle, ovaj zakon ovakav kakav je nije dobar, a i da je bolji i da prihvatite naše amandmane opet ne bi bio dovoljno dobar zato što postoji jedan problem o kome smo govorili ranije, a problem je osnovni zakon, Zakon o radu. Dakle, Zakon o radu ne štiti zaposlene; Zakon o radu je za poslodavce i dokle god je takav Zakon o radu ovi zakoni koji izviru iz tog Zakona ne mogu biti dobri za zaposlene u Srbiji.
Naravno, nemamo ništa protiv toga da zakon treba da štiti poslodavce, ali mislimo na poštene poslodavce koji nisu zloupotrebili i iskoristili ovaj period prelaska iz socijalizma u kapitalizam, kako ga vi popularno zovete – tranzicija. Vi ste to od 2000. godine do danas pretvorili u ''lov u mutnom''. Nažalost, vrlo je malo preduzeća koja su u jednom normalnom i zakonitom postupku privatizovana, gde se novi vlasnici zaista ponašaju onako kako zakoni od njih očekuju i kako zakoni predviđaju i kako, na kraju krajeva, etika na radnom mestu predviđa.
Dakle, vi niste doneli za te poštene poslodavce, za zaposlene, ni taj Zakon o radu, niti donosite ovaj ovakav zakon, već štitite one za koje ništa nije sveto, koji mogu da kupe sve, ne samo ono što je materijalno, nego čak i nečasne ljude poput nesrećnika koji je malopre bio za ovom govornicom.
Vi verovatno pokušavate da i ovim zakonom, i onim Zakonom o radu, zaštitite i vašeg poslodavca Bogoljuba Karića ili vam je žao što je samo deo vaših otišao tamo, a vi ćete u nekom drugom izvlačenju.
U obrazloženju u tački koja govori o proceni iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, u prvom stavu ste rekli da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva predviđena u budžetu Republike Srbije. To je dobro da se jednom konačno predloži i neki zakon koji ne zadire direktno u trošenje budžetskih sredstava, a to znači sredstava građana Srbije.
U drugom stavu kažete da će za sprovođenje ovog zakona biti potrebno da poslodavci obezbede odgovarajuća finansijska sredstva za sprovođenje propisanih mera, za bezbednost i zdravlje na radu, u slučajevima gde je to neophodno, sa ciljem smanjivanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Ovo obrazloženje je umesno i zaista bi trebalo da je ovako, ali podsećam vas, gospodine ministre, da ove novokomponovane poslodavce danas u Srbiji možemo podeliti u dve grupe. Jedna grupa su oni koji ne mogu i nemaju sredstava, pošto su ova sredstva za zaštitu na radu veoma skupa, jedan deo njih nema tih sredstava, a više je onih koji nisu spremni da daju dodatna, da ulažu dodatna sredstva da bi zaštitili radnike na poslu.
Vi ih ovim zakonom niste dovoljno čvrsto ubedili da moraju to da rade, niste, pre svega, zato što u Zakonu o radu imaju zaštitu za sebe i baš ih briga šta se dešava i šta će se dešavati sa zaposlenima.
Ne može se očekivati poštovanje prava zaposlenih, gospodine ministre, u firmama koje sada imaju gazde, a ne poslodavce, koji prvo kada kupe firmu otpuste oko 50% zaposlenih, a onih 50% koji ostanu da rade svaki dan kada dođu na posao nisu sigurni da li će dobiti radnu knjižicu ili će i sutradan da dođu na taj isti posao. I od takvog čoveka, od takvog zaposlenog da očekujete da insistira na zaštitnim rukavicama, šlemu, to jednostavno nije moguće.
Ne garantujete ni ovim zakonom, a još gore Zakonom o radu, zaposlenom koji će insistirati da, ako radi na građevini i mora da radi sa zaštitnim šlemom, ako kaže da neće da se popne na skelu bez šlema, vi mu ne garantujete da mu poslodavac sutra neće dati otkaz.
To je ono što mi, između ostalog, zameramo ovom vašem zakonu, a to znači i generalno pristupu ove vlade prema zaposlenima u Srbiji.
Vrlo je interesantno i čudi me da, ovi koji će podržati, poslanici koji će podržati ovaj zakon nisu se setili da bar amandmanski intervenišu ili ovde da vam stave do znanja da ste iz ovog zakona potpuno izbrisali rad u alkoholisanom stanju ili pod narkoticima. Nažalost, mnogo je alkoholizma i narkomanije danas u Srbiji i jedan od načina da se tome stane na put i preventivno jeste da se određena kontrola vrši na radnom mestu. Naravno, vi tako nešto ovde niste predvideli.
Takođe, nedovoljno je jasno u zakonu, zapravo mislim da nema odgovora na to pitanje, šta se dešava ako ne daj bože pogine neki radnik i ustanovi se da nije imao šlem, a to je bio razlog zašto je poginuo. Na koji način će se ustanoviti, utvrditi da njemu poslodavac nije obezbedio šlem, jer će poslodavac da kaže – kako da ne, u magacinu stoje šlemovi, ali on i ostali neće da rade sa zaštitnim šlemom.
Vi ste u ovih, ponavljam ponovo, pet godina za vlasnike novih firmi doveli nove ''nadobudne'' gazde, u većini slučajeva, izvinjavam se onima koji posao obavljaju ozbiljno i časno, na njih se ne odnosi, svi znaju koji su to, doveli ste te nove poslodavce koji niti priznaju sindikat, niti priznaju prava zaposlenih i naravno da neće poštovati ni ovaj vaš zakon, jer opet kažem i ponavljam, poslodavce štiti Zakon o radu. Taj zakon je ostavio po strani ovo malo zaposlenih što je ostalo u Srbiji i to je veoma loša politika, ministre, Laloviću, i vaša i vaše Vlade.
Radi ilustracije, ja ću vam reći kratko za jednu firmu u Beogradu, ne smem da kažem kako se zove ta firma zato što ima vrlo malo zaposlenih i svi su ovih dana u strahu, verovatno ih je bar petoro danas dobilo otkaze i ako bih rekla o kojoj firmi se radi, svako od njih bi mogao da dođe pod udar tog novog gazde, jer bi mogao da ga optuži da nam je dao informacije koje ću sada da iznesem.
Dakle, pre dve godine kupio je taj novi gazda tu jednu malu firmu u Beogradu, koja je mogla odlično da radi da je onom ko je kupio stalo da zaista radi; tu je 20 i nešto zaposlenih, dve godine tavore, ništa ne rade, primaju platu od 8.000,00 dinara, ništa se značajno nije dešavalo do ovih dana kada je taj novi gazda, u stvari, obelodanio da je on tu firmu kupio samo radi lokacije. Čekao je da mu isteknu dve godine, jer se ugovorom obavezao da dve godine neće menjati namenu, da neće davati otkaze i zaista to nije radio.
Dakle, počeo je da preuređuje tu fabričicu, te objekte za neke buduće sadržaje, za organizovanje svadbi itd.(na ovako interesantnoj lokaciji u Beogradu). On sada zaposlene vrbuje, pokušava da ih ubedi da sami daju otkaze, jer je to bolje, jer će dobiti neki dinar na zavodu za zapošljavanje, ne mogu da očekuju od njega da im on plati ono što je obavezan, po Zakonu o radu, jer njegova firma nema sredstava, a ako se neki radnik malo pobuni i malo glasnije razgovara sa njim, on onda kaže: ćuti, smiri se, daću ti 100 evra iz mog džepa.
Ženi koja je radila u toj firmi 30 godina, ćuti, nemoj dalje da komentarišeš, nemoj ostale da podižeš, dobićeš 100 evra, spusti glavu i idi iz firme gde si život svoj ostavila.
Dakle, takvim poslodavcima, gospodine ministre, vi i Vlada Vojislava Koštunice idete naruku ovakvim zakonima. Mi iz SRS tvrdimo da je ovo jedan od zakona koji je neprimenjiv i videćete vrlo brzo da je ovaj zakon neprimenjiv, jer ne može da se primenjuje ako ste ukinuli kolektivne ugovore. Naravno, vi ćete sada da kažete da niste, da postoji mogućnost, ali to gde postoji mogućnost, a nije obaveza, vežite mačku o reč.
Predlažem Vam, gospodine ministre, da povučete ovaj zakon, da razmislite o svemu što ste čuli kada je ovaj zakon u pitanju i kada je primena Zakona o radu u pitanju. Uradite jedan ozbiljan predlog zakona o radu, nemojte da zloupotrebljavate stavove poslaničkih grupa i narodnih poslanika, tako što ćete vi kao ministar da ih komentarišete. Budite malo narodni poslanik, jer to u jednom delu i jeste, pa malo komunicirajte sa građanima Srbije, sa zaposlenima, pa ćete da čujete pravo mišljenje o vašem Zakonu o radu, o vašem staranju o zaposlenima, o ovom nakaradnom zakonu.
Dakle, predlažem da povučete ovaj zakon i da još jednom razmislite o donošenju pravog zakona o radu, da zaštitimo zaposlene, jer to jeste obaveza Vlade Republike Srbije. Hvala.

Hvala. Demokratija zaista čini čuda. Naravno, mislim na demokratiju onako kako je vide sledbenici "buldožer revolucije". Danas ovde govorimo o pet predloga zakona u objedinjenoj raspravi. Radi se o zakonima iz oblasti pravosuđa, dakle, tamo gde smo još uvek najtanji.
Raspravljamo o pet zakona gde se u jednom delu potpuno transformiše jedan deo uprave u pravosuđe i sve to danas radimo pred, verovali ili ne, 12 narodnih poslanika iz vladajuće koalicije.
To je posledica Poslovnika koji je izglasan od strane te vladajuće koalicije, kojima je bilo bitno samo da uđu u salu u vreme kada se glasa, naravno, ni to nikada ne ide u terminu koji bude zakazan, zato što svako glasanje podrazumeva određene trgovine, dogovore, pregovore.
Sve to ne interesuje poslaničku grupu SRS, to su problemi vladajuće većine. Ali, nas interesuje neodgovornost te vladajuće većine prema građanima Srbije, prema ovom parlamentu.
Ovo što danas ovde vidimo je zaista, najblaže rečeno, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine. Neverovatno je da narodni poslanici, koji će glasati za ove zakone, nisu spremni čak ni da odsede ovde da čuju šta to mi, srpski radikali, koji nećemo glasati ni za jedan od ovih zakona, imamo da kažemo.
Naravno, reći ćemo i zbog čega nećemo da glasamo za ovaj zakon.
Neprihvatljivo je našoj poslaničkoj grupi, gospodine ministre Stojkoviću, da ste i Vi u ime Vlade, za predlog da se vodi objedinjena rasprava o pet predloga zakona, došao je iz poslaničke grupe DSS, od šefa te poslaničke grupe.
Naravno, znam da je to u dogovoru sa Vama, ministre Stojkoviću. Neprihvatljivo je i neverovatno je da vi niste mislili da o ovim predlozima zakona treba natenane da se ispričamo u ovom parlamentu, da vi kažete šta je to dobro u ovim zakonima, a mi da kažemo šta je to što nije dobro u predlozima ovih zakona. Nažalost, to je već postao manir u ovom parlamentu.
Jedini i osnovni razlog na koji se ovde ministri pozivaju jesu nekakve direktive Evropske unije. Nikoga ne interesuje ustavni osnov donošenja određenih zakona, odnosno njihovog predlaganja.
Videćete i danas, reći ću vam kasnije kada budem govorila pojedinačno o predlozima, kako se značajni zakoni donose suprotno Ustavu Republike Srbije, odnosno neke odredbe zakona su neustavne. To nikoga ne interesuje.
Valjda zato što pojedinci iz vladajuće koalicije razmišljaju o nekom budućem ustavu, koji je očigledno teško da donesu. Ali, ne možete da koristite nešto što je već vaša ideja, vaše viđenje.
Morate biti svesni da mi imamo Ustav, da Srbija ima Ustav i da svaki zakon koji se usvoji u ovom parlamentu mora da bude baziran i da ima svoj pravni osnov u Ustavu Republike Srbije. To je velika zamerka. Iznenađuje me, ministre, da ovakvi predlozi dolaze od vas.
Na Odboru za pravosuđe i upravu raspravljalo se, bili su na dnevnom redu amandmani koji su podneti na sve ove zakone, nijedan amandman nije prihvaćen od amandmana koji dolaze iz poslaničke grupe SRS.
Evo, tri, kaže ministar na pet zakona, baš dobro ministre. Jednostavno se nije saslušalo zbog čega smo želeli i na koji način smo želeli, bar amandmanski, da uredimo i pomognemo da se urede ovi zakoni.
Ali, nismo mi u SRS uopšte iznenađeni što u vladajućoj koaliciji ne prihvataju naše amandmane.
Ako se samo setimo, a podsećam vas, da je prošle nedelje skupštinska većina ovde izglasala da ne žele da se raspravlja o Predlogu rezolucije SRS, a koja se odnosi na onu Rezoluciju Ujedinjenih nacija o ugroženosti mađarske nacionalne manjine, dakle, kada o tako značajnom segmentu i tako značajnim događajima u Srbiji neće da se glasa samo zato što jedan takav predlog dolazi iz poslaničke grupe SRS, onda to zaista govori o vladajućoj većini.
Neverovatno je i nemoguće da očekujete da mi glasamo za neke vaše zakone, čije donošenje uopšte nije o glavu, da tako kažem narodski. Ne kažemo da neke od ovih zakona nije trebalo predložiti i doneti, ali zaista u Srbiji ima mnogo prečih stvari, prečih problema.
Najvažniji je ovaj, o kome se danas raspravlja u Ujedinjenim nacijama, pitanje Kosova i Metohije. Svi smo trebalo je da budemo zabavljeni tim problemom i danas i prethodnih dana. Nažalost, u ovom parlamentu se poodavno nije govorilo o toj rak-rani Srbije.
Zakoni, koji se danas predlažu, možda jesu u jednom delu, bar neki od njih, osnov za popravljanje stanja u pravosuđu, ali sami zakoni, pogotovo ovi koji su danas na dnevnom redu, ministre, neće pomoći da se stanje u pravosuđu popravi.
Vi dobro znate, kao što zna svaki građanin Srbije, da stanje u ovoj oblasti nije dobro, da se ništa nije učinilo ili veoma malo, da se stanje popravi, da nam i dalje sudovima haraju sudije i predsednici sudova predstavnici političkih stranaka, i to onih koji danas ne sede ovde u parlamentu.
Mi govorimo o tome uporno i stalno, govorićemo kada na dnevnom bude ta tačka opširnije i konkretnije. Sada bih pokušala vrlo kratko da se osvrnem na ove zakone. Jednostavno je nemoguće govoriti i kao pravnik udubiti se u bilo koji od predloga ovih zakona, jer ovih 20 minuta koliko je određeno za svaku poslaničku grupu u načelnoj raspravi bi bilo možda dovoljno da se govori samo o jednom od ovih predloga. Zato ću samo kratko da govorim pojedinačno o predlozima ovih zakona.
Kolege koje će govoriti u načelnoj raspravi verovatno će u najkraćem da pretrče preko ovih predloga zakona, ali kada budemo govorili o pojedinostima, koristićemo pravo da govorimo o amandmanima, da pokušamo da ubedimo skupštinsku većinu, ako tada bude više od 13 koliko je danas narodnih poslanika, s obzirom na to da ministra Stojkovića nismo uspeli da ubedimo kada smo govorili na Odboru za pravosuđe i upravu.
Prvi po redu je Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. Ministre, rekli smo Vam i na Odboru, rekli smo i kolegama koji su bili prisutni da smo mi iz SRS mišljenja da ovaj zakon uopšte nije trebalo donositi.
Ne trebaju nam zakoni samo da bismo imali jedan u nizu i da bi predsednik Skupštine s vremena na vreme obavestio javnost kako je ovo najprofitabilnija skupština, jer ne znam koliko je zakona doneto. Donosimo zakon o materiji koja je već regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Da ispunjavamo direktive EU samo tamo gde njima to odgovara nije dobro.
Naravno, ne mislimo mi da ne treba da se usklađuju naši propisi, ali mnogo je godina do tog eventualnog ulaska u tu EU, ako je uopšte u to vreme kada mi dođemo pred vrata bude bilo.
Nikada ne bi bio problem neposredno pre tih integracija da se donese taj veliki broj zakona, ali je nepotrebno donositi zakone i primenjivati 10 ili 15 godina zarad nečijeg ćefa, a nikakve koristi ni u ovoj oblasti, niti uopšte kod građana Srbije od ovih i ovakvih zakona.
U ovu grupu ste, valjda da prođe nezapaženo, odnosno mislite da bi moglo da prođe nezapaženo, uvrstili Predlog zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Ako ste, kolege poslanici, gledali ovaj zakon, mislim da vam je jasno šta je suština. Ovde se radi o stotinak članova ovog predloga zakona, a u svakom članu se radi o povećanju novčanih kazni. Povećanja su zaista drastična.
Čak i u zakonima koji su doneti u vreme ove vlade ili one prethodne vlade, a to govori o tome da nisu tačne tvrdnje predstavnika Vlade o inflaciji u ovoj godini, odnosno da su tačne tvrdnje stručnjaka, ekonomista koji nama predviđaju visoku stopu inflacije. Da je to tako, vidimo i po ovim predlozima, pogotovo i po amandmanima koje je jedan kolega iz poslaničke većine podneo na ovaj zakon. Naravno, svi njegovi amandmani su prihvaćeni od strane ministra na Odboru za pravosuđe i upravu.
Zbog kratkoće vremena reći ću dve ili tri najdrastičnije stvari, odnosno povećanje novčanih kazni, više radi javnosti u Srbiji.
U jednom od članova amandmanski je predviđeno da se u članu 10. Predloga zakona o izmenama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, u Zakonu o oružju i municiji bilo je predviđeno u članu 34. tog Zakona, (o oružju i municiji) kazna za privredni prestup u ovoj oblasti od 30 do 150.000, a novim zakonom se predviđa od 50.000 do tri miliona dinara. Zamislite koliko je puta to povećanje i koliko je tačna priča Dinkića o suficitu u budžetu. Ovaj zakon se donosi samo da bi se napunio budžet, da bi se potvrdila inflacija.
O čemu god da se radi, koji god privredni prestup je u pitanju povećati kaznu od 150.000 na tri miliona dinara je zaista strašno i nema opravdanja. Ne znam kako ćete ministre to da pravdate, ako budete uopšte o tome govorili, ali kažem vam da to nema opravdanja.
Recimo, u Zakonu o javnom redu i miru između ostalog je povećana kazna od 1.000 na 20.000 dinara, a odnosi se na bacanje petardi, pucanje iz vatrenog oružja na svadbama itd. Ne mislim da ovo ne treba da bude sankcionisano, ali ovakvo povećanje je potpuno besmisleno.
Komentarisaću samo jedan član Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U članu 178. tog Zakona u prvom stavu stoji da novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice, između ostalog, ako naredi ili dozvoli da se probna vožnja vozila na motorni pogon vrši bez odobrenja.
Vladi nije palo na pamet da promeni ovaj zakon bar terminološki, jer ne znam koga će to kazniti ako ovde stoji da će se kazniti organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica. Koja je to organizacija udruženog rada danas? Koja je to samoupravna interesna zajednica? To se nije menjalo, ali se kazna od 1.000 do 10.000 po ovom zakonu pretvara u kaznu od 100.000 do milion dinara.
I ovo je dokaz da Vladi nije bitno, kao ni Ministarstvu koje predstavlja ovde ove zakone, da se nešto suštinski promeni, već samo da se narodu uzmu pare.
Nemam više vremena da govorim o ovom zakonu, ali čućete još interesantnih primera.
Predložene su izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova. Ove izmene i dopune odnose se na činjenicu da se predviđa da će organi za prekršaje da se transformišu u sudove za prekršaje i u suštini SRS nema ništa protiv tog transformisanja, ali imamo jedan strah u ime svih sudija za prekršaje – imamo loše iskustvo sa onom prvom tzv. demokratskom Vladom Zorana Đinđića i njegovim ministrom Batićem.
Ni dan-danas, ministre Stojkoviću, niste vratili na posao u Vladi Srbije sve one sudije za prekršaje koje je Vladan Batić svojevremeno razrešio samo zato što su primenjivali zakon. Ovo nije ni karikiranje, ni parafraziranje, hvalili su se tada tzv. demokrate da sudije za prekršaje koje su primenjivale Zakon o informisanju u to vreme, više neće biti sudije za prekršaje.
Više puta sam, kad god sam o sudijama govorila, govorila o tome i zaista očekivala da ova vlada ispravi tu nepravdu i da te sudije za prekršaje vrati na posao.
Inače, dobro je da organi za prekršaje prerastu u sudove za prekršaje zato što, između ostalog, sudije za prekršaje su sudije kao one sudije koje rade u redovnim sudovima, ali im je status bio uvek lošiji od plate, rešavanja stambenih uslova, uslova rada. Uvek je to nekako bilo na marginama, kao da oni nisu ljudi koji takođe dele pravdu, a jesu.
U tom smislu, dobro je da to bude tako, ali samo vam skrećem pažnju, ministre, da se ne desi ono što je već viđeno, da vi u vladajućoj većini ne iskoristite tu situaciju da, kada sve sudije budu razrešene, jer će to morati da se uradi da bi ih vi ovde na Skupštini, a na predlog Visokog saveta pravosuđa, predložili za sudove za prekršaje, da ne iskoristite tu priliku i da jedan deo sudija, koji nekome iz vladajuće većine iz nekih drugih razloga ne odgovaraju, ne budu imenovani za sudije.
Na kraju, imamo Predlog zakona o prekršajima. On je i po dnevnom redu poslednji. Meni je ostalo minut i po da komentarišem taj predlog. Jednostavno, to nije moguće. Naravno, neću ni da govorim sada pojedinačno o članovima ovog zakona. Govoriću ja, govoriće i kolege, pogotovo u raspravi o pojedinostima.
Dve načelne stvari samo da kažem. Prvo, ako je predviđeno da će se organi za prekršaje transformisati u sudove za prekršaje, onda mislimo da nije trebalo, da bi samo ovaj zakon bio ovako obiman i imao ovako veliki broj članova, nije trebalo da se prepisuje Zakon o krivičnom postupku, jer će ubuduće njegove odredbe da se odnose i na ove sudije za prekršaje. S druge strane, nedovoljna je sinhronizacija ova dva zakona u nekim delovima ovog zakona o prekršajima. Tu smo mi intervenisali amandmanski i tu ćemo da se raspričamo u danu kada se bude raspravljalo o pojedinostima.
Ono što sam rekla na početku, spomenuću samo tri člana ovog predloga zakona, to su članovi 46, 54. i 68. koji nemaju uporište u postojećem, važećem i jedinom Ustavu Republike Srbije.
Dakle, ministre, mislimo da je trebalo da prihvatite amandmane SRS bar ove koje se odnose na to da smo vas upozoravali da odredbe zakona koji se predlaže i koji se ovde donosi treba da budu u skladu sa Ustavom, do onih ostalih amandmana koji su pravno-tehničko uređenje zakona. Naravno, nama je najbitnije da se usvoje amandmani koji su suštinski i koncepcijski drugačiji, jer mi u SRS imamo drugačiji prilaz od vas i od stranaka koje će glasati za ovaj zakon.
Dakle, poslanička grupa SRS neće glasati za ove zakone, odnosno glasaćemo protiv ovih zakona. Možda vaša namera i jeste dobra i nemamo suprotno mišljenje u tom delu da neke od ovih stvari treba regulisati ovako kako je predviđeno, ali kažem, koncepcijski potpuno drugačije. Trebalo bi da prihvatite naše amandmane, da bi vam zakoni koje ćete primenjivati bili bolji. Naravno, ne očekujemo mi to od skupštinske većine, s obzirom da mi ne učestvujemo u trgovinama kod glasanja.
Dakle, nećemo glasati za zakon. Imamo mnogo zamerki. Nadam se da će kolege koje budu govorile da govore pojedinačno o zakonima, da ne potroše sve vreme govoreći uopšte, jer je nemoguće sa ovako malo vremena, u ovakvim uslovima predviđenim Poslovnikom, ozbiljno raspravljati o ovako ozbiljnim temama.

Dame i gospodo, pre neki dan sam gledala u jednoj televizijskoj emisiji jedan naš kolega poslanik iz vladajuće većine se nekoliko puta preznojavao pred možda malo i neprijatnim pitanjima voditelja i gledalaca koji su se uključivali u emisiju.
Svi su mu tražili da objasni šta je to dobro i konkretno Vlada Republike Srbije i skupštinska većina uradila, šta je to urađeno, a da to građani vide i da se od toga konačno počinje bolje da živi.
Naravno, nije imao odgovor, kolega je uporno ponavljao koliko je zakona doneto u ovom parlamentu. Znam da to jeste naš zadatak, da mi treba da donosimo zakone, ali mi se čini da redosled i prioriteti koje nam Vlada Republike Srbije ovde dostavlja nisu baš najsrećnija rešenja i nisu ono što je danas Srbiji najpotrebnije. Rekla bih da je to slučaj i sa ovim predlogom zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Činjenica jeste da ovaj, odnosno ovakav zakon Srbiji treba, treba svakoj zemlji. Čuli ste od kolega iz SRS mnogo podataka u toku današnje rasprave. Zaista, neophodnost ovog zakona nije sporna, ali je sporno to što Vlada Republike Srbije nijedan posao izgleda ne zna da uradi valjano do kraja. Možda je ovde Vlada imala dobru nameru, nema ministra, a i kada je tu ne obraća pažnju na narodne poslanike, uglavnom ćaska sa svojim saradnicima, to nije lepo, nije pristojno, ali to je stvar kućnog vaspitanja.
Dakle, Vlada Republike Srbije nije u stanju nijedan posao da do kraja uradi onako kako bi trebalo i kako bi zaista imalo efekta ono što Vlada nešto kao radi.
Svaki problem, odnosno i ovo što pokušavate zakonima o kojima se ovde raspravlja da rešite, to je otprilike neko čačkanje po površini, a u suštini se ništa ne menja i ništa ne dešava. To vam je slučaj i sa ovim predlogom zakona.
Čulo se i dosta pozitivnih ocena o ovom zakonu. Naravno, to ovako kada se gleda uopšteno i paušalno može tako da zvuči, ali zaista je suština takva da primedbe koje smo mi iz SRS imali na ovaj predlog zakona su takve da jednostavno nije moguće prihvatiti da zakon može da bude donet, a da ne budu prihvaćene te naše primedbe. To je ono o čemu mi ovde ceo dan pokušavamo da ubedimo i predstavnika Vlade i skupštinsku većinu.
Naravno, ne očekujemo da će naši predlozi biti prihvaćeni. Ako danas nije prihvaćen predlog rezolucije SRS vezano za ovu sramnu i užasnu rezoluciju o Vojvodini, odnosno o stanju nacionalnih manjina, kako bismo onda mogli očekivati da usvojite neki amandman na neki zakon koji je negde tamo u odnosu na taj problem na ne znam kojem mestu.
Ministar je onako ponosno rekao kako i na odboru i ovde uglavnom nema nekih negativnih konotacija kada je ovaj zakon u pitanju i konstatovao kako nije podneto mnogo amandmana.
Mi iz SRS, činjenica je, nismo podneli veliki broj amandmana, ali ponavljam, amandmani su takvi da jednostavno bez njih zakon ništa ne vredi i ne bi mogao ni da se primenjuje.
Opet imate problem, kao i sa većinom zakona koje ste doneli, da Vlada predlaže a vi usvajate neprimenjive zakone i to je već postala praksa. A mi uvek znamo, kada donesemo jedan zakon, kada ga vi usvojite, da nam sledi u nekih narednih mesec, dva ili tri izmene i dopune tog zakona, tako da smo mi više oguglali na takve situacije i ne obraćamo pažnju. Znamo da je to neminovnost.
SRS programski i od početka svog delovanja je na putu da treba da se stane na put narkomaniji i mislimo da treba država aktivno da se uključi u borbu protiv narkomanije. Stručna ekipa SRS je pripremila jedan program i mi ćemo uskoro krenuti u jednu ozbiljnu i opsežnu kampanju, mislim na tu borbu protiv narkomanije, jer očigledno da država i državne institucije to ne žele da rade, jer da žele onda ne bismo imali ove probleme o kojima su govorile kolege, a oni su prosvetni radnici, o odnosu Ministarstva prema predmetu fizičkog vaspitanja.
Ako ne krenemo od predškolskih klupa, ako edukativno ne budemo delovali na decu pa dalje, dok ne postanu odrasli ljudi i građani, onda neće biti nikakve vajde od svega ovoga što mi ovde radimo. Strašno je, doping jeste prisutan u sportu, prisutan je u svetu i kod nas, naravno, nemamo mi dovoljno podataka, niko se ozbiljno nije bavio, ali nažalost doping, i to u onom najgorem obliku alkoholizma i narkomanije, prisutan je u svim sferama života, čak i među visokim funkcionerima političkih stranaka i visokih funkcionera, mislim na one državne, i to jeste problem.
Krajnje je vreme da se tome stane na put. Vi očigledno niste spremni na to. Donećete na predlog Vlade ovakav jedan nonšalantan zakon, mislim da je to najbolji izraz. Nešto je spomenuto šta bi tu trebalo da se dešava, ali ništa konkretno i ništa značajno. Mi smo amandmanski intervenisali na nekoliko članova. Samo ću da spomenem član 3, gde smo predvideli da antidoping pravila važe i za životinje, ako se radi o sportu gde životinje učestvuju.
Prosto je neverovatno da ministar i Vlada nisu ovako nešto predvideli, neverovatno da se Vlada pravi luda pred nečim što svi u Srbiji znaju da postoji, svi znaju koliko se plaćaju opklade za konjičke trke, koje su pare u konjičkom sportu. Zašto Vlada želi da sačuva ergelu Dragoljuba Markovića i neke slične ergele, to mi zaista nije jasno, ali je očigledno da neke krajnje namere postoje, opet nešto što nije napisano direktno u samom zakonu, ali svakako mi to znamo da pročitamo između redova.
Kada je reč o ovoj antidoping agenciji, odnosno antidoping odboru pri Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore, a mi iz SRS to predlažemo, samo bih prokomentarisala nešto.
Malopre je koleginica koja će podržati ovaj zakon rekla kako će ova antidoping agencija, koja je predviđena ovim zakonom, biti potpuno samostalna i nezavisna u svom radu.
To je potpuno nemoguće i neverovatno, i nemojte stalno da nam pričate tu priču o nekakvoj nezavisnosti, samostalnosti nekih organa, jer nećete vi ljude ubrati sa grane pa dovesti u ovu ili bilo koju drugu agenciju.
Naravno da ćete dovesti vaše partijske istomišljenike, vaše poslušnike i nemojte da nas ubeđujete, nemojte građane Srbije da ubeđujete, još samo da mi neko objasni kako će to, odakle će da iznikne taj neko ko je potpuno nezavisan i samostalan i na koga niko ni na koji način neće i ne može da utiče. To je jednostavno nemoguće i zato nemojte građanima Srbije da bacate prašinu u oči.
Naravno, u članu 6, govorio je kolega Sreto Perić, ono vaše čuveno u zakonu da se nešto može ili da se nešto ne može, a mi iz SRS zastupamo stav konciznih i preciznih pravnih normi i naravno, ovo može, to nikako ne može da stoji, već mora da se zna da li neko za nešto odgovara ili ne odgovara, jer ne može u zakonu da se kaže da nešto može, pa onda to što može, onaj ko primenjuje može da proceni da baš ne mora i, naravno, još jedna mogućnost za zloupotrebu.
Gledala sam, ove članove 52. i 53. koji se odnose na kažnjavanja, ovde nismo imali amandman, ali čisto ovako je interesantno i mislim da bi bilo dobro da ministar ovo čuje, jer ovo je problem sa svim zakonima ove vlade, neverovatno veliki rasponi kada su u pitanju prekršajne kazne i neverovatno je kako su sortirani prekršaji.
Reći ću vam konkretan primer, koji mi se čini najupečatljivijim. Prvo, u članu 52. stoji da će se novčanom kaznom od 50.000 do 350.000 dinara kazniti za prekršaj nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo lice, pa je onda nabrojano, između ostalog u tački 6) kaže "ako u okviru svojih nadležnosti ne preduzme mere i aktivnosti utvrđene članom 10. stav 1. ovog zakona". Član 10. govori, "Nacionalna sportska asocijacija dužna je", pa onda navodi šta sve treba da uradi.
U članu 53. je predviđeno da se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 kazni za prekršaj fizičko lice, između ostalog, ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogući obavljanje doping kontrole.
Kolege poslanici, ako ste pratili ovo što sam rekla, dakle, u prvom slučaju je predviđena kazna od 50.000 do 350.000 dinara. Na stranu taj raspon, ali govorim o toj maksimalnoj od 350.000 dinara. Maksimalna kazna licu koje ne dozvoli i onemogući obavljanje doping kontrole je samo 50.000. Šta ovo znači?
Znači da sportista može do mile volje da se dopinguje, da postigne odgovarajući rezultat, taj rezultat donosi mnogo novca, i njemu i onome ko ga šalje na sportsko takmičenje, i on će zato da bude kažnjen novčanom kaznom od 50.000 dinara.
Ovakvih primera imate u oba člana, a o tome ćemo govoriti kada budemo govorili u pojedinostima. Pretpostavljam da više nemamo vremena da govorimo o ovom zakonu, ali ćemo govoriti u pojedinostima. U svakom slučaju, SRS, naša poslanička grupa ne može i nikada neće glasati za zakone koji samo imaju naslov koji može da izgleda tako da kažemo da ovaj zakon treba da se donese. Nikada nećemo glasati za zakon koji suštinski ne rešava neku problematiku, nego je samo načne i ostavlja mogućnost zloupotrebe i širokog tumačenja zakonskih normi.

Dame i gospodo, obaveza predsednika Narodne skupštine iz člana 27. stav 1. tačka 4) Poslovnika Narodne skupštine je da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Od 10 sati jutros predsednik Narodne skupštine se ne stara o primeni ovog poslovnika, odnosno od 10 do 13,15 prekršeno je više članova ovog poslovnika. Zaista je neozbiljno što pokušavate, zato što vas je 126, ali se očigledno mnogima jako žuri, pa svakog sekunda ili svakog narednog minuta će vas biti manje od 126 i nećete uspeti da izglasate dnevni red.
Dakle, neozbiljno je da zloupotrebljavate tu činjenicu da još uvek imate većinu u Skupštini i da sebi dozvoljavate da od Skupštine pravite Alajbegovu slamu. Dovoljno ste uradili kada ste doneli ovakav poslovnik. Govorili smo vam i tada da je restriktivan, da je nedemokratski, ali niste nas slušali, imali ste većinu i usvojili ste. Mogli ste tada da kažete da vam ni za usvajanje dnevnog reda ne treba većina. Mi nismo mogli da vas preglasamo.
Prevarili ste se, izglasali ste da bar u toku utvrđivanja dnevnog reda morate da imate većinu. Onda to zaista morate da imate i morate da obezbedite.
Ne možete da se igrate i da u 10 sati kažete da se nastavlja u 11, pa u 11 da se nastavlja u 12. U 11 sati ste morali da kažete da nastavljamo sutra u 10 sati. To je jedino ispravno po Poslovniku. Sasvim sam sigurna da svi pravnici u ovoj sali to dobro znaju. Znate i vi, gospodine Predraže Markoviću, ne sumnjam u to, ali zloupotrebljavate Poslovnik. Verujte, to će se vama obiti o glavu. Ovi koji vas teraju da to radite verovatno će proći samo tako što više neće biti u ovom parlamentu, a vi imate mnogo više i mnogo šire odgovornosti zbog zloupotrebe primene Poslovnika Narodne skupštine.
Razumem vas, vama se ne sedi u ovoj sali, niste navikli, zato ste i uveli ovakav Poslovnik, zato što vas ne interesuje ono što se ovde dešava. Vi ovde prošetate, vas 10, 20, u vrh glave 30 sedi u ovoj sali. Sad vidim da ste jako ljuti na poslanike Srpske radikalne stranke zato što mi pokušavamo da ukažemo na ispravnu primenu ovog poslovnika, a vi ste ljuti zato što mislite da zbog nas sedite u ovoj sali već sat i po vremena. Verujte, nije zbog nas. Što se nas tiče, slobodno idite, mi ćemo biti ovde i sutra u 10 i prekosutra u 10. Mi smo ovde da radimo, a vi malo da se prošvrćkate po Skupštini i ovoj sali.
Žao mi je, ali moraćete da nas slušate. Mi ćemo i dalje da upozoravamo na povrede Poslovnika. Ko nema strpljenja, izvolite, izađite. Vi valjda imate komotnu većinu, nije bitno da li neko mora negde da ode, moći ćete vi i bez tog nekog ko eventualno izađe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je malopre rekao predsednik Skupštine, da je jedina poslanička grupa koja je prijavila poslanike da govore o ovom predlogu poslanička grupa SRS, govori o ozbiljnosti ovog parlamenta, odnosno o ozbiljnosti poslaničkih grupa.
Ovo što se danas dešava u prepodnevnom delu i sada u nastavku sednice je silovanje parlamentarizma, silovanje Narodne skupštine. Ovo je neverovatno, smejte se vi koliko god hoćete, ovo nije smešno, ovo je tragično, žalosno, tužno, jadno, i teško nama, teško Srbiji sa ovakvom Vladom, gospodine Velimire Iliću, i sa ovakvim odnosom prema Narodnoj skupštini i prema narodu Srbije.
Vi se usuđujete... Najpre vaša koleginica pre vas kaže – igrom slučaja se desilo da joj zakon ne bude usvojen. Neverovatno! Najnormalnijim glasanjem zakon nije bio usvojen, i to dva puta glasali u toku dana, Marković kršio Poslovnik, i ona kaže danas da igrom slučaja nije usvojen zakon. Vi danas obrazlažete kako je postojao neki amandman koji, na kraju krajeva, nije bio amandman Vlade. Stvarno moram da se prekrstim pred kamerama, ovo je neverovatno.
Vi u obrazloženju zakona kažete: "Pošto se opravdano postavlja pitanje usaglašenosti stavova 2, 3. i 4. člana 36. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji su nastali tako što je usvojen amandman i implementiran u stav 4, a koji nije bio predlog Vlade Republike Srbije, smatra se da je neophodno brisanje ovog stava."
Kolege drage, da li ste ovakvo čudo neviđeno negde u parlamentarnoj praksi savremene Evrope, savremenog sveta i Srbije videli i čuli?
Dakle, mi ovde treba da budemo glasačka mašina, kako misle ministar Ilić i Vojislav Koštunica i sve što nam Vlada predloži mi samo glasamo, kažemo da je u redu, tako je, i mi ovde nećemo ništa da radimo.
Umesto da budete zahvalni narodnim poslanicima koji ozbiljnim pristupom, predlozima i amandmanski intervenišu i pokušavaju da urede neki predlog koji nam dajete, vi se usuđujete da kritikujete narodne poslanike i ovako crno na belo ostavljate trag da je neophodno brisanje ovog stava zato što je došao od Narodne skupštine, a ne od Vlade Republike Srbije. Ako je i od vas, previše je, zaista.
Pravo stanje, zbog čega ovo radite, gospodine Velimire Iliću, jeste vi i Nenad Bogdanović i vi to dobro znate – uprava grada Beograda je jedina uprava u Srbiji koja ne primenjuje ovaj zakon sa ovim amandmanom koji danas hoćete da brišete.
U svim drugim gradovima, u svim drugim opštinama od kada je zakon stupio na snagu, a to je bilo krajem jula, zakon se normalno primenjuje, a Nenad Bogdanović je doneo nekoliko uredbi kojima je stavio van snage zakon koji je u Skupštini usvojen.
Nenad Bogdanović je u dogovoru sa vama rekao da on nema uslova da Beograd primenjuje ovaj zakon. Ko ga pita da li ima uslova? Zakon je doneo parlament, donela Narodna skupština i ko pita Nenada Bogdanovića i Velimira Ilića da li taj zakon može da se primenjuje. Mora da se primenjuje.
Zašto ste požurili sa ovim, gospodine Iliću? Zato što je 28. septembra doneta odluka Ustavnog suda (i uskoro ćemo, kolege poslanici, imati opet ovaj zakon sa izmenama i dopunama) gde su stavljene van snage te Bogdanovićeve uredbe i gde je rečeno da je neustavno ograničavanje rada, da je kršenje prava na rad ovo što vi pokušavate kroz ovaj zakon i što je Bogdanović uradio kroz svoje uredbe.
Znate da je ta odluka Ustavnog suda doneta, ili bar znaju u vašoj službi pa su vas nagovorili da idete ovako navrat-nanos sa ovakvim zakonom. Još nije objavljena ta odluka, ali je pitanje dana kada će biti, pa vas pitam šta ćete uraditi kada ta odluka Ustavnog suda bude za neki dan objavljena, a biće, doneta je 28. septembra ove godine, znači pre nekih desetak dana.
Izlaze taksisti neregistrovani da zatvore ulice, izlaze taksisti registrovani da zatvore ulice; ovi se bune zato što im ne date dozvole, ovi drugi se bune zato što hoćete ovima da date dozvole. Vi ste onda lepo, kao Vlada koja je legalistička, procenili koga ima više; više ima registrovanih, nego neregistrovanih taksista, i da učinite uslugu registrovanim taksistima, tu je više glasova na izborima.
Vidite, mi srpski radikali smo iskreni prema ovom narodu, uvek bili i uvek ćemo biti – i mi znamo da je manje neregistrovanih nego registrovanih taksista, ali isto tako znamo da zabrana rada neregistrovanim taksistima predstavlja kršenje ustavnog prava na rad i mi to kažemo, ne pitamo koliko košta. Vi samo o tome razmišljate, gospodine Iliću, i vi, i Vojislav Koštunica i kompletna Vlada.
Govorila sam vam, kada smo govorili u julu o ovom zakonu, angažujte inspektore, gospodine Iliću, dogovorite to sa Nenadom Bogdanovićem, pa da inspektori urede stanje taksi vozača na ulicama Beograda i na ulicama Srbije. Da li znate koliko u Beogradu ima taksista penzionera, da li znate koliko ima taksista koji imaju duple radne knjižice, koji su negde tamo zaposleni, a u slobodno vreme rade kao taksisti?
Da li znate koliko je taksista očeva otišlo u penziju, a taksi tablu stavio sin na kola i vozi? Svi ti takvi ugrožavaju, normalno, ove taksiste koji su u udruženjima, koji su registrovani, koji plaćaju poreze, doprinose, a sa druge strane ugrožavaju i ove koji ne mogu da počnu da rade zbog takvih.
Danas sam razgovarala sa jednim taksistom (koristim često taksi, a znaju i oni da je ovo na dnevnom redu) koji jeste član udruženja i koji nema baš lično neki interes da se ovaj zakon donese, ali kaže – kažite slobodno, gospođo, za govornicom, svi će taksisti da vam potvrde, da u Beogradu nema više od 5.000 legalnih taksista. Vi pričate priču o 7.000 taksista. Tu računate verovatno i one na aerodromu. Da li znate kako rade taksisti na aerodromu i kako rade taksisti kod "Hajata", na autobuskoj i železničkoj stanici?
Na aerodrom ne sme da dođe taksista, dobiće batine ako dođe neki normalan čovek. Tamo su oni koji su 20 godina tamo, koji diluju sa nekim zaposlenima na aerodromu: on lepo pozove taksi, zna se da može da dođe taksista koji je sa njim u dilu i onda fino dođe stranac, pošto vama dolaze mnogo stranci, dođe stranac u Srbiju, plati 30 evra, dođe do "Hajata" i njemu to i nije mnogo, 30 evra od aerodroma do hotela. Ali, šta se dešava kada se vraća kući – zamoli službu na recepciji da mu obezbede taksi, oni pozovu taksi i on se od "Hajata" istim putem vrati na aerodrom za 570,00 dinara. Onda se pita u kakvu je zemlju došao i kako se u ovoj zemlji radi.
O tom problemu, gospodine Iliću, treba da vodite računa i o takvim problemima. To je vaša nadležnost. Nije vaša nadležnost da držite predavanja narodnim poslanicima. Vi fini gospodin, vi fini gospodin koji psuje majku policajcu, koji gađa novinara fasciklom. Gospodine Iliću, nismo mi od juče ovde, niste ni vi, znamo se.
Dakle, gospodine Iliću, uredite taksi prevoz u Srbiji. Angažujte vaše inspektore.
Naredite im da rade za pare koje dobijaju u obliku plate, a ne za pare koje dobijaju od taksista koji im daju ispod žita. Kada budete to uredili, kada to budete sprečili, neće biti previše taksista ni u Beogradu, ni u Srbiji.
Neki od neregistrovanih taksista (bili su kod vas na razgovoru i vi to znate) tri godine nemaju dozvolu za rad; neki su u međuvremenu dobijali te dozvole. Da li znate kako su samo neki izvučeni iz šešira pa dobili dozvole, nekih 500 je dobilo, a 2.500 još nije dobilo?
Da li možete vi da nam kažete koji su to bili kriterijumi, koliko košta taj kriterijum? Zašto je dozvoljeno svim tim ljudima da... vi kažete kupe neko auto i hoće da budu taksisti.
Naravno, moraju da kupe auto. Vama to ne smeta. Moraju da polažu poznavanje grada. Tamo im se uzme neka taksa od nekoliko hiljada - i to ste pustili, ne smeta vam. Moraju da plaćaju estetski pregled vozila - i to ste pustili, ne smeta vam. Podneli su zahtev da se upišu u registar, napisano im je šta još treba da dopune, koju dokumentaciju, sve to urade i onda kažu – sada ne može, ne da Nenad Bogdanović.
Od kada je Nenad Bogdanović vlast u Beogradu ti problemi sa taksistima u Beogradu postoje. Problemi sa taksistima u celoj Srbiji postoje zato što vaše ministarstvo, koje je nadležno, nije na ozbiljan način pristupilo rešavanju tog problema, gospodine Iliću.
Zašto se niste založili i zašto se ne zalažete da se omogući da taksisti uvoze vozila sa smanjenim carinama? Njima je to osnovno sredstvo za rad. Zamislite velikodušne Vlade – taksimetar mogu da uvezu bez poreza, a vozilo ne mogu.
Šta ste još uradili? Ti ljudi su imali, sad kada su nepovoljni i skupi krediti, ali šta će, narod uzima kredite i taksisti su imali prosek 18.000 dinara. Na taj prosek su plaćali poreze i doprinose.
Šta se sada desilo? Sada su im razdvojili gospodin Ilić i Dinkić, nekada nisu baš bili u ljubavi, a danas se odlično slažu kada treba da se radi protiv naroda, razdvojili su im i na poseban iznos se plaćaju doprinosi, na poseban iznos se plaćaju porezi, pa onda ti ljudi njima plaćaju doprinose na 12.000 dinara; sa 12.000 dinara, i da hoće, ne mogu ni na kredit da kupe sebi novi auto.
Gospodine Iliću, ovo nije problem preko koga može olako da se pređe, nije onako kako ste vi mislili, za minut-dva da ovde nešto kažete i mi ništa da ne kažemo. Dogovorili ste sa onima koji su prošli put glasali za amandman, sada ste se sa njima dogovorili da glasaju za brisanje tog amandmana, ali naravno, to su vaše unutarkoalicione stvari, sada neću u to da ulazim, ali o tome ćemo pričati uskoro u izbornoj kampanji.
Još jedanput vas pozivam da se ne igrate sa Narodnom skupštinom i da poručite na sednici Vlade, jer se to danas već drugi put samo u jednom danu ponavlja, da kažete Vojislavu Koštunicu, legalisti, a pozvaćemo ga mi, pošto po Poslovniku imamo pravo na to, da nam objasni kako se to legalizam uživo provodi, kako može jedan zakon da se donese u julu, da se ne primenjuje, da ga ne primenjuje samo jedan gradonačelnik, jedan Nenad Bogdanović.
Sada, kao, Nenad Bogdanović i njegovi legalisti izašli iz Skupštine, neće da pomažu Vladu, nije nego, a vi brže-bolje njihovom zahtevu da udovoljite, da udovoljite Nenadu Bogdanoviću, ne biste li ih vratili u skupštinsku salu.
Gospodine Velimire Iliću, vi znate da mi mnogo znamo.

Dame i gospodo, najmanje što sam očekivala od ministra Ivane Dulić-Marković bilo je da se uljudno zahvali gospodinu dr Paji Momčilovu i prof. dr Zoranu Mašiću na edukaciji koju je besplatno dobila na temu koju pokriva njeno ministarstvo i ovi zakoni.
Videli ste po sadržini naših amandmana i po tome koji su narodni poslanici govorili o amandmanima na oba ova zakona koliko je poslanička grupa SRS ozbiljna i koliko zaista isključivo iz razloga struke i poboljšanja zakona pišemo amandmane, predlažemo amandmane. Sve kolege koje su danas govorile su stručnjaci upravo za oblasti koje pokrivaju ova dva zakona i neverovatno je da ministar u toku dana nije imala potrebu da se stručno sukobi sa kolegama koje su govorile o ovim amandmanima, da kaže nešto što bi išlo u prilog, naravno nešto smislenije od ovoga što je Vlada u obrazloženju napisala zbog čega ne prihvata ove amandmane.
Čak su neke kolege iz drugih poslaničkih grupa i direktno pozivale gospođu Dulić-Marković da odgovori na neka pitanja i ostali su uskraćeni, kao i mi ostali, za te konkretne odgovore.
Uobičajeno volim da govorim konkretno, jasno i zato ću malo da konkretizujem onaj deo o kojem je govorio dr Paja Momčilov. Kada je u pitanju rad Ministarstva poljoprivrede samo da podsetim narodne poslanike, a i javnost Srbije na onaj period iz 2001. godine posle čuvene petooktobarske buldožer revolucije, da je EU u znak zahvalnosti tadašnjim revolucionarima, odnosno revolucionarnoj vladi Republike Srbije, odobrila, tada SRJ, izvoznu kvotu od 10 hiljada tona mesa. Lepo od EU, ali nije lepo od tadašnjeg ministra Saše Vitoševića i tada njegove desne ruke Ivane Dulić-Marković, da je ta kvota, zamislite, ostala neiskorišćena. Prosto neverovatno.
Nemojte da se smeškate, gospođo ministar, nego posle mene, ako budete imali potrebu, izađite i ovde kažite šta imate da kažete, vi i vaš saradnik, ceo dan se smejete u lice poslanicima Srpske radikalne stranke. To je nedopustivo.
Da li znate ovde odnos između nas i vas, a pogotovo vi gospodine, ne znam u kojoj ulozi ste ovde, da ste se onako u lice smejali dok je govorio dr Paja Momčilov. Nedopustivo je. Zaista predsedniku Skupštine najoštrije izražavam protest, moraće i trebalo bi da povede računa o tome kome dozvoljava da sedi u ime Vlade Republike Srbije. Ovo se na vas ne odnosi, vi naravno, kao ministar treba da budete ovde.
Dakle, gospodin Paja Momčilov je takođe govorio o uvozu, o odobrenju uvoza u odnosima sa Republikom Srpskom, pa je spomenuo da tog uvoza nema, ali je odobren uvoz proizvođaču Lijanoviću iz BiH. Tako je rekao gospodin Paja Momčilov i rekao je – ne znam zašto iz Republike Srpske ne može, a Lijanović može. Gospodo, ja ću da objasnim. Lijanovići su iz Širokog Brijega i nadam se da je onda svima jasno zašto sadašnje ministarstvo odobrava uvoz Lijanovićima, a ne proizvođačima iz Republike Srpske.
Vidite ovo što je ovde napisano, ovo su podaci, gospođo Dulić-Marković, koje smo mi iz SRS dobili iz vašeg najužeg okruženja, iz Ministarstva, i znate da mi inače imamo tu mogućnost. Javna je tajna da na mesto direktora javne veterinarske stanice može da dođe samo neko ko ispunjava dva uslova: jedan je da je član G17 plus, a drugi dodatni, što je neverovatno, da i pored toga mora da priloži 5.000 evra. Direktore stanice i svih drugih javnih veterinarskih ustanova postavlja član G17 plus dr Dejan Krnjajić. Je l′ tako? Tako je.
Nadzor nad sprovođenjem svih propisa u oblasti poljoprivrede vrši se preko sektora za inspekcijski nadzor, što je normalno.
Vi ste, gospođo ministar, za svog pomoćnika u ovom sektoru predložili, dr Paja Momčilov je rekao samo struku tog čoveka, a ja ću i ime, predložili ste Stojana Arizanovića, diplomiranog elektroinženjera.
Taj gospodin Stojan Arizanović možda bi bio dobar u nekom drugom ministarstvu, ali ne znam šta će u Ministarstvu poljoprivrede, ali on je izgleda čovek koji odlično funkcioniše u svim sistemima. On je bio pomoćnik inspektorima Marinku Radiću i Miloradu Jakšiću, julovcima, i sam je tada bio julovac, pa je onda bio pomoćnik Dragoslavu iz vremena DOS-a, tada je bio u nekoj od stranaka DOS-a, a danas je vaš pomoćnik.
Hajde i da mu oprostimo to, možda je nešto uspeo da nauči, iako je elektroinženjer, ali ne možemo da mu oprostimo činjenicu da se protiv njega vodi krivični postupak pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem K 1218/01. Ovi podaci, ministarko, vam ne služe na čast, ni vama ni vašem ministarstvu.
Želim nešto sada da kažem o amandmanu i o Predlogu zakona za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije. Kolege, doktori Paja Momčilov i dr Zoran Mašić su sa stručnog aspekta rekli dovoljno o tome zbog čega ovaj zakon ne treba da se donese. Ja zaista kao pravnik, nisam kao ovaj vaš Stojan Arizanović da se mešam u ono što ne znam, sa tog aspekta neću da govorim o ovom zakonu, ali ću da kažem da sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se briše član 5. ovog zakona.
Član 5. kaže – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovo ću malo da objasnim zato što kolege iz vaše stranke vrlo često u javnim nastupima u TV emisijama komentarišu kako mi iz Srpske radikalne stranke podnosimo amandmane radi amandmana, pa kažemo - briše se, briše se, pa se čak briše i to da se zakon objavljuje u "Službenom glasniku".
Ja sam baš iz tog razloga, da to objasnim podnela taj amandman na ovaj član 5. zakona. Kada bi ovaj zakon imao smisla i kada bismo mi iz SRS prihvatili postojanje takvog zakona, onda bismo ga tretirali kao onaj prethodni; znamo da treba zakon o veterinarstvu i zato smo pokušali da pomognemo Vladi i skupštinskoj većini našim amandmanima da taj zakon uredimo onako kako mi srpski radikali mislimo da treba da bude uređen. Vi se koncepcijski ne slažete, vaše je pravo, nemamo ništa protiv, vi ćete obezbediti većinu, donećete taj zakon. Niko od nas nije rekao da taj zakon ne treba da bude donet. Naravno, mislimo da treba da bude drugačiji, ali to ćemo posle narednih izbora.
Ovaj zakon ne treba da postoji u našem sistemu; zakon o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije nema mesta i ne treba da postoji u našem pravnom sistemu.
Iz tog razloga jedini način da naša poslanička grupa izrazi taj svoj stav ovako kako ja kažem jeste da se predloži da se pojedinačno svaki od ovih članova zakona briše. Nema šta da se popravlja, nego da se briše. Onda je normalno da se briše i član 5. koji predviđa objavljivanje u "Službenom glasniku" ovog zakona.
Dakle, da se vratim na ono što sam htela da kažem. Da mi mislimo da ovaj zakon treba da postoji, pa da ga eventualno amandmanima na neki način doteramo i uljudimo, onda bi bilo mesta i da ostane ovaj član koji govori o objavljivanju. Ako mislimo da zakon uopšte ne treba da postoji, onda naravno ne može ni da bude objavljen. Ovo sam rekla više radi javnosti. Kolege narodni poslanici to odlično znaju, a znaju to i oni koji u medijima pokušavaju da omalovaže naš rad upravo obrazlažući taj naš stav kada predlažemo brisanje pojedinih članova.
Konkretno, u obrazloženju ovog mog amandmana, a i amandmana ... Kolega, da li imate nešto da kažete? Javite se, vaša poslanička grupa ima pravo 15 minuta da govori, nemojte da dobacujete, nije lepo, to je kolega iz G17 plus.
Dakle, u obrazloženju amandmana na ovaj član mi smo jasno rekli, obrazloženje je jednako za sve amandmane, zato što su amandmani identični, da je nemoguće da se može iz jednog centra koordinirati rad 31 institucije sa najmanje toliko laboratorija, pa onda stoji koju kontrolu obavljaju, da li veterinarsku, sanitarnu, fitosanitarnu itd. To sve stoji u obrazloženju amandmana i onda je nejasno obrazloženje Vlade koja kaže zbog čega ne prihvata ovaj i ostale naše amandmane - zato što se formiranjem agencije za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije uspostavlja institucionalni okvir koji će obezbediti kontrolu u proizvodnji, prometu i međunarodnoj trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Dakle, ovo se ne slaže sa onim što smo mi rekli, odnosno potpuno potvrđuje ovo što smo mi rekli u obrazloženju amandmana.
Vlada dalje kaže: "U procesu uspostavljanja institucija, Evropska unija, preko programa pomoći koji sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, realizuje opremanje sedam veterinarskih, 14 fitosanitarnih i devet sanitarnih laboratorija, kao i trening osoblja u ovim laboratorijama." Ne znam da li ćete da uvedete fitnes za osoblje u ovim laboratorijama, ne znam šta vam znači taj trening.
Vlada takođe kaže da će za početak u ovoj agenciji da se zaposli svega 150 ljudi. To je jednostavno nemoguće; ova sadržina posla, onda ili ovo radite samo reda radi, bez namere da zaista nešto ozbiljno uradite, pa potvrđujete da smo mi u pravu i da ovo ne treba, ili morate da zaposlite mnogo više ljudi da bi pokrili ovu oblast koja je predviđena u ovom predlogu zakona.
Interesantno mi je u ovome, kaže se u obrazloženju ovog predloga zakona kako će Vlada doneti osnivački akt i imenovati privremenog direktora, članove upravnog odbora u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zašto, gospođo Dulić-Marković, privremenog? Prvo, zašto će Vlada donositi osnivački akt ako imamo zakon? Drugo, zašto privremene organe?
Znamo mi iz Srpske radikalne stranke, zna i javnost Srbije, svaki dan po novinama možemo da vidimo i imamo dovoljno informacija o tome ko je u kom upravnom odboru, koliko košta glas za ovaj zakon, koliko košta glas za onaj zakon i onda vi kroz zakon predviđate neke privremene organe, pa kada vam je neko potreban za izglasavanje nekog zakona, eto mesta gde ćete da ga postavite, pa kada otkaže poslušnost, dovodite drugog, zato što sebi omogućavate sve to kroz zakon.
Ponavljam, vreme za obrazloženje amandmana mi ističe, SRS je takvog stava da ovaj zakon ne sme i ne treba da se donosi. Neprihvatljivo nam je što kažete da će se ova delatnost finansirati delom iz donacija. Dobro znamo da nas donacije jako puno koštaju, a u primeni ovog zakona može da bude prevelika cena za život i zdravlje građana Srbije.
Za početak rada ove agencije predvideli ste iz budžeta Republike Srbije 22.636.000 dinara. Gospodo iz Vlade Republike Srbije, gospodo iz vladajuće većine, svaki zakon 20 miliona, 50 miliona, 100 miliona, građani Srbije ne mogu više da podnesu finansiranje vaših, pogotovo nepotrebnih, agencija za uhlebljenje partijskih istomišljenika.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da kažem da danas nisam bila u prilici da obrazlažem amandmane koje sam podnela na ove prethodne zakone, ali su to moje kolege radile uspešno, nadam se i u mom odsustvu. Prisustvovala sam slavi opštine Zemun i čestitam građanima Zemuna današnju slavu.
A sada o članu 7. odnosno o Predlogu zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. O tome da ovaj zakon nije ni morao, odnosno nije trebalo da se donese, govorile su moje kolege i u današnjoj raspravi, a govorili smo i u onoj načelnoj raspravi, i svakako da je to stav SRS, da nemamo razloga i da nemamo potrebe da zakonom štitimo kriminalce.
Mišljenje srpskih radikala je da svako ko je počinio neko krivično delo za to krivično delo mora da odgovara, nema zaštićenih, nema povlašćenih. Jer ovo što ste vi već uveli i bez postojanja zakona samo je dovelo do toga da je povećan kriminal u Srbiji i da kriminalci više ne prezaju, mogu da urade šta god hoće, ne rade to uglavnom sami, znaju da će biti zaštićeni svedoci.
Naravno, nekog drugog će da ocinkare ili će da slažu, da svoju priču prenesu na nekog drugog, i svi to znamo, i svi u Srbiji to znaju, i zna se koja su aktuelna imena, spominjale su moje kolege, aktuelna imena takozvanih zaštićenih svedoka, i to prema mišljenju SRS ne ide u prilog suzbijanju kriminala u Srbiji. Mi smo kao stranka pri stavu da kriminal u Srbiji mora da se svede na minimum, odnosno na minimalnu moguću meru, da ne kažem da se potpuno iskoreni.
Zakone koje predlaže Vlada Republike Srbije, ti zakoni ne idu u prilog onoga što je programsko opredeljenje SRS. Zašto vi želite da štitite zaštićene svedoke, to ćete verovatno jednog dana, ne mislim lično na narodne poslanike, mislim na one koji predlažu ovakve zakone, to će svakako jednog dana pred nekim nepristrasnim i nezavisnim sudovima da se objašnjava.
Ako već donosite ovakav zakon, glasaćete za njega, verovatno, ukoliko se ne raspadnete pre toga na ovom penzionom, trebalo bi bar da Vlada kao predlagač vodi računa o tome, kada predlaže zakone da oni zaista budu, ponavljam više puta ono što zaista mislim i što mi srpski radikali mislimo o predlozima zakona, jasni, precizni, primenjivi i da se u primeni zakona na minimum svede eventualna zloupotreba.
Nijedan zakon koji je do sada Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini nema ove karakteristike. I kao da neko potpuno svesno i namerno predlaže i donosi zakone da može da se kaže, da se stavljaju recke, koliko smo mi zakona doneli, koliko puta smo ih menjali i dopunjavali.
A ti zakoni u suštini ništa dobro ne donose građanima Srbije, ne rešavaju na pravi način oblast na koju bi trebalo bar po naslovu da se odnose.
Član 7. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, na koji je kolega Božidar Koprivica podneo amandman, govori o komisiji za sprovođenje programa zaštite kao nadležnom organu. Član 7. kaže u stavu 1. da odluku o uključenju, produženju, obustavi i prestanku programa zaštite donosi komisija za sprovođenje programa zaštite koja ima tri člana.
Amandmanska intervencija je bila da se umesto "o uključenju" stavi reč "uspostavljanju", a da se briše reč "program". Naravno, sada kada ovo ovako kažem, dakle, neko ko nema ispred sebe zakon, verovatno nema jasnu predstavu šta se u stvari amandmanom htelo i zato ću da vam pročitam kako bi trebalo da glasi ovaj stav sa amandmanskim izmenama.
Dakle: "Odluku o uspostavljanju, produženju, obustavi i prestanku zaštite donosi Komisija za sprovođenje Programa zaštite, koja ima tri člana." Ne razumem zašto ministar, kao predstavnik predlagača, nije ovaj amandman prihvatio, kao ni one prethodne amandmane koji su u istom smeru, sa istim ciljem. Mislim da je moralo da se shvati, očekujem da će to kolege narodni poslanici da shvate i prihvate do dana za glasanje, da su naša amandmanska rešenja preciznija, konkretnija i doprinose značajnom poboljšanju teksta zakona.
Član 7. ima pet stavova. Amandman je bio na stav 1 - da se jasnije uspostavlja princip, da se ovim zakonom utvrđuju mere i radnje kojima se pruža i obezbeđuje zaštita lica. Dakle, cilj nije da se donese program, već da se obezbedi i pruži zaštita. Iz tog razloga je ovaj amandman napisan. Takvo obrazloženje stoji uz amandman.
Malo ću da komentarišem stav 2. člana 7, koji kaže: "Jednog člana Komisije imenuje iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije predsednik Vrhovnog suda Srbije, drugog člana imenuje iz reda svojih zamenika Republički javni tužilac, a rukovodilac Jedinice za zaštitu član je Komisije po položaju".
Naravno, ovo bi trebalo da izgleda logično, odakle drugo da se biraju ljudi u ovu komisiju, nego baš iz ovog sastava koji je naveden u ovom stavu 2. člana 7. Predloga zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Moramo da budemo svesni naše stvarnosti, realnosti i onoga što se dešava u našim sudovima, tužilaštvima.
Ministre, pitala sam vas u načelnoj raspravi, pitam vas i danas - da li je neka garancija to što se iz ovako visokih pravosudnih funkcija predlažu članovi komisije? Da li je garancija onaj nesrećni sudija Vrhovnog suda Vučković? Da li je garancija Mile Radovanović, zamenik specijalnog tužioca?
Dakle, i građanima Srbije ovo ovako zvuči i izgleda, pogotovo stručnoj javnosti, kome da se nečija sudbina stavi u ruke - još nekom korumpiranom sudiji ili tužiocu, da oni određuju koliko će podataka da iskoriste od nekoga ko će da bude zaštićeni svedok, u koju svrhu će to da iskoriste, ko će da bude zaštićeni svedok, ko neće, da li će da prođu kao Bagzi - bićeš zaštićeni svedok, kaži sve što nama treba da kažeš, pa sada nećeš biti zaštićeni svedok.
Sve se to, nažalost, radi upravo u tom Specijalnom sudu, protiv čijeg formiranja je SRS bila još u vreme kada je formiran, i danas mislimo da nije trebalo da postoji. Ovo skidanje imuniteta dvojici sudija i tužilaca ide u prilog našoj tvrdnji i nekada vašem izrečenom stavu, pa ste se povukli na intervenciju raznih evropejaca kada ste ipak zadržali ovo specijalno odeljenje, poznato kao Specijalni sud.
Zašto sam o ovome govorila? Mi iz SRS stalno ponavljamo - džaba nama zakoni, kakvi god, ako se ne uspostavi red u pravosuđu. Naravno, ne mislim i ne mislimo da su većina sudija i tužilaca kriminalci, da su korumpirani itd. Naprotiv, ubeđena sam da su većina ljudi zaposlenih u pravosuđu časni, pošteni i stručni ljudi. Ti časni, pošteni i stručni niti će da dođu do Specijalnog suda, niti do Specijalnog tužilaštva, niti do Vrhovnog suda. Svi u Srbiji to znaju.
Ministre, na vama je odgovornost, na vašem ministarstvu, na ovom parlamentu, na nadležnom odboru, na Visokom savetu pravosuđa, najviše, jer su oni sve zakuvali, oni predlažu Skupštini kojekakve predloge, za koje unapred znaju da ne mogu da prođu. Zamislite onda smelosti, izdaju saopštenje kako se Skupština meša u svoj posao, kako to narodni poslanici smeju da odbiju predlog Visokog saveta pravosuđa? Naravno, pobrkani lončići.
Treba poći od tog Visokog saveta pravosuđa, vašeg ministarstva, kontrole sudova, novih lica u pravosuđu, boljih uslova, da bi se privukli stručni kadrovi u pravosuđe i izvršilo definitivno raščišćavanje sa korumpiranim i kriminalnim delovima pravosuđa. Dok se to ne uradi, džaba nam Krivični zakonik i ovaj zakon o zaštiti učesnika u krivičnom postupku, onaj o maloletnicima itd.
Dakle, mora da se sprovede jedna sveobuhvatna državna akcija. Verujem, ministre, da ste vi toga i te kako svesni, da znate da je to neophodnost. Preporučujem vam da to uradite što pre. Kada budemo imali sudije i tužioce koji će primenjivati zakon onako kako je napisano u zakonu, za koje će važiti princip da je zakon jednak za sve i da su svi jednaki pred zakonom, onda možemo da razgovaramo i o ovakvom i o onakvom zakonu.
Zakone možemo da doterujemo, da ih usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom itd. Mi srpski radikali protiv toga nemamo ništa. Ne volimo da radimo posao od kojeg niko nema koristi.
Ne volimo da se hvalimo, kao vi što radite, koliko ste zakona doneli, a samo da napravimo jednu analizu koliko se od tih donetih zakona ne primenjuje. Ne odnosi se na vaše ministarstvo, govorim o ovom parlamentu i o toj velikoj priči kako je ažuran ovaj parlament i koliko zakona je doneo. Jeste, danas se donese zakon, pa se izmene i dopune donose za dva meseca, pa još jedne za tri, pet, uglavnom u tome provodimo vreme.
Bilo bi dobro, i to ćemo tražiti od predsednika Skupštine, da od nadležnih ministarstava pribavi, da vidimo koji su zakoni "mrtvo slovo na papiru", koji se ne primenjuju, iz razloga što smo mi srpski radikali govorili da se donose neprimenljivi zakoni.
Dakle, govorila sam principijelno i o Vladinim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo, pogotovo sa ovim osvrtom na stanje u pravosuđu. Mislim da bismo svi morali tom poslu da priđemo ozbiljnije.
Naravno, poslanička grupa SRS to vrlo ozbiljno radi. Kada imamo neki predlog Visokog saveta pravosuđa, ako imamo razlog da ne podržimo, odnosno da osporimo taj predlog, mi to jasno, glasno, bez uvijanja i straha kažemo.
Dok svi ne budu tako govorili, imaćemo sudije poput Vučkovića, tužioce poput Radovanovića, sudiju Trgovinskog suda, više ne znam koliko puta sam tog nesrećnika Gorana Kljajevića pomenula. Nema toga ko ne deli moje mišljenje o njemu, ali on i dalje žari, pali Trgovinskim sudom.
Dakle, ministre Stojkoviću, imate puno posla, angažujte ljude iz ministarstva, rešavajte ono na čemu počiva ovo društvo. Pravosudni sistem je jedan od najvažnijih stubova svakog društva. Kada budemo imali zdravo pravosuđe, možemo da računamo i na normalno funkcionisanje institucija sistema, na pravnu državu, pravnu sigurnost, koliko god vi pričali da mi to i sada imamo, tvrdim vam, a građani Srbije znaju, niste u pravu - nemamo.